Порекло презимена, Град Пожаревац – Браничевски округ Reviewed by Momizat on . Порекло становништва, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекло становништва, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Град Пожаревац – Браничевски округ

Порекло презимена, Град Пожаревац – Браничевски округ

Порекло становништва, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Stari-Požarevac

Историја града.

Постанак овог града и назива није познат, али постоје четири претпоставке:

Град је настао за време Римљана, јер га старији страни историчари називају Пасаровиц док српски назив стављају у заграду. Један страни писац помиње да је назив Пасаревиц могао постати од римског назива „Аquae passeris“, што значи Врапчија Бања, каквих је назива места било више у време Римљана.

Друга претпоставка се везује за повељу кнеза Лазара од 1380. године, у којој се поред других, Пожаревцу блиских насеља, помињу Летњиковац и Пупорежа, што се може односити на Пожаревац, јер се за претпоследње село вели да му је „међа иде на Могилу и уз брдо Пупорежу“, а према данашњем положају села Летњиковца, Млавине отоке Могиле и брда код Пожаревца, може се закључити да је тадашња Пупорежа данашњи Пожаревац.

Трећа варијанта била би да је Пожаревац добио име од оснивача, који су досељени из села Пожеране у околини Гњилана. Са Косова па и поменутог села емигрирало је становништво на север још од прве појаве Турака. У Пожерани данас живе искључиво Арнаути а стари Пожеранци су се можда зауставили код овог места и населили као племе Пожеревци. И данас стари Пожаревљани изговарају име ссвоје вароши као Пожеревац.

По последњој варијанти, Пожаревац је настао у позније турско време по ратовању и пожару описаном и народној причи.

Пожаревац и Пожаревљани се први пут помињу крајем XV века, тачније 1480. године када су Димитрије Кањижа и Змај деспот Вук учинили више успешних упада из Уграске у Србију доспевши до Крушевца. У повратку насилно су многе Србе преселили у Јужну Угарску. Највише је пресељено народа из пожаревачког округа. Према писму краља Матије из 1483. године за 4 године пресељено је у Банат 200000 Срба. Највише Пожаревљана је пресељени у Вршац, где је преко 300 година постојала „Пожаревачка Мала“, пре 70 година преименованом у Поштанску улицу. Вук деспот Гргуровић 1484. године је поробио и попленио Браничево. Мађари су Пожаревљане насељавали у Вршац и (вероватно) Белу Цркву а не по банатским селима што  да је Пожаревац у то време био варош, јер су се његови становници бавили варошким занимањима. Током XVI века Пожаревац је насељавало ново становништво из околних села и збегова, из јужних крајева и то поред Срба долализили су Турци и турски Цигани, јер у почетку XVIII се види да су Турдци и Цигани у Пожаревцу живели у приличном броју.

Године 1616. помиње се Јосиф, епископ Пожаревачки. Када је успостављена и колико је трајала ова епископија, није познато, јер је касније спојена са Смедересвком епископијом, пошто се 1667. године помиње Никодим као митрополит Браничеву и Смедереву. Помиње се мајстор нешко 1652. године, који је ковао ствари за црквене потребе.

Средином XVII века Пожаревац помиње турски географ Хаџи-Калфа као Позорофџа, који „лежи десно на путу ка Београду и по линији Јагодинској, удаљен од цариграда 18 дана“.

За време Велике Сеобе види се, по архивама, да је патријарх Арсеније Чарнојевић боравио 25. маја 1689. године у Пожаревцу. Када је патријарх прешао у Угарску са њим је отишао и један део Пожаревљана.

Почетком XVIII века, у рату између Аустрије и Турске, Пожаревац се прочуо, јер је близу њега закључен и по њему назван „Пожаревачки Мир“, 1718. године, по коме је Аустрија добила од Турака северни део Србије, до Сталаћа, што је трајало 21 годину.

Према аустријском попису Пожаревац је имао 241 српских домова и 97 турских домова – који су били напуштени. Било је 5 свештеника, два ђакона, сви пореклом из Баната осим по једног из Влашке и Видина.

Пожаревац 1739. године долази поново под турску власт када се турско становништво још више уувећава.

Пожаревљани нису осетили благодет аустријске владавине и нису жалили за њом, што се види из писма пожаревачких кметова 1741. године упућено суду у Будим да наплати црквени дуг једног Пожаревљанина.

Писмо је потписао Стефан Бугарин, оборкнез вароши дискрикта Пожаревачког а онда су поређани сви кметови: Момир Велисављевић, Огњен Малковић, Панда Костић, Милен Георгевић, Ђука Дамнов и Нешко Соврић.

У црквеним списковима из 1734. године,  помињу се ови Пожаревљани: Матеја Грк, Дмитар Арсенијевић, Петар Нинковић, Остоја Ђеоргијев, Нестор Рашков, Павле Влах, Паунко Јосимовић, Атанасије Ајвазовић, Илија Стојановић, слуга Момиров, Петар Спасојевић, Никола Стокановић, Миливоје Димитријевић и Михаило Игњатовић. У списку умрлих те године помињу се: Сара Лазарева, Марта Ђорина, Георгије Јосифов, Остоја старац, Живана снаја Ђурђа, Добросав Илић, Милован старац, баба Марија Ђипановица, господар Николаја Грек (оставио завештање цркви).

За оправки митрополова дома у Пожаревцу плаћено је, те 1734. године: Славку ћерамџији, Немцу зидару и старој „профизуровици Шамареровици“ за купљени креч. За копање винограда плаћено је Недељку Белићу Циганину и још двадесеторици Цигана, а за оправку црквене буради плаћено је пинтеру Немцу Францу и мајстору Радосаву. Из других споменика видимо да су помињу у ово време Пожаревљани: Стеван Тодоровић, Игњат абаџија и други. Из свих ових имена Пожаревљана из средине XVIII века можемо приближно извести њихово порекло, те видимо да су тада у Пожаревцу била мешавина миграционих струја, јер у њему налазимо поред Срба и Грке, Немце, Влахе и Цигане. Осим тога падају у очи и моравско-вардарски и шоповски досељеници, например, Славко Ћерамџија, Стефан Бугарин, Марта Ђорина, Георгије Јосифов, Ђука Дамњанов и други.

У аустроугарско-турском рату од 1788. до 1791. године учествовали су многи Пожаревљани, који су по завршетку рата морали бежати у Банат, Вршац и Белу Цркву. Тако исто и свештеници, који су у рату помагали Аустроугаре у чијој војсци је било Срба официра – Пожаревљана.

Турци су 1813. године попалили Пожаревац готово све српске куће заједно са црквом. Становништво се већином разбегло, највише у Банат, одакле су се враћали и подизали нове куће.

По ослобођењу од Турака Пожаревац се нагло подиже, губи турска обележја, који су се иселили. У Пожаревцу се настанио кнез Милош, учинивши га другом престоницом, после Крагујевца. Како је Пожаревац изгледао када је у њему живео кнез Милош описали су савремени путописци Јоаким Вујић 1826. и Ото Пирх 1829. године.

Ради лакшег прегледа Пожаревац ће бити приказан по малама, насталим од Горње и Доње Мале између којих је била Турска Мала са својом северозападном позадином – Циганском Малом. Мале у Пожаревцу означавају квартове. Најстарија је Горња Мала, потом Циганска Мала, Брдња Мала, Бугарска, Бурјанска и Влашка Мала. Осим ових постоје Нова Мала и Грчка Мала.

Горња Мала

Најстарији део ове мале је садашња Бранкова Улица. Пред њом је за време Турака на северној страни била чаршија са грчким, турским и српским дућанима, кафане, пекаре, месаре… Чаршија, која се доцније назвала „Табачком“. Одвајала је Горњу Малу од Цркве од које је на 250 метара западно била турска џамија, на данашњем Подунавском Тргу. Источно од џамије пружала се Турска Мала.

Горња Мала обухвата данас улице: Љубичевски, Делиградску, Урошеву и Јеленску, Шумадијску, Зелену, Невесињску, Косовску, Светосавску и Гаревску. У њој је укупно 428 кућа и 1839 становника, према попису од 1910. године. Када се урачунају и две улице Нове Мале, које фактички припадају Горњој Мали, Драгашевића и Железничка Улица, тада она има 526 кућа и 2349 становника, што је једна четвртина од укупног броја кућа и становника Пожаревца.

Горња Мала има своју славу („заветину“) Св. Тројицу, када носе литију код „записа“ пред којим је недавно подигнут споменик изгинулим ратницима. Исту заветину имају Брдња и Влашка Мала. Циганска и Бугарска Мала имају своју заветину, Св.Николу. Бурјанска Мала је задржала стару сеоску славу, Спасовдан.

Становништво Горње Мале раније се већином бавило земљорадњом, али од пре 50-60 година њом се баве само новији досељеници у јужном делу док се остали баве трговином, занатом, чиновничким у служитељским занимањем, док се неки и даље баве земљорадњом, поглавито виноградарством. У овој мали нешто мање од половине становника се баве земљорадњом док у осталим малама земљорадњом већина становништва се бави земљорљдњом – ¾. У Влашкој Мали тај проценат је мањи али је у Бурјанској је већи, јер се тамо готово сви становници баве земљорадњом.

Родови су:

-Јакшићи, Аранђеловдан. Сматрају се да су староседеоци. Одувек су се њихов преци бавили земљорадњом, па и садашњи једини потомак.

-Шкодрићи, Никољдан, су врло стари досељеници и мисле да су из околине Ниша – Горњег Матејевца.

-Шутићи, св. Петка, су досељени пре 150 година из Херцеговине. Надимак Шутићи су добили по претку Јовану, који је у боју на Варварину изгубио перчин и остао шут.

-Милатовићи, Аранђеловдан, су досељени са Косова, пре 200 година. Већином су и до данас земљорадници.

-Сенковићи, Никољдан, су из Новог Пазара одакле су досељени пре 150 година. Потомци су им трговци и чиновници.

-Настићи (Костићи), Јовањдан. Наста Костић доселио се пре 150 година из „Старе Србије“ као кафеџија.

-Николићи, Аранђеловдан, су из Горњег Матејевца. Хаџи Тика је био болтаџија у Табачкој Чаршији. Потомство му изумире.

-Шаиновићи, Јовањдан, су досељени пре 150 година, по једнима „од Књажевца“ а по другима из Охрида. Потомци су им, као и преци, трговци.

-Крајинци, Св, Вартоломеј, су досељени из Сикола код Неготина пре 150 година.

-Лазићи (Теденовићи или Теденчевићи), Ђурђиц, су из Видинске области, досељени пре 150 година.

-Рајковићи (Стојићевићи), Никољдан, су из Видина, досељени пре 150 година. Земљорадници и баштовани.

-Протићи, Сретење, су пореклом из Старе Србије, вероватно Косова. Досељени су пре 150 година. Њихов дед Илија био је прота у Пожаревцу пре 90 година.

-Стојадиновићи, Ђурђиц, су из Неготинске Крајине, досељени пре 100 година. Димитрије и Урош су били имућни трговци а потомци трговци и чиновници.

-Белосавићи, Никољдан, су из околине Видина, досељени пре 100 година. Бели Сава био је механџија а синови трговци. Син Мита био је врло богат а велика тврдица и умро је без потомака. Браћа су му били трговци а потомци трговци и чиновници.

-Митровићи, Св. Атанасије, су досељени пре 100 година из Битоља.

-Миленковићи, Јовањдан, су из околине Видина, досељени пре 100 година.

-Миленковићи, Ђурђиц, су из околине Ниша, досељени пре 100 година.

-Митровићи, Митровдан, су из Пирота, досељени пре 100 година.

-Филиповићи, Никољдан, су из Крајине, досељени пре 100 година. Потомци су трговци и кафеџије.

-Јовановићи (Банкери), Аранђеловдан, су дошли пре 100 година из Хомоља. Названи су „банкери“ што је њихов предак Стојан давао новац „под интерес“. Из ове фамилије је покојни Јошка, дугогодишњи народни посланик и председник општине, чији је брат Никола „Американац“.

-Вукосављевићи, Алимпијевдан, су из Новог Пазара, досељени пре 100 година. Баве се земљорадњом.

-Бресјанци, Јовањдан, су из села Бресја, које је 1829. године спојено са Пожаревцем. Ранијим пореклом су из околине Ниша.

-Петровићи, Ђурђиц, су из Неготинске Крајине. По Живи „Чворуги“ имају надимак „Чворугани“. Баве се трговином.

-Ђорђевићи, Св. Тодор: Предак Тодор дошао је из Јањине у Грчкој као трговац па се посрбио.

-Костићи, Митровдан. Мата „Славуј“ дошао из Јањине.

-Симићи, Никољдан. Браћа Ђорђе и Мика дошли су из Старе Србије, вероватно са Косова и били су кафеџије и трговци. Мушко потомство им изумире.

-Мартиновићи, Никољдан, су досељени пре 80 година из Црне Горе. Ов де су се оженили и од таста у доцнијим годинама научили ћурчијски занат, чиме се и данас баве.

-Крстићи, Никољдан. „Паша Петко“ као слушче дошао из околине Куманова пре 80 година из села Ал-Гуња. Био је баштован а синови су му трговци и чиновници.

Ђорђевић, Митровдан. Тодор је дошао пре 80 година из Ђаковице као казанџија и умро без мушког порода.

-Станисављевићи, Никољдан, су из Смољинаца, као трговци.

-Илићи, Никољдан, су из Трнова у Бугарској као баштовански радници.

-Мартић, Никољдан, је дошао пре 60 година из Панчева као воскар.

-Димитријевић, Велика Госпојина, је дошао пре 60 година из Македоније као стругар по чему је остао надимак „Стругареви“.

-Радовановићи, Св.Петка, су досељени из Златова – Млава. Родоначелник је био свештеник.

-Ђорђевићи, (Ђурђевдан). Ђорђе „Пикинче“ дошао из Македоније још за време кнеза Милоша и био механџија. Син му Јован био механџија па полицијски чиновник. Праунуци су му чиновници.

-Стефановићи, Стевањдан, су досељени пре 60 година из Вршца као опанчари. Синови су му трговци.

-Зарићи, Св. Петка, су дошли пре 60  година из Рановца – Млава као трговачки помоћник, синови су му трговци.

-Станковићи, Никољдан, су досељени пре 60 година из Врања као пиљари.

-Новаковићи, Св. Петка, су досељени пре 60 година из Хомоља због трговине. Синови су му трговци.

-Андријевићи, Никољдан. Димитрије био баштовански слуга, дошао из Бугарске пре 60 година.

-Васиљевићи, Никољдан, су из Трнова у Бугарској.

Вујовићи, Алимпијевдан, су дошли пре 50 година из Баната, као колар. Синови су чиновници.

-Николићи, Никољдан. Дошла два брата, Кузман и Милосав, су  из Лозовика код Смедерева као трговци.

-Максићи, Аранђеловдан, су досељени из Божевца – Стиг као земљорадници.

-Павловић, Никољдан, је дошао из Трнова у Бугарској као баштован.

-Стојановићи, Јовањдан, су досељени из Шапина – Стиг као земљорадници.

-Антоновићи, Аранђеловдан, су досељени пре 50 година из Куманова, као баштовани.

-Трифуновићи, Пантелијевдан, су досељени пре 50 година из Нићифорова – Гостивар. Као зидарски раадници, сада су предузимачи.

-Филиповићи, Ваведење, су дошли из околине Ниша као ћурчија.

-Ђорђевић, Св. Атанасије,  је дошао пре 50 година „из Арбаније“ и био дуго кафеџија по селима; обогатио се и настанио у Пожаревцу као рентијер.

-Стевановићи, Никољдан, је дошао из Голупца као кројачки ученик и окућио се као кројач.

-Стаменковић, Аранђеловдан, је пореклом из Старе Србије, по занимању терзија.

-Јовановић, Јовањдан, је дошао из Пругова као абаџијски шегрт, данас абаџија, синови чиновници.

-Живковићи, Никољдан, су из Великог Црнића, дошли као кафеџије.

-Митровићи, Никољдан, су из Тетова, дошли као земљорадници.

-Динићи, Никољдан, су из Костура, баве се пекарством.

-Илићи, Ђурђиц, су из Лозовика. Ковачи.

-Милорадовић („Макчанин“), Ђурђиц, је из Макца – срез Рамски, као винарски трговац.

-Стојадиновићи, Никољдан, су из Јагодине, родоначелник коларски радник.

-Стојадиновићи, Лучиндан, су из Гарева – срез Рамски, као Цигани земљорадници. Данас су посрбљени.

-Милић, Никољдан, је из Љубиња, срез Рамски, као земљорадник.

-Манић, Никољдан, је дошао из Куманова, по занимању надничар.

-Илић, Никољдан, је из Свилајнца, лончар.

-Јеремићи, Јовањдан, су досељени као земљорадници из села Браничева што су им и потомци.

-Цонићи, Никољдан, су дошли из Трнова у Бугарској као баштовани.

-Недељковићи, Никољдан, родоначелник дошао као зидар из Прилепа и овде се оженио и окућио.

-Перић, Јовањдан, је из Сиракова, срез Рамски, земљорадник.

-Јовановић, Никољдан. Коста дунђер дошао пре 60 година из Прилепа.

-Петровић, Аранђеловдан. Јован досељен из Десине, срез Рамски, као земљорадик.

-Петровић, Никољдан. Димитрије пекарски слуга пре 60 година дошао из Велеса.

-Базавети, Св. Петка, су досељени из Долова у Банату, као ужари.

-Стојмировићи, Никољдан. Милован дошао пре 60 година из Лучице као ћуријски занатлија. Синови су му ћурчије и чиновниџи.

-Накић, Аранђеловдан, су из Куманова, пиљари.

-Ћирковићи, Никољдан, су из Божевца – Стиг, земљорадници.

-Костић, Никољдан, су дошли из Прилепа пре 50 година као баштовани.

-Стевановић, Аранђеловдан, је дошао из Пољане као надничар.

-Марчићевић, Никољдан, је из Томашевца – Банат, земљорадник.

-Стојковић, Никољдан. Дошао као слуга из Прилепа и овде постао „газда Јаков“ шећерџија.

-Илић, Св.Петка, Паун се доселио из Дубоке – Звижд као земљорадник, призетио се – „ушао у кућу“.

-Илићи, Никољдан, су досељени из Бугарске пре 50 година.

У Гаревској улици има 12 родова Цигана-Рома са 25 кућа. Досељени су из Гарева – Рамски срез. По занимању су земљорадници, надничари, џамбаси и свирачи. Готово сви славе Никољдан.

У Гаревској улици су и ове српске породице:

-Димитријевићи, Аранђеловдан. Са мајком се доселио из Сиракова – Стиг као земљорадник надничар.

-Путниковић, Ђурђиц, је из Деспотовца, дошао као калемар.

-Омазић, Стевањдан. Стеван је дошао из Босне као опанчар.

-Поповић, Митровдан, је из Јањине. Бацио се плетењем столица са зетом Србином.

-Ђорђевић, Јовањдан, је из Миљевића- Голубац, као земљорадник надничар.

-Стевановић, Аранђеловдан, је из Црљенаца – Стиг као надничар.

-Антић, Никољдан, је из Лозовика- Смедерево, дошао као надничар.

-Митровићи, Никољдан, су дошли пре 80 година из Видинске области у Бугарској.

-Мумџићи, Никољдан, су досељени пре 80 година из Вршца. Светозар је био качер а потомци чиновници и трговци.

-Мојсиловићи, Велика Госпојина, Мојсило се доселио пре 90 година из Старе Србије, вероватно са Косова, као сточар чиме се поглавито и овде занимао. Унуци су му земљорадници.

-Васићи, Никољдан. Видојко је досељен пре 80 година из Пирота као лончар чиме се и његови потомци сада баве.

-Ристићи (Салаковчани), Никољдан, су пореклом из Видинске области у Бугарској. Најпре су дошли у Салаковац по коме се данас називају па потом у Пожаревац пре 80 година. Имали су „100 ланаца земље“. Унуци су му трговци.

-Костићи, Никољдан, су из Битоља. Потомци си му механџије.

-Недељковић, Аранђеловдан, је дошао из Калне – Пирот, као дунђер (Адам).

-Богосављевић, Св. Петка: Дошао Аћим пре 60 година из Винца – Голубац и јако се обогатио зеленашењем.

-Живковић, Никољдан, је дошао из Гњилана као пиљар.

-Стојановићи („Мурдареви“), Никољдан, су досељени пре 60 година из Лерина – Грчка као касапи и мумџије.

-Радовановићи, Митровдан. Мита „Булеварџија“ (назван по имену своје кафане) досељен је пре 60 година из Братинца – Стиг.

-Љешевић, Стевањдан, је досељен пре 60 година из ужичког округа као свештеник.

-Топузовић, Лучиндан, се доселио из Шапца као писар.

-Бошковићи (Џорини), Никољдан: Предак „баја Џора“ доселио се пре 100 година из околине Зајечара и настанио се близу „Шутулове Баре“. Бавио се земљорадњом. Праунуци су му занатлије.

 

Циганска Мала.

 

Ова мала обухвата ове улице: Печанску, Џампићеву, Банову, Охридску, Светогорску, Дечанску, Скадарску, Војводе Добрњца, Хиландарски Запис, Кнеза Михаила и Караџићеву. Циганских кућа у Пожаревцу има 462 са 2365 становника, што је 1/5 од укупног броја пожаревачког становништва. У последњих 50 година су се јако посрбили и говоре готово само српски, поготову младеж. За то време су се јако умножили, нарочито прираштајем и нешто досељавањем.

Новије циганске досељенике, досељене пре 30 година и мање из Циганске а и других мала, ако имају по једну кућу не наводе се, јер их има веома много, али ће бити наведени у прегледу свих становника. Наводе се само старији родови, којих у овој мали има 21 и просечно имају по 20 кућа по фамилији. Међи њима има старих људи који знају своје претке скоро 200 година уназад, али и ти су се познати „родоначелници“ родили у Пожаревцу и „живели овде пре Карађорђа, још за време Турака“. То су, дакле, потомци оних Цигана-Рома који се помињу у Пожаревцу пре 200 година, за време аустријске окупације, а одакле су се доселили то нико не зна. Вероватно сусе доселили са Турцима, мада се не помињу као муслимани по вери, одувек су били хришћани а ни турски језик нису знали. Њихов језик није сличан ни турском ни влашком, то је нарочити цигански језик, који у последње време већином одбацују и замењују српским језиком.

 

У Циганској мали су ови родови:

-Јецићи, Никољдан. Њихов прадед Ива живео је пре 150 година а његова мати Јеца, по којој носе име, пре 180 година. Знају да је Јецин муж са братом држао ковачницу на Ћириковачком Друму а прича се да је поред њихове ковачнице водио пут за Костолац и за „Шишманов Град“ – за који они мисле да је био преко Мораве, код Великог Орашја: Сва је прилика да се у том иману сачувала успомена на Видин, за који се тада из Костолца потовало Дунавом.

-„Ашаглавићи“ (значи „велике главе“), Нова Година. Прадед Стојадин живео је пре 175 година; имао је брата Милутина. Стојадин и Милутин имали су 5 сестара које је хтео неки Турчин да силује; због чега су га убили, али су имали пријатеља Турчина у Великом Градишту, који их је заштитио, те им отуда дошао надимак Ашаглавићи. Син Милутинов Мирко оженио се „Бугарском“ Петријом, која је овамо из Крајине пребегла 1813. године, те пошто је била сирота – удала се за Циганина.

-Мијајловићи, Никољдан. Најстарији познат предак је Сава, који је живео пре 160 година. Његов син Михаило био је дунђерин и зидао је стару цркву у Пожаревцу 1819. године за време епископа Агангела и кнеза Милоша.

-Радојковци, Никољдан. Предак Радојко живео је у Пожаревцу пре 160 година. Као и већина Цигана, занимали су се увек земљорадњом и имали довољно земље јер је после Турака слободно „захватили“ колико су хтели али су је убрзо продали „Бугарима“ – како називају избеглице из Крајине, који су били вреднији од њих, те су им земљу куповали за „сир и вуну“.

-Ивковићи, Никољдан. Најстарији познат предак Гојко живео је пре 165 година. Његов син Ивко служио је неког Турчина, нешто скривио и побегао „преко“.

-Милошевци, Нова Година. Предак Милош живео је пре 140 година и за време Турака био арачлија.

-Пупићи, Нова Година. Најстарији предак Јова Пупић живео је пре 135 година.

-Малачковци, Св. Петка. Најстарији предак Живојин живео је пре 145 година.

-Николићи, Никољдан. Њихов предак Стева живео је пре 150 година а његове ћерке су биле лепе морале су се гаравити да би биле ружне да их Турци не би силовали.

-Антићи, Никољдан. Предак Груја живео је пре 165 година а његов син Анта пре 135 година. Са њима су род Џампићи.

-Симићи, Никољдан. Предед Сима свирао је кнезу Милошу у гајде.

-Качамаковићи, Никољдан. Прадед Јова живео је пре 150 година а дед Стоја пре 120 година и причао својима како је као дечак бежао од Турака у неку букову шуму и да је у тој шуми било много избеглица,

-Глувакови, Нова Година. Прадед Јова живео јепре 150 година. Прича се да су се Јовине сестре криле по таванима од Турака.

-Читаковићи, Никољдан. Прадед Стока живео је пре 155 година а дед Стојадин пре 125 година.

-Стојићи, Никољдан. Дед Стојић живео је пре 110 година.

-Ђокићи, Никољдан, Дед Ђока живео је пре 110 година.

-Јанковићи, Аранђеловдан. Прадед Стева живео је пре 140 година у Пожаревцу, али се зна да је досељен из оближњег села Кленовника.

-Јовановићи, Јовањдан. Отац Јова је живео пре 95 година у Пожаревцу али се зна да је дошао из „прека“ и да је био „вагабунда“.

-Костићи, Никољдан. Дед коста живео је пре 150 године и дошао као момак у Пожаревац из Ковина у Банату и овде се оженио.

-Бајини, Нова Година. Дед Илија пренео је сина Живка из „прека“ за време Маџарске Буне.

-Селинови, Никољдан. Дед Делин дошао из Турске пре 105 година као ковач.

Циганске куће су већином скромне и са разграђеним двориштем, разбацане без икаквог реда а сокаци су кривудави. Сиротиња и немарност провирују из већине кућа, као и одсуство укуса за лепо, ред и удобност, мада многи имају материјалних средстава са лепши и удобнији живот, јер као носачи у магацинима и продавци на пијацама добро зарађују, али новац троше на коцку и пијанчење док у кући бедно живе.

Већина се бави земљорадњом а мањи кирајџилуком. Док није био железнице од Пожаревца до Дубравице и Осипаонице, број  кирајџија је био много већи. Многе жене и девојке чисте заостали кукуруз при круњењу на круњачима по трговачким кошевима, којих има 100, и у њима ради наизменично око 500 циганских жена и девојака. Има Цигана који раде у општинама као патролџије, служитељи, чувари поља. Приличан број се бави разним занатима, ковачким, столарским, дунђерским, свирачким и др.

Цигана ван Циганске мале има највише у „Бурдељима“, у крају Пожаревца јужно од вашаришта и Бурјанске Мале, у продужетку Јабланске Улице. Има их и у Гаревској Улици и западном делу Зелене Улице.

Први насељеници бурдеља („бурдељани“) дошли су, као и насељеници Влашке Мале, за време Маџарске Буне и то највише из околине Беле Цркве и банатских села. То су Влашки Цигани (језик је влашки) док оних десетак корпарских Цигана нису ни влашки ни турски већ као они из Циганске Мале, веле да је њихов језик прави цигански или српско-цигански, пошто у њему има доста српских речи.

„Бурдељанске“ фамилије су:

-Тобеји, Св, Петка;

-Станчићи (раније се звали „Станчуљи“), Св. Петка;

-Драгомировићи, Аранђеловдан;

-Николићи, Никољдан;

-Андејићи, Никољдан;

-Радуловићи, Аранђеловдан;

-Манчићи, Св. Петка;

-Јовановићи, Св.Петка;

-Новаковићи, Св. Петка и:

-Гукићи, Св. Петка.

Цигани корпари су раније живели по околним селима да би се пре 40 година стално настанили у Пожаревцу због боље зараде. Њихове породице су:

-Динићи, Никољдан;

-Раденковићи, Аранђеловдан;

-Павловићи, Аранђеловдан;

-Голубовићи, Никољдан:

-Стевановићи, Аранђеловдан и;

-Матејићи, Никољдан.

У Циганској Мали има и Срба, нарочито у Кнез Михаиловој Улици и то су:

-Митровићи, Аранђеловдан, су пореклом из Ниша. Гаврило бојаџија и Таса кафеџија. Таса је био познат под именом „Циган Таса“ и ако је био Србин, био је цигански кмет.

-Николајевићи, Јовањдан. Дедови су им досељени из Крајине. Они су качери а синови су им исто али и чиновници; расељени су из Пожаревца.

-Величковићи, Аранђеловдан, су из Куманова, пекари.

-Бенарој, Јеврејин, дошао из Видина као трговац.

Коцићи, Никољдан, су досељени из Ниша ипостали кожарски и житарски трговци.

-Стојановић, Стевањдан, се дошао из Раброва – Стиг као абаџијски шегрт.

-Трифуновић, Св.Петка, је досељен из Баната као бербрин.

-Весић, Никољдан, је берберин из Баната.

-Тодоровић, Аранђеловдан, досељен из Књажевца као фијакерист.

-Милановићи (Мићовићи), Сревањдан, су досељени из околине Ужица као келнери, овде постали кафеџије а после житарски трговци.

Брдња Мала.

После Горње најстарија је (од српских) „Брдња“ Мала, која захвата североисточни део вароши, од Градиштанског Друма (Браничевске Улица) па на исток до брда и варошких винограда. На југ се протеже до старе цркве. Данас захвата ове  улице: Зетску, Чарапићеву, Книћанинову, Изворску, Крајинску, Поп-Лукину, Југовићеву, Гојкову и Угљешину. Укупно има 223 куће (са пространим двориштима, баштама, воћњаком или виноградом уз кућу) и 988 становника, према попису из 1910. године.

Порекло родова.

-Динкићи, Ђурђиц, држе да су старином из Пожаревца или су досељени врло давно, али не знају одакле. Име носе по некој баби Динки.

-Илићи („Плашипилци“), Ђурђиц, мисле да су старином из Пожаревца или да су, можда, одавно досељени.

-Јовановићи, Никољдан, су одавно досељени из Крајине, околина Неготина.

-Дакићи, Никољдан, су досељени из Великог Извора после хајдук-Вељкове погибије. Цола Дакић живео је 100 година.

-Митровићи, Митровдан, су пореклом из Крепољина – Хомоље.

-Николићи, Велика Госпојина, су пореклом из Церемошње – Пек.

-Маринковићи, Никољдан, су из Кобиља –Стиг.

-Илићи, Ђурђиц, су из Пека.

-Скакалечкови, Никољдан, су из Великог Извора.

-Цакићи, Св. Јован Златоусти, су  досељени из Великог Извора.

-Петковићи, Никољдан. Од ове фамилије има 10 кућа у Бугарској Мали и две у Бурјанској.

-Лалићи, Јовањдан, су из околине Зајечара.

-Тотићи, Никољдан, су из Млаве.

-Ђерговићи, Никољдан, су досељени 1815. године из Великог Извора.

-Стокићи, Ђурђиц, су из села Божевац – Стиг.

-Марјановићи, Митровдан. Њихов предак Јоња (Влах) се доселио из Баната.

-Миленковићи, Ђурђиц, су из Крајине.

-Јовановићи, Мала Госпојина, су из Коббиља – Стиг.

-Калинићи, Лучиндан, су из Александровца – Морава. Призетио се.

-Милојковићи („Буџини“), Ђурђиц, су из Великог Извора.

-Ђорђевићи, Аранђеловдан, су из Барича – Пек.

-Милутиновићи („Куртини“), Јовањдан, су из Раброва – Стиг.

-Курандићи, Стевањдан. Биле су две куће, па једна – Крсте, дућанџије узумре а од другог брата – Миленка земљорадника, остала је само удовица, баба. Курандићи су се доселили из Параћина, где имају рођаке даљим пореклом су са Косова, одакле су се давно доселили у Параћин а један део даље, у Пожаревац.

-Стојановићи, Јовањдан су из Божевца – Стиг.

-Траиловићи, Никољдан, су досељени из Кобиља.

-Шљивићи, Јовањдан, су из Брадарца. Потомци су војводе Живка Шљивића из Првог устанка, по занимању су чиновници.

-Станковићи, Ђурђевдан, су из оближњих Трњана.

-Колчићи („Калчићи“), Никољдан, су из Ресаве. Земљорадници су и кочијаши.

-Милићи, Ђурђиц, су из Берања – Пек.

-Шапљани, Никољдан, су из Шапина, дућанџије, досељени по наредби кнеза Милоша.

-Добрешковићи, Никољдан, су из Шапина.

-Радојковићи, Лазаревдан, су из Кисиљева.

-Јовановићи, Никољдан, су из Ћириковца.

-Јеремићи, Аранђелован, су из Кнежице па се овде окућили.

-Вучковићи, Никољдан, су из Петке.

-Јовановићи, Јовањдан, су из Бубушинца.

-Ђорићи (било их је више па су неки изумрли а неки раселили, махом као чиновници), Ђурђевдан, су из Смољинца, досељени као трговци, по наредби кнеза Милоша.

-Кузмановићи, Св. Врачи, су из села Барича – Пек, одакле се доселио њихов предак као земљорадник, призетивши се.

-Богдановићи, Ђурђевдан, су из Шапина. Њих зову „Шапљани“ а Давидовићева Улица где су се први пут населили пре 80 година звала се „Шапљанска Мала“.

-Лазаревићи, Митровдан, су досељени пре 70 година из Касидола као трговачки момци и били су имућни трговци.

-Давинићи, Никољдан, су пореклом из Црне Горе. Дед им је био качер а потомци индустријалци.

-Веселиновићи, Аранђеловдан, су досељени пре 75 година из Куманова.

-Пешићи, Мратиндан, су пореклом из Ужичког округа.

-Мирковићи, Ђурђиц, су досељени из Пека – села Пожажине пре 70 године као ученици терзијски и трговачки па се, као занатлије и трговци, оженили и окућили.

-Николићи, Св.Ћирило и Методије. Предак Димитрије Николић, Грк из Битоља, доселио се одавно у Пожаревац као терзија. Шио је кнезу Милошу одело. Јако се обогатио и потомци су му посрбљени и поставши чиновници распродадоше своје наслеђе.

-Кристоји, Св. Петка, су досељен из Беле Цркве као берберин. Био је влашког порекла па му се породица посрбила.

-Ћирићи, Никољдан, су из Пиротског округа, блили су лончари.

-Николајевићи, Никољдан, су досељени пре 70 година из Кобиља као абаџијски ученици, ту се оженили као абаџије а синови се раселили као чиновници.

-Траиловић, Св.Петка, је дошао као терзијски ученик из Рановца па се овде окућио.

-Стоиловићи, Никољдан, су пореклом из Сиракова.

-Антићи, Никољдан, су досељени из Дубравице као трговачки помоћници.

-Ивковић, Јовањдан, је дошао као терзијски ученик из Доње Крушевице – у Пеку.

-Радуловић, Никољдан, је дошао из Царевца на ковачки занат.

-Пљешковићи, Ђурђиц. Тоша берберин дошао пре 50 година из Беле Цркве а деца су му чиновници.

-Живковић, Никољдан. Свештеник Васа дошао пре 50 година из Неменикућа, Космајског.

-Живковићи, Никољдан, су досељени из села Затоња код Дунава као трговачки момци. И потомци су им трговци.

-Кириловићи, Никољдан. Поп Ћирко дошао је 1824. године из Шувајића – Пек у Пожаревац као грнчар, па се запопио (а био је неписмен) и био свештеник 67 година.

-Михаиловић („Бадић“ назван по ортаку из радње), Св. Петка, је пореклом из влашког села близу Вршца али је породица посрбљена.

Божић, Ђурђиц. Отац се доселио пре 75 година као учитељ из Баната а син му умро као пензионер.

-Гајићи, Ђурђевдан, су дошли из Великог Градишта као трговачки помоћници а сада су трговци као и њихови синови.

-Вукчевић, Св. Кирил, је дошао из Трстеника као лекар, Даљим пореклом је из Црне Горе.

-Пантелић, Никољдан, је дошао пре 60 година из Печанице – Стиг као учитељ. Мушко потомство нема, женско чиновници.

-Павловић, Никољдан, је пореклом из Великог Села а даљим пореклом са Косова. Занима се економиком и индустријом. У Великом Селу има 7 кућа ове фамилије.

-Вучковић, Св.Петка, је дошао из Витовнице – Млава пре 50 година као учитељ. Потомци му чиновници.

-Смиљковићи, Никољдан, су пореклом из Стига. Потомство расељено као занатлије и чиновници.

-Цоцићи, Никољдан, су дошли из Млаве пре 80 године, били земљорадници а доцније џамбаси.

-Протићи, Сретење, спадају међу старије фамилије, јер им је дед био прота у Пожаревцу пре 80 година а досељен је са Косова. Ова породица је имала десетак кућа, па је нешто изумрло а нешто се раселило, као чиновнци.

-Атанацковић, Јовањдан, је из Нереснице – Звижд.

-Атанацковић, Св. Атанасије, је пореклом из Македоније одакле су као Цинцари дошли пре 70 година, посрбљени су а потомци су свештеници и чиновници.

-Бранковићи, Јовањдан, су пореклом из Брзохода – Моравски срез, одакле су досељени пре 70 година у Влашки До а потом у Пожаревац.

-Павловићи, Св. Атанасије. Стојан („Стојанчић“) дошао пре 70 година из Кисиљева – Рамски срез као слуга и постао дуванџија а потом председник општине и рентијер.

Бугарска Мала.

Из споменика видимо да је и пре 200 година било у Пожаревцу шопских досељеника које су Пожаревљани и онда називали Бугарима. Тада их је било мало и нису имали засебну малу. Ову су населили после погибије Хајдук-Вељкове и доцније, све до 1833. године док је Тимочка Крајина била под Турцима, па је њене становнике намамила слобода овог краја.

Стари Пожаревљани причају да је после 1813. и 1815. године доселили из околине Зајечара, највише из Великог Извора око 100 кућа (родова), од којих су само половина насељени у Бугарској Мали а остали се населио у Бадњој Мали највећи део, у селу Бурјану у другим околним селима. Први су од „Бугара“ дошли „Бајка Гена“ и „Бајка и Тодор“, а после су се досељавали „Бајка Цака“, Николча, Дича, Чола, Вучко са синовима Цаном, Цолом и Мангулом, затим Вуча, Петко, Узун, Баља, Коча, Рајко, Сајко, Стојко, Герга, Китан, Цветан, Најдан и други. Неки су од њих били дунђери а остали већином земљорадници, осим неколико трговаца и кафеџија. Стари људи причају да је у почетку владе кнеза Милоша у Пожаревцу било свега 4 дућана од којих су три „држали Бугари“ а један Цинцарин. То су били Буџа, Бели Петар, Витко и Коста Цинцарин.

По доласку у Пожаревац неки од њих су помагали кнезу Милошу при даљем убијању Турака. То су били: Узун, Баља, Пеја, Кола и Рајко од којих је Баља био земљорадник а остали механџије.

Бугарска Мала обхвата и неколико улица у којима нема досељеника из околине Зајечара. По ослобођењу општински суд је званично Бугарску Малу преименовао у Браничевску, са циљем да тиме спречи непријатну успомену на мрску бугарску трогодишњу владавину у овом крају, што је становништво врло радо прихватило. Сада Браничевска (раније Бугарска) Мала обухвата северни део Пожаревца, и то ове улице: Приштинску, Милоша Поцерца, Јакшићеву, Илије Бирчанина, Призренску, Браничевску и Обилићеву. У њима је било 249 домова са 1343 становика, по попису од 1910. године.

Порекло родова:

-Спасићи, Ђурђиц, сматрају себа за староседеоце и веле да су у Пожаревцу били и у турско време.

-Рогићи, Никољдан. Њих сматрају за староседеоце. Стеван Рогић живео је у време кнеза Милоша и био богат са земљом и стоком. Стеванов син Станоје учествовао је у убиству кнеза Михаила. Станоје је за време Алексндра Карађорђевића био касапин, па  добио за ђумругџију у Доњем Милановцу. Ђумругџијска служба је у то време била врло рентабилна, те је Станије умножио наслеђено имање. Имао је 100 ланаца земље и 12 дућана. По паду Александра Карађорђевића Станије изгуби службу а трговином са стоком изгубио је и имање, те ступи у заверу да убије кнеза Михаила, мислећи да ће после преврата опет постати ђумругџија. Станоје је стрељан а цела фамилија Рогића била је презрена, те су, да унеколико избегну мржњу, променила преизиме у „Илиће“, и тек по нестанку Обреновића почели су да се зову старим презименом. Неки од њих су остали и даље Илићи.

-Стојановићи („Прцковци“), Стевањдан, не знају за своје порекло.

-Бировци, Никољдан, је стара породица.

-Петровићи (Петковићи, Бечићи), Никољдан, су досељени из околине Зајечара 1813. године.

-Вучковићи (Вучковци), Никољдан. Вучков отац Никола са братом Пејом побегао од Турака из Великог Извора 1813. године и преко Злота и Ресаве дошао у село Дубље. Пред навалом Хуршид паше од Ниша побегну преко Дунава одакле се врате у Пожаревац.

-Вучковићи („Мангулови“), Никољдан, нису у сродству са Вучковићима (Вучковцима). Старином су из Великог Извора, одакле су дошли 1815. године.

-Тошићи („Огорелови“), Никољдан, су из Великог Извора.

-Јовановићи, Никољдан, су из Великог Извора.

-Дамњановићи, Никољдан, су из Великог Извора.

-Марковићи, Аранђеловдан су из околине Књажевца.

-Крајинци, Ђурђиц, су из Тамнича код Неготина, одакле се доселио Стојан Крајинац после Хајдук-Вељкове погибије.

-Којићи, Аранђеловдан су из околине Неготина.

-Андрејићи, Јовањдан, су из Вражогрнаца.

-Дичићи, Никољдан, суиз Великог Извора.

-Цанићи, Никољдан, су из Великог Извора.

-Јотићи, Никољдан, су из Великог Извора.

-Живановићи, Ђурђиц, су из околине Негорина.

-Живановићи, Аранђеловдан. „Бајка Живан Дардаћ“ дошао је из Великог Извора.

-Обреновићи, Аранђеловдан, су из Дубравице где имају 8 кућа и спадају у старе фамилије.

-Пашићи, Никољдан, су из околине Зајечара.

-Милосављевићи (Миливојци, Марковићи), Јовањдан, Предак Милосав Марковић доселио се из Вражогрнаца. Његов син Милија учио је у манастиру Рукумија и постао поп али је оставио свештеничку службу и био учитељ „беговима“ – синовима кнеза Милоша. Милијин син Ива био је сликар и радио црквене иконостасе, због чега је путовао у Италију да се научи сликању. Звали су га „молер“ као што су звали и песника Ђуру Јакшића, који је тада у Пожаревцу као „молер“ радио, кад је први пут прешао у Србију. Ива је Ђури позајмљивао фарбу за рад и када му није вратио тужио га општинском суду, што се види у општинској архиви.

-Перићи, Св.Сава Вара (Вариндан) уочи Никољдана, су из села „Старопатице“ код Зајечара. Изгледа да данас не постоји ово село. Имају надимак „Печенковци“.

-Николићи (Причковићи), Симеундан, мисле да су старином са Косова,

-Цонићи, Никољдан, су из околине Зајечара.

-Стаменковићи (Нечићи), Никољдан, су из ресавског Дубља где су дошли из околине Зајечара. Даљим пореклом су „од Видина“.

-Јовановићи („Фишкаловићи“), Никољдан, су досељени „из прека“. Задржала се успомена да су тамо некад били по вери калвинци.

-Чолићи, Ђурђевдан, су из Великог Извора.

-Мишићи, Никољдан, су из Зајечара.

-Марковићи, Аранђеловдан, су из Крајине.

-Матићи, Јовањдан, су из Вражогрнаца.

-Бонићи, Вариндан, су из села Дубља – Ресава, раније потичу од Видина.

-Ивановићи („Казакови“), Никољдан, су из Великог Извора.

-Илићи, Никољдан, су дошли из околине Зајечара за време владе кнеза Милоша.

-Перићи, Јовањдан, су из Вражогрнаца. Имају надимак „Купусари“.

-Васићи, Митровдан. Васа дошао из околине неготина 1813. године. Било их више кућа, које су се рано поћеле бавити трговином, па су неки изумрли а остали одселили.

-Ћелићи, Аранђеловдан, су из Брадарца. Баве се земљорадњом.

-Живковићи („Пилицани“), Никољдан су из Набрђа.

-Глушћевићи, Ђурђиц, су досељени пре 60 година из Рупељева – Пожега. Служили код имућних земљорадника потом се оженили и окућили. Старији брат умро без  порода.

-Петровићи, Аранђеловдан, су из Књажевца.

-Лилковићи, Јовањдан, су из Вражогрнаца, досељени пре 90 година и баве се замљорадњом.

-Јанковићи, Св. Петка, су из Крајине.

-Илић, Никољдан. Јован дошао пре 60 година као баштован из Бугарске (Враца) и овде се оженио и окућио.

-Ђорђевић, Никољдан. Стојан се доселио пре 60 година као баштован из Љасковца – Трново – Бугарска па се оженио и окућио.

-Зарић, Јовањдан, је из околине Зајечара.

-Вучковић, Никољдан, је из Раковице у Бугарској, баштован.

Јовановић, Ђурђиц, је досељен пре 40 година из Трњана и призетио се у кућу где није имао мушке деце.

-Бачићи, Никољдан, су били земљорадници па се одали трговини. Досељени су из Крајине.

-Милатовићи, Аранђеловдан, не знају за своје порекло, мисле да су староседеоци. Дед је живео у Горњој Мали.

-Обрадовићи, Никољдан, су род са Рогићима.

-Селићи, Аранђеловцан, су из Куркаче и Стигу.

-Марковићи, Никољдан, су из Крајине. Земљорадници и кочијаши.

-Вукосављевић, Јовањдан, је дошао пре 60 година из Бољана у Црној Гори, овде се оженио и стално живи као живописац, радећи црквене слике.

-Антић, Аранђеловдан, дошао је пре 60 година из Куманова као пекар.

-Петровић, Ђурђиц, је дошао из Рама, по занимању пиљар.

-Мишић, Јовањдан, је из Дрмна, по занимању бакалин.

Бурјунска Мала.

Садашња мала „Бурјан“ постала је на западном крају Пожаревца 1826. године а пре тога је постојала као засебно село, удаљено 4 километра западно од Пожаревца, на средокраћи између села Драговца и државног добра Љубичева, између Драговачког Пута и Ресавчине. Изгледа да је Бурјан као село доста старо насеље. Налазимо га на Лангеровој карти пре 200 година под именом Бернани са воденицом на Ресавчини. После пропасти 1813. године је опустело да би се доцније поново насељавало. После 1813. године у Бурјан се доселило највише избеглица из околине Зајечара, поглавито из Великог Извора. Бурјан је пресељен у Пожаревац по наредби кнеза Милоша, највише због крађа. Бурјучани су били под сумњом да су лопови, па су их хтели ставити под контролу варошких власти. Јов. Драгашевић вели да је „село Бурјан кнез Милош са Мораве преселио у Пожаревац како би дошао до њихове земље, што стари мештани Бурјунске Мале демантују. По доласкиу у Пожаревац Бурјунчани су добили од општинске утрине само плацеве за куће и баште.

Бурјунска Мала обухвата ове улице: Тежачку, Хиландарску, Моравску у Сајамску, које укупно имају 145 кућа и 786 становника а када су се доселили пре 100 година, причају да је било свега 30 кућа.

Поред Девића и Грнчаревића најстарији су и сви они родови који славе Св.Кирика. Доселили су се са Косова, из Вучитрна, пре 160 година, дакле много пре од досељеника из Великог Извора, који се већином дошли по ослобођењу.

Порекло родова:

-Девићи, Ђурђиц су најстарији и најимућнији у Бурјану, само се слабо умножавају. Не знају тачно одакле су пореклом а слушали су од својих старих да су давно, после пропасти српске државе, досељени са југа, мисле из околине Призрена или са Косова.

-Грнчаревићи, Јовањдан. Потомци не знају поуздано да им је предак Стеван, по занимању грнчар, пре 170 година дошао са Косова. Изгледа да је хтео да се сели у Банат, па се задржао у Пожаревцу, који је био под Турцима и у српском делу вароши на крају Горње Мале, код данашње кафане „Последњи Грош“ отворио дућан. Његови синови су доцније, када су били општи захвати лугова и поља, заузели земљу у селу Бурјану, напустили грнчарски занат и постали земљорадници.

-Бошковићи, Никољдан, су из Великог Извора. „Бајка“ Бошко је чувао овце кнеза Милоша у Забели као старац 1825. године.

-Урошевићи, Јовањдан. У Бурјан су се доселили из Батовца а за даље порекло не знају.

-Пејићи, Никољдан. Пеја је са братом Николом 1812. године побегао из Великог Извора преко Злота и низ Ресаву у Дубље код Свилајнца. Одатле је, пред навалом Хуршид паше од Ниша, бежао ка Пожаревцу и код Дубравице пређе Дунав, где су остали док кнез Милош није ослободио Србију. Вратио се после 1815. године. Пеја је захватио земљу у Старом Селу са обе стране Драговачког Пута.

-Најдановићи, Никољдан. Предак „бајка Најдан Паћа“ доселио се из Великог Извора у Бурјун 1816. године.

-Радуновићи, Никољдан, су досељени у исто време кад’ и претходни. „Бајка Радуна“ у као старца убили Власи у Шљивовцу и мртвог су га појели пси.

-Цвејићи или Петровићи, Никољдан, су из околине Неготина.

-Вукосављевићи, Св. Кирик, су из Вучитрна на Косову. Досељени пре 160 година.

-Павловићи, Јовањдан. Старијим пореклом су са Косова и род су са Грнчаревићима.

-Стаменовићи, Јовањдан, мисле да су из Крајине.

-Јотићи, Аранђеловдан, држе да су пореклом из околине Зајечара.

-Белосавићи, Никољдан, су из околине Зајечара.

-Милчићи, Никољдан. „Бајка Милче“ се доселио у Бурјан 1820. године из Великог Извора.

-Цокићи, Никољдан, су из Великог Извора.

-Стаменковићи, Св. Петка, су из Крајине.

-Живановићи, Св. Ћирик, су из Вучитрна на Косову, досељени пре 160 година.

-Цолићи, Ђурђиц, су из Великог Извора.

-Најдановић, Ђурђиц, су из Великог Извора.

-Петковићи, Никољдан, су из Великог Извора.

-Митровићи, Јовањдан, су досељени пре 80 година из Крајине.

-Вујичићи, Аранђеловдан, су пореклом изМораве.

-Стоићевићи, Св. Ћирик,  су досељени из Вучитрна на Косову пре 150 година.

-Степићи, Св. Ћирик, су из Крушевачког округа а даљим пореклом су са Косова – Вучитрн.

-Обрадови, Св. Ћирик, су из Ресаве а даљим пореклом су са Косова – Вучитрн.

-Мирковићи, Јовањдан, су из Звижда.

-Пешићи, Велика Госпојина, су из околине Параћина а даљим пореклом су са Косова.

-Иванчићи, Јовањдан, су из Крајине.

-Петровићи, Митровдан, су из Стига.

-Јосићи, Стевањдан, су дошли из Пека, овде се призетили.

-Митићи, Стевањдан, су из Ресаве а даљим пореклом мисле да су од Призрена.

-Пауновићи, Јовањдан, су из Хомоља.

-Митићи, Никољдан, су из Пека.

-Илићи („Кланкови“), Јовањдан, су из Крајине.

Између Бурјуна и вароши су ови родови, већином трговци, занатлије и чиновници:

-Добрњци, Лучиндан, су из Добрња, одакле су њихови преци, славне војводе из првог устанка, Петар и Стеван Добрњац. Њихов потомак Арса Добрњац стално се настанио у Пожаревцу пре 90 година као трговац, па су му то били и синови који су помрли, док су се унуци растурили као чиновници а унуке разудате, већином по другим варошима.

-Николајевићи, Илиндан, су пореклом из Добрња и потомци су чувених војвода из Карађорђевог устанка. Њихов предак је био са службом код кнеза Милоша, па га је омрзао те је због тога побегао у Влашку где су му се у Букурешту роде синови Александар и Патрика, од којих је Александар био виђен народни посланик за Пожаревац у средини прошлог столећа. У сродству су са Добрњцима.

-Миљковићи, Јовањдан, су пореклом из Бара у Стигу где су продали земљу и отишли у Краљево да тамо купе јефтинију земљу, али су се вратили и настанили у Бурјану.

-Миладиновићи, Илиндан. Предак Миладин Миловановић прешао је са оцем Милованом из Суботинаца код Алексинца у Гроцку, после пада Делиграда 1813. године при чијој је одбрани учествовао Милован, а одатле у Банат, у село Омољицу, гд је Милован умро. Пошто им је у Аустрији било рђаво, Миладин се са мајком врати у Пожаревац где постаде мумџија. Унуци и праунуци су данас трговци, занатлије и чиновници.

-Стефановићи, Ђурђиц. Предак Анта дошао у почетку владе кнеза Милоша из Великог Извора код Зајечара као земљорадник. Синови и унуци били трговци, али су се затрли.

-Живановићи, Никољдан. Огњен је дошао пре 70 година из Набрђа на терзијски занат.

-Станисављевићи, Митровдан, су пореклом из Свилајнца одакле су досељени пре 50 година. Земљорадници и трговци.

-Новаковићи, Митровдан. Илија „сајџија“ дошао пре 80 година као дете са оцем из Прилепа. Потомци су му неки изумрли а ники кафеџије и чиновници ван Пожаревца.

-Димитријевићи, Мала Госпојина, предак дошао пре 80 година дошао у Пожаревац на занат.

-Јовановићи, Никољдан. Предак дошао из Врања као арџија а доцније постао кафеџија.

-Младеновић, Ђурђевдан, је дошао из Куманова као слуга на оборима свињарских трговаца, доцније постао пиљар и бакалин.

-Ћирковић, Аранђеловдан, је дошао из Триброда, трговац.

-Митровићи, Јовањдан, су из Требиња (Херцеговина) одакле је пре 70 година дошао Глиша, који је скоро 50 година био пандур док  су му се потомци раселили као чиновници.

Влашка Мала.

Влашка Мала обухвата улице: Жупску, Рујевску, Владичину и Гргурову. Све су јужно од гробља и у њима живе влашки досељеници, који су дошли тек после Маџарске Буне. У то доба овај део вароши није био насељен и општина им је уступила земљиште за насељавање. По Власима се и околне улице обично називају Влашка Мала, мада у њима живе готово сами Срби. То су Сеничка, Давидовићева и унеколико Дунавска Улица, а влашких кућа има само 34 (и то већином у Жупској). Влашка Мала им 188 кућа са 890 становника, дакле скоро 6 пута има више српскох кућа од влашких.

Власи су по занимању већином земљорадници. Има неколико таљигаша и служитеља при појединим државним надлештвима. Влашке куће су боље од циганских, улице су правилније а дворишта ограђена.

Од наведених родова првих 12 (са 34 куће) спадају у влашке, говоре влашки и српски а сви остали родови су српски. Сви ови Власи досељени су из Баната, околина Беле Цркве, Оршаве и Молдаве. То су:

-Бофани, Јовањдан;

-Струје, Св. Петка;

-Костандиновићи, Св.Петка;

-Пајићи, Аранђеловдан;

-Николићи, Никољдан;

-Јеремићи, Аранђеловдан;

-Мозгови, Аранђеловдан;

-Јанкуљари, Св.Петка;

-Трифунешће, Св. Петка;

-Живковићи, Никољдан;

-Јосимовићи, Никољдан и;

-Стојадиновићи, Стевањдан.

Остали су родови:

-Бечићи, Никољдан. Дед им Петар се доселио из околине Зајечара, вероватно из Великог Извора.

-Стокићи, Никољдан, су досељени пре 100 година из Кисиљева.

-Илићи, Никољдан, су из Дубља код Свилајнца, досељени пре 52 године а у Дубље су дошли из Великог Извора.

-Којићи, Аранђеловдан, су из Крајине.

-Станковићи („Крајинци“), Св. Враче. Предак Станко Дачић побегао је из Рајца близу Неготина од Турака а за време Хајдук-Вељково. Син Станков Алекса, старац од 70 година, прича да се родио 1820. године. Пошто му се матери „нису држала деца“ то су га одржавало враџбинама. Мати га није родила укући већ у копривару, па су га онда тек унели у кућу и ставили у бакрач за који су везали уже. Бакрач су са дететом, помоћу ужета провукли кроз комин (оџак) и преко куће са бакрачем пребацили на земљу. Затим су ископали рупу испод прага, провукли новорођенче испод прага и унели у кућу. Бабица га однела на пијац да нађе кума. Када је Алекса одрастао није могао никако до говори у седмој години. Тада су га од тога излечили ово враџбином: Отишли су у воденицу на Морави и са чегртаљке од воденице истругали прашину и напојили га, па је „одмах проговорио“.

-Траиловићи, Јовањдан, су досељени из Црне Горе, од племена Мариновића „због племенске свађе“.

-Недељковићи („Газдашеви“), Јовањдан. Старац Драгутин Газдаш од 80 година овде се родио а отац Иван доселио е из Поповца код Великог Градишта.

-Селинкићи, Јовањдан. Јован, отац старца Давида, доселио се пре 70 година из Свилајнца због трговачког посла. Старијим пореклом су од Ниша а носе презиме по баби Селинки.

-Грујићи, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

-Јеремићи, Аранђеловдан, су из Крајине.

-Јовановићи, Св. Петка, су Срби из Баната.

-Костандиновићи, Никољдан, не знају за своје порекло.

-Јанковићи, Св.Петка, су из Баната.

-Стојићи, Ђурђиц, су досељени пре 70 година „из Мораве“.

-Стефановићи, Св. Ђорђе, су из Ресаве.

-Првуловићи, Св. Петка, су из Крајине.

-Наодовићи, Ђурђиц. Отац Ђока дошао у време Маџарске Буне из Вршца. Његов отац Наход, није се преселио, умро је у Вршцу пре 120 година.

-Костићи, Св. Атанасије. Дед му се доселио пре 120 година из Македоније и звали су га „Коста Цинцарин“ а био је дућанџија.

-Антићи, Стевањдан. Дед се доселио из Ресаве.

-Стевановићи, Никољдан. Отац се доселио из Свилајнца.

-Лазаревићи, Св. Петка, је дошао из Баната.

-Ђурићи, Ђурђиц. Отац дошао из Салаковца.

-Доганџије, Св.Петка. Старац Јоња пре 60 година се доселио из Карансебеша (Ердељ) и био Влах, али је 40 година био служитељ пожаревачке гимназије па се посрбио као и његови потомци. Већина Влаха и повлашених Срба када су дошли нису славили славу, већ су је овде примили под утицајем парохијских свештеника; али су многи Власи донели славу из чега се види да су повлашени и да су пореклом из Србије, што сведоче и многа имена, као и ова „Доганџија“, јер таква имена имамо на југу, у Скопској Црној Гори.

-Костићи, Аранђеловдан су досељени из Црне Горе.

-Мидићи, Ђурђевдан, су из Петровца.

-Јосићи, Никољдан. Као шегрт дошао из Божевца из Стига као шегрт пре 60 година.

-Ненићи, Стевањдан, су из Дубравице.

-Макчани, Ђурђиц, су из Мекаца – Стиг.

-Спаићи, Аранђеловдан. Овде су рођени али им је деда досељен из „прека“.

-Димитријевићи, Ђурђевдан, су из Кленовника.

-Ватачи, Петровдан, су из Лучице.

-Богићевићи, Ђурђевдан, су из Кличевца. Имају надимак „Шућури“ по материној фамилији.

-Животићи, Никољдан, си из Гарева.

-Трајковићи, Аранђеловдан, су досељени из Куманова, као пекари.

-Јовановићи, Никољдан. Они су се преслили из Бугарске Мале, где су остали отац и дед; прадед досељен из Крајине.

-Урошевићи, Ђурђиц, су пореклом из Малог Косова одакле су давно досељени а један део је отишао у Звездан код Зајечара, један у Кулу – Стиг, где их има око 20 кућа, а најмање их се населило у Пожаревац, где се нису умножавали.

-Маленчетови, Никољдан, су стара фамилија. Име су добили по Малену који је живео у Пожаревцу за време Турака и једном приликом затекао Турчина на своме воћу па га убио и одметнуо се у хајдуке. Био је чувен хајдук. Према причању њихов предак Мален је живео пре 200 година, биће то да је био онај кмет или одборник који се потписао 1741. године у суду у Будиму као „Мален Георгевић“.

-Костићи, Аранђеловдан. Предак досељен као надничар из околине Куманова, одакле му је и жена и овде су постали баштовани.

-Спасићи, Јовањдан. Бојко је дошао пре 60 година из Куманова као пекарски момак.

-Живковићи, Никољдан, су из Шапина – Стиг.

-Манојловићи, Никољдан, су из Набрђа.

-Ђурићи, Аранђеловдан, су из Петке.

-Миладиновићи, Јовањдан, су из Бара – Стиг.

-Јосифовић, Св. Петка, су из Пољане.

-Пфафови су дошли као грађевинари пре 50 година из Бачке Паланке. Немачког су порекла, али су се, ступањем у бракове са Српкињама, постепено посрбљавали.

-Брајери су дошли као лимари пре 50 година из Прага – Чешка.

-Хотмар је дошао из Чешке као молер.

-Мишићи, Никољдан. Предак досељен пре 70 година као абаџијски шегрт.

Средина вароши (чаршија и крајње улице појединих мала, које се пружају до чаршије).

Порекло родова.

-Павловићи, Јовањдан. Павле Бојаџија дошао је из Брадараца пре Кочине Крајине и добро радио као бојаџија за турске владе. И за време Првог и Другог Устанка био је међу првим и највиђенијим грађанима, те су га Турци (као што и Сима Сарајлија помиње) међу првим грађанима пред Други Устанак ухапсили да застраше остале грађане. Павлови синови су били Живко, Арса и Рака, по занимању занатлије.

-Спасићи, Никољдан. Најстарији предак Ђорђе Спасић доселио се пре Првог устанка из Власотинаца као механџија (даље мисле да су из Македоније). Учествовао је у оба устанка. Његов син Алекса учествовао је у рату 1848 и из Маџарске донео сабљу, коју је запленио.

-Грнчареви, Јовањдан. Ђорђе назван „Грнчар“ (јер су он и његов брат били грнчари) доселио се по једнима из Вражогрнаца а по другима из Трна у Бугарској-

-Душманићи, Ђурђиц, Ближим пореклом су из Душманића – Звижд а даљим из околине Пријепоља. Најстарији познат предак био је Богдан Копљанић, обор-кнез под Турцима. Његов син Павле Богдановић био је четовођа у Хајдук-Вељковој војсци а по прпасти 1813. године није смео ићи у село, живео је по шумама манастира Тумана. У Другом устанку Павле је учествовао при заузимању Пожаревца са четом својих сељака и постављен за кнеза, поречко-речког. Павле је оставио синове Јанка, Марка и Бранка. Марко је умро као касациони судија и оставио сина Илију – бившег министра и Михаила – апотекара у Пожаревцу. Осим ових има Душманића у селу Душманићу и у Београду.

-Мамићи (Бркићи), Савиндан и Св. Варвара. Милош је досељен из Бара – Стиг и био абаџија, па постао кнезу Милошу „катана“. Његова су браћа Милија и Јова. Када се кнез Михаило 1842. године тукао са својим противницима, послат је Милош Мамић да одсече главу Милосаву Гарашанину. Милош је то и урадио. Тада је Мамић опљачкао новац Гарашанинов са са кнезом Михаилом отишао у Влашку. Доцније га је, веле пожаревачки старци, стигла Божја казна. Једном, када је јахао коња, при паду се закачио за узенгије, размрскао главу и одмах умро.

-Богојевићи, Стевањдан. Најстарији предак Стеван Богојевић, родом из Дубровника, духовник у неком манастиру. По ослобођењу Србије 1815. године дошао је у Пожаревац да буде писар кнезу Милошу. Због тога што је био ватрени присталица кнеза Милоша, по паду Обреновића био је прогањан и морао се крити а по повратку Обреновића био је адвокат и народни посланик на Св. Андрејској Скупштини. Потомци су чиновници и занатлије.

Када је саграђена нова црква 1819. године, од ње па до места где је била стара црква, формирана је нова улица, управо „Нова чаршија“, садашња Краљева Улица. Кнез Милош је наредио да се на силу преселе сви трговци из Смољинца у Стигу, где је тада била варошица и са скоро више дућана него у Пожаревцу. И сви су трговци убрзо досељени „да граде чаршију“, као што је учињено и са трговцима села Шапина.

-Томићи, Аранђеловдан. „Газда Тома“ са браћом Ђорђем и Николом трговцима је дошао из Смољинца. Тома је сазидао дућан у почетку „Нове Чаршије“. Његовог брата поставио је Александар Карађорђевић за помоћника начелства, па је то био и његов син Таса. Кад је збачен Карађорђевић и Таса је изгубио службу, као и Станоје Рогић, те се њих двојица договоре са још неколицином да убију кнеза Михаила.

-Петровићи, Никољдан. Ива Бурин доселио се из Смољинца као трговац а његов син Лаза Бурин био је дуго година виђен и богат свињарски трговац, али је доцније осиромашио. Умро је у дубокој старости без потомства.

-Ђорићи, Ђурђиц. Браћа Обрад, Богдан, Пера, Мита и Огњен су досељени из Смољинаца као трговци. Потомци су се растурили као чиновници.

-Јовановићи (Обрадићеви), Ђурђиц. Обрад („Обрадић“ – због ниског раста) дошао јеиз Смољинца као трговачки шегрт па постао трговац  и власник великог парног млина – „Обрадићев Млин“. Синови и унуци су трговци и чиновници.

-Шапинци (Николићи), Јовањдан. Мита Шапинац досељен је из Шапина – Стиг. Био је богат свињарски трговац, али су сви напослетку пропали, имање им се продало а оно мало потомства се, као чиновници растурили.

-Богдановићи, Ђурђевдан. Богдан је дошао из Шапина по наредби кнеза Милоша. Кућа им је најпре била у Давидовићевој Улици, раније „Шапљанска Мала“.

-Јовановићи, Св. Петка. Предак Јованика дошао по ослобођењу Пожаревца из Баната. Доцније се оженио удовицом трговца Бујде из Великог Градишта. Син му Тоша био берберин кнеза Милоша. Унук Никола дућанџија (ситничар) у Табачкој Чаршији, накуповао је многе дућане и куће те је за својега живота важио за најбогатијег човека у Пожаревцу.

-Радовановићи, Стевањдан. Јова је дошао из Дубоне – Смедерево пре 90 година као трговачки момак и постао богат трговац. Син му је био гвожђарски трговац и умро без порода.

-Станисављевићи (Живковићи), Јовањдан. Предак дошао из Стига. Син и унук трговци.

-Харизовићи, Никољдан, су досељени из Арцисте – Грчка и ожењени Српкињама. Дошла су три брата: Риста, Ђира и Прока Харизовићи или Костадиновићи. Синови чиновници и занатлије.

-Џаџићи, Ђурђевдан. Џаџа се доселио пре 90 година као Цинцарин из Македоније и био трговац. Потомци трговци и занатлије.

-Лазаридеси, Тодоровдан, су дошли пре 90 година из Грчке. „Главати Тодор“ се као трговац јако обогатио.

-Трифуновићи, Св. Јован Златоусти, су досељени из Пека као  свињари на обору „Газда Томином“. Син Милованн се обогатио као дућанџија. Унук, такође, трговац.

-Шухарти, Митровдан. Партл (Немац) дошао пре 70 година из Аустрије као столар. Синови ожењени Српкињама и посрбљени. И потомци су били столари.

-Лазићи (Тићини), Ђурђиц. Тића дошао пре 80 година из Стига као трговац. Потомци чиновници и трговци.

-Миловановићи (Шишкови), Јовањдан, су пореклом из Македоније.

-Ага-Јевтићи; Никољдан, су пореклом „од Лесковца“. Ага-Јевта био најпре чибугџија код кнеза Милоша, па га овај поставио за настојника имања. Доцније је био управник Љубичева, кад је ово добро кнез Милош предао држави. Његов син Михаило био је индустријалац и имао је модерну циглану, умро је без деце.

-Јовановићи (Курјачки), Аранђеловдан. Арса и његов брат Ђока дошли су из Курјача – Стиг и отворили заједнички дућан. Арса је имао три сина, Саву, Перу и Николу и сва тројица су били дућанџије и имућни трговци.

-Лалковићи, Јовањдан. Лалко је дошао из Сараораца – Смедерево и био свињарски трговац у време кнеза Милоша.

-Ђорђевићи (Чонкини). Ђорђе Чонка дошао је из Банатске Пожежене као колар. Био је Влах па се посрбио. Потомство му се не умножава.

-Марјановићи, Ђурђиц. Стари Маријан дошао је из Касидола – Стиг пре 100 година као шегрт и постао дућанџија (ситничар). Потомство му се слабо умножава.

-Марковићи (Кланкови), Никољдан, су пореклом из Божевца. У почетку били занатлије-ћурчије а данас су касапи и сточарски трговци.

-Ранковић, Никољдан, је дошао из Сибнице – Срез моравски као дечак на трговину, овде је ожењен као трговац.

-Стојиљковићи, Аранђеловдан. Предак дошао на занат из Кличевца и овде се оженио као лимар.

-Економидеси, Цар Констанитин и Царица Јелена, су досељени из Епира.

-Ђуричићи, Никољдан, су досељени из Свилајнца као опанчари.

-Николић, Аранђеловдан су досељени из Водица – Смедерево, као кројач.

-Илић, Никољдан, је из Охрида, ћурчија.

-Дарда је Грк, досељен из Шатиста у Грчкој као сапунџија.

-Бутковић, Ивањдан, је из Аустрије, бравар. Синови, такође, бравари.

-Вукотић, Јовањдан, је из Гусиња, пиљар.

-Милосављевић, Св. Јован Златоусти, је из Параћина, налбанта.

-Сакеларидес, Митровдан, је досељен из Грчке као кафеџија и мумџија.

-Урошеви (Стојадиновићи) су досељени из Крајине као трговци. Не каже се коју славу славе.

-Матићи, Св, Никола летњи. Досељени из Бара – Стиг пре 60 година, Родоначелник дошао као абаџијски ученик. Сматрају се за једне од најбогатијих породица у Пожаревцу.

-Милосављевић, Ђурђиц, је из Вучковице – Драгачево, столар.

-Хаџић, Аранђеловдан, је из Баната, књиговезац.

-Обрадовићи, Алимпијевдан. Досељени су из Великог Градишта као трговачки помоћници.

-Андрејевић, Св. Петка, је из Пољане, бакалин.

-Албуновићи, Аранђеловдан, су досељени з Врања као ужари.

-Лацковић, Св, Петка, је дошао из Баната као колар.

-Гајић, Ђурђевдан, је из Кумана – Рам, кафеџија.

-Туфегџићи, Св. Атанасије, су из Жагубице, дуванџија.

-Букумировићи, Св. Петка, су пореклом из Сјенице.

-Протић, Стевањдан, су из Ресаве – Ломница, бакалин.

-Рајковић, Аранђеловдан, је из Раброва – Стиг, трговац.

-Пургар, Ђурђиц. Милан је рођен у Вишњици код Гроцке. Пореклом из Ораовице у Банату. По занимању берберин.

-Карамарковић, Стевањдан. Милорад досељен из околине Ваљева пре 70 година без игде ичега и својом окретношћу и бистрином постао врло богат. Умро без порода.

-Мантић. Грк Ксенофон досељен из Арцисте у Грчкој као кафеџија.

-Бенџо. Грк, досељен из Костура пре 60 година као бакалин.

-Стокићи, Јовањдан. Иван дошао из Бискупља – Рам као трговац.

-Данчевић, Аранђеловдан, је досељен из Врања пре 50 година као кафеџија.

-Цветковић, Никољдан, је дошао из Београда као трговац.

-Павловић, Св. Петка, је из Старчева – Млава, трговац.

-Тошић, Ђурђевдан. Рођен у Доњој Добрињи – Ужице, бравар.

-Марковић, Аранђеловдан, је из околине Врања – Дедине, пиљар.

-Стевановићи, Цар Константин и Царица Јелена. Дед им се доселио из Македоније као часовничар. Потомци су му такође часовничари.

-Гоцићи, Стевањдан, је из Књажевца, кафеџија.

-Костић, Аранђеловдан, је из Беле Цркве у Банату, обућар.

-Поповић, Никољдан, је досељен пре 60 година из Битоља као механџија.

-Наумовићи, Ваведење, досљени су из Крушева у Јужној Србији као поткивачи.

-Јанковић, Јовањдан, је дошао из Шапина, дашчарски трговац.

-Момировић, Стевањдан, је из Голупца, обућар.

-Димитријевићи, Велика Госпојина, је из Костура у Грчкој, трговац, овде се оженио и посрбио.

-Михаиловић, Јовањдан, је дошао из Пољане, ковач.

-Јовановић, Аранђеловдан, је из Бабушнице – Стиг, столар.

-Сегер, Јовањдан, је из Панчева, Немац посрбљен, столар.

-Пантелић, Никољдан, је из Куле – Стиг, обућар.

-Милетић, Аранђеловдан, је из Божевца, терзија.

-Кукулидес, Јовањдан, је из Шатисте – Грчка.

-Ерић, Јовањдан. Вукадин је досељен из околине Ужица и овде се оженио као трговац.

-Стефановић, Никољдан, је дошао из Пожежене – Рам на занат и оженио се као терзија.

-Миливојевић, Св.Ђорђе, је из Скобаља, абаџија.

-Лазаревић, Никољдан, је из Врања, обућар.

-Мирковић, Никољдан, је пореклом из Великог Градишта, трговац галантеријом.

-Златковић, Никољдан, је пореклом из Брзохода.

-Грујићи, Јовањдан, абаџија из Смољинца – Стиг.

-Науновићи, Никољдан. Наун досељен из Прилепа пре 70 година као пиљар и шећерџија.

-Пурковић, Никољдан, је из Баната, земљорадник и економ.

-Стојановићи, Ђурђиц, је из Мрчковца – Пек, абаџија.

-Јовичић, Никољдан. Милић је досељен пре 80 година из Касидола – Стиг и био 40 година црквењак.

-Стојановић, Јовањдан, је дошао из Јошанице – Стиг, поткивач.

-Ђурица, Никољдан, је из Велике Маргите у Банату, црквењак.

-Станковић, Аранђеловдан је из Иланче у Банату, ковач.

-Миленковићи, Никољдан, су из Стига. Миленко је по занимању био терзија, али је лиферовао кнезу Милошу хлеб за војску.

-Угодићи, Никољдан. Јован досељен из Баната као учитељ, а у Банату је био занатлија.

-Бала-Пепи Ђузепе је досељен из Италије као рударски радник и овде се оженио.

-Пауновић, Св. Петка, је из Ракинца, пиљар.

-Радосављевић, Никољдан, је из Смољинаца, земљорадник и служитељ.

-Стојадиновићи, Ђурђиц. Дед досељен пре 80 година „из прека“ и био овде професор у гимназији.

-Вукомановић, Св. Петка, су из Рудника а дошли су овде у Пожаревац када је у њему живела кнегиња Љубица, која им је била рођака.

-Карија, Јеврејин досељен из Лесковца као трговац.

-Прокићи, Аранђеловдан, су из Црљенаца – Стиг као трговачки и занатлијски помоћници.

-Илић, Ђурђиц, је из Смољинаца – Стиг као столар. Посрбљен Циганин.

-Науновић, Аранђеловдан, је надничар из Куманова.

-Стефановићи, Стевањдан су из Свилајнца.

-Дончевић, Аранђеловдан, је из Куманова, дошао пре 50 година као слуга на оборима свињарских трговаца. Када је ослабила свињарска трговина и обори почели да нестају, постао је пиљар а потом кафеџија.

-Станисављевићи, Ђурђиц, су из Осипаонице – Смедерево.

-Петковић, Јовањдан, је из Будима, бравар.

-Ванић, Никољдан, је из Жагубице, млинар.

-Недељковић, Аранђеловдан, је из Калне код Пирота, дунђер.

-Богосављевић, Св.Петка. Дошао Аћим пре 60 година из Винца код Голупца.

-Живковић, Никољдан, је из Гњилана, пиљар.

-Стојановићи („Мурдареви“), Никољдан, су досељени пре 60 година из Лерина – Грчка, касапи и мумџије.

-Гицић, Св. Петка, је из Баната, надничар, синови земљорадници.

-Јовановић, Јовањдан, су из Царевца – Рам, абаџија.

-Вељковић, Аранђеловдан, је из Прилепа, зидар.

-Драмићанин, Никољдан, је из села Вучак код Ужица.

-Црносељански, Јовањдан, је из Баната..

-Рајковић, Стевањдан, је из Смољинаца, кафеџија.

-Мирковић, Никољдан, је са Цетиња, затворски чувар.

-Ранковић, Аранђеловдан, је из Ракинца, обућар.

Изумрли су, или су се раселили ови, махом врло стари родови:

-Карапетровићи, Никољдан. Најстарији људи слушали су од својих предака да су се у Пожаревац доселили „од вајкада“. Привремено су напуштали варош када је била опасност, 1813. године, када су прелазили у Банат, одакле су се вратили када је пртестала опасност.

-Николићи, Никољдан. И ови се сматрају за старинце. Последњи потомак живео је у првој половини прошлог столећа.

-Момировићи, расељени као чиновници, такође изумиру. Славе Св. Агатоника. Досељени су пре 250 година са Косова, раније порекло Колашин. Њихов најстарији познат предак је Јосиф Момировић, прота у Пожаревцу за време Кочине Крајине. Имао је синове: Лацка, Стевана и Миту. Стеванов син био је генерал и намесник Коста Протић.

-Бумбалићи, су славили Никољдан. Мисли се да су били пореклом из Видинске области

-Пајкићи су расељени, славе Никољдан. Пореклом су из Видинске облассти.

-Здравковићи су славили Св, Јована Златоустог. Досељени су пре 150 година из Видинске области. Били су сви трговци, дућанџије. Најпознатији је био „Таца“, који је умро после својих синова.

-Добрњци, Јовањдан, су досељени из Добрња – Млава пре 100 година. Нису у роду са Добрњцима из Бурјунске Мале.

-Бресјанци, Никољдан, су досељени из Бресја, које је по наредби кнеза Милоша расељено и његови становници насељени у Горњој Мали, 1829. године.

-Тамбураши, Св. Петка, су досељени пре 20 година из Рама. Најстарији предак Никола Патровић добио је надимак „тамбураш“.

-Андоновићи, изумрли и расељени. Стари Андон се доселио пре 150 година из села Србјана код Кичева, најпре у Алексинац па у Јагодину и најзад овде. Потомци Милан, професор и Јеврем бивши министар, раселили су се као чиновници.

-Дугалићи, Никољдан, су досељени пре 100 година из околине Зајечара. Јован Дугалић био је управник двора кнеза Милоша, док је био „конак“ у Пожаревцу. Син му Милош погинуо у Маџарској Буни.

-Петровићи, Никољдан. Милутин Петровић „Ера“, рођени браз Хајдук-Вељков, дошао је из Неготина и у Пожаревцу живео као пензионер до смрти. Син му Сава био срески начелник у Петровцу. Савини синови Јова и Јеврем, писар, су имали потомке, који су или изумрли или су се  раселили.

-Бујдићи, Св. Петка, су ближим пореклом из Великог Градишта а даљим, изгледа, из Баната. Жива Бујдић као виђени Обреновићевац од Вучића је осуђен на 100 батина и умро од тога. Син му је био адвокат у Пожаревцу а потомци расељени као чиновници.

-Ковачевићи, Митровдан. Живан је дошао из Баната као убућар па како је био писмен и окретан постао је учитељ. Потомство изумрло или расељено.

-Ђорићи, Аранђеловдан. Сава Ђорић доселио се из Књажевца око Кочине Крајине. Најпре је живео у Летњиковцу. Ту је захватио велоко имање и саградио воденицу, па се јако обогатио. По ослобођењу Пожаревца пређе у варош и отпочне трговину свињама и крупном стоком, као ортак кнезу Милошу. Кажу да није плаћао сељацима те је то био један од узрока Ђаковој Буни.

-Гвоздићи, Аранђеловдан, су изумрли и одсељени у Београд. Јован је досељен из Рајца код Неготина, а жена му била из Каменице код Ниша. Био је виђен трговац. Потомак Светозар је био министар.

-Раиновић (Селићи), Никољдан. Мисли се да је Села Раиновић, трговац, био пореклом од „преко Мораве“. Жена му се звала Лата и рођена је пре Првог устанка. Села је умро 1855. године а оставио је сина Перу Селића, који је умро у Београду, као члан Касације.

-Абдулићи, Никољдан. Марко Абдула био је војвода и кнез пожаревачки. У друштву са Стеваном Добрњцем подигао је буну против самовоље кнеза Милоша. Његов син Јоца Абдулић био је касапин код џамије, па је доцније постављен за среског начелника у Великом Градишту, где је остао 18 година. Његов унук Михаило држао је бакалницу у истом дућану код џамије и умро је пре 50 година без мушког порода.

-Јоксимовић („Пикљан“), Јовањдан. Досељен је из Кисиљева као кафеџија. Пера је као младић отишао као добровољац у Маџарску Буну и после тога живео још 70 година. Умро је по ослобођењу 1818 (ја бих рекао 1918.) године као један од последњих ратника Маџарске Буне.

-Лилини (Илићи), Никољдан. Чича Лила досељен је из Божевца и био дућанџија.

-Богадановић, Никољдан. Ивко је досељен из Великог Градишта пре 96 година а син му Алекса имао је највећу бакалску радњу и умро пре 35 година без порода.

-Чивут-Петковићи, Ђурђиц, је пореклом од Књажевца. Били су богати трговци и надимак „Чивут“ добили су због великог цицијашлука.

-Малићи (Стојановићи), Лучиндан, су пореклом из Стига.

-Милошевићи (Обреткови), Никољдан. Обрад (Обретко) дошао је из Братинаца као абаџија. Син му отишао у Београд као чиновник (раша Милошевић).

-Савићи (Божевчани), Никољдан, су пореклом из Божева. Сава је био ћурчија а потомци му се раселили као чиновници.

-Мраори, Никољдан, су досељени пре 100 година из околине Зајечара. Никола Мраор служио код кнеза Милоша у конаку.

-Шушњари су пореклом из околине Зајечара. Живко Шушњар био је кабадахија код кнеза Милоша. Не каже се коју славу славе.

-Милосваљевић Јокса, Аранђеловдан, је пореклом из Рудничког округа.

-Стојановић, Никољдан, је пореклом из Трњана на Млави.

-Драгашевићи, Аранђеловдан, су пореклом „из прека“.

-Бамбаљићи, Мратиндан, су пореклом из Алексинца.

-Милошевићи, Јовањдан, су пореклом из Кисиљева – Стиг.

-Јовановићи, Никољдан, су пореклом из Грчке. Био учитељ. Син му у Београду, Ђока Јовановић, био вајар.

-Ђорђевићи, Никољдан. Су пореклом из Стига.

-Лазаридеси, су пореклом из Грчке, трговци.

-Перићи, Јовањдан, су досељени из Македоније.

-Петровићи, Стевањдан, су пореклом из Кличевца.

-Петика (Јулиус) је пореклом из Словачке, лекар.

-Протићи, Никољдан. Јосиф прота из Колашина. Унук му је Андра Стефановић, професор унирвезитета.

-Николићи, Аранђеловдан. Сима је досељен из Баната као учитељ. Кћер удао за песника Ђуру Јакшића, тада учитеља у Пожаревцу.

Има још доста родова и кућа које нису наведени, али су то махом најмлађи досељеници, који су дошли у последњих 30 година. Осим тога нису уведене чиновничке породице.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top