Порекло становништва села Грабовица, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Грабовица је сточарско-ратарско село смештено у висинском појасу 1.260-1.300 м. Сврстава се у села разбијеног типа на ободу Сјеничке котлине. Налази се у ширем простору изворишта реке Грабовице, која протиче кроз Сјеницу и улива се у реку Вапу као њена лева притока. Од Сјенице је удаљено 6 км и повезано је макадамским путем изграђеним 1972. године. Сеоски атар, површине 302 ха, припада Катастарској општини Тријебине. Према попису 2002. године у Грабовици су живела 44 становника. Статус самосталног насеља добило је Статутом општине Сјеница 1964. године, и то издвајањем из насеља Тријебине.
У атару села налази се пећина Грабовица, а изнад села извире и река Грабовица, чије извориште чине два врела: Златија и Велико врело испод Јовичића крша. На реци Грабовици се налази једна воденица. У клисури Грабовице налази се Голубачка пећина. Од изворишта у Грабовици на 1.320 м надморске висине, па до свог ушћа, ова река тече на дужини од 15 км. Од села до изласка из клисуре река тече у правцу истока, а затим скреће према северу до Сјенице, одакле има североисточни правац. У овом делу река меандрира, али меандри нису тако изражени као код Вапе. Ток Грабовице посебно појачава Сјеничко врело. Река Грабовица је на делу тока који пролази кроз Сјеницу загађена, и томе треба посветити посебну пажњу.
Мештани сматрају да је село добило име по реци Грабовици, а Миле Недељковић сматра да је име добило по дрвету граб.
Село је макадамским путем повезано са институцијама месне заједнице, која се налази у Тријебинама: месном канцеларијом, школом и здравственом амбулантом. Њихова удаљеност је око 5 км.
Село је струју добило 1969, а телефон 2006. године. У селу не постоји школа и деца школу похађају у Тријебинама. Становништво се водом снабдева са извора и преко локалног водовода.
У Грабовици је број становника у периоду од 1948. до 1953. увећан 18%, а до 2002. године смањен 52%. Максималан број домаћинстава село је имало 1953, а максималан просечан број чланова у домаћинству 1971. (7,30), док су 2002. године само 3 домаћинства (30,00%) имала више од 5 чланова.
Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 78 12 6,50
1953. 92 13 7,07
1961. 80 12 6,66
1971. 73 10 7,30
1981. 64 9 7,11
1991. 53 10 5,30
2002. 44 10 4,40
Домаћинства у селу Грабовица:
1. Аврамовић Велизар
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 8 км, а од основне школе 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица су запослена у Сјеници. Домаћинство се бави узгојем говеда.
Порекло: Фамилија потиче из Црне Горе. Доселили су се на Чипчије, на беговско имање.
Род: Аврамовићи.
2. Торић Мујо
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од аутобуске станице 7 км, а од основне школе 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у Сјеници, а једно тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.
Порекло: Фамилија се доселила у Грабовицу из Урсула 1967. године.
Род: Тотићи
3. Џигал Дестан
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од аутобуске станице 7 км, а од основне школе 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Баве се гајењем говеда.
Порекло: Фамилија потиче од породице Бабачић из села Туцање, између Бијелог Поља и Берана.
Род: Фазлићи, Рамовићи, Хадровићи, Зуковићи.
Исељеници из села Грабовица:
Бубања Јово
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1967. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
Младом становништву је 1991. припадало 39,62%, а 2002. године 11,36% популације. Према подацима из 1991. евидентирана су 4 лица са преко 60 година живота (7,55%) лица, а 2002. године 23 (52,28%). Индекс старењаје 1991. био 0,19, а 2002. године 4,60 индексних поена. Индекс старења указује на то да је ово село ушло у дубоку демографску старост и да нема демографску перспективу.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 6 11,32
муслимани 47 88,68
остали – –
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби 5 11,36
Бошњаци 39 88,64
Муслимани – –
Остали – –
Из података се види да је 2002. године, по националној припадности, у селу било 88,64% Бошњака и 11,36% Срба. Сматрају да су им се преци доселили у XVIII веку из Црне Горе (Бихор). Српско становништво слави Св. Николу.
У селу је 1981. евидентиран 31 становник са преко 15 година живота, 1991. су евидентирана 44 становника, а 2002. године 39. Без школе је 1981. било 35,48%, а 2002. године 25,64%, са 4 разреда основне школе 38,72%, а 2002. године 23,07% и са основном школом 1981. године 22,58%, а 2002. године 33,33%. Према подацима из 1981. било је једно лице са средњом школом, 1991. су евидентирана 4 лица ове категорије, а 2002. године 7, али је 1991. било 13,63%, а 2002. године 5,14% неписмених становника.
Имајући у виду величину земљишног поседа, број домаћинстава и старосну структуру становништва, јасно је каква је привредна перспектива села.
Подаци указују на то да су домаћинства 1991. углавном живела од пољопривреде (70,00%), али је ситуација 2002. године другачија и однос између делатности из којих се остварују приходи је прилично уједначен.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)