Порекло презимена, село Пасковац (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пасковац, град Лозница - Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник Порекло становништва села Пасковац, град Лозница - Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пасковац (Лозница)

Порекло презимена, село Пасковац (Лозница)

Порекло становништва села Пасковац, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Paskovac

Положај ма(ха)ла у селу.

Пољани су на присојној страни долине Шерметовице.

Пејићи су на осојној страни долине Штире.

Стевановићи су на једној тераси, на осојној страни Штире.

Пурешевићи и;

Радуловићи су на високој површи имеђу долина Кривог Потока и Млакве.

Станковићи су на осојној а;

Ђунићи на присојној страни Млакве.

Јевтићи су на осојној страни једне долине.

Будимлије су на присојној страни Дубоког Потока и на осојној страни Будимлија.

Тип заселака-мала и фамилије које у њима живе.

Мале у селу су:

Пољани у којима живе: Милановићи, Секулићи, Јовановићи, Ђорђевићи, Ђурђевићи, Пантићи и Ђокићи.

Пејићи: Марковићи, Јовановићи, Павловићи и Милутиновићи.

СтевановићиСтевановићи.

ПурешевићиПурешевићи.

Радуловићи: Радуловићи и Богићевићи.

СтанковићиСтанковићи.

Марковићи: Марковићи и Петровићи.

Ђунићи: Ђунићи, Ковачевићи и Поповићи.

Јевтићи: Јевтићи и Антонићи.

Будимлије: Биљићи, Вучетићи, Арсеновићи и Николићи.

Пејићи и Стевановићи су растављени њивама, шумама и Шљивацима.

Стевановићи и Пурешевићи су растављени долином, Штиром.

Привреда, земље и шуме.

Четири до пет сељака раде под надницом у зајачким рудницима.

Сеоска шума је била у Кулишту, Рибарском Брду итд – те шуме је одузела држава.

Око десет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу а шесторица имају у Пољу њиве које су купили за последњих тридесет година.

Сељаци из Дубља и другим мачванских села догоне почетком зиме свиње и жире их.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Јовановићи, Стевановићи, Пурешевићи, Радуловићи и Богићевићи, славе Аранђеловдан.

Досељени су:

1) У првој половини 18. века:

Пантићи,Ђунићи, Ковачевићи и Антонићи су из Пиве, славе Ђурђиц.

2) У почетку 19. века:

Станковићи су из Недељица, њихов дед је доведен уз мајку, славе Ђурђевдан.

3) У првој половини 19. века:

Вучетићи су из Радаља, славе Митровдан.

Милановићи су из Босне, славе Мратиндан.

4) У другој половини 19. века.

Секулићи су из Зајаче, славе Ђурђиц.

Павловићи су из Брасине, предак доведен уз мајку, славе Аврамијевдан.

5. Крајем 19. века:

Јовановићи су из Стрмова, доселили се „због Лозничког Поља“, не каже се коју славу славе.

Поповићи су из Дрлаче, славе Јовањдан.

Ђорђевићи су из Оклеца, славе Никољдан.

Јевтићи су из Оклеца, славе Ђурђиц.

Ђурђевићи су из Оклеца, славе Никољдан.

Биљићи су из Оклеца, славе Никољдан.

Ђокићи су из Оклеца, славе Ђурђиц.

Арсеновићи су из Кошаља, славе Ђурђевдан.

Марковићи су из Дрлаче, славе Аранђеловдан.

Петровићи су из Цапарића, славе Трифундан.

Милутиновићи су из Дрлаче, славе Јовањдан.

Николићи су из Оклеца, славе Никољдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top