Порекло презимена, село Кличевац (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кличевац*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. г Порекло становништва села Кличевац*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. г Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кличевац (Ваљево)

Порекло презимена, село Кличевац (Ваљево)

Порекло становништва села Кличевац*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

*Кличевац нема свога кмета нити представника у општини, иако се сматра као предграђе града Ваљева, пошто су му становници прави сељаци и увршћујемо га у ред села (Љ. Павловић).

 

Положај села.

Кличевац је у атару Општине града Ваљева, на северној страни по косањицама, које се из Грабовице и Рађева Села доста стрмо спуштају у колубарску долину. Земљиште је посве неравно, покривено моћним терцијерним шљунком и нагнуто ка југу. Једина издигнутија тачка у селу је Кличевац.

У селу има доста извора и сељаци се већином служе изворском водом, докле копају бунаре и баре. Главнији извори су: Ђеновац, Стублина у Зуквама, Милићев Бунар и др.

Земље и шуме.

Земље по Кличевцу су песковите, припрте и доста стрмените, те су једино подесне за винограде и шуме. Доњи део села има колубарске наносне земље и особито су родне и подесне и за орање али и за ливаде и попаше.

Шуме су везане за грабовичке шуме, али их нема много, пошто су главни делови овог села постали или државна или општинска својина. Најлепше су шуме у Ђеновцу и око Кличевца. Што има шуме то није сељака овог села, него оних са стране, који овде имају своја имања.

Општина града Ваљева има скоро трећину атара овог села, ту су Крушици, место где су пешадијске касарне и војна вежбалишта и Зукве испод Крушика. Испод Крушика Округ ваљевски има своје велико брдо Ђеновац, готово сав под шумом и уступљен држави, ради војних потреба. Држава је добила од општине и два комада земље; Кулину и Кличевац и на њима је подигла магацине, опет за војне потребе.

Тип села.

Кличевац је село разбијеног типа, али не разбијеног по џематима, већ сасвим растуреног. Кад се са виса Кличевца погледа Ваљеву, онда се највише кућа прибило уз брдо, а други део растурио се око државних и општинских добара.

У Кличевцу су ове породице: Радовићи, Радуловићи, Милатовићи, Ђорђевићи, Живковићи, Тешићи, Илићи, Савковићи, Пеловићи, Савићи, Лалевићи, Јевтићи, Милетићи, Стевановићи и Срећковићи.

У Кличевцу нема задруга, нити се зна да се овде могла одржати која повећа задруга.

Подаци о селу.

Село је старо, његово је име у харачким тефтерима, али се води као асовина града Ваљева, као царска домена.

При доцнијим пописима од 1866. и 1874. године село није пописивано засебно него у оквиру града Ваљева. Тек од 1884. године засебно се помиње и од тада му се издваја број домаћинстава и становништва, тако да је Кличевац према попису по годинама имао:

-1884. године – 17 домова и 104 становника.

-1890. године – 18 домова и 119 становника.

-1895. године – 22 дома и 143 становника.

-1900. године – 28 домова и 169 становника.

Име селу:

У селу је највиша тачка, управо највиши вис његов, зове се Кличевац, а насеље је по подножју његовом, па отуда је и дато име селу.

Старине у селу.

1. На врху Кличевца, на месту где је данашњи барутни магацин, и данас се налази шанац, који су градили Аустријанци у ратовима од 1788-1791. године, а који и Прота Матеја Ненадовић помиње у својим „Мемоарима“ на неколико места. Поред овог шанца постоји и Карађорђев шанац, одакле је овај мислио да брани Ваљево у случају јаке турске најезде, што помиње и Прота Матеја и у коме је заседавао Скупштином изабравши ваљевски окружни суд.

2. У дну Кличевца је кула, некада стан (1813. год) турског богаташа, Ваљевца, бега Јајића, а данас је барутни магацин. Кулу је у циљу данашњем, у погледу херцеговачких муслиманских кула зидао 1804. године војвода Јеврем Ненадовић. У Другом устанку била је својина војводе Јакова Ненадовића и његова је била и онда, кад је живео у Бесарабији у Хотину. По повратку из Бесарабије у Србију Јаков је кулу трампио са Милошем за неко имање у Београду, а Кнез Милош је већ 1835. године поклања отаџбини, са наменом да буде барутни магацин, што је и данас.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Нигде није било теже него овде докучити које су породице основале ово насеље, јер нигде није било тако честих промена, тако честих прогона и рассељавања, као овде. Кличевац, одлична стратегијска тачка за напад и одбрану Ваљева, морао је увек да жртвује своје становнике да се приликом ма каквих покрета селе и да беже из свог рођеног села.

Кад се ово има у виду, онда није никакво чудо што данас нема чак ни потомака оног Манојла, који је Кнез Алексино тело пренео у Бранковину и предао породици да га сахрани, већ је све млађе. Овде је сасвим ново, свеже насеље и сваки новији покрет у Босни, Црној Гори и Херцеговини има по којег представника. Највише је досељеника из Црне Горе, а из осталих крајева врло мало.

-Пеловићи: Најстарија породица у селу, досељена пред Кочину Крајину из Грахова у Црној Гори, јесте Пеловића, која је већ на умору, од које је онда, а и данас, била једна кућа, славе Стевањдан.

Остале породице:

-Тешићи, досељени у првом устанку из Грахова, има их 4 куће, славе Јовањдан.

-Илићи, досељени кад и Тешићи са Загарча у Црној Гори, има их 3 куће славе Никољдан.

-Живковићи досељени из Погане у Никшићкој Жупи уз Вукаловића Буну 1857. године, њих је 4 куће, славе Лучиндан.

-Милетићи, су досељени из Пјешиваца, када и Живковићи, има их две куће, славе Јовањдан.

-Срећковићи су досељени 1866 године, сродници су са Милетићима и насељени су поред њих, славе Јовањдан.

-Стевановићи досељени кад и горњи из Пјешевица, има их две куће, славе Зачеће Св. Јована.

У периоду од 1870. до 1899. године у Кличевац су се населили:

-Радовићи су досељени са Заграда на Чеву, има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.

-Јевтићи су са Цеклина, има их две куће славе Ђурђевдан.

-Радуловићи је са Ћеклића, славе Илиндан.

-Милатовићи су са Вражегрмца, славе Св. Петку.

-Лалевићи су из Братоножића, славе Стевањдан.

-Савићи су из Ђиновића у Катунској нахији, славе Ђурђевдан.

-Савковићи су из Косијера у Црној Гори, славе Св. Василија.

-Ђорђевићи су из околине Трна у Бугарској, славе Никољдан.

У Кличевцу је 30 кућа од 14 породица.

 

Занимање становништва.

Како се Кличевац налази у предграђу Ваљева а насељен је у новије доба, с тога његово становништво није могло доћи до потребног земљишта, на коме би се развила земљорадња и сточарство, због чега су Кличевчани принуђени радити туђе земље, на њима засејавати све, што им је потребно за исхрану, а и за продају. Тако на земљи гаје доста поврћа, а код својих кућа пате повише стоке, те њоме се служе и њихове производе продају по вароши. Многи се од Кличавчана баве рабаџилуком, многи надничењем по граду, а многи опет одају се и изучавању каквог заната, те се одвајају од кућа и силазе у град.

Појединости о селу.

Кличевац је још од турског доба саставни део Општине града Ваљева. У Ваљеву је школа, црква као и општинска судница. Никад нису, па ни данас, имали у општини свога представника, па ретко и одборника. Гробље је у средини села и заједничко.

Преславе немају.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top