Порекло становништва села Живковци, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Ово село лежи у долини реке Качера. У селу се разликују три засеока. Од Вагана на југ и на југо-запад спуштају се косе у таласасту раван око реке Оњега и чине заселак Оњег. Река Оњег постаје од неколико потока који извиру испод Вагана, протиче кроз истоимени заселак и тече даље северном границом ове области у правцу југо-истока, до ушћа у Љиг. Зеслеак Оњег одвојен је од засеока Средина Села развођем што дели воде на десно најпре реци Оњегу, а после Љигу, и на лево Качеру. Од овог развођа, а поименце од Средњака, Дебелог Брда и Кобиловаче пружђају на јужну страну две косе у таласасту раван око реке Качера. Ове косе су разддвојене Живковачком Реком и чине Средину Села. Од овога је реком Качером и његовом долином јече издвојен трећи заселак, Дрењина, који, као и Оњег, чини засебну географску целину. Овај је заселак, дакле, на левој страни Качера, а сачињавају га опет две косе, које се од Горњег Брда, на граници драгољског и живковачког атара, и планине Осоја спуштају благим нагибом у долину Качера.
Сеоске куће су на странама поменутих коса и при врховима њиховим, у супадинама поменутих брда.
Извори.
Најглавнија је вода у селу Живковачка Река, чији је извор, звани Катра, испод брега Штовне. Тече у правцу север-југ кроз Средину Села у Качер. Са десне стране прима поток Медевац, који је једина природна граница између овог села и Калањевца. Знатни су још извори: Катрен, чесма од старине, у Средини Села, код које су негда биле „совре“, а на равни пред Катреном зборно место за општинске састанке у ранија времена, затим, Точак и Рашћиновац.
Земље и шуме.
Зиратна земља је мањим делом између кућа, а већим у долини Качера, т.ј. на потесу. Оњежани имају засебне потесе око реке Оњага и на Вагану. Земља је добре родности. Највеће су њиве на Вагану, где се сеју сва стрмна жита, ређе кукуруз.
Шуме захватају велике просторе око села. Има под Ваганом, око Оњега и по Осоју, колико припада живковачком атару. Ово су заједничке сеоске шуме, служа и за испаше.
У сеоском потесу има 10 трла.
Тип села.
Село је разбијеног типа, слично типу осталих села у долини Качера. Само што јача издвојеност и удаљеност заселака чине му већу разбијеност ако се у целини посматра. Има три засеока: Оњег и Дрењину, који су од трећег засеока, Средине Села, далеко пола часа.
Свега у селу имају 123 куће, од којих су у Дрењини 17, Средини Села 80 и Оњегу 26 кућа.
Име селу.
О имену села у народу се ништа не прича.
Старине у селу.
На потесу, поред Качера, је Селиште, где је, по причању, било некада село. У долини Живковачке Реке, под брдом Кобиловачом, има стари рударски поткоп вертикалног правца и око њега шлакње.
Порекло становништва.
Сем једне разгранате фамилије, која је пре 200 година досељена из Трудеља, те се може рачунати у старинце области, у селу су све досељеници*.
*Слепи старац Миладин из Калањеваца, уважен и бистрог ума и особито доброг памћења, рече ми да се све становништво у Живковицма и Калањевцима доселило „озго“.
У Дрењини су:
-Марковићи, који су дошли од Сјенице 1809. године, славе Ђурђевдан.
У Средини Села су:
-Гавриловићи, Старчевићи, Петровићи, Стајчићи, Милићевићи, Чолићи, Димитријевићи, једна су фамилија из старине, досељени из Трудеља пре 200 година, славе Никољдан.
-Живановићи су давно досељени из Мајина у Црној Гори-Бока Которска, славе Мратиндан. Од ово фамилије има кућа у Срему, где су неки остали после бекства за време Кочине Крајине, док су се остали вратили на старину, у Живковце.
-Плесконићи су досељени пре 120 година из Сјенице, славе Ђурђевдан*.
*Плескоња има у Бабинама, између Пљеваља и Пријепоља, где су старинци и они славе Ђурђевдан, те се може сматрати да су Плесконићи отуда.
-Петронијевићи су дошли из Трнаве-округ ужички пре 120-130 година, славе Никољдан.
-Тамбурићи су дошли одавно однекуд „озго“, славе Никољдан.
-Недићи су такође „озго“, славе Никољдан.
-Јаковљевићи су дошли од Нове Вароши за време Кара-Ђорђево, славе Лучиндан.
-Павлучићи (Јанковићи) су досељени из Сјенице у време Кара-Ђорђево, славе Никољдан.
У Оњегу су:
-Раковићи, досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Илиндан.
-Веселиновићи (Јанковићи) су дошли заједно са Раковићима од Сјенице, славе Ђурђевдан.
Сеоска заветина је први дан Духова-Тројица.
ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
19. март 2014. у 11:46
Sel
Ima tu jos porodica, pola ste preskocili.
27. април 2014. у 20:40
dejan
mislim da nisu preskocili, ja sam poreklom iz tog kraja i mislim da su naveli 90% tacnih podataka. Doduse bilo bi dobro da malo dopune posto je vecina doselila iz Sjenice od kojeg su to plemena bili doseljenici itd.
13. март 2023. у 17:57
Vladimir
“pola ste preskočili” te “malo da dopune”…
Ovi komentari i služe da se dopuni osnovni tekst jer, izgleda da skoro svi na, skoro svakom članku ovog portala propuste da pročitaju i registruju, na osnovu kojih materijala je isti napisan a ovaj je konkretno, da podsetim, “Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905″… 1905 godine i moguće je da je autor Miloje Rakić možda nekog i propustio ali veća je verovatnoća da tih nekih koji su “preskočeni” jednostavno nije ni bilo tada.