Порекло презимена, село Планиница (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Планиница, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – е Порекло становништва села Планиница, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – е Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Планиница (Мионица)

Порекло презимена, село Планиница (Мионица)

Порекло становништва села Планиница, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Планиница је на тромеђи ваљевског, ужичког и рудничког округа, на косама и косанницама планина Маљена и Сувобора и на обема обалама Планиничке реке или Паклешнице. Земљиште је планинско и брдовито. Сеоске куће су по увалама маљенских и сувоборских коса или по плећима нижих косаница. Сеоских кућа нема по долинама речица и потока. Брегови и брда су каменити, њихове падине кршевите и врло стрмените и врло тешке за саобраћај. Горњи маљенски висови као и сувоборски, састављени су од серпетинских стена, а доњи су од секундарног кречњака с типским вртачама.

Извора има у изобиљу. Сваки крај села има свој извор, а готово свака кућа, као и по суседном Горњем Лајковцу, има испред своје куће по чесму, којом се служи за свакодневну домаћу потребу. Извори су непресушни и граде поточиће, који силазе реци Паклешници, која иде кроз средину села од истока на запад и дели село на два подједнака дела. Граница села на тромеђи зове се Риор а највиши вис на њему Граб испод кога извире врло јака река под под истим именом и улива се у Чемерницу, притоку Западне Мораве.

Земље и шуме.

Земљом је село врло оскудно. Зиратна земља је по плећима брда до Горњег Лајковца и Струганика, али тако мало, да је свака кућа принуђена силазити у равнија колубарска и љишка села и тамо тражити земље за рад. Земље су кречне или силикатне, прве посне, суве и неродне, ако се редовно не натиру, а друге опет песковите, плитког дна, наводњене и добре за сувате и испусте. Прве су земље једино и зирате, а друга косе и пасу. Најлепше су ливаде по Риору, Грабу и Орловцу, средњем делу Маљена.

Планиница је типско шумско село. Маљенске шуме су четинарске, а сувоборске од лиснатог дрвета и заузимају випше од 2/3 села. По планинама и по падинама појединих брда, старије породице имају својих џематских и породичних заједница, које заједнички пасу, секу или дају под закуп за жиропашу. Сеоске су заједнице по Сувобору до Баха и Маљену до Грњеег Лајковца.

Тип села.

Планиница је особити пример старовлашког села. Куће су по џематима и сваки џемат представља по једну или више породица. Џемати су удаљени један од другог од 150 до 500 метара, а куће 20 до 150 метара. Главнији су џемати: Орловчари, Кобасице, Лозањци и Ибрани.

У Орловчарима су: Маринковићи, Јанковићи и Петковићи.

У Кобасицама су: Топаловићи, Милинковићи, Ускоковићи, Поповићи и Матићи. Лозањци су Мијаиловићи.

Ибрани су: Ћировићи, Божовићи, Петровићи, Антонијевићи, Јешићи и Пановићи.

У селу је доста развијен задружни живот. Највећа је задруга Ћировића, а осредње су: Јанковићи, Ћировићи, Божовићи и Ускоковићи.

Подаци о селу.

-Планиница по харачким тефтерима из 1818. године имла је 15 домова са 27 породица и 64 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 45 домова и 422 становника.

-1874. године – 53 дома и 446 становника.

-1884. године – 65 домова и 520 становника.

-1890. године – 70 домова и 544 становника.

-1895. године – 75 домова и 544 становника.

-1900. године – 76 домова и 546 становника.

Годишњи прираштај становништва је од 1866. године 2,96 а процентни 0,64%. где је стално већи број женских него мушких становника.

Име селу.

За име селу народ држи да је дошло што је село планинско и што је некада било мало, далеко мање него данас.

Старине у селу.

1. По Грабу и оном крају Риора, који је нагнут Западној Морави, одавно су вађене бакарне руде. По тим местима и данас се налазе остаци старог рударства: зидине некадашњих грађевина, стари поткопи, шлакње (топионичке згуре) и некадашњи рударски алат. И у новије доба у неколико пута отпочињано је на истом месту вађање бакарних и хромових руда, па је напуштено.

2. У доба аустријске окупације ових крајева Планиница је била погранично место и имала своју караулу, у којој је седела хајдучка посада. Та караула је била на Грабу, у близини данашњих рудника. Kод Langera село је записано Blaniniza са 6 хајдучких кућа и 5 часова далеко од Ваљева.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Планиница има своју велику прошлост. Иако се већ зна да је постојала у почетку 17. столећа, њена старост је већа. Породице овог села, иако све досељене, много су старије него аустријска окупација. Село је основала породица Кобасица, чије се име очувало као џематско. Кобасице зову друкчије и Ибранима и досељени су из Старе Србије, из околине Пећи са реке Ибра још у почетку 17. столећа. По причању старијих доселиле су се две породице и прва се населила у Потоку, а друга на Брду до Струганика.

-Кобасице и Ибрани су: Маринковићи, Јанковићи, Петковићи, Матићи, Ћировићи, Божовићи, Петровићи, Антонијевићи и Јешићи, и сви славе Велику Госпојину.

-Ускоковићи су пореклом из Штитова у Старом Влаху, а доселили су се после аустријске окупације, пре Кочине Крајине, славе Никољдан. Има их у Старом Влаху Бијелој Реци и Мочиоцима и Ужицу.

-Лазањци-Мијаиловићи, дослелили се уз Кочину Крајину из рудничког села Лозња, славе Савиндан.

-Поповићи, дослелили се у Првом устанку из Језера у Дробњацима, предак им је био свештеник, славе Ђурђевдан.

-Милинковићи су скорашњи досељеници из Врбова у Полимљу, славе Св. Пророка Јеремију.

-Топаловићи, досељени уз Кочину Крајину од пожешког Глумча, славе Цара Константина и Царицу Јелену.

-Пановићи су пореклом из Дренове у Плимљу у време Бабинске Разуре и призетио се у Кобасице, славе Велику Госпојини.

У Планиници је 74 кућа од 7 породица.

Занимање становништва.

-Планиничани се занимају земљорадњом, сточарством и воћарством. Земљорадња доноси слаб принос, па им није могуће подмирити редовне потребе, с тога су сви сељаци принуђени силазити у равнија села и тамо узимати земље под закуп или куповати и на њима засејавати поједине усеве, неби ли се тако нашло што им је потребно за исхрану. Стоке, нарочито ситније, држе доста, лети је држе по маљенским и сувобирским суватима, зими код куће, а с пролећа изгоне у доња села. Нешто рђава земља, нешто немање потребне земље за усеве и испашу стоке, нагони сељаке на стално исељавање у доња села, што нарочито бива после деоба у селу, кад се увек по једна или две породице стално исељавају на своја раније прибављена имања по доњим селима. Отуда Планиничана има у сваком селу у долини Љига, који редовно привлачи и оне који су заостали у селу. Планиничани се занимају и сечењем грађе, коју продају у месту или одгоне на тргове у Ваљево и друга места по Шумадији. Занате радо изучавају и готово сваки зна по који занат, који ради не само у селу, него и по околини. Планиничани у материјалном погледу знатно су измакли, имућнији су од суседних сељака, те им стање не допушта да се удаљују из села као надничари и занатлије.

Појединости о селу.

Планиница је саставни део Планиничке општине у Срезу колубарском. Судница је у селу код механе, а школе и црква у Рибници. Гробље мје издељено по крајевима. Село преславља Спасовдан.

У Планиници, на путу Ваљево-Чачак, познат под именом „сувоборски пут“, под самим Сувобором, има механа, која је својина једног од Ћировића.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (7)

  • Jankovic Srdjan

    Od pokjnog oca sam cuo da smo poreklom iz Planinice. Nazalost, vise od toga mi nije rekao. Voleo bih da sa nekim porazgovaram o tome. Takodje, zeleo bih i da posetim selo Planinicu. Unapred zahvalan.

    Одговори
  • Vojislav Petkovic

    Srdjane,

    Moj otac je takodje rodom iz Planinice i tamo imamo rodnu kucu i vikendicu. Redovno odlazimo tamo, a moja deca barem 10 dana svakog leta provedu u selu. U selu ima nekoliko „kuca“ Jankovica, a neki Jankovici danas zive u Beogradu i Valjevu. Ako mi kazes ime pokojnog oca, mogu da probam da te povezem sa uzom familijom.
    Vredi doci i videti selo…

    Одговори
    • Ivan

      Poštovani gospodine Vojislave
      Ako postoij mogućnost da stupimo u kontakt, jer smo možda i rođaci, ali su se te veze pogubile.Ja imam želju da odem u Planinicu, a pošteno da Vam kažem ne znam ni kako ni kod koga.Naime, moja prababa se zvala Stanislava (Stana) devojačko Petković.Rođena je i živela u Planinici pre nego se udala u Teočin, a kasnije je živela u Takovu.Ja sam jednom s njom bio kao mali kod njene rodbine i jedino se sećam da se jedan od njene braće zvao Grujica Petković i da je živeo u Planinici.jedan brat joj je živeo negde u Vojvodini, mislim u Brestovcu.Ako je moguće, ostavite mi neki kontakt.Puno pozdrava, Ivan.Moj email je princodtakova@gmail.com

      Одговори
    • Srdjan Jankovic

      Postovani g-dine Petkovicu,

      pre svega zelim da izrazim svoje zaljenje sto Vam tek sad odgovaram, pogotovo sto je moj odgovor trebao a bude pomoc meni samom..ali o razlozima cu kada se sretnemo a nadam se da hocemo. Elem. Otac mi se zvao Milan, deda Jezdimir a pradeda Bozidar. Poslednji se je ziveo i umro u s. Babajic, nedaleko od Ljiga, gde se udao u kucu Petrovica, za sada pokojnu Nevenu, moju prababu. Nadam se da Vam je ovo dovoljno podataka. Sa nestrpljenjem ocekujem Vas odgovor ali i nas susret.
      Sa postovanjem
      Srdjan M Jankovic

      Одговори
  • vladimir uskokovic

    rodjen sam u Planinici i pola ovih podataka je netacno,Planinicani preslavljaju Trojice a ne Spasovdan i koliko je meni poznato familija Panovic u Planinici ne postoji niti je ikada postojala.Pravo poreklo Uskokovica je iz sela Kokoti izmedju Podgorice i Niksica i prvi tragovi o nastanku i migraciji familije Uskokovic zabelezeni su jos 1375god,nakon Maricke bitke……moj kontakt je 0607440465 pa Srdjane ako zelis da znas nesto o svom poreklu,pozovi me rado cu ti pomoci

    Одговори
    • Dragica Filipović

      Postovani g-dine Uskokovicu,
      ako ste ikako u mogucnosti da dodjete do informacije o boravku Filipovica u selu Planinica, bila bih Vam zahvalna.
      Zivim u Lazarevcu a moji preci (pretpostavljam pradeda Milos ili njegov otac) su u selo Stubica nadomak Lazarevca, prema jedinoj informaciji koju imam, navodim „dosli iz sela Planinica kod Gornjeg Milanovca gde su kratko boravili, a pre toga iz Crne Gore „. Pretpostavljam da su u Stubicu dosli krajem 19-og veka.
      Slava je Velika Gospojina. Zanima me, zapravo, iz kog mesta u CG su dosli moji preci, ili bilo koji trag o njima
      nadam se da cete pronaci bar neku informaciju,
      moj email: gagafil@gmail.com ,
      srdacan pozdrav

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top