F Порекло презимена, село Варна (Шабац) » Порекло
Порекло презимена, село Варна (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Варна, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радован Порекло становништва села Варна, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радован Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Варна (Шабац)

Порекло презимена, село Варна (Шабац)

Порекло становништва села Варна, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на мале: Прекоречка мала је преко реке Думаче. С ове стране је Дојна мала, према цркви; Средња мала је близу воденице Крџаве, с оне стране Штитаркуше; Швељска мала од Штитаркуше на брду, с ове стране (по неком човеку званом Швељо).

Сеоска преслава Млада недеља прва по Спасовдану недеља. Пре тога, пре око 100 година била преслава Пресвета субота, по Тројицама прва субота, па гром убио крстоношу кад је литија ношена, и онда променили. Средиште села било код гробља ту су биле липе под липама се славило. Водица се служила увек овде под липом, док у Великој Врањској под „границом”.

Овде нема маџарског гробља, не знају ништа за „манастир” Варну нити да има какву црквину. Црква апостола Марка подигнута 1906, а прорадила 1913. године. У Варној сељаци налазили „турске вуруне” где се хлеб пекао биле до реке Думаче, код имања Живка Ђурића. Код винограда Љубомира Петровића и данас се зову „Турске њиве”. Крџа Турчин начинио био воденицу испод Јањића кућа, зато се зове Крџава (и данас постоји пре- прављена). Потес где је чесма Штитаркуша, у потоку Гуљавици, пре Марка Штитарца звао се Ракиџиница тамо пекли ракију; после кад је дошао Марко, онда назван Штитаркуша. Шарампов звани, у Варној, је брдо код Малешевића кућа, ту били шанчеви.

Мајка Љубомира Петровића Стеванија (живела 72 год. умрла пре 15 год.), запамтила Китог од цркве Варне па до Јевремовца и Шапца. Овај пут је новији, али пре памћења старијих од 85 година. Милован Јованић (умро 1920. у 92. години) запамтио кад је овде низ село био сокак, а друм после закопан. Он је запамтио његово грађење. Живко Војиновић запамтио 9 кућа села, са 7 пушака. Стари одавде били у борби на Мишару, ратовали трешњевим топовима тако од старих запамтио Стеван (85 година) Војиновић, унук Живков.

У Варној здравствена станица и лекар од пре рата.

Број домаћинстава 291 а број становника 1465 (1948).

 

Порекло фамилија

Прекоречка мала:

Московљевићи (10 к., Никољдан). Досељени из села Грабова испод Фрушке Горе звали се Павловићи (у добрићкој цркви и у школи Варне презивали се Павловићи). Др-а Милоша (66 год.) отац Стеван (умро 1927. око 75 година стар), деда Јован, прадеда Павле он дошао из Аустрије, пребегао из војске аустријске, превео жену и једно женско дете (Степанија, удата после за Марка Делића, затим за Јову Маринковића). Променили презиме зато што им порекло из Московске царевине.

Ђурићи (10 к., Ђурђевдан). Староседеоци, најстарији у селу.

Ђокићи (5 к., Ђурђевдан). Живорадов (53 год.) отац Милован, деда Павле, прадеда Андрија од фамилије Ракића, из Грушића досељен; мати им се преудала овде у Ђуриће и довела Андрију (прадеду) и његовог брата Ђорђа (два сина). Онда се презивали Пантелић Ђорђе умро од „бесне вашке”, без потомства; има запис на белегу, 1842.

Спасојевићи (4 к., Степањдан). Милорадов (75 год.) отац Марко, деда Јанко, прадеда Спасоје из мачванског Дубља. Баба Ивана причала Милораду: био убијен Турчин, пала сумња на Спасоја. Он покупио децу, Јанка и Спасоја, и жену, и дође овамо, а Ђурићи му ту даду да направи кућу.

Алексићи (2 к., Миољдан). Алексин (60 год.) отац Ђока, деда Милован, прадеда Алекса из Херцеговине тако чуо од старих.

Јеремићи (2 к., Миољдан). Једна „вамилија” једна слава и једно имање држе укрштено са Алексићима. И они из Херцеговине.

Алимпићи (1 к., Игњатије, бивша слава, а по жени Ђурђевдан). Из Накучана Настас у Мариће дошао, призетио се 1920. године.

Марићи I (1 к., Ђурђевдан). Из Дојне мале прешли овамо.

Шевићи (3 к., Ђурђиц). Староседеоци.

Малешевићи (6 к., Ђурђиц). Ваљда су из Црне Горе. Бошковићи, Ђурђевићи и Малешевићи једна фамилија: У Малеша „пукла кола” овде, ту остао; Бошкова кола у Малу Врањску, а Ђурђева пукла у Великој Врањској и тамо остали, тако причао Нинко Малешевић.

Лукићи (8 к., Ђурђевдан). Томин (65 год.) отац Јовица, деда Лазар, прадеда Живко он и остали стародревни.

Ширгићи (8 к.3 Никољдан). Живков (54 год.) отац Михаило, деда Мојсило, прадеда Живан. Презивали се Милосављевићи. Неко од њих, Живан, био снажан као во прозвали га Ширгом (воловско име, за вола који је бодач, има велике рогове!). Староседиоци.

Маринковићи (3 к., Ђурђевдан). И они су можда стари, од Лукића фамилије, једно порекло.

Карићи (7 к., Ђурђевдан). Мићин (69 год.) отац Димитрија, деда Матија, прадеда Мића, чукундеда Степан. Непознато порекло. Нису род са оним Карићима у Слепчевићу, у Мачви.

Војиновићи (3 к., Никољдан). Нису досељени стародревни. Стеванов (85 год.) отац Благоје, деда Живко, прадеда Војин. Стеванов деда Живко био као дете узет у заштиту од метковићког бега. Бег седео у Метковићу, месго звано сада Пашино Поље. Бег га, на житу, однео до Орашца, испод Мишара на Саву, ту га спустио да чека на дереглију; Турци га стигли, хтели да га убију и упитали га ко је, а он рекао да је тога и тога бега. Пред вече и њега превезли преко Саве, 1813. После тога 9 дана били без хлеба, а онда збегу донели кришом двоја кола хлеба. После се вратили из Прека, кад се замирило. Биле иза тога гладне године тако запамтио Стеван (85 год.).

Живковићи (8 к., Никољдан). Не знају порекло. Прамдеда Обрада, Петра и Томе, звани „Белаћ”, он начинио Крцаву воденицу са Турчином.

Митровићи (1 к., Митровдан). Непознато порекло.

Делићи (1 к., Ћурђевдан). Стародревни. 1 к. у Шапцу, шнајдер Милош. Средња мала:

Јањићи (8 к., Никољдан). Стародревни, Имали неку бабу Јању.

Петровићи (3 к., Ђурђевдан). Стари фамилија Лукића, били преко реке у заједници са њима. Милошев (46 год.) отац Милан, деда Мића.

Савићи I (10 к. Јовањдан). Драгомиров (73 год.) отац Љубинко, деда Маринко, прадеда Сава, чукундеда Зарија доселио се из јадранског Добрића. И сад тамо има фамилија Савићи.

Матићи (7 к., Никољдан). 1 к. у Београду, мајор ЈНА Милан. Староседиоци. Данилов (46 год., председник МНО) отац Живко (73 год.), деда Стеван, прадеда Мата.

Стојановићи (1 к., Никољдан). Из Босне дошао Петар, служио туде и закућио, пре бељинског рата (јаворског рата).

Марковићи 1 (3 к., Митровдан). Не знају порекло.

Ерчић Милутин (1 к., Никољдан). Отац му Илија Ерчић из Сипуње Горње ванбрачни отац, а мати му из Десића, од Будимировића, преко Добрића, пре око 50 година дошао. Слава по очуву који га узео у имање, презиме по мајци.

Швељска мала:

Гавриловићи (6 к., Томиндан). 3 к. овде, 3 к. у Дојној мали. Стародревни.

Гавриловићи II (1 к., Јовањдан). Ненад дошао у Гавриловиће из Грушића, пре 50 година, жени у кућу. Не знају од које фамилије из Грушића.

Петровићи (4 к.), Ранковићи (4 к.) и Милошевићи (6 к.) све једна фамилија били 14 к. укупно. (Ђурђиц). Узимају се међу собом већ око 80 година. Разројили се из једне куће. Љубомира Петровића (60 год.) отац Илија, деда Глиша, прадеда Петар; Степана Милошевића (71 год.) отац Иван, деда Никола, прадеда Милош; Душана Ранковића (59год.) отац Милисав, деда Недељко (и Ранко) браћа, прадеда Јовица. Цела фамилија стародревна. Кућа им била у потоку више Штитаркуше крили се од Турака.

Андрићи (3 х., Ђурђиц). Од исте фамилије као Петровићи, Ранковићи, Милошевићи укупно 17 кућа са предњима. Стари.

Јеремићи II (3 к., Никољдан). 1 к. у Добрићу, Младен од пре 20 година. Матијин (51 год.) отац Петко, деда Живко, прадеда Јеремија мајка га довела из Врањске Велике (Горње), преудала се овде у Ђурђевиће.

Ђурђевићи (3 к., Никољдан). Милованов (59 год.) отац Ђурађ, деда Лука Врагочанин из с. Врагочац (можда Врагочаница!)

Марићи II (3 к., Ђурђевдан). Од старине овде.

Стојичевићи (2 к., Јовањдан). Досељени, непознато порекло. Јованов (57 год.) отац Лазар, деда Милош. Његова жена, баба Марица, служила код Марка Штитарца, и он јој дао земљу. Она носила око главе вес (она мора да је из Босне или Херцеговине, док носила вес!)

Ковачевићи (3 к., Никољдан). Не зна се одакле су.

Глигорићи (1 к.). Из Дојне мале прешао овде код колебе Живан, пре 40 година.

Дојна мала:

Антонићи (9 к., Лучиндан). Овде „од постања”, од старине. 2 к. у Шапцу, 1 к. у Београду. Светозаров (60 год.) огац Љубомир, деда Никола, прадеда Лука.

Исаиловићи (2 к., Лучиндан). Стари, иста фамилија. Антоније, Арсен и Исаило били браћа.

Арсеновићи (1 к., Лучиндан).

Илићи (3 к., Ђурђевдан). Из Вукошића пре око 80 година, жени у кућу.

Јаковљевићи (3 к.), Миливој дошао из Маова пре 55 година. Довела га баба, и од њега три сина овде; доведен и ушао у кућу Антонића.

Тодоровићи (1 к., Лучиндан). Стари. 1 к. у Шапцу.

Тимотићи (1 к., Лучиндан). Стари. 1 к. у Шапцу.

Рафаиловићи (7 к., Никољдан). Непознато порекло, стари досељеници. Миланов (72 год.) отац Трифун, деда Павле, прадеда Равајло (Рафаило). Били на брду до Швељске мале (тамо још једна кућа свега остала), па прешли на друго брдо.

Марићи II (5 к., Ђурђевдан). Рајков (50 год.) отац Маринко рођен у Метковићу, од Николића, па донет овамо од шест недеља старости на Радованово имање Радован му очух.

Ковачевићи (2 к., Врачи). Јездимира и Будимира отац Василије из Бастава, пре око 75 година. Служио туде код Марића, и уписали га у Марићима у трећи део имања.

Јованићи (10 к., Ђурђевдан). Звали се Чвргићи, па по Јовани баби, Јованићи. Стари. 1 к. у Шапцу (Ивко), 1 к. у Панчеву (Панта).

Глигорићи (15 к., Ђурђевдан). Старинци.

Марковићи II (3 к., Ђурђевдан). Непознато порекло.

Димитријевићи (3 к., Ђурђевдан). Из Босне, пре бељинског рата.

Јеремићи III (1 к., Лучиндан). Не знају порекло.

Вујковић Ненад (1 к., Тривуњдан). Из Цуљковића дошао његов отац Дамјан, као поп, и Ненад поп. Пре око 80 година.

Вуковићи (2 к., Степањдан). Из Добрића Живанов отац Сава, пре 50 година.

Пајичини (8 к., Ђурђевдан). Из „Немачке” из Прека доселио Пајица, пре 100 година. Избегао отуда преко Саве.

Маринковићи (3 к., Ђурђевдан). Од старине овде. Стеванов (76 год.) отац Ђурађ, деда Милан, даље не знају.

Алексићи (1 к,, Ђурђевдан).Алекса из Цветуље, пре 10 година. Служио, па купио овде.

Јокићи (2 к., Степањдан). Из Босне, пре 80 година.

Јовановићи (8 к., Ђурђевдан). Од старине овде, кад су Турци били, онда из њихове фамилије био кмет. Јованов (41 год.) отац Рајко, деда Драгић, прадеда Матија.

Савићи (3 к., Ђурђевдан). 1 к. У Шапцу, 1 к. у Десићу, од пре 20 година. Доселили из Босне пре 90 година: три брата побегла: Марко (он био „препадник” он убио Турчина), Коста и Ђурађ.

Кекићи (3 к., Ђурђевдан). 1 к. У Шапцу. Кекићи и Делићи биле су две најстарије и најбогатије куће. Алексин (66 год.) отац Ђурађ, деда Живан, прадеда Милош.

Лазаревићи (2 к., Ђурђевдан). Поп Јеремија дошао однекуд пре око 100 год.

Кесићи (3 к., Ђурђевдан). Из Босне пре око 70 год.

Икићи (7 к., Никољдан). Један од њих се прекрстио у војсци у Максимовић. Доселили из Босне, пре рата 1876. год.

Маринковић Аца (1 к., Степањдан). Од Чачка, машинбравар, пре 20 година.

Милошевић Благоје (1 к., Ђурђевдан). Из Синошевића, пре 10 год.

Стевановић Љубисав (1 к., Аранђеловдан). Из Јаребица пре 30 година, као кафеџија.

Тривуновићи (2 к., Аранђеловдан). Из Слатине, ковачи, један пре око 80 година, други пре 30 година.

Деспотовић Недељко (1 к., Јовањдан). Од Јагодине, пре 20 година. Млинар мајстор.

Фрајтовић Милутин (1 к., Степањдан). Из Прњавора Мачванског, пре 20 година, мајстор ћурчија.

Трифковић Роса (1 к., Ђурђевдан). Из Велике Врањске пре 8 год., од Трифковића.

Марковић Јелена (1 к., Митровдан) од оних Марковића напред.

Савић Ранко (1 к.), абаџија, из Босне 1941. год.

Филиповић Зорка (1 к.). Из Бојића, 1927.

У Дојној мали у потоку, недалеко од џаде; Цигани:

Николић Никола (1 к., Никољдан). Давнашњи досељеници, ковачи били, а сад земљорадници. Добили земљу од аграрне реформе.

Гајић Марко (1 к.). Отац Ђорђе дошао пре око 25 година; оставио децу уз мајку, а он даље отишао, 1942.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 294-298), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

Коментари (2)

  • Nebojsa

    Unuk FILIPOVIC ZORKE I SPASOJA iz varne, sin njihove naj starije kceri Slavke . Spasoje i Zorka su imali 5 kceri Slavku Vukicu ,Dusanku ,Radenku i Jelicu, , trazim jos informacija o dedi Spasoju , Molio bih ako mozete da pomognete ,Moj Brat , a sin od tetke Dusanke zivi u Varni Dragoljub Antonic.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    FILIPOVICI SU SLAVILI SV. JOVANA

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top