Порекло презимена, село Десић (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Десић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радован Порекло становништва села Десић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радован Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Десић (Шабац)

Порекло презимена, село Десић (Шабац)

Порекло становништва села Десић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на мале; то су: Јовића мала под самим Цером, горње куће на заравни, остале низ реку према доњем делу села; Недића мала, одвојена потоком са три изворна крака од претходне мале, на темену главне сеоске косе (240 m); главни део мале шор сасвим нов; како се који дели из мале по странама косе, тако се насељавају око пута низ село и косу; Рајковића мала, преко потока, који је дели од Недића мале и гробља, па наниже; испод Рајковића мале је, преко потока, Милетића мала ту је у дну села и школа, општина (она у мејани, јер судница изгорела; изгорело 87 кућа 1941. године); и Станишића мала, преко реке (која постаје од два крака: Думача, ближе селу и Јасповац од Јовића мале, оба са Цера).

Извори су: у планини Велики Бунар, Липова Вода (била ваљавица на међи Трбосиља у Јадру, слив Јадра, већ 70 година била пуста); у селу је Брестови извор код Милновића и Панића кућа. Иначе водом се снабдевају са бунара. Најдубљи је 43 m (дубок) Цвеје Недића, у Недића мали; (профил): озго црвена земља 5-6 m; после пешчар кумсал јазавчар (ситни песак, осипа се, мора се подграђивати, сивозелено отворено) око 15 m (у песку наслага око 5-10 cm зв. окорељак грожђевита конкреција); испод тога шљунак (негде као „песница”), а онда водени песак крупан као трешња. У Станишића мали преко потока бунар дубок 35 m, ортачки, у дворишту Михаила Игњатовића и Стојише Младеновића: 5 m иловача, 20 m ситни песак разне боје жуте, плаве, зелене; 10 m плоча тамна, црна, звана крчина (филит), слојеви дупке ту се јавила вода. Овде језерски седименти изнад кристаластих шкриљаца.

Шуме су на местима, одозго: Лазина Стена, Бобија, Дринска Река, Јагојинац, Мијов Бунарић, Велики Јасиповац (Зовљак), Шупља Стена (у гнајсу, можда пештера, пет-шест метара дубине), Остењак, Заравањак.

Село имало заједничку шуму 105 hа, сад државна. Ту била и сеоска утрина; сви ту напасали, сваки за себе. Стоку и данас гоне дању сваки дан на планину. „Ако остави курјачка вечера”.

Преслава села прва недеља по Ускрсу „Водена”.

Гробље је на искрају села код коте 242 m.

На највишем горњем делу Десићке косе, у винограду Арсена Недића, на апсолутној висини око 240 m, камени споменик у облику плочастог блока један и по метар са 2 метра, прави мегалит пободен; била још два пободена (први од гнајса) и два-три положена. Ово место звано Забран. И мегалите у Недића винограду, на месту званом Парлози, звали стари Маџарско гробље.

У Косаревцу, у десићком атару, била црква то је одмах уз реку, од општине и школе, а наниже је Думача. У Косаревцу познаје се још црквина, на заравни изнад реке Косаревца; ту мајдан „злата” (мачје злато).

У Десићу број кућа домаћинстава 126, број станорника 704.

 

Порекло становништва

Од старине четири куће некада биле у целом селу: Јовићи, Недићи, Будимировићи и Игњатовићи.

Јовића мала:

Јовићи (9 к., Никољдан). Сви у Јовића мали. У Грушићу 1 к. од пре 40 година, Милорад отишао, тамо син Здравко.

Станић Драгомир (1 к., Лучиндан). Драгомиров отац Петар дошао из села Брштице (срез Рађевски, Крупањ), пре 65 година. Брат Драгомиров Светислав у Лозници од ове године, ћурчија.

Гајићи (3 к., Никољдан). Стара фамилија. Гаја био брат Јовин, те су Јовићи и Гајићи били једна фамилија не памте откад се узимају.

Марјановић Драгомир (1 к., Јовањдан). Отац Мијаило из Босне пре 70 година.

Будимировићи (6 к., Никољдан). Овде од старине најстарија фамилија. Борисављев (54 год.) отац Нинко, деда Павле, прадеда Будимир, чукундеда Илија.

Илићи (2 к., Никољдан). Будимиров (27 год.) отац Живојин, деда Мирко, прадеда Павле, чукундеда Будимир, прачукундеда Илија од Будимировића, презивају се по најстаријем претку.

Андријићи (3 к., Јовањдан). У Јовића мали 2 к., 1 к. у Станишића мали. Драгутинов (49 год.) отац Миладин у колевци донет; деда Илија из Маова, пре 93 године, са сином у колевци. Необично искрени: „Илија био уљез у Богосавцу, овде се заузео био са швалерком Јоком неком, па се овамо доселио”; у Богосавцу пре тога изродио још двоје старије женске деце пре Миладина.

Марковићи (10 к., Аранђеловдан). У Јовића мали 9 к., 1 к. у Рајковића мали. Стари можда. Исаилов (20 год.) отац Радиша, деда Исаило, прадеда Јова. Јовина браћа Лука и Марко. По трећем брату Марку, Марковићи.

Марковић Миливоје (1 к.). Његов отац Арсен ушао девојци у кућу, у Гајиће, из Марковића фамилије,

Маријићи (2 к., Никољдан). Можда су од Јовића?

Милновићи (1 к., Аранђеловдан). Рајков отац Петар туде рођен, а Петров отац Станоје не знају где је рођен. Можда стари. У Цуљковићу су одавде Милновићи, једна фамилија. Са Милновићима једна фамилија су Панићи (2 к., Аранђеловдан).

Исаковићи (6 к., Никољдан). 1 к. у Јовића мали, 1 к. у Рајковића мали, 4 к. у Милетића мали. Порекло непознато. Момчилов (22 год.) отац Обрад (46 год.), деда Живан.

Недића мала:

Недићи (20 к., Лучиндан). Из Ерцеговине. Арсенов отац Јован, деда Иван, прадеда Сима, чукундеда Лука, прачукундеда Теодор, прапрачукундеда Филип он из Херцеговине; узео Неду, ишла браћи Недићима, у Чокешини кад су се борили 1804. године.

Гавриловић Драгутин (1 к., Никољдан). Његов отац Јоца из Дреновца мачванског, пре 60 година.

Рајковића мала:

Косанићи (2 к., Ђурђевдан). Николин (46 год,) отац Ђурађ, деда Младен овде рођен, прадеда Мијаило из Тршића, овде се оженио; његов отац овде служио, па се његов син овде населио, оженио.

Рајковићи (6 к., Ђурђевдан). 5 к. овде, 1 к. у Милетића Мали (Љубивоје Рајковић, уљез). Радојев (45 год.) отац Маринко (76 год.), деда Никола, прадеда Рајко, чукундеда Павле од Кандића, фамилије из Поцерског Добрића У Карађорђево време или још раније дошли.

Мијатовићи (3 к., Ђурђевдан). Мијат и Рајко браћа, Павлови синови исто порекло из Добрића, од Кандића. Не узимају се ни сада.

Јанковићи (6 к., Никољдан). Драгомиров (42 год.) отац Јован, деда Никола, а дедин отац дошао из Мачве, из Ноћаја (од фамилије Стојана Јанковића што је дизао Србе на Турке, у песми што се пева).

Матић Богољуб (1 к., Ђурђевдан). Богољубов отац Јован служио овде, дошао однекуд.

Милетића мала:

Милетићи (13 к., Аранђеловдан). 11 к. у Милетића мали, 2 к. у Станишића мали, преко Реке. Дамњанов (59 год.) отац Микаило, деда Милутин, прадеда Ранко, чукундеда Живан, прачукундеда Милета, он дошао. Била три брата: Милета, Гача и још један. Из Херцеговине у Ресаву, још за турског пашалука, па Гача у Штитар (Гачићи у Штитару, од њих Гачић у Шапцу односно Београду), трећи остао у Ресави, а Милета овде у шуму, био непокоран, хајдук.

Савић Радован (1 к., Ђурђевдан рођена слава, Аранђеловдан због имања и наследства). Призет у Милетиће, из Варне, 1921. године.

Пантелићи (5 к., Никољдан). Непознато порекло.

Станишића мала: Нема фамилије Станишића, изумрли.

Белић Живан (1 к., Стефањдан). Живанов (38 год.) отац Радивој, деда Новак, прадеда Јован, чукундеда Мијаило. Стари су (има их у Липолисту).

Гавриловићи (4 к., Никољдан). Адам, отац Душана, Драгољуба, Драгомира и Ранка, синовац Јоце, Драгутиновог оца из Дреновца, кад и Јоца, пре 60 година.

Игњатовићи (1 к., Стефањдан). Драгићев (69 год.) прадеда Игњат. Не знају даље порекло, не знају да ли су од Станишића.

Андријић (1 к.) уљез, из Јовића мале.

Андријићи II (5 к., Степањдан). Старинци. Они с Будимировићима и Недићима најстарији први се доселили.

Младеновићи (1 к., Ђурђевдан). Живко отац Стојишин из Борање (Јад ар), досељен пре више од 60 година. С њима су једна фамилија.

Јеремићи (2 к., Ђурђевдан). Живка Младеновића чича Јеротије, такође из Борање, пре Живка дошао некој у кућу, њега посинио Љубинко Јеремић па по њему презиме, а Живко као синовац био код њега, па се после оделио. Младеновићи и Јеремићи су једна фамилија, пореклом од Веселина Веселиновића, из села Борање носио перчин низ леђа кад су Турци владали.

Лукићи (2 к., Стефањдан). Љубомиров деда Божа Лукић из Босне, девојци у кућу, у Божиће изумрле, чије име и имање наследио кад је био рат на Бељини (1876).

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 210-213), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top