Порекло презимена, село Чучуге (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Чучуге, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадн Порекло становништва села Чучуге, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадн Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Чучуге (Уб)

Порекло презимена, село Чучуге (Уб)

Порекло становништва села Чучуге, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Чучуге се с обе стране речице Уба, неравно али не и све брдовито село, с кућама Убом раздељеним у два велика краја. На десној страни реке су: Чучуге са збијеним кућама у долинама потока, који с Авале и Џориног Брда силазе у Уб и Црна Бара, на левој страни, с растуреним кућама на све стране, где ни две куће нису заједно.

Па не само у Свилеуви, него на Бељину, Чучугама, Братачићу, Буковици, Мишару, Лозници и Лешници Тамнавци осветлаше образ и себи и својим потомцима и доказаше, да се у њима није угасила љубав преме слободи и витештву. Много је Тамнаваца крвљу својом и костима залило свако бојно поље у данашњој Србији. Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.

Сељаци се служе бунарчићима и изворцима по странама песковитих делова равнице, затим вештачким копаним бунарима, барама и удољинама по равници. Бунарчићи и извори су више од две трећине године без воде, а бунари, баре и удољине су опет пуни кад су кише, иначе празни или са устајалом водом. На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, Бањани, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.

Правих језера нема у области. У брдском делу делу области има понека вртачица испуњена водом и народ то зове језером. Ова језера пуне се атмосферском водом, коју вртаче задржавају преко целог лета и која се мути при паду киша, топљењу снега и нанетим шљамом са стране; она не отичу, без извора су и без притока. Због многих наноса са стране кратког су века, пресушују или обрасту барским биљем и прелазе у мале тресавице. Оваква језера су: Степањско у Рогају, Девојачка Вода у Радуши, Осман-Џорина Бара у Чучугама, Слатинско Језеро у Ковачевићима, Голочељанско у Бразнику и Дрлупско у Каменици.

Села у овој области била су толико ненасељена, само што се може рећи да нису била пуста. Спахије су због тога биле радо предусетљиве према сељацима, тадо су их задржавали и насељавали. Насељенима се давало све, што је требало и од стране спахија гледало се да се задрже и да још по кога од својих сродника населе. Ако је било који сељак увиђао да ће остати без порода и наследника, па би осећао потребу да се с киме збратими или да кога усини, спахије су радо пристајале и одобравале. Посинци и задругари после смрти својих поочима имали су права на ова уживања, као и за њиховог живота. На тај начин из тог доба стари Милошевић од Ђакова у Старој Србији збратимио се са Смиљанићем из Чучуга и у задрзи остао до данас.

У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докимиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.

Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 ха опет су шумске заједнице, али лошије вредности од Коцељевачких шума. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина, и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.

У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докмиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.

У селима, у којима има кречног камена, већи број сељака узгред се бави вађењем камена, жежењем креча и продајом. У Јабучју, Непричави, Степању, Туларима, Чучугама, Памбуковици и свим другим брдским селима, у горњем току Тамнаве, сваки сељак има свој каменолом и кречану.

Страна имена за која се позитивно сме тврдити да су латинског или романског порекла јесу: Бањани, Бргуле, Букор, Коцељева, Шарбане, Балачка, Паланка, Влашић, Цер, Ворбиз (сада Ворбис, део скељанског атара управо на коме је изграђена Термоелектрана Обреновац – „Б“, оп. Милодан), Балур (Кртинска), Бања (Бајевац) и Мисиште (Лисо Поље).

Страна имена, која би опомињала на раније господаре у области, била би: Маџаревац (вис у Шешевици), Маџарац (Букор), Маџарско Гробље (по многим селима), Шанчиште (Непричава), Пакај (Непричава), Шанчић (Свилеуха), Шимнатица (Бргуле); Скела, Мургаш, Чучуге; Алије (Мургаш), Нурча (Уровци), Думача (Таково), Чолопек (Врело), Анатема (Бресница) Авала (Памбуковица) Баталаге, Буџак (Рубрибреза) и др.

Порушених цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Бргулама, Новацима (у средини села), Радуши, Свилеуви (на два места), Радљеву, Совљаку, (до Гуњевца), Стублинама (на два места), Такову, Туларима, Уровцима, (На Брески али је Сава пре , тада, 15 година однела), Рватима и Чучугама.

Задружни живот је у области на великој цени. Јединштина је последица породичних недаћа и она не мора да представља сироманштину. Иноконштина је последица деобе и материјалног упропашћавања куће и породице од стране рђавих старешина и предтавника. Нема дома у селу, који није био, или који није задужен или који се не спрема да буде задужен. За задружни живот везано је и благостање дома, за јединштину оскудица у радној снази, за иконоштину крајња немаштина. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини. Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области. У области задруге првог облика, као и горе, су: Станковићи у Голохј Глави, Ашковићи и Милошевићи у Чучугама, Ђапићи и Арсеновићи у Букору, Јованивићи и Цвејићи у Црниљеву, Ковачевићи и Пауновићи у Коцељеви, Петрићи у Дружетићу итд.

Задруге од несродних елемената су: Јовановићи у Црниљеву са старим Милаковићима од најранијих времена, Милошевићи у Чучугама са старинцем Смиљанићем итд.

У току штампања овог издања (1912, године, оп. Милодан) многе су се велике тамнавске задруге изделиле, те данас и не могу се узети као задруге у овом смислу. Задруге: Станковића, Ашковића, Јовановића, Петрића, Јовичића, Нешића, Антонића, Тодоровића, Мишића, Поповића и Милошевића изделиле су се. Раније било се уобичајило, да се задруге држе за живота понеког угледнијег члана, који би кућу подигао и истакао се као паметан старешина и добар кућаник. Овај се старешина необично ценио и поштовао, нарочито се ценила његова умешност и пажљивост према задругама, због чега и незадовољници ретко су се смели усуђивати, да потраже деобу. Већ се ова задругарска особина губи и задругари пролазе олако преко ње, па се и деле, на пазећи, да ли ће овим увредити старешину. Кад се кућа Милошевића у Чучугама хтела делити, десила су се у животу два старца, који су оба, кад су унуци представили потребу и вољу да се деле, напречац умрла, нису могли да преживе тај случај. Тај је исти случај био и код Илије Ковачевића у Слатини, кад се његова задруга почела да распада.

 

Порекло фамилија-презимена села Чучуге

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Ашковићи и Кокоровићи. Видети Кокоровићи и Ашковићи.

-Бајићи, после 1827. године, Осат, Лазаревдан.

-Васиљевићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Ђурђиц.

-Вукосављевићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Св. Трифун.

-Давидовићи, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.

-Живановићи, после 1827. године, Котешица у Колубари, Јовањдан.

-Живковићи, прва половина 18. века, Драгодо у Азбуковици, Ђурђиц.

-Забрђани, после 1827. године, Јовањдан, уљези у Лукиће.

-Јанковићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.

-Јовановићи 1, после 1827. године, Железник код Београда, Ђурђевдан.

-Јовановићи 2, после 1827. године, Осат, Св. Трифун.

-Ковачевићи, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.

-Којићи, после 1827. године, Доња Буковица у Подгорини, Јовањдан.

-Кокоровићи и Ашковићи, прва половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.

-Лукићи, друга половина 18. века, Оклетац-округ ужички, Јовањдан.

-Марковићи 1, после 1827. године, Јошева у Подгорини, Јовањдан.

-Марковићи 2, после 1827. године, Шеврљуге-округ ужички, Илиндан.

-Марковићи 3, после 1827. године, Стрмово-окуг ужички, Ђурђевдан.

-Милошевићи*, прва половина 18. века, Ђаково у Старој Србији, Никољдан.

*Предак Милошевића још у великој давнини збратимио се са старим Смиљанићима и та задруга је и до данас остала у целини.

-Михаиловићи, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Јовањдан.

-Николићи, после 1827. године, Козличић у Колубари, Никољдан.

-Новаковићи, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Ђурђевдан.

-Остојићи, после 1827. године, Заостро у Полимљу, Аранђеловдан.

-Павићи, друга половина 18. века, Бранковина у Колубари, Стевањдан.

-Павловићи 1, друга половина 18. века, Коцељева, Михољдан.

-Павловићи 2, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.

-Панићи, друга половина 18. века, Јошева у Подгорини, Јовањдан.

-Петровићи 1, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.

-Петровићи 2, после 1827. године, Коцељева, Пантелијевдан, доводци од тамошњих Николића.

-Ранисављевићи, друга половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански.

-Симићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.

-Смиљанићи, стара породица, Никољдан.

-Станојевићи, друга пполовина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан, велика и угледна задруга.

-Степановићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Аранђеловдан.

-Тимотићи, после 1827. године, Доња Буковица у Подгорини, Јовањдан.

-Триндићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.

-Трифуновићи, после 1827. године, Котешица у Колубари, Никољдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top