Порекло презимена, село Грушић (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Грушић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радова Порекло становништва села Грушић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радова Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Грушић (Шабац)

Порекло презимена, село Грушић (Шабац)

Порекло становништва села Грушић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на пет мала од давнине; преко реке је мала Брестовац (на десној страни реке, коса и доле крај реке); с леве стране реке, до Десића је Горња мала; до ње, низ долину, Ристића мала; Средња мала је у средини села, и Доња мала. Мале се деле потоцима, а свака има свој пут до Реке, па до џаде горе (исто пут за Шабац, само је овај доњи дуж реке сада главни гради се). Свака мала с ове стране Реке има поред пута, с обе стране пута, шор. Над Ристића малом је Матића Крушка (236 m), а над Средњом и Дојном малом је Бобија (209 m).

У страни, на десној страни Реке, под Брестовцем има извор Павловића Бунарић; испод овога, код Трифуновића кућа, у мали Брестовац, има извор Врело јак извор, а више њега, одмах у шуми Николе Матића где кречни камен (копа камен за кречану за своје потребе) раздаљина 100 m испод букве јака жица. У Средњој мали, у потоку према Ристића мали, извор звани Стубо (цементован сада) јак извор; у Ристића мали: Кусања; на десној страни, преко Реке одмах према школи, Велика Вода. У Средњој мали, преко Реке, извор Студенац, над њиме Изворац (пресахне лети). Исто преко Реке, са Брестовца, извор Ракијевац, избија из самог камена (копају тај зелени камен за зидање кућа чврст). Радловац, извор испод Бобије; Калиновац (пресахњује), испод Доње мале; Ковачевац у Копљевићу, близу Реке. Пећина је у атару Грушића, у шуми Живана Лукића која са границом атара иде до потока Копљевић, а са стране потока Цуљковић. Изнад Пећине, у Чистој њиви, према имању Живана Лукића, има четири – пет вртача; под њима земља испроваљивана, ту протиче доле вода; баца Живан опруге да затвори, али вода носи. „Понорци” су над Пећином по вртачама и странама чести, исто као што смо их гледали у алувијуму Лазића Велике и Мале Баре, или на страни горе, изнад двеју вртача према Лазића Бари, на левој страни долине и на рту.

Заједнички бунар Мартића и Ковачевића (3 куће), у Ристића мали на темену бочне косе, до главне косе уврх села за 200 метара (испод саме пирамиде Матића Крушке) дубок 50 m; (профил): 15 m иловача, остало песак, шљунак, и глина. Зараван на којој бунар, 210 m. Испод ове широке још шира зараван ниже терасе од 195 m.

„Састанак” је средиште села, код садашње општине (она је новија, пре била у Десићу, још раније у Метковићу); ту се „село” скупљало на договоре; ту „водица” о преслави. Сеоска преслава је прва недеља по Ћурђевдану. Ту сад конференције грађана и фронтоваца.

Гробље је између Средње и Дојне мале, на брешчићу изнад потока; а друго мање гробље је 100 метара даље од овога. Ристићи, Стојановићи, Лукићи и Илићи сахрањују се у Мало гробље зато што су досељеници, нису им дали да се сахрањују у Великом Гробљу. Цигани, међутим, сахрањују се у Великом гробљу.

Цигани су били посебна мала у Брестовцу до 1929, онда се раселили (у Шабац и другде, Поцерски Причиновић), зато што није било воде, а понестало и дрва за њихове потребе (корпари, кашичари, свирачи било их око 30 кућа).

У Дугим Шумама испод Пећине је Црквина. Код места званог Крстови, између Ристића мале и Матића крушке, има Маџарско Гробље цела градина била под плочама (око 5 ари величине). Један велики камен, „церски камен”, био пободен, други сви положени, велике плоче. Има натписа старословенских на оном од церског камена (био усправан, сад положен, а и на другим неким који су усправни).

Петар Марковић, умро 1938. године кад био стар 82 године, запамтио село од 13 кућа. Данас је село 238 кућа и 1192 становника.

 

Порекло становништва 

Лазаревићи (7 к., Мратиндан). Средња мала. Доселили се из Црне Горе. Станисављев деда Лазар са Његуша. Презивали се раније Росићи.

Тодоровићи I (2 к., Мратиндан). Дојна мала. Стари, непознато порекло. — Исаковићи (15 к., Никољдан). У Горњој мали. Најстарији после Ракића и Мартића у селу. Борисављев (58 год.) отац Бранко, деда Милисав, прадеда Ђуран, чукундеда Исак. Преносило се с куће на кућу да су из Галиције.

Станковићи-Драгићевићи (15 к., Ђурђевдан). Доња мала. Бошњаци су. Деда Душанов (60 год.) Драгић, из Драгаљевца. Убио „пашу” и побегао с децом, пет синова превео овамо: Максим, Јован, Ђурађ, Станко и Сава. Прво били код Тодоровићакућа у Дојној мали, после прешли у Горњу малу, ради „комоције”.

Матијићи (8 к., Ђурђевдан). У Ристића мали. Драгутинов (60 год.) прадеда Јован. Стари, домороци. Били ту кад Риста доселио.

Матићи I (3 к., Ђурђевдан). У Дојној мали. Из Босне, избегли пре 1876, тамо неко дело урадили па побегли овамо, пре око 80 година.

Матићи II — Маричићи (3 к., Мратиндан). У Ристића мали. Они су домороци (чим слава Мратиндан-Стефан Дечански). Од рода Марковића,

Марковићи (2 к., Мратиндан). Средња мала. Једна кућа у Шапцу, од пре 20 година. Ово је старо презиме.

Ковачевићи (5 к., Мратиндан). 2 к. у Средњој мали, 3 к. у Ристића мали. Од рода Марковића. Илијин (56 год.) прадеда Јован, ковач, од Марковића, па по њему Ковачевићи.

Мартићи- Лазићи (9 к., Мратиндан). 4 к. у Ристића мали, 5 к. у Средњој мали. Од Марковића рода, па по баба-Марти названи овако, а после по деда-Лази — Лазићи. Стари домороци: Матићи – Маричићи, Марковићи, Ковачевићи и Мартићи – Лазићи, били сви једна фамилија; до пре десетак година нису се узимали. Марковићи са четири рода су познати и као Кудићи (прамбаба Куда). Сви ти Марковићи су од Сеге (Цеге) Лајмовића. У старо време живели по јаругама, у турско време, свекрај потока, па тек од устанка почели да се пењу на брда: Јове Марковића стари били до потока у истој мали Средњој, а сад су поред селског пута; Милоша Мартића били до потока доле у јарузи, а од пре 60 година почели да износе куће око пута. Лазе Мартића били доле до потока, а сад је крај пута у Ристића мали. Милоша Матића – Маричића изашли од потока на пут. Сад су изишли људи све „според путова”.

Лукићи (5 к., Јовањдан). 1 к. у Средњој, 1 к. у Дојној, 3 к. у Горњој мали. Домороци.

Ђурђевићи (3 к., Ђурђиц). Ристића мала. Звали се и Недељковићи, деда Недељко дошао, досељени из Недељица.

Марковићи — Станкељићи (9 к., Мратиндан). 7 к. у Средњој, 2 к. у Дојној мали. Старинци. Од њих био кнез Илија Марковић што је издао Карађорђа. Прадеда Станко, по њему Станкељићи; пре Станка био кнез Илија Станкељини синовци отишли у Београд, Тихомир и Војислав, браћа, имају сад синове у Београду.

Ристића мала:

Ристићи (9 к., Степањдан). Светозаров (42 год.) и Милисавов (32 год.) отац Петар, деда Милисав, прадеда Петар, чукундеда Риста. Риста рођен у Коренити кад су Турци владали. Убио Турчина, а стрина хтела да га тужи аги, стога побегао овамо у шуму и ту се настанио. Онда биле овде само куће Матијића и Стојановића.

Станићи (5 к., Св. Јован). До пре 40 година презивали се Милановићи. Старинци. Крсманов (49 год.) отац Манојло, деда Теша у Бељини ратовао 1876, прадеда Иван, чукундеда Милован. Била нека баба Стана иза Милована, па по њој данашње презиме.

Стојићи (3 к., Ђурђиц). Домороци. 1 к. у Дојној, 2 к. у Ристића мали. Зову се по баба Стоји, била домаћица (као и Недићи у Десићу).

Степановићи (1 к., Мратиндан). Домороци.

Илићи (2 к., Ђурђиц). Стари.

Илићи-Вранићи (2 к., Митровдан). Дојна мала. Досељени из Јадра, Живанов деда Јеврем дошао пре 100 година. Јадрани сами за себе основали гробље у Средњој мали, до великог, преко пута.

Лукићи II (4 к., Степањдан). У Дојној мали. Алексин (53 год.) прадеда Лука из Корените такође, рођак са Ристићима једну славу славе. У исто време дошао кад и Риста.

Станковићи (3 к., Јовањдан). У Горњој мали. Род рођени овде.

Ракићи (6 к., Ђурђиц). Горња мала. Домороци овде. Томин (63 год.) отац Ђорђе, деда Андрија, прадеда Рака Шевић. Томин чича, Ђорђев брат, био стар 83 године, умро пре пет-шест година, памтио село од 13 кућа.

Косанићи (13 к., Степањдан). У Горњој мали. Домороци су.

Лазаревић II Драгомир (1 к., Јовањдан). У Дојној мали. Његов ђед Јован досељен.

Бекићи (9 к., Мратиндан). Дојна мала. Домороци.

Тешићи (9 к., Лучиндан). 8 к. у Дојној мали, 1 к. у Брачинцу Пуцине. Драгомиров (57 год.) деда Теша. Били су прво Крунићи; па Илићи, па онда тек Тешићи. Пре Теше био предак Илија, пре њега нека баба Круна. Исти род са Враштановићима у Миокусу. У исто време један брат у Миокус, други овде. Дошли као један род из Црне Горе.

Исто су од тога рода и Васиљевићи (4 к., Лучиндан). У Дојној мали. Владанов (48 год.) прадеда Василије. Од Васиљевића један човек (једно „парче”) у Метлић, пре 50 година.

Томићи (? к., Јовањдан). Најстарије презиме. У Дојној мали. Из Црне Горе, од Васојевића. Митровић Владан ово презиме тек од војске, 1892, пре тога Томић, прича: дедови закућили, један отац довео три сина, из Црне Горе; кад се поделили, једна кућа у Сариће доле, друга у Томићима, а трећа у истој мали где Митровићи.

Сарићи (10 к., Јовањдан). У Дојној мали. Савков (37 год.) отац Обрад, деда Селимир, прадеда Милош, чукундед Сима, а пре Симе била Сара, домаћица. 2 к. у Шапцу, од пре 10 година, један кафеџија, други има своје имање у Липолисту и Цуљковићу.

Митровићи (3 к., Јовањдан). Дојна мала. Иста фамилија. Владанов (55 год.) прадеда Митар, он дошао. 1 к. у Шапцу, 27 година стар Душан. (Цео род 22 к.).

Иванковић Војислав (1 к., Алимпије). Дојна мала. Досељени, непознато порекло.

Живковић (2 к., Никољдан). Дојна мала. Деда Петров и Душанов, Јевра, из Јадра, служио код Станимира Иванковића, Војислављевог деде (по томе Иванковићи су старији или стари). Пре 60 година дошли.

Савићи (4 к., Мратињдан). У Средњој мали. Домороци.

Тодоровићи II (2 к., Никољдан). У Горњој мали. Староседеоци.

Стојановићи (1 к., Аранђеловдан). У Ристића мали. Старинци. Изгинули поратовима.

Јевтићи (4 к., Ђурђевдан). Брестовац мала, преко реке, накоси. Бошњаци, дошао Тодор пре 70-80 година.

Алексићи (5 к., Јовањдан). Горња мала. Домороци.

Милановићи (2 к., Алимпије). Горња мала. Из Бојића Витомиров отац Милован, пре 60 година.

Јанковићи (1 к., Лучиндан). Горња мала. Илијин отац Радован и његов брат Павле, из Босне, пре 80 година.

Тривуновићи (3 к., Ђурђиц). Горња мала. Домороци. Они били „живитељи” овде пре свих досељеника.

Симићи (4 к., Ђурђиц). Горња мала. Павлов отац Петар служио код Тривуновића, примио славу. Дошао однекуд.

Станковић Владимир (1 к.). Цигани Каравласи, у Горњој мали, у Шору. Владимир по мајци Стани примио презиме Станковић. Његов отац Васа Радосав, а деда Суља Петровић. Суља се доселио као „турски” Циганин из Шапца, „Туркаћ” а његов син се покрстио; деда Суља био „лабинар”.

Грујичићи (2 к., Никољдан). У Средњој мали, Из Бојића, браћа Стеван и Милован дошли пре 30 односно 15 година. Стеван уљез у Павловиће замрле, а Милован тамо продао, овде купио.

Ковачевићи II (2 к., Ђурђиц). У Ристића мали. Старинци. Били ковачи од старине.

Илић Матија (1 к., Никољдан). У Ристића мали. Дошао из Горње Бадање, као ковач 1925. године.

Николићи (2 к., Мратиндан). Ристића мала. Звали се Челиковићи. Из Босне, од фамилије Гвоздена Челиковића са Васиљевца, добровољца из Босне 1912.

Петровићи (2 к. Мратиндан). Средња мала. Домороци.

Марковићи — Ивићи (3 к., Мратиндан). Средња мала. Стари. Једна кућа замрла, у њој судница, Месни одбор.

Марковић Марко (1 к., Аранђеловдан). У Средњој мали. Из Бањевца (срез Рађевски), уљез у Марковиће – Ивиће, пре 15 година.

Тешановић Радоје (1 к., Ђурђиц). Средња мала. Из Козјака, код Лознице, пре 20 година.

Урошевићи (2 к., Никољдан). Средња мала. Домороци.

Паскаљевић Стеван (1 к., Митровдан). Дојна мала. Из Огара (Срем), Стеван служио код Лукића у винограду, 1930. дошао; сад насељеник на имању аграрне реформе.

Жигићи – Николићи (1 к., Ђурђевдан). Ристића мала. Из Дреновца мачванског пре 27 година, Милосава довела мати, посињен у Станка Николића.

Исаиловић Живосав (1 к., Јовањдан). У Дојној мали. Из Богосавца поцерског пре 20 година на имање „очува”, мати га довела, очух га усинио и оженио.

Јовић Здравко (1 к., очина слава Никољдан, мајчина слава Јовањдан). Дојна мала. Отац његов Милорад из Десића, уљез у Сарића фамилију.

Стаменић Љубисав (1 к., Никољдан). У Дојној мали, преко Реке, на месту званом Брачинац, испод Брестовца, ка Метковићу. Из Метковића Поцерског пре 20 година купио њиве овде и оженио се, довео жену из Волујца.С

Сабљак Иван (1 к., Лучиндан, примио славу као православни, а пре тога није славио). Од Бунића из Херцеговине, пре 20 година. Уљез у Васиљевиће, а после купио имање од Тешића.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 215-220), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top