Poreklo stanovništva sela Jevremovac, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo Jevremovac leži na površi od 105 m oko druma za Volujac; ušoreno je duž druma i seoskog puta koji vodi odseku površi iznad Kitoga. Celo selo koristi dolju koja je pored puta, duboko disecirana površ u pravcu ka jugu.
Selo se zvalo Museline (Priča: Kad je kraljica Natalija dolazila u Šabac, išla u selo, pitala za ime sela, i kad je čula tursko ime Museline, kazala: „Odsad će se zvati Jevremovac”.)
Selo se deli na 4 glavne male: Gornji šor ili Kenića šor od raskrsnice ka Varnoj ,duž druma; Dojni šor od raskrsnice ka Kasarskim livadama, duž seoskog puta koji vodi ka mestu zvanom Bare (od njih potiče kanal što prolazi kroz Gašića imanje, pa ga ovde zovu Gašića kanal); Preki Šor, ranije zvan Vračarića šor od raskrsnice ka Brdnjacima i selu Maovi; Zanatski šor je noviji deo sela duž džade ka Šapcu, sve do Bećina brda (ono drži celu stranu celu kosu od Odžina sela dovde). Zanatskim šorom se zove zato što ima više zanatlija (3 kovača, četvoro ćurčija, tišlera, mašinbravara i dr.)
Stara sredina sela najstarija na mestu zvanom Vodica u dnu Dojneg šora (to pre ušoravanja); zatim, kod placa Koste Petrovića; a od pre 50 godina kod raskršća gde je škola i bivša mejana. Ne zna se koji je deo sela najstariji. Ne znaju za crkvine.
U Brdnjacima, kako kažu seljaci (po mapi i katastru je Brdnjak) bilo je selo i sada se zove Kućište. Pa kad se šorilo selo, onda prešli u šor. Šorilo se selo kad je kapetan Nešuka Adamović, iz Krivaje, došao ovde „da sedi”; on nije hteo sam da bude na krupljanskom putu, pa pozvao devet kuća od Brdnjaka (tamo bili Maksimovići, Perići, Srdanovići i dr.); onda se selo ovde ušorilo. Tada Cigani Karavlasi priča se kad su čuli za kapetana da je tu, uplaše se i presele dalje od vlasti u Maove. Tada ovde sve bila šumurina sve grmovi. Kroz Kitog koji je bio prema Varnoj (Šabački Kitog je mlađi) niko nije smeo sam da prođe od zverinja, već sve u društvu. Ono što se peva: „Oj, Kitogu, ne zeleneo se” to se odnosi na Kitog između Jevremovca i Varne.
Jedina živa voda u celom ataru izvor Živanovića: kod šabačkog Zabrana, ispod odseka, pod Kitogom 99 m. Vrlo slab izvor. Tamo protiče potok Ječište od Čota dolazi. Od Čota potiče i seoska doluša, Vlaškovića potok. Preko ovog drugog potoka, Ječišta, je deo sela zvani Brdnjaci. Nešto šume je očuvano s druge strane Ćupovače, na mestu zvanom Drenovača ili Drenova Bara. Mesto Ajdučki grobovi je takođe na toj strani („neka tri hajduka su tu streljana, preko 50 godina prošlo”).
U selu koje je celo na površi, bunari obično oko 30 m, a ima ih i od 36 m dubine. Plići su u dolušama. Takva je jedna doluša jaruga u useku odseka platforme; ima doluša i sa barskom vegetacijom. Bunar Ljubomira Radovanovića, kopan 1931. godine, u dolji koja prigiče Mutniku, već blizu granice spram Maova, čak s one strane dolinice Kućišta dubok 22,5 m: oko 15 m žućkasta, „prudasta” glina, zatim bela glina, onda beljušava glina sa oblucima kamena krečara i sa peskom, i najzad, „križa” čvrsta glina iznad koje voda.
Preslava seoska Mali Spasovdan, zove se Pokrižak (u četvrtak pred Trojice).
Selo ima svoj fudbalski tim „Pocerina”.
Groblje seosko je između Donjeg i Prekog šora.
Na mestu zvanom Ćupovača bila Barutana, velika, od brvana, kao ambar što se sad pravi; kad je prestala da bude barutana, onda tu vezivali po 12 konja. Barutana kao što je ova, ovog rata bila i na Kosovcu, između Bele Reke i Petkovice. Ovde u Jevremovcu držali barut nekad za borbu protiv Turaka. Ova uništena pre 70 godina. Istovremeno bila još u to doba i ona barutana na Kosovcu.
U sredini sela bila „suvaja”, do pre 50 godina. Držali je Adamovići, razvaljena 1897. Podigao je kapetan Nešuka. Ko hteo da melje, doterivao svoju stoku konje ili volove (po par). Bila na jedno vitlo, kao dolap što se okreće isto. Onda od sto, deset bio ujam. Onda se vrlo konjima, vejalo lopatama. Prva mašina vršalica pre 65 godina došla, a vetrenjača pre 70 godina.
Kod Nešukine kuće bio bunar od brvana (mesto zidanja kamenom i ciglom). Adamovića bunar zasut (i sad ima u selu dva-tri bunara od brvana). Nešuka je bio napravio (prema školi i MNO, odnosno bivšoj kafani, s druge strane džade) divanu, na sprat, gde je primao službene posete i goste.
U selu Jevremovcu 736 stanovnika i 151 kuća (156 domaćinstava).
Familije
Gornji šor:
Petrovići I (12 k., Nikoljdan). Starosedeoci. Stanimirov (60 god.) otac Miloje, deda Petar i njegova braća Luka i Jovan. Tri brata bila siromašna, imali imanje od 3-4 ha. Petar bio pandur u srezu (onda srez bio u Varnoj). Njihova majka bila Kena, pa po njoj Kenići, a posle Petrovići. Baba Kena se preudala u Živanoviće na to slava Nikoljdan.
Petrovići II (4 k., Aranđelovdan). Zasebna familija od prednjih. Živkov (79 god.) otac Milan, deda Petar, iz Koviljače, gde ih i sada ima.
Ljubišići I (4 k., Đurđevdan). Mihailov (54 god.) otac Pavle, deda Jovan Matori on došao, iz Bosne. On zidao kafanu sa bratom od strica Trifunom. Ima preko 100 godina kako su došli.
Ljubišići II (3 k., Lazareva subota) zvali se Rulaji, pa im to bilo smešno i prekrstili se. Nisu familija sa prednjima, bili komšije u Bosni odakle su došli, pa i sad u jednoj mali.
Vukovići, staro prezime Pelengirovići (4 k., Nikoljdan). Jovanov (62 god.) otac Nikola (umro 1914. god., rođen pre 101 godine), deda Jakov od starosedelaca, kad ovde sedio beg Muselin (Musulin). Mora da su od Užica.
Pricini (7 k., Aranđelovdan). Jedna su familija sa admiralom Dragutinom Pricom. Otac Rajka (35 god.), zvanog Admiral, po stricu, bio Ljuba, deda Miloš on doselio iz Like. Čuli da je ovde bolji položaj, bio vredan, radan, tražio bolje mesto.
Zečevići (9 k., Đurđevdan). 4 k. u Gornjem šoru, 1 k. u Prekom, 3 k. u Dojnjem šoru i 1 k. u Zanatskom šoru. 1 k. u Šapcu. Aleksin (50 god.) otac Stojan, deda Ilija on došao od Srebrenice (kad umro pre 1945. godine, bio star 93 godine); 1915. godine jedan austrijski cugsfirer rođak iz Bosne, našao se s njim ovde.
Dojni šor:
Perići (6 k., Đurđic). Najstarija porodica u selu. Prvo osnovan Dojni šor pa posle ostali u selu. 4 k. ovde, 2 k. u Prekom šoru Brdnjak. Aleksin (50 god.) otac Miladin, deda Pavle, Pavlovog đeda đed došao; njegova familija jednim delom ostala u Sovljaku, a oni ovde. Perići, Gajići i Srdanovići- Živkovići najstariji u selu. (Ovi Gajići, a ne Gajići, koji su iz Pomijače).
Stojakovići (1 k., Vrači). 1 k. u Šapcu, 1 k. u Kosovu, 1 k. u Skoplju. I oni iz Bosne, pre Beljinskog rata. Dragutinov (38 god.) otac Ivan, deda Jovan on došao iz Bosne.
Petrovići III (2 k., Nikoljdan). Izgleda da su stari ne zna se da su doseljeni.
Gajići I (5 k., Nikoljdan). 4 k. ovde, 1 k. u Gornjem šoru. Iz Bosne, zajedno sa Perićima.
Maksimovići (9 k., Sv. Jevstatije). Starosedeoci. 3 k. ovde tu matica, 5 k. u Prekom šoru, 1 k. u Zanatskom šoru. Iz Bosne u Brdnjak pre više od 100 godina, a onda prešli ovamo u šor.
Glišići (5 k., Mitrovdan). I oni su stari. Miloradov (52 god.) otac Živan, deda Trifun, pradeda Ilija od Brdnjaka u šor.
Vasiljević Mirko (1 k., Nikoljdan). Mirkov pranđed iz Bosne doselio, Boža. Mirkov (46 god.) otac Živojin, deda Todor.
Aleksići (3 k., Đurđic). Starina njihova ovde, od Brdnjaka ovde se ušorili.
Milutinovići (6 k., Mitrovdan). Starina im odavde, iz Brdnjaka, sa Kućišta (tamo bile stare šljive). Bogoljubov (73 god.) otac Kosta, deda Stevan.
Srdanovići (staro prezime) Živkovići (1 k., Đurđic). 1 k. u Beogradu. Starosedeoci, sa Kućišta, iz Brdnjaka.
Berček (2 k., Stepanjdan). Madžari, iz Felvara. Pišta došao pre 80 godina, doveo sinove Janoša i Joška. Primili slavu po rodbini gde su se ženili.
Jovanović Dragutin (1 k., Jovanjdan). Iz Lipničkog šora, ovde se prijateljio u Berčeke.
Selenići Dušan i Kosta (2 k., Aranđelovdan). Iz Bukora, Dušan 1945. godine, a Kosta 1938. došao. Ovde Kosta na ženino imanje, a Dušan dobio zemlju od agrara.
Nikolić I Dragutin (1 k., Ignjatije). Iz Sinoševića pre 25 godina kupio plac.
Erdevički Živan (1 k., Jovanjdan). Iz Badovinaca, pre 18 godina, sedeo pod kiriju. Sad dobio zemlju od agrarne reforme.
Zanatski šor:
Obadići (3 k., Jovanjdan). Stevanov (45 god.) otac Ilija, deda Jovan, pradeda Maksa iz Preka, od Rume, tamo imali rodbinu. Pok. Maksima Obadića kuća popaljena 1941. god. od Nemaca.
Radovanović Jovan (1 k., Sv. Luka). Iz Lešnice šabačke pre 40 godina, a njegov otac Pavle iz Cvetulje u Lešnicu.
Nikolić II Milan (1 k., Nikoljdan). Cigani polutani, Gurbetin bio, kovač. Iz Mačvanskog Pričinovića pre 7 godina. Sad dobio zemlju od agrarne reforme.
Vučetić Živan (1 k., Lučindan). Iz Maova pre 15 godina, a tamo iz Bogosavca njegov otac IliJa, umro 1945. u 48. godini.
Despotović Vladimir (1 k., Aranđelovdan). Iz Šljivove 1946. godine došao na bratovljevo imanje (brat mu bio u Šapcu trgovac, pa imanje palo pod agrar).
Jovanović II Miloš (1 k., Jovanjdan). I oni stari sa Kućišta, od Brdnjaka.
Jovanovići (4 k., Petkovača). Tomin (64 god. zvan Pulan) otac Mikailo, rođen u Glušcima, ovamo došao pre 60 godina kao kovač. Cigani Gurbeti, govore „rom”.
Stanković I Milorad (1 k., Aranđelovdan). Iz sela Semče. Od Niša, 1936. godine došao kao ciglar i ćurčija. Radi oba zanata, u kući, privatno. Nema zemlje (svega 9 ari).
Stanković II Vidosava (1 k., Aranđelovdan). Iz Semče, od Niša, pre 17 godina. Njen muž pokojni Manojlo kao ciglar došao, kupio plac.
Stankovići III Dragutin (1 k., Nikoljdan). Iz Semče, pre 14 godina došao, kao zemljoradnik, uz svoje zemljake.
Mišković Miodrag (1 k., Nikoljdan). Miodragov (22 god.) otac Ilija, deda Stevan, pradeda Nikola iz Bosne došao.
Alimpić Mihailo (1 k., Đurđevdan). Iz Nakučana 1945. došao, kupio plac. Zanatlija tišler, kolar.
Živković Vladimir (1 k., Nikoljdan). Stari, iz Brdnjaka. Vladimirov (72 god.) otac Miloš, deda Ilija živeo 95 godina, umro pre 60 godina.
Nikolići III (2 k., Jovanjdan). Iz Užičkog okruga, iz Bačevca, 1913. godine došli, kupili ovde imanje. Borisavljev (23 god., sekretar MNO) otac Nikola (54 god.) i brat mu Budimir, deda Miloš (umro 1942. god. u 84. godini) on došao sa dva sina; pradeda Matija, čukundeda Iikola,
Golubović on bio 12 godina hajduk na Badriću, na Proslopu protiv Turaka.
Jovičići (2 k., Jovanjdan). Domoroci od starine, iz Brdnjaka. Ljubišin (40 god.) otac Milinko, deda Radovan, dalje ne znaju.
Adamovići-Makevići (nadimak) (12 k., Nikoljdan). 5 k. u Gornjem šoru, 7 k. u Zanatskom šoru. Nenadov (58 god.) otac Luka, deda Nešuka kapetan, on doselio ovde iz Krivaje. Nešuka imao šest sinova: Živko (najstariji), Luka, Milovan (pop zvani Obrad), Milinko, Jovan, Adam. Od njih su ovih 12 kuća.
Gajići I (9 k., Nikoljdan). Van šora Zanatskog, bliže Gornjem šoru u polju ka Odžinom Selu zasebna mala, razbijena. Iz Pomijače gde i sad ima Gajića. Milanov (73 god.) otac Marko i još petoro braće njihov đed doselio iz Pomijače od Jadra, kad su Turci tamo držali, preko Cera.
Gligorijevići (1 k., Alimpije). Iz Tolisavca, Rađevski srez, „poslen austrijskog rata”, 1926.
Milutinović Milovan (1 k., Trivunjdan). Iz Orovice (Azbukovica), 1926. godine.
Simići (3 k., Mratinjdan). I to bi rekli da je stara familija. Njihova zemlja Duvanište zvano, tu gajili duvan, pamte stariji i sad. — Pantelići (1 k., Nikoljdan). Poreklom od Dragomira, krštenog na ime prvog muža majke Đurđije, a otac mu
Bajić Aksentije od familije Glišića — Mijailovići (2 k., Nikoljdan). Starosedioci, sa Brdnjaka.
Selaković Stana (1 k., Jovanjdan). Iz Preka, iz Srema, pre 60 godina.
Gluvići (1 k., Đurđevdan). Iz Metlića dovedena deca na materinsko imanje u Maksimoviće 1924. godine.
Kurćanski (5 k., Jovanjdan). 2 k. u Šapcu. Od pre dve godine izbacili „r” Kućanski. Milutinov (60 god.) otac Dimitrije (Mita), deda Mladen iz Preka u Pričinović Mačvanski (tamo se rodio Mita Dimitrije, umro 1942. godine u 85 godini), a otuda pre 80 godina ovamo kao napo- ličari, na trgovačko imanje (bilo Zorke Spasojević onda).
Jevtić Dragutin (1 k., Stepanjdan). Iz Rumske došao u napolicu kod Bore Antonića, trgovca iz Šapca, 1943. godine. Sad dobio zemlju od agrara, Borinu. U Rumskoj ima familiju.
Bosanac Nikola (1 k.). Napravio kuću na „Močilu”, kod Bare, na međi spram Maova. Iz Bosne poreklom, preko Maova, gde je služio.
Radovanović Ljubomir (1 k., Nikoljdan). Ljubomirov (64 god. predsednik MNO) otac Vasa doseljen. Vasin otac imao tri sina, Vasa bio najmlađi. Igrao se s turskim čobanima „kačalice”, u igri se posvadi s Turčinom i kačalicom udari u glavu i ubije na mestu. Onda Vasa pobegne u šumu kao dečko od 16 godina. Tri dana bio u šumi, a onda preko Drine prešao sa zidarima Bosancima. Iz sela Loznice, od Srebrenice odmah do varoši. Kad je bio Beljinski rat stupio u dobrovoljce. Vasa došao oko 1874. a u rat pošao u osamnaestoj godini. I sad imaju familiju u Loznici srebreničkoj, ali nisu u vezi.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 283-288), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)