Порекло презимена, село Меховине (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Меховине, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Порекло становништва села Меховине, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Меховине (Владимирци)

Порекло презимена, село Меховине (Владимирци)

Порекло становништва села Меховине, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на мале по фамилијама: Гашића мала, Пурешића мала, Пантелића мала, Поповића мала, Кнежевића мала, Остојића мала и мала Липовица.

Границе атара села Меховине: према Риђакама река Млаква, па онда чистином између кућа оба села преко места званих Буна- рићи, Липак, све до „џаде”; ту се приближују села једно другом да комшије могу да довикну, а неке само ограда раставља преко башта; према Лојаницама: џада скроз раставља оба села; према Владимирцима: од „Споменика” на џади код Липовице, дуж срес- ке џаде (за Владимирце); према Бобовику: од среске џаде реком „што иде одмах испод конака” (тј. среског места) до воденице Горњаче; према Скупљену: реком Млаквом матица реке граница.

Прича се да село Меховине носи турско име: долази од неког Меха, турског субаше под којим је село било. О истом Меху се прича да је од сељака одавде тражио да му донесу лековиту воду са Змајевца од Скупљена; то било у ноћи, а сељаци отишли на извор Брестовац, тамо преспавали до пред зору и онда донели одатле.

Липовички поток плитко дисециран у површи меховинској. На десној страни Липовичког потока у стени је извор „Бели бунар”, свега неколико метара испод површи и усека долинице..3апуштен откад су у селу ископани бунари (дубоки око 25 m, а Лаце Пантелића 36 m) У Врачевцу је главни сеоски извор звани Кусања ограђен у четврт у земљи од дрвених брвана стублина. Врло јак извор стално отиче цело село се некад ту прало

и водом снабдевало. Било ту десет и више корита. Био јак извор прича се све сланином га затискивали озго да не потопи вода. Други велики извор је Брестовац, испод Новог Грбља, на Белобаби. Тамо је и извор звани Стублина: ту је укопано шупље дрво уместо бунарског зида, пречника око 70 сm по томе „Стублина”. На Стублини било пет корита. Тамо жене ложиле ватру и прале. Памте кад је у селу било мало бунара, свега три-четири, а воду већином са она три извора користили. Са Брестовца носили воду Гашићи, Пурешићи, Марковићи и други, са Стублина Јовановићи, Кнежевићи и други, а са Кусање Остојићи, Марковићи Митровићи и сви Цигани из Липовице за пиће и остале потребе.

Воденица Горњача то је она иста коју у Бобовику зову Врбићанка још из турског времена била; Меовљани имали још једну нижу воденицу на реци Млакви, испод цркве, где је сад велика ћуприја па ону стару, горњу воденицу, зову Горњача.

Утрина сеоска на Липовици, подељена пре 70 година, била преко 100 hа. Овде не знају да су Владимирци имали утрину. Године 1872. заградили Липовицу „според друма” обалом (јарком), те трњем и бусењем. Тада још била утрина. Кад су се Цигани населили, онда добили по 1 hа 88 ари. Прво се населили Цигани на месту званом Мостина, до друма, до Гашића мале, па их одатле преселио на Липовицу као председник, Јосип Пантелић, одмах убрзо по доласку из Крнула. Код Гашића били прво подигли колибе, а тек на Липовици, после колиба изградили куће.

Село има два гробља: Старо гробље, на раскрсници путева за цркву, Млакву, Липовицу и према Риђакама; кад се испунило онда основано Ново гробље, на страни према Млакви, на месту званом Белобаба по некој жени из Мирковића или других.

У Скупљену, на брду скупљенском, има место где потонула црква тако причају: док се закопа три ашова у дубину, наилази се на плоче камене, а и дрвене, од старе цркве која је пре постојала ту. Кад је та тамо страдала, онда је овде, у Меовинама, подигнута стара црква од дасака на гробљу ту је још „сарањен ђед Младена Кнежевића”, има и сад камење на његову гробу. Нова црква меовинска је свети Илија, а стара, дрвена, славила светог Николаја летњег (пролећњег). Вашар се одржава на Илиндан код нове цркве, зидане 1872. Стара од брвана растурена и раскопана 1932. пропао био кров.

Сеоска преслава други дан Ускрса.

У потесу „Секулићанка” раније званом „Бабин гроб” био камен словенског натписа, на страни села ка Владимирцима, до куће Пантелије Мирковић. На местима званим Гај и Кућерине, до њега: ископавају се на трећем ашову дубине крбањци од земљаних судова (чанци, лонци, тепсије), брусеви, кремење, белегије и др. Младен Кнежевић кад му треба кремен оде на Гај и Кућерине, пошав Владимирцима, и тамо нађе. Недавно нашао 1 приложени примерак неолитског ножића од белог кремена на њиви Васе Кнежевића. То је поуздано неолитско насеље. Цело то место зове се Врачевац. Прича се да су ту биле маџарске куће. Ту : нађен и ћуп са римским новцем био је бели сребрни новац (крмача и прасци). Ћуп је нађен на њиви онда Драгића Ивановића, сад у поседу Цвеје Шарчевића и Драгомира Ж. Остојића. У Врачевцу на њиви Димитрија Андријанића изораване су велике керамичке плоче читаве „табље” с једне стране повијене као цреп (римске плоче од печене земље).

Идући од цркве сокаком поред куће Пантелије Мирковића за варошицу Владимирци, оном стазом што избија на срески попречни друм ту лево од стазе, одмах кад се сиђе са пута улево (један крак пута за Бобовик, други за варошицу) наилази се на Врачевац; пут који до Врачевца води (зове се по Врачарићима) усечен у темену површи један до један и по метар, врло стар, од памтивека. Још у близини куће Пантелије Мирковића јесте, слеве стране идући варошици, она њива бившег Драгића Ивановића, сада Драгомира Остојића и Цвеје Шарчевића, где при риљању за виноград изриљали ћупче с римским сребрним новцем. Одатле даље свуда по њивама наилази се на „чагрнлук”. А у нижим деловима Врачевца, идући обали Ровине где стаза води за срески друм, свуда лево од путање наилази се на комадиће „крбањака” од судова (црна и црвена иловача) као и на кремење; овога пута нашли смо неколико комадића обрађеног кремена од белог и плавичастог сјајног кварца; Младен Кнежевић нашао у кукурузу брус од ситнозрног пешчара, види се с једне стране иструган дугом употребом.

Кућа Младена Кнежевића била брвнара покривена даском оџак од даске. До пре 60 година држала се. Онда било још неколико дашчара; у Марковића Војислава, у Илића, Зекића и др. Тада била окна од хартије.

Село Меховине има 168 кућа и 830 становника.

Теодосије Пантелић каже да је цело село досељено.

Порекло фамилија: Гашића мала:

Гашићи (12 к., Никољдан). Једни од првих насељених овде. Од њих Гашић апотекар у Шапцу.

Петровићи (2 к., Никољдан). И они су стари досељеници.

Илићи (3 к., Јовањдан).

Јовићи (1 к., Јовањдан). Миленков отац Радомир дошао девојци у кућу, у Илиће, из Голочела, пре 30 година.

Пурешића мала:

Пурешићи (10 к., Никољдан). И они су се доселили у један мах. Стари.

Мијатовићи (6 к., Јовањдан). Старац Стеван каже: био неки Мијат он доселио, не знају одакле.

Марковићи ( 2 к., Алимпије). Поп Нинко из Криваје кад се запопио, овде дошао пре више од 100 година. Прадеда данашњих потомака.

Ђокићи (3 к., Никољдан). Њихов отац Станко „Бошњак” дошао овамо из Босне 1876, па ушао жени у кућу.

Пантелића мала:

Пантелићи (24 к., Никољдан). 21 к у Мали, 3 к. на џади. Једни од најстаријих досељеника. Кад био Теодосијев (61 год.) прадеда Панта, 3 куће Пантелића свега биле. Знају за дедове кад им намењивали „за душу”.

Ширгићи ( 1 к., Ђурђиц). Отац Станисава, Драгутин, из Варне од Ширгића, девојци у кућу, у Кнежевиће пре 50 година.

Поповића мала:

Поповићи (10 к.) 6 кућа у овој, а 4 к. у Кнежевића мали (код цркве) Од старине, откако се село заселило.

Влајковић Цвеја (1 к., Ђурђиц). Из Скупљена дошао на имање жени пре 20 година у Тумашеву кућу, а Миле Тумаш (Тумашевић) дошао овде жени у кућу у фамилију Поповића пре 50 година из Лике. Цвеје Влајковића слава по оцу Ђурђевдан, а по имовини Ђурђиц овај важнији, због берићета. У Скупљену има још 13 к. Влајковића.

Кнежевића мала:

Кнежевићи (10 к.,Ђурђиц). Младенов (66 год.) прадеда Милован. Била три брата пранђедови. Пранђед Милован заселио у Меховинама, други отишао у Мишар, трећи у Крнуле. Младен се својата са Миладином Кнежевићем у Мишару они долазили овамо, и обратно. Исто и са Кнежевићима у Крнулама. Тамо био Милан „матори” Кнежевић изумро он долазио Младену, и обратно. Сва три брата најпре дошла у Грушић, па отуд се разместили. Зна се да су им фамилија у Грушићу били Кнежевићи. Из Босне се доселили у Грушић. И тамо има неки од њих да је остао, четврти брат или слично. О преслави Илиндану сви ови рођаци долазили Младену с колима. Младенов деда Крста сахрањен овде код цркве. У Младеновој кући било тридесеторо чељади.

Јовановићи (5 к., Ђурђиц). Не знају одакле су досељени.

Петровићи (1 к., Ђурђиц) Милош дошао жени у кућу, у Кнежевиће, из Милине, из Јадра, 1920.

Николићи (4 к., Ђурђиц). Од старине досељени, из Црне Горе, од пре 100 година довео жену Црногорку.

Пурешићи II (4 к., Никољдан). Нису урачунати у Пурешића мали. Њихов предак Никола дошао жени у кућу, у Пурешиће, из Великог Бошњака. Примио презиме по жени.

Андријанићи (3 к., Ђурђиц). По баба Андријани прамбаби, названи. Ђед Јован из Великог Бошњака (близнак оног другог, Николе), доведен. Довела га Андријана као своје дете са оним другим близнаком. Од Јована су Андријанићи.

Мирковићи (6 к., Ђурђиц). 5 к. овде, једна кућа на џади. Војиславу (61 год.) причао његов отац Петар (умро пре 55 година у старости од 65 година) да су једна фамилија са Мирковићима из Скупљена још се рођакају, мада они славе Никољдан. Пантелија Мирковић тврди да старином нису из Скупљена, већ из Криваје.

Павловићи (3 к., Ђурђиц). Не знају њихово порекло.

Јовановић Спасоје (1 к., Зачеће Јована Крститеља). Поп из Црне Горе, дошао 1942. Био парох у Банату, оженио се из Владимираца од Анића, па дошао овде. Блажо Јовановић, поп у срезу, брат му од стрица.

Остојића мала:

Остојићи (8 к., Јовањдан). Раније се звали Миљанићи. Доселили се из Црне Горе.

Марковић Милорад (1 к., Јовањдан). Узет из Крнића по свршеном „рату аустријском”, 1921. Овде служио, па га Цвеја Остојић узео посинио га. Има брата у селу Крнићу Марковић.

Станићи (1 к., Никољдан). Стеван (51 год.) чиновник Месног народног одбора. Не зна деду, презивају се по баба Стани.

Ивановић (2 к., Јовањдан). Досељени, не знају одакле.

Марковићи (2 к., Мратиндан). Досељени, не знају одакле. Пре се звали Врчарићи крај џаде, од Владимираца, звало се Врачарића брдо. „Била у њих нека врачара и зато се тако прозвали”. Врачевац се такође по њима зове. Тамо такође биле њихове њиве, па распродате.

Николић Ненад (1 к., Јовањдан). Презиме по мајци Милици, ванбрачно дете од неког Петра из села, званог Пеција.

Шарчевић Цвеја (1 к., Лазаров дан по жени, а очева слава Никољдан). Из Матијевца, старог Муратовца, у Макевиће, изумрле, дошао. Макевићи изгинули сви у Првом светском рату три брата и отац њихов, на Кајмакчалану, на Равним Буковима, а један умро на Крфу. Цвеја дошао 1922. године.

Митровић Драгутин (1 к., Никољдан). Стара фамилија „од постања туденак”.

Арсеновић Живко (1 к., Никољдан). Слава Никољдан, и овде, и у Јаловику одакле дошао „послен аустријског рата”, 1926. У кућу Митровића призетио се а онда га таст Живојин посинио.

Урошевић Станислав (1 к.). ИзТрбушца пре око 40 година дошао у кућу Живојина Урошевића и добио, посињен, пола имања, јер Живојин није имао деце мушке.

Мала Липовица: Цела мала 25 к. Цигана, свега две фамилије.

Станковићи (20 к., Аранђеловдан). Марков (61 год.) прадеда „Бока” звани он из Крнула досељен овде на Липовицу, на сеоску утрину. Онда ту била шума па је они искрчили. Румунски језик им „матерински”, али већ мешају српски полутански. У Крнулама живели у „колебама” „земуницама”.Отуда их кренуо Стојан Миљковац, отац Милана Миљковца, као председник Владимираца, за време среског начелника Светозара званог Салаук. Марков деда по матери, Васа Бимбашић, звани Арчлија, био цигански капетан, скупљао порез од Каравлаха циганских у целом Округу подринском све је у штап-рабуш резао. Живео је у Свилеуви (имао 9 синова а сад има 5 унучета). Кад су се доселили били су кашичари, вретенари, критари, карличари ту у шуми имали грађу, али више ишли од куће до куће и радили код појединих домаћина. Сваки би спремио тополовине, липовине, грабовине, крушковине, кленовине за израду разних судова и кашика од дрвета Радили преслице, „кад девер оће да носи невести”, онда узму такву шарену, какву радили ти мајстори Цигани. У последње време више су Цигани свирачи и земљорадници (сеоски свирачи, музиканти).

Васићи (5 к., Аранђеловдан). И они досељени из Крнула у исто време: била само једна кућа Станковића, 1 к. Васића и још 1 к. Продана малог они изумрли. Досељени 1850, кренуо их Миљковац и још Панта Глувчев из Крнула, он био такође председник. Тада Меховине биле у истој владимирачкој општини, па овде на утрину насељени.

Миловановић Стеван (1 к., Аранђеловдан). Ковач Србин сељак, из Црниљева шабачког, после првог светског рата 1922. овде доселио као ковач, поред друма. Ради и земљу и ковачки занат.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 102-107), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top