Порекло презимена, село Прово (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Прово, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Порекло становништва села Прово, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Прово (Владимирци)

Порекло презимена, село Прово (Владимирци)

Порекло становништва села Прово, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на мале. Средина села, ”код општине”, јесте мала Гложђе. Више Гложђа мала Мојстиње; на Камичку мале Горњи и Доњи Чагаљ (обухвата и Каминак са кућама; куће више пута јесу Горњи Чагаљ, ниже пута Доњи Чагаљ); ка Дубокој реци, на супротној страни су мале Горње и Доње Равнице (Доње Равнице између два доња пута, Горње Равнице навише, Горње Равнице обухватају и на карти означену малу Дубоко). Више Горње Равнице је мала Точак, а више ове Циганска мала (дуж пута слева, провачки Цигани, а сдесна, звездански Цигани).

На путу за Камичак, рт, подсечен Савом код Пајића и Марјановића кућа, у мали Горњи Чагаљ (над путом) тераса, врло типичан ниво од 100 m, за 15 m виша од равнице, између које и прегиба ове терасе, води пут за Камичак. Ниво терасе од 100 m исти је и код оридске цркве. Овде се пружа свуда испод провске греде, овде као и код општине, у сред селу, под Мојстињом. На тераси Горњег Чагља, у свеже изораној њиви, типично језерски облуци, ситнији, од кварца белог и мрког, пешчара, кречњака; кречњачки и пешчарски облуци понеки заоденути навлаком од кречњака, дакле изорани in situ, а не спирањем и денудацијом довде снети. Изнад терасе од 100 m, серија од клижења, са три партије склизнутог земљишта, са скоком од један и по до два и по метра, на таласе, а и неправилног облика, згомилано. У нивоу најнижег склизнутог и разломљеног брега извор, свакако на граници глине и песка. Испод ове језерске терасе од 100 m и зоне клижења, над Савом, равницом, и путем са кућама веома типична зараван, над равницом 6 – 7 m а толико и над данашњим нивоом усахле Саве, која када надође дође до пута, па и преко пута, до под саму обалу ове ниске терасе од 12 -15 m (за време високог водостања 6 – 7 m, за време ниског водостања 12 -15 м). – Изнад терасе од 100 m, код винограда Момира Поповића и кућа Николића Владимира тераса од 125 m, врло типичан ниво. Од вино- града М. Поповића, у близини Гаршуле (151 м), под теменом које тераса од 130 m, поглед на терасу 125 – 130 m на њој куће Марјановића и Ђорђевића. Одмах изнад општине и сред села, у Гложђу, путем за Звезд, преко кућа Циганске мале тераса орид- ског нивоа од 100 m – врло типичан ниво – под културом (кукуруз, жито, виногради). – Уврх мале Точак, над кућама греда теме, цела коса Гаршула. Под гредом горње куће мале Точак, воћњаци и виногради. Те горње куће уврх терасе од 125 m веома типичне обалске линије а под кућама на обали 125 m, њива под кукурузом у Рашковији. Под гредом, у обали терасе мале Точак, усечени изворишни краци дубоке јаруге зване Прослоп. Групе кућа: горе на врх пута Милијанчевићи, Рашковићи-Милијанчевићи, Рашковићи; испод пута, опет с доње стране, на доњем одсеку терасе од 125 m, а с леве стране потока Прослоп: Рашковићи, Јовићи, Рашковићи, Аврамовићи, Рашковићи до краја и 2 к. Мајсторовића. С ове стране потока Јовићи. Веома је типичан положај кућа мале Точак, везаних за прибрежну терасу од 125 m; куће поглавито уз обалску линију, а воћњаци и њиве са кукурузом су на заравни ове терасе. Горњи одсек изнад обале, фазе од 125 m под шумом, а затим, на греди око 150 m под њивама. Већина кућа мале Точак везана за обалу и платформу терасе од 125 m; неке куће на темену греде уврх села; неке на доњем одсеку терасе и на страни потока Прослоп којим тераса од 125 m дисецирана. Земљиште неогено, са бунарима чија издан везана за језерске пескове изнад плочасте глине. Бунар Драгутина Јовића дубок 16 и по метара. Одозго црна земља 80 ст, црнкуша; 6 m иловача жута, 5 m крижуља плава, земља без воде цепа се као кришке сира; испод глине стратификоване, 5 m жугог песка, испод песка плоча камена ту стали на 16 и по метара. – Уврх Горњих Равница села Прова, идући од куће Д. Јовића ка Звезду, долази се на један високи ниво од 150-155 m то је ниво греде изнад мале Точак, такође неогене косе уврх Горњих Равница ка Циганској мали. Куће Циганске мале у чопорима, поглавито дводелне просторије, без споредних или привредних зграда, без ограде. У Циганској мали провској 5-6 бунарића без воде.

Више бродоградилишта дереглија, при дну откривени пешчари, чврсто стратификовани кречњачким цементом; више ових сасвим трошан сиви песак најситнијих честица са мусковитом. Даље узводу, преко ових, долазе дебље партије сивих пескова са међуслојевима пескова црвених са гвожђевитим цементом. При врху серије, испод иловаче и хумусног слоја (30 сm), у сивом песку, плоча од белог пешчара са кречним цементом, управо песковити кречњак; појаси сувог и влажног песка. Више овог места јављају се у овим хоризонталним слојевима сивих и жућкастих пескова чвршће цементовани слојеви ситнозрног и крупнозрног пешчара са крупним кварцним облуцима, цементованим у конгломератске партије пешчара, такође и танки слојеви ситнозрног песковитог кречњака, а у овим многобројни калупи пужева, раније и шкољака. Овакав пешчар и кречњак зову ”пужевњак”. Корито Саве, све до обале Аде, испуњено великим блоковима, који су заостали у виду прага, јер транспортна снага воде није толика да би и ове блокове однела дaљe. Зато у том прагу брзак; а због брзака воденице. Десна обала Саве овде помакнута уз провску греду Камичак. Расед је морао бити даље према северу. ”Пужевњак” се јавља у дебелим банцима око пола метра у серији сивих пескова, при дну; читави пакети, блокови и плоче од 2 – 3 гп дужине сручују се низ обалу високог савског водостања. На преко 100 – 200 m од одсека Камичка, на обали, блок од један и по метар у пречнику, поред многих комада величине главе. Шупљикави кречњак са многим скелетима пужића, калупи више. Има врло чврстих силицијских партија једрог кречњака са ретким шупљинама, има и у облику конкреције. То све збирају сељаци да граде темеље од кућа.

На обали провској код Камичка укупно седам воденица ради. Седма је издвојена наниже за око 300 m, а прва до шесте су од камичког одсека наниже 50 до 100 m једна од друге одвојене на брзаку. Друга је драгојевачка, остале провачке. Са нивоа изнад одсека терасе од 100 m поглед на Саву испод Камичка према Подгоричкој Ади. Она засејана кукурузом; око 200 домаћинстава сеју ту кукуруз, подељено по неколико десетина ари сваком. На обали Саве једна сојеница. Уз одсек куће, а испод пута до обале, баште, зоб, кукуруз.

Водоплавно земљиште у Орлачи на местима званим: Луг, Доње њиве, Пландиште, Дренова греда (бара под њом), Разочине, Црни пањ, Илиман, Дебрчка греда, Провалија (из Саве вода продире највећи отвор за поплаву према Купинском путу). То је све поплављено летос, 1947. са следећим културама: трстици 37 hа, ливаде 70 hа, пашњака 108 hа, шума 200 hа, њива 638 hа 50 ари. Бранили се месец дана и чували насипе, у априлу, али вода продрла кроз шуме и поједине баре у Орлачи и задржала се до јуна.

У Орлачи има место звано Сигет. Осим тога: Шаранка (бара) ту највећа риба остане; Раваница (бара), Јарачка бара, Мека бара; Зурлача; Крмница; Лабудовка (не памте кад су били лабудови); Дубока вода; Косармија (бара); Велика бара, Широка бара, Прека бара, Николина бара, Дебрчка бара. У барама највише расте ”сита” (косе шаш од сите, за покривање кошара), ива и др.

У селу 563 куће и 3215 душа. Укупна површина 3682 hа и 53 ара, од тога топљена 1103 hа 50 ари.

Прича се: Провско место било пусто ненасељено. Дошли Звездани и видели у пољу где је вода топила кладу без пања.

Гледали и рекли: ”Ко је кладу донео, тај ће је и однети.” Па иако била лепа раван, напустили место и отишли у брдо и основали Звезд.

Шест циглана црепара има доле на Дубоком, махом на Сави. Све овдашњи држе: четири Чокановићи, једну Иванковићи, једну Илићи (у Мојстињу што седе). Врло старе циглане, 200 до 300 година Под Камичком, на обали, дереглија Богића Новаковића из Прова; нова се прави од храстовине, са 7 вагона носивости. Главни мајстор Драгић Нинковић из Драгојевца, са десетак других мајстора из Прова.

У мали Гложђе: земљорадничка задруга са магацином, 3 трговине, 3 кафане, 3 ковача; још 2 у Горњем Чагљу, 1 у Доњем Чагљу и 1 у Мојстињу укупно 7 ковача у Прову; 1 колар, 1 абаџија, 1 опанчар, 2 колачара, 1 берберин, 3 тишлера (раде узгредно), 1 пинтер. По селу 5 вршалица.

У мали Гложђе била дрвена црква дашчара, ”брвнара” давно дотрајала, не памте докле. Црквено место Мала Госпоји- на. Место ње скоро подигнута капела (1932). Одавде ишли у јаловичку цркву брвнару пре подизања капеле. Сеоско гробље је у пољу између Гложђа и Доње Равнице. Има много старих споменика, пуно прекопаних.

Најстарија фамилија у Прову:

Ђурђевићи (13 к., Мратиндан). У Горњем Чагљу 8 к., у Доњем 5 к. Порекло им у Горњем Чагљу, после сишли у Доњи. Андријин (49 год.) прадеда Сима овде рођен. Не знају одакле су досељени.

Марјановићи (3 к., Ђурђиц). У Горњем Чагљу. Из Скупљена пре 100 година.

Марковићи (4 к., Ђурђиц). У Горњем Чагљу. Иста фамилија из Скупљена.

Николићи (1 к., Алимпија). 6 к. у Горњем Чагљу, 1 к. у Гложђу. Милорадов (67 год.) отац Јован из Кормана. Тамо исто Николићи, више од 100 година.

Диклићи (3 к.) у Горњем Чагљу (1 к. у Обрежу, Срем). Из Лике пре 80 година.

Блажићи (1 к., Врачи). Горњи Чагаљ. Из Бољеваца у Срему, после мађарске буне избегли. Аласи били некад.

Поповићи (11 к., Јовањдан). Горњи Чагаљ. Прачукундед Борисава (50 год.) и Мирка (49 год.) Товило, а његов отац био поп Милисав-Милија, сахрањен код јаловичке цркве дашчаре. Поп Милија досељен из Врела код Уба, тамо их још има; Вукона, Кожуар тамо замрли. Поп Милисав са два сина, Николом и Товилом. Кад се поп доселио овамо, крчио Гложђе онда била шума. У селу било 15 кућа.

Јевтићи (1 к., Мали Божић – Василије Велики). Горњи Чагаљ. Из села Јасенице, близу Ваљева.

Стојановићи (1 к., Никољдан). Горњи Чагаљ. Из Ужица пре 40 година (1 к. у Шапцу пред овај рат, пре 10 година). Држали кафану једно време.

Алексић Михајло (1 к., Савиндан – Св. Сава зимски). Горњи Чагаљ. ”Оног рата” аустријског, из Шумадије, из села Загорице (Топола), 1918.

Јовановићи (9 к., Јовањдан). У Горњем Чагљу. Прадеда Јован са три брата дошао из Осечине ваљевске: Новак – Новаковићи, Паја – Пајићи, Мијаило – Мијаиловићи (замрла фамилија); свако узео презиме на своје име.

Пајићи (13 к., Јовањдан). У Горњем Чагљу 2 к., у Доњем Чагљу 11 к. Од прадеде Паје, из Осечине ваљевске.

Новаковићи (3 к., Јовањдан), у Горњем Чагљу. Од прадеде Новака.

Станисављевић Велимир (1 к., Никољдан). У Горњем Чагљу (1 к. у Обрежу). Из Јаловика пре 30 година.

Терзићи (5 к., Аранђеловдан). Живојинов (56 год.) прадеда Илија досељен од Мионице, не знају село.

Павличићи (7 к., Митровдан). УГорњем Чагљу 1 к., у Доњем Чагљу 6 к. Прадеда Миланов (53 год.) Димитрије, досељен из Звезда, а можда из Скупљена, где су Павличићи.

Живковићи (5 к., Пантелијиндан). У Горњем Чагљу 4 к., у Равницама Горњим 1 к., прешли пре 25 година. Прачукундед Љубин, Живко Томић из Мислођина крај Колубаре, Савом чуном избегао овамо. Убијао Турке на Дубоком. Сељаци му казали: или престани да убијаш, или се сели.

Швабић (14 к., Аранђеловдан). У Горњем Чагљу 12 к., у Мојстињу 1 к. и у Гложђу 1 к. Војинов (59 год.) деда Станимир дошли ”из преко Саве”, из Срема, добегли отуд од неког зла.

Недељковићи (2 к.) у Горњем Чагљу (1 к. у Шапцу алас, пре 25 година). Они су ”Бугари” звали се Бугарски. Има у гробљу Станислав Бугарски. Пре 150 година дошли.

Давидовићи (2 к., Јовањдан). У Горњем Чагљу 1 к., у Точку 1 к. Досељени, не зна се одакле.

Јовановић Софија (1 к., Митровдан). У Горњем Чагљу. Из Прогара у Срему, пре 80 година. Син Живанко погинуо 1944. као борац у Срему.

Јањићи (1 к., Лазаревдан), у Горњем Чагљу. Милутинов отац Станимир досељен из Миокуса, пре 60 година.

Дамњановићи (2 к., Лазаревдан). У Горњем Чагљу. Они су ”старинап опет од Саве Доњи Чагаљ.

Јовановићи (1 к., Никољдан). У Доњем Чагљу. Андрија сад лађар, но стари били паори. Старином из Драгојевца пре 100 година.

Ристићи (2 к., Никољдан). У Доњем Чагљу. Деда Јеротијев, Матија, дошао из Јаловика у породицу Ристића, која је из Травника, из Босне, од пре 100 година. Матија ушао у кућу изумрлих Ристића.

Јаковљевићи (8 к., Ђурђиц). Доњи Чагаљ. Борисављев (26 год.) прадеда Стеван. Они су старином Ђурђевићи узимају се (сигурно није тачно!).

Робињићи (1 к., Аранђеловдан), Доњи Чагаљ. Прачукундеда Илијин (47 год.) Глиша, он досељен. Његово родно место Бајевци (ваљевски крај). Порекло њихово ”откад су Турци ударили на Србију”. Презиме по једној робињи коју су Турци били одвели, па је браћа одробила! Чекали Турке на Колубари сачекали их, потукли и затим овамо избегли. У Бајевцима иста фамилија Робињића и сад.

Иванковићи (14 к., Јовањдан). У Доњем Чагљу 13 к., у Гложђу 1 к. У Орашцу и у Дебрцу по 1 кућа. Милоја кафеџије (76 година) прадеда Иванко доселио се из Македоније пре више од 100 година, из Иванковог села. Чули да је то село од Битоља. (Иванковац село има код Велеса!). А фамилија Милојеве матере је из Босне.

Исаиловићи (11 к., Јовањдан), у Доњем Чагљу. (1 к. у Звезду). Чукундеда Живков (52 год.) Исаило по причању, досељени од Битоља-Македонци. Била три брата: Иванко, Исаило и Вићентије (од њега нико, изумрли).

Радовановићи (4 к., Ђурђиц). 1 к. у Доњем Чагљу, 2 к. у Гложђу, 1 к. у Горњим Равницама. Милорадов (56 год.) прадеда Јовица не зна се одакле.

Радукићи (2 к., Игњатије). У Доњем Чагљу. Из Кујавице, иза Црвене механе, пре 80 година. У Кујавици и сад има Радукића, 3-4 куће.

Мојсиловићи (2 к., Аранђеловдан). У Доњем Чагљу. Из Кујавице дошли пре 140 година.

Ружичићи (7 к., Ђурђевдан). У Доњем Чагљу. Живојинов (47 год.) деда Милан, или прадеда, из Херцеговине.

Трњињићи (6 к., Ђурђевдан). У Доњем Чагљу. Гаја, прадеда Илије (45 год.) и Јовице (59 год.) из Босне досељен од Турака побегао.

Црнаковићи (2 к., Јовањдан). 1 к. у Доњем Чагљу, 1 к. у Доњим Равницама. Светомиров деда Јован дошао не зна се одакле. Звали се пре Цигановићи, па се прекрстили на Црнаковићи.

Милошевићи (8 к., Никољдан). У Доњем Чагљу. Радивојев (42 год.) деда Нинко дошао из Црнче од Дрине Азбуковица Као многи се доселио, и ту оженио и закућио. Били у бежанији у Гарашу 1914. од Аустроугара.

Пушеци (1 к.) у Доњем Чагљу. Словенци. Фрањо дошао као тишлер пре 20 година; има два сина, сада пунолетна, Ивана и Златомира. Живео пре досељења овде на Дрини, у Вишеграду; Иво тамо рођен.

Гложђе мала.

Николићи (8 к., Лазаревдан), у Гложђу. Не знају кад и одакле досељени.

Шевићи (6 к., Лазаревдан). Комшије са предњима, (1 к., у Срему, у Обрежу). Не знају кад и одакле досељени.

Витомировићи (14 к., Јовањдан). У Гложђу. Светозаров (54 год.) прадеда Витомир досељен, не знају одакле.

Милосављевићи (1 к., Ђурђиц). Не знају одакле и кад досељени. – Ђурићи (1 к., Аранђеловдан и друга слава Никољдан). Матија довео Јована и Милована из Сувог Села, пре 60 година. Нису били браћа, али и сад живе заједно.

Урошевићи (3 к., Никољдан). У Гложђу. Живанков (33 год.) прадеда Урош не знају да ли су досељени.

Милосављевићи (5 к., Пантелијиндан). У Гложђу. Из Босне се доселио Ћира пре 150 година.

Илићи (2 к., Никољдан). У Гложђу. Из Бугарске дошао поп Марко пре 90 година овде на парохију.

Недељковићи (6 к., Никољдан). У Гложђу 5 к, у Доњим Равницама 1 к. Живков (58 год.) деда Никола дошао из Пожаревца. Никола био доктор, али као учитељ ступио овде у службу; лекарску праксу оставио, био гадљив. И Николин брат био школован, па отишао у Русију погинуо на Кавказу као ”ђенерал”. Никола био са Михајлом Обреновићем школски друг. Никола га спасио на некој заседи, па му кнез Михаило поклонио сабљу. У Пожаревцу имају род.

Мишићи (6 к., Никољдан), у Гложђу. (1 к. у Београду од пре 30 година, Милоје Мишић, као радник). Не зна се порекло.

Марићи (9 к., Никољдан). У Доњим Равницама 8 к., 1 к. у Гложђу. Досељени пре око 80 година. Момчилов (28 год.) прадеда Јован доселио се из Голих Глава, иза Коцељеве, код Дружетића. Избегли од насиља Турака овде искрчили где су, куће прво правили.

Точак мала. – ”Био туде један бунар на точак” – и сад тамо плац Ранковића Милана – зато Точак мала.

Арсићи (6 к., Ђурђевдан). Доње Равнице. Мићин (76 год.) деда Марко из Борине, више Лознице, избегао од куге.

Аврамовићи (7 к., Никољдан), мала Точак. Миланов (70 год.) деда Стеван, био поп из Орашца у Босни, од Турака избегао. Тукао Турке па избегао.

Рашковићи (15 к., Јовањдан). Правих Рашковића 14 к. у Доњим Равницама, 1 к. у Точку. Милутинов (70 год.) прадеда Ђорђе дотле памте. И ови досељени, али не знају одакле. Кажу да су од Рашке. Причали стари: Прово насељено кад су Маџари изишли. Овде била ”пустиња 200 година” кад су Маџари истерани. Има ”четири табора Рашковића” узимају се.

Рашковићи-Макевићи (7 к., Никољдан). У Точку. Дошли из Врањске за време Турака избегли од насиља. Узео их неко под своје. Макевићи то им старо презиме из Врањске.

Рашковићи-Машићи (4 к., Јовањдан). У Точку. Из Мрђеноваца, мати их довела у Рашковиће, пре 80 година. Славу примили.

Рашковићи-Грачанице (7 к., Јовањдан). У Точку. Дошли из Грачанице косовске, пре више од 100 година.

Мајсторовићи (3 к., Јовањдан). У Точку. Мајстор неко био не знају одакле су.

Милијанчевићи (31 к., Ђурђиц). У Мојстињу 20 к., 11 к. у Точку ”Рашковији”. Драгов (47 год.) прадеда Јован овде рођен. Пре њега досељени.

Јовићи (12 к., св. Лука). У Точку (Рашковија). Не знају одакле су.

Илићи (4 к., Ђурђевдан). У Мојстињу. Не знају одакле су досељени. Михајлов (48 год.) прадеда Илија дошао. Деда Радован погинуо за турскога рата у Бељини 1876.

Туларчевићи (5 к., Мијољдан). У Мојстињу. Из Тулара пре више од 100 година. Равнице: Горње и Доње.

Лукићи (1 к., Никољдан). У Горњим Равницама. Живојинов (63 год.) деда Радоје дошао из села Маслошева (код Тополе, Крагујевачка нахија) пре близу 100 година. Избегао овамо и ушао у кућу у фамилију Максимовић (изумрли). Радоје овде добио 4 сина и 4 ћерке, само један син био ожењен. Живојинов чича лађар. Лукића традиција: Радојевог деду и Петровог оца (Александра) родиле две сестре рођене: Јелисавка и Синђелија тамо у Маслошеву. Живојинов предак Лука био сачувао Карађорђа кад бежао од Турака сакрио га под брвно у кованлуку. Имало 100 кошница у Маслошеву. Док је лежао испод пчела, дотле Лука частио Турке кафом и дуваном. Они долазили од јањичара и тражили Карађорђа.

Палежевићи (22 к., Никољдан). У Горњим Равницама. Из Палежнице, округ Руднички. Побегли од Турака пре више од 150 година. Драгојлов (47 год.) чукундеда Милован Миловановић он дошао, а презиме по селу порекла. Милован имао четири сина: Матију, Тадију, Танасија, Станисава.

Чокановићи (25 к., Никољдан). У Горњој Равници 17 к., у Доњима Равницама 8 к. Чокан, Беља, Узун (Узан) – били три брата, Турци. О д њих три фамилије: Чокановићи, Бељићи и Узановићи. Овде пре 210 година. Тада било у селу оних 11 кућа.

Бељићи (7 к., Никољдан). У Горњим Равницама.

Узановићи (17 к., Никољдан). Кажу и Узуновићи. У Горњим Равницама 7 к., у Доњим 10 к. Православни од Узана. Били ”Турци’. Разродили се, узимају се већ. Свега један род 47 кућа. Код Бељића Ратка има крушка још што су Турци накалемили, а било их до скора и више. Калемови остали иза Турака. Више данашње општине има турски хан, а има и турски бунар, све са брвнима.

Пурићи (12 к., Ђурђиц). У Доњим Равницама. Вељков (57 год.) прадеда Павле дошао, не знају одакле. Седели код цркве у Гложђу, па прешли у Доње Равнице.

Богдановић Милош (1 к., Јовањдан). У Горњим Равницама. Из Скупљена пре 40 година. Не знају одакле дошли у Скупљен, где их више нема. Његов брат Александар пре њега из Скупљена у Јаловик.

Лејић Лука (1 к., Никољдан). У Доњим Равницама. Не знају порекло, чукундеда Лукин (68 год.) био Леја.

Анђелићи (2 к., Никољдан). У Доњим Равницама, Остојин (35 год.) деда Иван Анђелић дошао из Платичева, пре око 70 година, у кућу бабину, у Лејиће.

Мирковићи (12 к., Никољдан). 11 к. у Горњим Равницама, 1 к. у Доњим Равницама. Не знају порекло. Од прадеде Ђурђа који имао брата Раку.

Мирковићи II (5 к., Ђурђиц). У Горњим Равницама. Од Пурића су, па неки од њих, Иван, здружио се са неким од Мирковића, Стеваном, Ђурђевим сином. Аласили заједно, ишли на ”рогач” (врста рибе) – заједно са Мирковићима, па се по њима ”позивају”

Брзаковићи (9 к., Св. Никола). У Горњим Равницама. Милорад (45 год.), Драгић (72 год.). Не знају порекло.

Брзаковићи-Влајковићи (3 к., Јовањдан). У Горњим Равницама. Станимир од Узановића и побратим његов, Илија Влајковић из Владимираца, дошли у Брзаковиће. Обоје усињени, а њих се два побратили. Јовањдан им главна слава, али ломе колач и на Никољдан, који главна слава за све Брзаковиће.

Филиповићи (17 к., Никољдан). У Доњим Равницама. Ненадов (37 год.) прадеда Пера досељен, али не знају одакле.

Бабићи (10к.,Лазаревдан). УДоњим Равницама Александров (40 год.) прадед се доселио, не знају му име.

Радовановић Јовица (1 к., Ђурђиц). У Дојним Равницама. Не знају одакле су.

Милошевићи (7 к., Никољдан). У Доњим Равницама б к., 1 к. У Гложђу. Досељени, не знају одакле.

Митровићи (5 к., Никољдан). У Доњим Равницама. Досељени из Страгара, Танаска Рајића места.

Васићи (4 к., Никољдан). 3 к., на Дубоком, у Доњим Равницама, 1 к. у Горњим Равницама. Досељени.

Бановићи (2 к., Никољдан). Из Теочака, из Босне, пре 90 година дошли избегли од Турака.

Терзићи (2 к., Ђурђиц). У Горњим Равницама. Досељени, али не знају одакле. Дошли кад и Палежевићи, који одгајили Ивана, претка Терзића.

Деспотовић Станислав (1 к., Јовањдан). У Горњим Равницама. Из Риђака пре 10 година дошао на женино имање.

Живковић Милан (1 к., Ђурђевдан). Горње Равнице. Досељен из Баната, од Панчева, пре 20 година.

Матерић Милош (1 к., Никољдан). Из Панчева, као алас довели га лађари као дечка.

Моравчевић Сретен (1 к., Степањдан). Од Чачка, пре 20 година. – Крнулац Бошко (1 к., Ђурђиц). На Дубоком, у Доњим Равницама. Из Купинова пре 25 година (а живео и у Купинову у исто време), тамо имао кућу, па од овога рата стално овде као алас ”бави се аласлуком”. Раније порекло из Крнула код Владимираца.

Митић Вукадин (1 к., Алимпије). Доње Равнице. ”0д Пирота”, из села Козје, срез Бела Паланка, дошао као мајстор ”црепар”, пре 25 година. И сад мајстор. Сад је ”живитељ” овдашњи.

Младеновић Алекса (1 к.). Доње Равнице. Од Пирота исто као црепар, из села Мокре Бела Паланка. Пре 23 године дошао.

Микићи (3 к.). Доње Равнице. (1 к,, у Драгојевцу, одавде пре 40 година; 1 к. у Омољици, Банат, као колонисти 1946). По занимању ковачи, сви од почетка. Миливојев (42 год.) и Душанов (61 год.) отац Алекса дошао из Грабовца (ваљевског) где има фамилија Микића. А Алексина баба – ташта Анђелија, матер Томаније, мајке Душанове и Миливојеве она из Руме, њени побегли од Мађарске буне. Звали је ”Швабица”. Зато се казују да су пореклом из Руме, да побегли од Мађарске буне.

Карадин Јаков (1 к.) Рус, избеглица 1920. У Гложђу. Прво био радник тишлер, па дућанџија, сад тишлер поново. Овде се оженио. Слави.

Сарићи (3 к., Лучиндан). Гложђе мала (1 к., у Омољицу 1946, колонисти). Дошли из Ћуковина (Тамнава) пре 90 година.

Милошевић Димитрије (1 к.). У Горњим Равницама. ”Уљез” дошао жени у кућу, у Палежевиће од ”Бугарске”, из села Стрежева. Као мајстор дунђерин правио куће. Дошао пре него што је земља у Србији ектарена (1884.).

Андрић Пантелија (1 к.). У Гложђу. Од Ужица пре 10 година. Тодор кафеџија, у Гложђу.

Јовановић Милан (1 к., Ђурђевдан). У Гложђу, дућанџија. Из јадранске Лешнице пре 15 година.

Шљукић Ђура (1 к., Св. Никола). У Гложђу. Из Ашање у Срему, пре 7 година дошао, као опанчар.

Митровић Живојин (1 к.). У Гложђу. Дошао из Шапца 1937. као абаџија.

Мишићи (6 к., Никољдан). У Гложђу сви. Породица и рођаци Бошка кафеџије. Остали: један ковач, један земљорадник, два бербера, један посластичар. Давно досељени.

Трајковић Сава (1 к., Аранђеловдан). У Гложђу. Дошао као пинтер од Лесковца, село Доња Локошница, пре 12 година.

Ђаковић Драгомир (1 к., Св. Никола). Поп, из Глоговца у Мачви, пре 15 година. Овде на парохији, а држи и Звезд. Нема имање.

Циганска мала, под котом 161 m, с леве стране пута провска (с десне стране пута звежђанска Циганска мала).

Бркићи (2 к., Петковача), земљорадници, досељени из Брековца кад и звежђански Цигани.

Јовановићи (2 к., Аранђеловдан). Досељени давно из Словца.

Јовановићи II (3 к., Аранђеловдан) Влада, Радојица, Ружа. Земљорадници. Досељени пре 60 година из Уба.

Јевремoвићи (3 к., Велика Госпојина) бакрачари, досељеници од 1940. године. Циганска мала под брдом. Милорад, Марко, Радисав. – Јовановићи III (3 к.). Под брдом. Досељени из Брековца. Станко земљорадник – музикант, Михаило бегешар, Ставра контрабас.

Јовановићи IV (7 к., Аранђеловдан). Под брдом. Из Брековца, пре више од 100 година. Музиканти и земљорадници.

Маринковићи (6 к., Аранђеловдан). Под брдом. Из Брековца. Земљорадници и музиканти.

Тодоровићи (2 к., Аранђеловдан). Под брдом. Из Звезда, а старином из Брековца. Земљорадници.

Марковићи (2 к., Аранђеловдан). Под брдом. Давно досељени. Музиканти.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 36-45), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top