Порекло презимена, село Радаљ (Мали Зворник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Радаљ, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Порекло становништва села Радаљ, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Радаљ (Мали Зворник)

Порекло презимена, село Радаљ (Мали Зворник)

Порекло становништва села Радаљ, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Од ушћа Радаљице низ Дрину до ушћа мање Лепенице просгире се ово дринско село. Уз речицу Лепеницу до на преседласту и плећату Ципову косу Лепеницу, на којој су и боринска и радаљска насеља, пружа се Радаљ и великом ширином улази у Борању, тако да је средњи и горњи ток врло раширене Радаљице у овом селу. Највиши врхови Борање Црни Врх, Крња Јела, Цип и Радаковац затварају ово село с југа, истока и севера.

Око села су: од запада Дрина, Ровине и Пећина, од севера Давидово Брдо, Присека, Црвена Јабука, од истока Борања и Црни Врх, од југа су Алибеговац, Бобија, Асановац и Батин.

У селу су реке, речице (потоци): Радаљ, Мали Радаљ, Дејановац, Рогуљска Река, Рамнаја, Остратница и Жарковића Поток. У селу су извори: Бања (лековита вода), Чесма и Бунар.

Брда су: Камењача, Стрижевица, Трстена, Црквина (мисли се да је овде била некад црква а данас нема нигде ништа), Сриђеви, Лескова Раван, Липово Брдо, Шаиновац, Џинов Бријег (Џиновића Бријег, ови су се Џиновићи иселили у Мачву), Кикови, Амбаришта, Лисине, Оштрељ, Брдо и Сриђ.

Њиве су: по Барама, Стрижевици, Камењачи, Сриђу, Ровинама, Амбариштима, на Киковима, Ливадама, Лукама, Пољу, Адама, Селишту, Брдима, Жарковићима (који су се пре 90 година иселили у околину манастира Фенека у Срему.

Радаљ је право планинско село. У турско доба био је лишен дринских поља. Због овог поља Турци Зворничани и Радалци су увек били у завади и омрази, па то готово и данас постоји међу њима. На ушћу Радаљице била је повелика Требишничка Ада; она је и данас на истом месту и тек од 1878. год. својина Радаља, а 1837. год. својина Малог Зворника. Уз Радаљицу од моста има повеће поље, које се пружа у село до школе и суднице и до сасгава борањских рекавица. Ово се поље звало Батин и на њега је полагао право Мали Зворник. Да се нису 1837. год. досетили Радаљци да ово поље пренесу на Салибашу из Великог Зворника, однеше им га Зворничани, а овако је било и остало њихово. Радаљцима ада и Батин уз искрчена брда над Дрином, на Рогуљама и Липничком Брду велике крчевине, благо спуштање Радаковца на север селу, дају доста добре земље за рад. По Ципу и Крњој Јели су ливаде и сувати а све косе висине од 890 до 630 м су у шумама и све у државним рукама. Радаљ је активно и економски јако село.

Данас средину села чине ставе свих рекавица у Радаљицу. Ту су судница и школа. Испред школе стране брда су под насељима.

Махале су: Радићи, Јовићи, Цвијићи, Брђани, Жарковићи, Баре, Камењуша, Јокићи, Живановићи и Лазићи.

На ставама рекавица старо гробље, мраморје под планином и рударске ископине докази су ранијег живота. Нема села које је више становништва морало мењати као Радаљ. Старији становници рудари били су мирни и печалбари. Данашњи причају, да су се два рода старијих рудара, који су говорили западним дијалектом, одселили у Босну у рударску околину око Олова. Стари сељаци причају чуда од јунаштва, која су појединци показивали у личним борбама с Турцима Зворничанима. Све су се борбе свршавале на штету наших. Зато су и досељеници стално улазили у ове борбе и на крају дуготрајне борбе морали су бежати одавде и крити се по мачванским луговима, па тамо губити се или оставити потомства. Један цео род је морао отићи у мачвански Причиновић и тамо остати. Да стари Радаљци нису били сточари и рудари, никад се не би ни задржавали у овом селу.

Старији су родови:

Радићи, дошли пре 150 година у Горње Кошље уз тамошње Тадиће из Пиве, па тек после дошли у ово село. Овде су дошла четири брата: Паун, Мирко, Бранко и Станко Радићи, чије се презиме и данас, као и Тадића, очувало у Пиви. Сва су се четворица поделила и засновала четири породице на четири брда око садашње школе, управо старе црквине, која је некад била у близини школе. Мирко није имао мушке деце, још за живота је лосинио једног Пауновог сина. Браћа су овде помрла, а деца Паунова се одселе у Табановиће и од њих су Максићи и Радићи тога села, Бранкова оду у мачвански Причиновић и оставе потомства, а Марков посинак и Станкова деца остану у селу и од њих су породице: Васићи, Ћирићи, Цвијићи, Станковићи и Лазићи, сви између себе и изван села Радићи (27 к.; Св, Јован).

У старе Жарковиће рударе, одсељене у Олово и Фенек дошли су:

Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије).

Јокићи су преко Горњих Кошаља и преко Тадића дошли из Пиве и населили се уз Радиће. Овде су дошла три брата, а потомци једног од њих сишли у Табановић. У селу се зову Зељићи, Давинићи, Крсмановићи и Мићићи, сви између себе и изван села Јокићи (38 к.; Св. Јован).

Живановићи су дошли кумовима Радићима у село и населили се испод Лескове Равни по Лепеници. Они су испели и на брда над Дрином зову се: Илићи, Павловићи и Марковићи, сви изван села Живановићи. И од њих се једна породица одселила у Табановић (26 к.; Св. Ђурђе).

Лазића предак је хајдуковао по Бирчу и нашим странама, био се стално настанио под Јелечем и отуда га отерали, па су га јатаци овог села довели и високо у планину подигли. Лазић хајдук је био родом из села Пијука код Власенице. Његови су потомци и доцније били немирног и борбеног карактера (18 к.; Св. Ђурђе).

Познији су досељеници:

Јовићи према школи у југоисточном правцу више Радића, дошли из Рујевца (9 к.; Св. Јован).

Костадиновићи су добегли од Татића из Горње Љубовиђе (8 к.; Св. Ђурђе).

Гошнићи су дошли из рађевске Церове на имања сродника Жарковића (5 к.; Св. Ђурђе).

Вуковић је из Будишића од Матића (1 к.; Св. Ђурђе).

Пантић је из Борине (1 к.; Св. Никола).

Ерић је из Д. Тријешњице (1 к.; Св. Арханђел).

У Радаљу има 11 родова са 153 дома.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 499-501), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (4)

  • Rakic

    Moja zena je od Popovica iz Radalja,tj,njen otac Milojko rodj.1949.Kasnije su se odselili za LoznicuSa brda u Radalju gledaju gornju Borinu a ispod brda je bilo istureno odeljenje skole?Ona kaze da joj je i deda rodjen u Radalju 20-tih?Interesuje me poreklo Popovica iz Radalja jer se ne pominju nigde a njihove stare kuce tj.rusevine su jos u selu.Nadam se da neko zna odgovor i unapred hvala.

    Одговори
  • Небојша Мићић

    Књига о Радаљу је штампана у малом тиражу (300) и одавно нема више примерака. ако је неком потребан неки конкретан податак, може да ме контактира. Такође, постоји добра студија о Радаљу коју је писао учитељ Никола Ненадовић. Објављена је у књизи Видосаве Стојанчевић „Необјављени списи Цвијићевих сарадника“, а поново ју је објавио Павић у Књизи о Радаљу.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top