Порекло презимена, село Планина (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Планина, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Во Порекло становништва села Планина, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Во Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Планина (Љубовија)

Порекло презимена, село Планина (Љубовија)

Порекло становништва села Планина, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

На запад од Јагодње и Кошуће Стопе, на југ од Црног Врха и Радаковца на Борањи је врло пространо високо планинско поље, нагнуто над Доњу Тријешњицу и назвато Планина. У Планину са својим закосима и ливадама улазе ова дринска села: Селанац, Црнча, Вољевци, Цулине, Читлук, Доња Трешњица и Радаљ. Ова су Јшала летња станишта засебна и одвојена. На овим летњџм стаништима деобама у селу постала су стална насеља. Међу ове сталне насељенике долазе куповинама до имања и сељаци из даљних села. На овај су се начин полако на овом пољу почела стварати права насеља. Планина је на изворима Борањске Реке, десне притоке реке Трешњице, и она се једино низ ту реку спушта у дринска села, а преко Јагодње у рађевска и горња подринска села. Село је планинско, али равније од свих око себе. Планина нема шума, оне су око села, а тамо су и испусти.

Око села су: од запада Криви Рт и Црни Врх, од севера Кошућа Стопа, од истока В. Камен, В. Брдо и Чавчић, од југа Д. Тријешњица.

Ријека овог села припада Д. Тријешњиди.

Воде су: Вир, Врело, Просечен Камен, Ђуков Кладенац, Студенац и Чесма.

Брда се зову: Мраморнице, Јечмишта, Равне Њиве, Тодоровац, Мијатовац, Дуге Њиве, Ужиналиште (прича се: долазио владика у Тријешњицу, осветио цркву и при повратку одсео на овом брду и ужинао), Дијелац и Коса.

У Планини су куће разбијене на целом простору на мање групе од 2 до 3 куће највише.

Махале су: Грујичићи, Грујићи, Ђукановићи, Радићи и Николићи.

Указом од 1879. год. Планина је одвојена од Доње Тријешњице у засебно село. Њени су родови раније дошли у село, али нема ниједног да је на овом месту од пре 100 година. Треба знати да је Планина у турско доба била у својини суседних муслиманских села поред Дрине, којих је било све до 1834. год.

Данашњи су родови после 1834. год. и овим редом:

Грујићи и Живановићи (8 к.; Св. Ђурђе) су род са Смиљанићима из Вољеваца; дошли пре 1838. год.

Ђукановићи и Грујичићи (13 к.; Св. Јован) од Ристића из Рујевца, има их сада одавде сишлих Зворнику, Борини и Ковиљачи.

Секулићи (7 к.; Св. Јован) овде, у Ковиљачи и Зворнику су од Ћеранића из Својдруга.

Лукићи (7 к.; Св. Јован) су из Брштице.

Николићи (10 к.; Св. Јован), старином Голубовићи, су из Шљивове.

Радићи (7 к.; Св. Јован) су из Радаља.

Тодоровићи (5 к.; Св. Лука) су из Доње Тријешњице.

У Планини има 7 родова са 57 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 492-493), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top