Порекло презимена, село Доња Љубовиђа (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Љубовиђа, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Поре Порекло становништва села Доња Љубовиђа, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Поре Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Доња Љубовиђа (Љубовија)

Порекло презимена, село Доња Љубовиђа (Љубовија)

Порекло становништва села Доња Љубовиђа, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је јужно од Г. Љубовиђе, низ реку Љубовиђу, па до Читлучког Потока. На северном и западном ободу има два реда брда која одвајају седо од Грачанице и Читлука. Брда на тој страни: Момић, Јелица, Алушко Брдо, Голо Брдо, Алијин Грм и Беле Стене стрма су са северне и заладне стране, а врло благо се слуштају овом селу.

Око седа су: од запада Беле Стене, Брдо, Карића Бријег, од југа Главица, Јавор и Бабинско Брдо, од истока Љубовиђа, од севера Јеличино Брдо, Дуго и Савина Главица.

Главна је речица Врачевачки Поток који се састаје с Бољавинском Потоком.

Брда су: Бољјивине, Врачевић, Јеличино Брдо, Голо Брдо, Савина Главида, Алин Грм, Д^гб, Момић и Кутањ.

Њиве се зову: Луке, Баре, Плискавице, Барице, Поље, Плужевине, Селишта, Падалишта, Кућишта, Селимовача, Осма- новача, Диздаревача, Палеж, Врачевић и Гаревине.

Цело је село или у равници поред Љубовиђе или у пласастим и таласастим избрешцима.

Село се дели на махале: Живановићи, Ђурићи, Васићи, Бољавине, Цигани, Плужевине, Врачевићи, Брђани и Лазићи. Махале су разређене и разбијене, те и село гледано од Алијиног Грма личи на разбијено село.

Старо гробље на коме је сеоска школа, старо гробље у Врачевићима, имена Бољавине, Плужевине, Алијин Грм казују да је овде и раније било насеља.

Доња Љубовиђа је до 1834. год. била својина муслиманских села Алуге, Закућана, Мале, Лаза и Козли. Само око Белих Стена, у оном најбрдовитијем делу, било је нешто наших православних, па и то су били они, који су из Читлука полагано један по један део овог села присвојили свом селу Читлуку. Муслимани су били земљорадници; они су по селу имали и ораница и косаница, имали су и сточних зграда и колиба. Све им је то тако било до 1834. године, па им је много шта попаљено и уништено, а они натерани у Соко, у коме су мало остали, па се вратили у куће, али више никад у ово село. Према овоме Доња Љубовиђе је скоро цела ново насеље од 1834. год. где има нешто и од старог муслиманског живља.

Доња Љубовиђа је тек 1884 год. постала засебним селом; требало јој је 50 година па да може постати право село.

Још из турског доба и после полагано су прелазили из Читлука Гачићи и заузели брда око Белих Стена (28 к.; Св. Игњатије).

Од 1834. досељавали су се:

Ђурићи на Момићу и Јелици, дошли су из Заовина (20 к.; Св. Ђурђе).

Живановићи и Јеринићи дошли су из Гвосца (10 к.; Св. Никола).

Јеремићи из Доње Буковице (10 к.; Св. Стеван).

Чобићи дошли су из Читлука од Гачића (18 к.;Св. Игњатије).

Митровићи су од Матијића у Торнику (18 к.; Св. Јован).

Васићи су Васићи из Торника (8 к.; Св. Јован).

Лазићи су од Лазића из Горње Орахов це (11 к.; Ђурђиц).

Савићи су од Максимовића у Бабину (15 к.; Св. Аврамије).

Алексићи су из Вршића у Горњој Буковици (5 к.; Св. Никола).

Ненадовићи су од Кнежевића у Горњој Буковици (3 к.; Св. Никола).

Нешковићи су од Весића у Торнику (4 к.; Св. Јован).

Радосављевићи су Маргитићи из Горње Ораховице (3 к.; Ђурђиц).

Гајићи и Пурешевићи су од Глигорића из Горње Љубовиђе (9 к.; Св. Ђурђе).

Ивантићи су из Љештанског (3 к.; Св. Јован).

Миловановићи су из Беоловина у Доњој Буковици (3 к.; Св. Никола).

Акшамовићи су Јеловци Васићи из Горње Буковице (3 к.; Св. Трифун).

Васарићи су из Читлука (3 к.; Св. Ђурђе).

Поповићи су из Осата из села Лознице (3 к.; Св. Илија).

Тешићи су из Читлука (4 к.; Св. Никола).

Станишићи су из Гвосца (2 к.; Св. Никола).

Севићи су од Татића из Горње Љубовиђе (4 к.; Св. Ђурђе;).

Дамњановићи су из Горње Ораховице (4 к.; Св. Стеван)).

Саватићи из Г. Буковице (4 к.; Михољ дан).

Пантићи су из Шљивове (2 к.; Св. Никола).

На Плужевинама су Цигани:

Бебићи. Бебићи су 1890. год. покрштени; пореклом су од оне сиротиње из Сокола и соколских села која није имала с чиме иселити се. Они су раније радили земљу богатијим сељацима, беговима и агама у Соколу, данас су свирачи, ковачи, поткивачи, плетари и земљоделци (22 к.; Св. Василије).

У Доњој Љубовиђи има 25 родова са 219 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 465-467), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 


Коментари (9)

  • Павловић

    Веома занимљив сајт! Покушао сам да пронађем нешто више о Павловићима из Доње Љубовиђе, пошто је мој отац рођен у овом селу, али не видим их на овом списку. Славимо Светог Игњатија, а једини који су славили ту славу, према овом списку, су били Гачићи и Чобићи. Не знам много о пореклу фамилије, могуће да су ти Гачићи и Чобићи моји преци. Локација где су се населили у Доњој Љубовиђи одговара месту где је рођен мој отац и где се налазе Павловићи. Негде јужно од Белих стена, не више од километар, на узвишици испод које се пружа долина. Било би ми драго ако би ово прокоментарисао неко ко више зна. Поздрав!

    Одговори
  • ljubisa

    Kao i prethodni komentar,takodje me interesuje poreklo Pavlovica koji slave SV.IGNJATA?Koliko ja znam PAVLOVICI zive u zaseoku stanisici vise vekova.Antonije i njegov sin Cvetin bili su poznati u bivsoj Jugoslaviji po proizvodnji suvih sljiva…zato me interesuje zasto nas nema na ovom sajtu.Takodje bi bio zahvalan ako bi prokomentarisao neko ko zna nesto vise. pavlovicljubisa9@gmail.com

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Љубиша,
      кнез Александар Карађорђевић је указом 1851. године успоставио трајна презимена у ондашњој Србији. Како се овде ради о досељеницима након 1834. године, могуће је да су неки и променили презиме које им је након 1851. постало трајно и до данашњих дана. Исто се односи и на староседеоце.
      То што се, у вашем случају Павловићи, не помињу не значи да нису постојали већ да су можда имали другачија презимена која су се мењала кроз генерације. Можда су ваши Павловићи заправо овде поменути Гачићи и Чобићи.

      Одговори
  • Dragan

    i mene zanima poreklo Zivkovica posto se ovde ne spominju -mada kazu da poticemo iz Crne Gore a slavimo sv. Stevan (9 januar)

    Одговори
  • Marina

    Takodje me interesuje zasto na ovom spisku prezimena nema familije Blagojevic.Krsna slava je Sveti Ignjatije,a u pitanju je Donja Ljubovidja.

    Одговори
  • Шарко

    Марина,

    Ја сам сигуран да су ваши Гачићи-Чобићи по старом презимену. И овај Павловић што је оставио коментаре исто је од Гачића-Чобића он је ваш сродник. Питајте неког старца од ваше фамилије за старо презиме.

    Одговори
  • dragan Jerotic

    U knjizi sokolska nahija nema prezimena jerotic koji slave svetog Djurdja a preslavljaju spasovdan nastanjeni u Boljavini Donja Ljubovidja

    Одговори
  • Zoran Jerotic

    dragan Jerotic -dok je bio ziv,deda mi je govorio da mi Jerotici (koji slave sv.Djurdja) iz Gornje Ljubovidje poticemo od Djurića(a,Djurici izgleda da poticu od Karadzica,po nekom mom dosadasnjem istrazivanju) i da su bila tri brata Djurića,od kojih se jedan zvao Jera i da smo po njemu dobili prezime-Jerotić….Da su se ti Djurici doselili iz Pljevlja (posle ubistva nekih turaka,posto im tamo nisu dozvolili „pravo na prvu bracnu noc“.Odatle beze u Hercegovinu,gde se kratko vreme zadrzavaju,pritom ne svidevsi im se zivot tamo,prelaze u Srbiju…..
    Ono sto sam do sada uspeo da nadjem o Djuricima(Karadzicima),predacima Jerotica iz Azbukovackog kraja-Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

    КАРАЏИЋИ у Тршићу код Лознице поријеклом су од Караџића из дробњачког села Петњице, одакле се доселио Јоксим, звани Бандула.

    КАРАЏИЋИ у насељу Блаце, у топличком крају, дошли су из Рашке, а у Рашку су се доселили из дробњачког села Петњица. И Караџићи у Статовцу су поријеклом из Петњице. Караџићи – Петар, Мијат и Милош дошли су из Дробњака 1813. године у Рударе код Косовске Митровице, одакле су се раселили: Мијат у Стрмце; Милош у Ловац. Славе Ђурђевдан. Презиме Караџић промијенили су у АКСЕНТИЈЕВИЋЕ, ТЕОДОСИЈЕВИЋЕ, ЂОРЂЕВИЋЕ и ОРЛОВИЋЕ.

    ЂУРИЋИ у Заовинама код Бајине Баште су од Караџића из Петњице.

    ЂУРИЋИ у селу Јежевици на обронцима Маљена су из Заовина, а ту су дошли из Дробњака, одакле је дошао Ђуро Караџић из села Петњице и по њему његови потомци узеше презиме; има их и у селу Каленић, гдје су прешли из Заовина.

    Порекло становништва села Доња Љубовиђа, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића.

    Ђурићи на Момићу и Јелици, дошли су из Заовина (20 к.; Св. Ђурђе).
    Ђурићи. Поп Ђуро Дробњак, а и Самоук, дошао је преко Пљеваља непосредно у ово село из села Петњице у Дробњацима; дошао је да попује овом селу и другима око њега. Са поп Ђуром су дошла и два његова рођена брата: Трифко и Костадин. И Ђура се прво настанио у Старом Селу међу још затекле старе неисељене родове, али једно због тескобе, а друго због тога да буде ближе цркви у Кршањи, у Мокрој Гори, коју је опслуживао, изађе с браћом из Старог Села и спусти се ниско низ Рзав, држећи се његове присојне стране и већ напуштених насеља. Још се ту поделио с браћом и од себе их отурио, а он остао на најбољем месту. По њему се сви његови потомци почну звати Ђурићи и Самоуковићи, па се по том имену скоро 200 година зове и овај крај Заовина Ђурићима. Овај велики род брзо се множио и повећавао, дао је многе калуђере и свештенике, дао је вредне раднике и привреднике. Ђурићи у Карану, Јежевици, Трнави и Каленићу од овог су рода. Тек од пре неколико година престали су поповати. Ђурићи су данас највећа махала, подељена на 7 мањих џемата, и то су: Ђурићи — Спајићи (од Спасоја, Спаје), Ђурићи — Поповићи (од првог Ђуре), Ђурићи — Гоаховци (по брду Грахову), Ђурићи — Веселиновићи (на Полому), Ђурићи — Радовановићи (на Врањаку), Ђурићи — Трифковићи (по старом Трифку) и Ђурићи — Костићи (по унуку старог Костадина) до Кршање (укупно 38 кућа; Св. Ђ.
    Ovo moje dosadasnje istrazivanje nije jos potpuno voleo bih,ako jos neko ima kakva saznanja o nasem prezimenu-da ih dopunim,a ako gresim da me ispravi….

    Одговори
  • Zoran

    I da ne ostanem nedorecen-trenutno nemogu u spisima da nadjem tu povezanost izmedju Djurića i Jerotića,koja mi je po usmenom predanju prenesena…..Pa ako neko zna neka se nadoveze i dopuni moja dosadasnja saznanja…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top