Порекло презимена, село Беомужевић (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Беoмужевић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник пор Порекло становништва села Беoмужевић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник пор Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Беомужевић (Ваљево)

Порекло презимена, село Беомужевић (Ваљево)

Порекло становништва села Беoмужевић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Беомужевић је на левој обали Обнице, а на северној страни Радије. Шуме су од лиснатог дрвећа, има их доста, народ их употребљује за грађу, гориво, а имају доста и за продају.

Беомужевић је село разбијеног типа. Куће су издвојене у поједине џемате, који су прилично растављени један од другога. Главнији су џемати: Босиљчићи, Грујичићи, Ранковићи и Гавићи.

Према харачким тефтерима било је 32 дома са 44 породице и 160 харачких лица. Према попису од 1866. године било је 55 домова са 464 становника….докле према попису од 1890. год. било је 80 домова са 594 становника.

У Беомужевићу има 81 кућа од 14 породица, саставни је део општине причевачке у срезу подгорском. Гробље је раздељено по крајевима, село нема заједничке преславе.

Име селу дошло је од овога. У Босиљчићима био некад један врло висок и развијен човек, сав бео, тако да му је не само кожа била беле боје, него и коса на глави. Сељаци су овог човека звали “Бео Муж“, па се по њему прозвало и село Беломужевићи, што се доцнијим говором изменило у Беомужевић.

Испод Маџара, на оној коси што слази од њега, налази се неко старо гробље које народ назива “Маџарско гробље“. У гробљу се налазе поједини споменици без икаквих натписа, па се не зна из којег су доба. Битка на Радији из 1809. године није била на атару овог села, већ је била у Г. Буковици, изнад Радије.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Беомужевић је старо село.

У Босиљчићима су: Босиљчићи 7к, Росићи (Павловићи) 3к, Марићи 4к, Милошевићи 9к, Дражићи 3 куће.

Грујичићи су: Грујичићи 6к, Панићи 2к, Радовановићи 4к, Димићи 3к, и Џувери 4 куће.

Ранковићи су: Лукићи 4к, Ранковићи 4, Андрићи 1к, Суботићи 5к и Толовићи 3 куће.

Гавићи су: Гавићи (Гавриловићи) 11к, Петровићи 3к, Ковачевићи 4к, и Лукићи 1 кућа.

  • БОСИЉЧИЋИ – основали су село и не зна се одакле су се доселили. Босиљчићи су први пут били у Поповици, па су се после растурили по селу. С њима су у сродству Милошевићи и Росићи. Њих је данас 19 кућа, славе Св. Николу.
  • РАНКОВИЋИ – доселиле су се у две породице пред крај 17. столећа из Тупљана, а раније из Бањана у Црној Гори. С њима у сродству су Марићи и Лукићи; њих је у селу 12 кућа, славе Св. Стевана.
  • ГАВИЋИ и СУБОТИЋИ – у општој сеоби доселили су се из села Кутлеши у Ст. Влаху. У блиском сродству са њима су: Ђокићи, Теофиловићи и Кутлешићи; славе Св. Николу.
  • ЏУВЕРА – предак им се доселио из Бобове у Полимље, пред Кочину крајину. Њих је 4 куће, славе Св. Лазара.
  • ГРУЈИЧИЋИ – су из Годечева, окр. ужичког, досељени у три породице, ма их 9 кућа, славе Св. Јована.
  • ДИМИЋИ и РАДОВАНОВИЋИ – доселили су се кад и горњи из Пакаља, ове области;  има их 7 кућа, а раније су досељени из Братоножића у Црној Гори, славе Св. Николу.

 

После Кочине крајине доселили су се:

  • ПАНИЋИ – предак им се доселио из Осата у Босни, има их 2 куће, славе Св. Лазара.
  • ТОЛОВИЋИ – су из Полошнице, окр. ужичког, има их 3 куће, славе Св. Ђурђа.
  • КОВАЧЕВИЋИ – су из Косјерића, округа ужичког, предак им избегао крвну освету; има их 4 куће, славе Ђурђиц.
  • ДРАЖИЋИ – су из Гостинице, окр. ужичког, има их 3 куће, славе Св. Ђурђа.
  • ПЕТРИЋИ – су из Кошаља у Азбуковици; има их 3 куће, славе Св. Арханђела (оп. А.М. – претходно се у тексту помињу 3 куће Петровића!).

 

Најновији досељеници:

  • РАКИЋИ – досељени од Ракића из Причевића и дошли на имања женина у Гавићима; има их 2 куће, славе Св. Николу и Св. Ђурђа.
  • АНДРИЋ – доселио се као слуга после 1876. године из Штрбаца у Ст. Влаху, слави Св. Луку.
  • ЛУКИЋ – доселио се из Босне од Сарајева, доселила су се 2 брата, па се један одселио у Радљево; слави Св. Симеуна.

 

Беомужевчани се занимају свима привредним занимањима, којима и остали сељаци ове области. Главна су им занимања земљорадња и воћарство, докле гаје и стоку у знатној количини, али је највећи приход сваког сељака воће. Сељаци се баве и занатима, па и трговином….а у последње доба због трговине и заната, многе су се породице иселиле у Ваљево.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Коментари (3)

  • slavisa pv

    Za porodicu Dzuver tacno je da je iz Bobova ali kod Pljevalja tacnije zaselak Ogradjenica gde i danas zive članovi porodice Dzuver.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    Славиша, Љ.Павловић и ЈЕСТЕ мислио на Бобово код Пљеваља, само што у његово време нису постојале “авнојевске“ границе. Зато је за њега Бобово у Полимљу, а не у ЦГ као што је и Никшић нпр. био у Херцеговини. Ондашњи израз “стара ЦГ“ је обухватао далеко мању област него данашња ЦГ у авнојевским границама.

    Одговори
  • Kostadin Džuver

    Poštovani Aleksandre
    Ja sam Džuver Kostadin i veoma sam iznenađen da u ovom selu u Valjevu ima mojih daljih rođaka . Bilo bi mi veoma drago da mi date više informacija vezano za porodicu Džuver u Belomužićima.
    Da li ima još živih potomaka u ovom selu ili okolini . Voleo bih da stupim u kontakt sa njima. Veoma je interesantna tema jer od mojih predaka nikada nisam čuo da imamo rođake u okolini Valjeva.
    Takođe molim Slavišu da mi se javi jer očigledno poznaje moje srodnike.
    Pozdrav Džuver Kostadin
    tel/063 431 192
    mail paja.dzuver@gmail.com

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top