Порекло презимена, село Штитар (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Штитар, град Шабац. Стање од почетка 18. века до прве половине 20. века    Досељени у 18. веку Из Црне Горе: ВУКОМАНОВИЋИ (Јовањд Порекло становништва села Штитар, град Шабац. Стање од почетка 18. века до прве половине 20. века    Досељени у 18. веку Из Црне Горе: ВУКОМАНОВИЋИ (Јовањд Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Штитар (Шабац)

Порекло презимена, село Штитар (Шабац)

Порекло становништва села Штитар, град Шабац. Стање од почетка 18. века до прве половине 20. века 

 

Досељени у 18. веку

Из Црне Горе: ВУКОМАНОВИЋИ (Јовањдан, 3 к), ЋОСИЋИ (14 к) и ТУФЕГЏИЋИ (14 к); један су род.

ЂОКИЋИ (Пантелиндан, 1 к) и од њих ВУКОВИЋИ (7 к), ДИМИТРИЋИ (7 к), и ЖИВАНОВИЋИ (7 к); по предању, у сеобу кренула три брата, па један застане у Радаљу, други дође у Румску (и од њега су данашњи Марковићи), а трећи се насели у Штитар.

Из Херцеговине: КРСТИЋИ (Јовањдан, 7-1 к) после бежаније, у Срему (у селу Мартинцима), остане један од Крстића (има их ту).

НИКОЛИЋИ, звани Небригићи (Митровдан, 9 к), један су род са Стекићима у Белотићу, и Ерићима у Метковићу.

ПЕТРОВИЋИ (Аћим и Ана, 21 к), и НИКОЛИЋИ 1, звани Крушкићи (6 к), раније се звали Милошевићи. У село би кренуло неколико браће, од којих – двојица застану у Босни (у селу Њиварицама), а Милош дође у Штитар. Од Милошевих синова Петра и Николе, данашњи су Петровићи и Николићи. Са Милошем, дошли су и преци данашњих СОКИЋА (Петровдан, 12 к). Сокићи су У завичају убили Турчина зато што им је обешчастио сестру. Да би заварали потеру, поткују коња натрашке. Један од браће оде ка Ужицама, а други застане у Чокешини, и од њега су данашњи Димитријевићи.

Из Босне су досељени ГАЧИЋИ (Аранђеловдан, 6 к).

Из Семберије, ТАДИЋИ (Алимпије, 8 к), ИГЊАТОВИЋИ (3 к), и ТИМОТИЋИ (3 к); један су род са Ковачевићима у Глоговцу и Црној Бари, и са Филиповићима у Бановом Пољу.

Из Подгорине, дошли ГАВРИЋИ (Ђурђевдан, 6 к), старо презиме Симеуновићи; пореклом су из Дегурића, код Ваљева; од њих се помиње Гавро, по предању – учесник боја на Дубљу.

БРАЈИЋИ (Степањдан, 9 к), из Царине; старином су из околине Шибеника; из Царине се раселе у Завлаку, Борину и Мачву (Слепчевић, и Штигар).

ПАНИЋИ (Никољдан, 7 к), један су род са Панићима у Табановићу и Слепчевићу.

Од Јадра су МАРЈАНОВИЋИ (Лучиндан, 6 к) и ПАВЛОВИЋИ (12 к); један су род дошли из Милине.

ЂУРЂЕВИЋИ (Степањдан, 2 к), и од њих МАКСИМОВИЋИ (12 к).

Од ужичке Црне Горе, МАНДИЋИ (Никољдан, 5 к); зову их Манђелчевићи, по месту из којег су дошли (Манђер); од њих су Мандићи П у Метковићу.

 

Досељени почетком прошлог века – од 1 српског устанка до 1829. године

МИЛИНКОВИЋИ (Петковача, 11 к), и МИЛИЋЕВИЋИ (8-6 к), један су род; пре се звали Мијаиловићи; досељени од Мораве.

ТЕРЗИЋИ (Томиндан, 12 к), из Корените, села у Јадру.

СТЕФАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 3 к), из Црне Горе.

МАЏАРЕВИЋИ (Петровдан, 4 к), дошли од Мораве.

МИШКОВИЋИ (Срђевдан, 9 к), из Црне Горе.

ВИТОМИРОВИЋИ (Аранћеловдан, 3-1 к), не знају порекло.

 

Досељени између 1829. и 1863. године

Из Босанске Крајине, дошли МАРИЧИЋИ (Аранђеловдан, 8 к); досељена браћа Марко и Трифун, из Босанске Дубице, прво – у Лешницу, а затим – у

Штитар.

ИЛИЋИ (Аранђеловдан, 9 к);

Из Босне ТРИФУНОВИЋИ (Аранђеловдан, 3 к), пребегао Јован, звани Бошњак; прво се склонио код кмета села Метковића – Ерића, а затим – служио код Гератовића, среског начелника у Дреновцу.

Из Семберије ЋУРИЋИ (Јовањдан, 1 к); од њих има одсељених у Мајуру.

АРСЕНОВИЋИ, звани Перићи (Трифундан, 8-2 к), потичу од Драгојла Обренчевића, из Глушаца; усвојени сестрић; прави Арсеновићи су замрли.

ОБРЕНЧЕВИЋИ (Трифундан, 3 к), дошли из Глушаца.

МИТРОВИЋИ (Никољдан, 1 к), из Белотића; дошли на имање тетки.

ПЕРАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 7 к), из Котора (Бока Которска); доселио се Сима, са тројицом браће.

МАРКОВИЋИ II (Миољдан, 7 к), из Корените, у Јадру.

НИКОЛИЋИ (Аврамије, 5-2 к), од Павловића из Табановића; један су род са Николићима у Причиновићу.

ЈОВАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 12-3 к), дошли из Босне.

ГАЈИЋИ (Ђурђевдан, 1 к), не знају порекло.

 

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

ГЛИГИЋИ (Ђурђевдан, 2 к); пребегли 1875. године, из Модрана, у Семберији.

ТУМБАСЕВИЋИ (Никољдан, 2-1 к), били доводци уз матер, која се преудала у Глигиће.

ПАВЛОВИЋИ II (Лучиндан, 6 к), из Ноћаја; дошли на мираз, у Павловиће 1, у Ноћају се презивали Ђурићи.

Петар КРАЈИНИЋ (Алимпије, 1-3 к), из Богосавца; уљез у Сокиће.

 

Досељени између два светска рата

Светислав МАКЕВИЋ (1 к), из Белотића, уљез у Благојевиће.

ОДОВИЋИ (Степањдан, 1-5 к), дошли из Црногораца, код Имотског, у Херцеговини; прво је дошао Јован, и призетио се у Маричиће, а затим је довео браћу – коју је населио у Шабац.

ЂОРЂИЋИ (Степањдан, 1 к), из Дрлача, у Азбуковици.

ПЕУРАЧА (1 к), из Будечке, на Кордуну.

Миодраг СТАНОЈЛОВИЋ (Аранђеловдан, 1 к), прота дошао из Дружетића (Тамнава), 1937. године; уљез у Павловиће 1.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top