Порекло презимена, село Клење (Богатић, Мачва) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Клење, општина Богатић. Стање од краја 17. века до прве половине 20. века  Досељени крајем 17. века КОЈИЋИ (Врачи, 61 К), из Драчева у Порекло становништва села Клење, општина Богатић. Стање од краја 17. века до прве половине 20. века  Досељени крајем 17. века КОЈИЋИ (Врачи, 61 К), из Драчева у Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Клење (Богатић, Мачва)

Порекло презимена, село Клење (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Клење, општина Богатић. Стање од краја 17. века до прве половине 20. века 

Досељени крајем 17. века

КОЈИЋИ (Врачи, 61 К), из Драчева у Херцеговини од њих су ИСАЈЛОВИЋИ (3 к), ГАЈИЋИ (9 к), и ЈАНКОВИЋИ у Липолисту.

Досељени у 18. веку

Из Херцеговине: СТОПОЊЕ, од Гацког. По предању, дошла браћа Марко и Беља. Од Беље су данашњи Бељићи, у Липолисту. Од Маркових синова, остале су удовице Ђенадија, Стојна и Станојка. Један од Маркових синова звао се Лука. У Стопоње се убрајају ЂЕНАДИЋИ (Никољдан, 23-6 к), ЛУКИЋИ (19-4 к), ГАТИЋИ (9-2 к), и од њих ДАНИЛОВИЋИ (8-4 к), СТАНОЈЧИЋИ (31 к) и од њих НОВАКОВИЋИ (21-2 к), СТОЈНИЋИ (10 к), и ПАЈИЋИ (4-2 к).

Заједно са Стопоњама, доселио се по предању и Лацко, од кога су данашњи ЛАЦКОВИЋИ (Степањдан, 68-8 к), и од њих ЈЕВТИЋИ (5-1 к); старије име: Милинковићи.

ЂАЛАМИЋИ (Аранђеловдан, 11 К), и од њих ГРБИЋИ (7-1 к), и СИБИНЧИЋИ (1 к), од рода су Вујиновића из Змињака, и Вујчића из Белотића.

ЕРЦЕГОВЧЕВИЋИ (Никољдан, 48 к); од њих је најпознатији – наш књижевник Лаза К. Лазаревић.

ВУКОВИЋИ (Алимпије, 30 к), САВИЋИ (5-2 к), и ЦВЕЈИЋИ (2 к), један су род; по предању, доселила се браћа Вук, Сава, и Цвеја.

КОКАНОВИЋИ (Митровдан, 17 к), ИГЊАТОВИЋИ (8-2 к), и ТАДИЋИ (4 к), један су род, а сродници су им – у Мачви – Ерићи у Метковићу, Стекићи у Белотићу, Николићи II у Штитару, и Пармаковићи II у Ноћају.

НИНКОВИЋИ (Ђурђевдан, 28-8 к); старо име Радановићи.

ДУКИЋИ (Лазаровдан, 2 к), и од њих ПОПОВИЋИ (20 к), један су род са Дукићима у Богатићу.

Из Миличинице, села у Подгорини, насељен је у Мачви род Ружића (Никољдан). У Клењу су, од овог рода МИЈАТОВИЋИ (20-7 к), ИЛИЋИ 1 (10 к), ТЕОДОРОВИЋИ (5 к), АНДРИЋИ (4 к), и СТАНКОВИЋИ (2 к). По предању, први се населио Мијат, а затим позвао рођену браћу – Илију, и Теодора, и браћу од стрићева – Андрију, и Станка. један су род са Ружићима, Мијатовићима, Тодоровићима и Жикићима у Причиновићу, Ружићима у Дубљу, и Божићима, Стојадиновићима, и Нешковићима у Табановићу.

ЈОКИЋИ 1 (Јовањдан 30 к), и од њих ГРУЈИЋИ (22-1 к), од рода су Станчића, досељених из Дворова, у Семберији. Један су род са Станчетићима у Бановом Пољу, Јокићима у Богатићу и Раденковићу, и Станчићима у Поцерском

Добрићу.

ПРШИЋИ (Мрата, 12 К), и од њих ИВАНКОВИЋИ (10-2 к) и ГРУШАНОВИЋИ (7 к), од рода су Пуљезовића, из Санџака.

ЗОРБИЋИ (Степањдан, 18 к), из Босне; од њих су Симићи, у Змињаку.

Досељени почетком прошлог века – од Првог српског устанка до 1829. године

ВУКАШИНОВИЋИ 1 (Петковача, 13-2 к), од рода су Панића, из Богосавца, у Поцерини.

ВУКАШИНОВИЋИ (Аврамије, 4 К), од Ог њеновића, из Ноћаја; од њих су одсељени у Дуваништу.

ЂУРИЋИ (Ђурђевдан, 1-1 к), од рода су Спаравало, из Херцеговине, досељених у Трњаке – у Семберији.

КОЛАРИЋИ (Никољдан, 18к), из Комирића, У Рађевини, МАКУМЧЕВИЋИ (Илињдан, 6 к); доселио се Макум, из Босне.

РИСТИЋИ (Никољдан, 3-6 к), из Семберије; доселио се Цветин, и по њему се презивали Цветиновићи.

СТАНИШИЋИ (Јовањдан, 1-1 к), из Босне.

СТАНКОВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 9 к), и од њих ЧАМЧИЋИ (6 к), воде порекло од Станка и Насте, досељених из Срема.

СУБОТИЋИ (Калистрат, 6-5 к), из Босне; од њих има одсељених у Рибарима, и Салашу Црнобарском

ОСТОЈИЋИ (Никољдан, 21 к), од Остојића су, из Салаша Црнобарског.

СТОЈАДИНОВИЋИ (Јовањдан, 2 к), из Подгорине; прво су били насељени у Новом Селу, код Клења; по месту из којег су дошли, зову их – у селу – Ваљевчићи.

ЧАЧИЋИ (Марковдан, 2 к), потичу од липолишких Чачића, досељених од Мораве.

Не знају порекло: Даничићи (Мрата, 1к), ИЛИЋИ (Степањдан, 6 к), који су се пре звали Чавкунићи, и РАДОЈЧИЋИ 1 (Никољдан, 6 к).

Досељени између 1829. и 1863. године

МИЛИНСКИ (Ђурђевдан, 5 к), од рода Веселиновића, из Милине, У Јадру.

ЈОКИЋИ (Трифундан, 6 к), од Обренчевића, из Г лушаца.

НЕДИЋИ (Никољдан, 2-2 к), дошли из Босне.

РАДОЈЧИЋИ (Степањдан, 3 к), усињен Стеван Нешковић, из Обарске, у Семберији, у Радојчиће 1.

МАЛЕТИЋИ (Игњатије, 10-2 к), доселили се из Богатића.

КОКОРОВИЋИ (Миољдан, 2к) дошли из Глоговца.

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

ВЛАДИМИРОВИЋИ (Миољдан, 4 к), од Пајића из Бадовинаца; предак им доведен уз матер.

АДАМОВИЋИ (Јовањдан, 2-1 к); пребегао Илија из Семберије, 1875. године.

ДУРМАНОВИЋИ (Никољдан, 3 к), пребегли из Двора на Ун и, 1875. године.

СЛАДОЈЕВИЋИ (2 к); досељен Маринко, из Црне Баре.

ВРАЧАРИЋИ (3 к), из Бадовинаца; доселио се Илија.

Досељени између два светска рата

РАКИЋИ (Степањдан, 4 к); доселио се Танасије Солаковић, из Црне Баре; уљез у Лацковиће. Од њих има одсељених у Липолисту.

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Коментари (1)

  • Defendor

    У Харачком тефтеру Капетаније Мачве из 1831. године село Клење броји 131 домаћинство.

    Подорице које су тада пописане са свом мушком чељади поименце су следеће: Станојчић (4), Радојчић, Мијатовић (3), Чамџић, Савић (4), Зорбић (6), Станковић (4), Станишић, Јанић, Пршић (4), Божић, Стојнић, Митрић, Суботић (2), Вуковић (4), Гацић (3), Коларовић, Коларић (2) (звани Тешићи), Теодоровић (3), Ђурћ (2), Ђенадић (4), Јовичић, Максимовић, Макуновић, Јовић, Јокић (2), Нинковић, Глушчанин, Остојић (5), Томић, Ђурђевић (2), Даничић (2), Вукашиновић (2), Ружичић (2), Чачић, Јокић (данас Грујићи), Николић, Цвејић (3), Којић (10), Лукић, Кокановић (5), Сибинчић, Вујиновић (2), Гајдаш, Павловић, Чавкуновић, Милинковић (3), Лацковић (8), Ерцеговац (8), Поповић, Јоксимовић, Прекодринац (данаши Ристићи), Лазаревић (од овог рода је наш књижевник Лаза К. Лазаревић), Ковић, Мијаиловић, Рудничанин, Радомировић, Ваљевац (касније Стојадиновићи, звани Ваљевићи), Радомировић, Бабић.

    Имена и подаци о сродству објављени су у књизи Радомира Ј. Поповића Харачки тефтер Капетаније Мачве из 1831. године, коју је издао Историјски институт у Београду 2014. године, на странама 165-179.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top