Медвеђа и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Медвеђа: Богуновац, Боровац, Варадин, Велика Браина, Врапце, Газдаре, Горња Лапаштица, Горњи Бучумет, Горњи Гајтан, Грбавце, Губавце, Гургутово, Доња Ла Општина Медвеђа: Богуновац, Боровац, Варадин, Велика Браина, Врапце, Газдаре, Горња Лапаштица, Горњи Бучумет, Горњи Гајтан, Грбавце, Губавце, Гургутово, Доња Ла Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Медвеђа и околна села

Медвеђа и околна села

Општина Медвеђа:

Богуновац, Боровац, Варадин, Велика Браина, Врапце, Газдаре, Горња Лапаштица, Горњи Бучумет, Горњи Гајтан, Грбавце, Губавце, Гургутово, Доња Лапаштица, Доњи Бучумет, Доњи Гајтан, Дренце, Ђулекаре, Капит, Леце, Мала Браина, Маровац, Маћедонце, Маћедонце (Реткоцерско), Медвеђа, Медевце, Мркоње, Негосавље, Петриље, Пороштица, Пусто Шилово, Равна Бања, Реткоцер, Рујковац, Свирце, Сијарина, Сијаринска Бања, Спонце, Средњи Бучумет, Стара Бања, Стубла, Туларе, Тупале, Црни Врх и Чокотин.


Коментари (50)

  • koci

    Da li neko ima bar neki podatak o opštini Medveđa?Interesuju me Borovac i Vrapce.

    Одговори
    • Danka

      Reci koje prezime ti treba? Znma ponesto o porodicama koje tamo zive 🙂

      Одговори
      • коци

        Тамо живе Милошевићи,Плавшићи,Зарићи….Мој деда Трифун Милошевић (страдао 1944.г.) рођен је у Боровцу као и нјегов отац Гавро.Милошевићи и Плавшићи су у роду, У 18 веку нам се предак деда Вукотица доселио са Полице крај Берана и са собом довео синове.Од Милоша су Милошевићи, од Плавше Плавшићи.Иначе смо Васојевићи, али на жалост не ѕнам старо преѕиме и из ког села са Полице су дошли.Свака информација много значи.И сам овај контакт и воља да се помогне ми много
        значе.Велико хвала.

        Одговори
        • Rade

          Ви сте од Ђуришића – Васојевићи, село Бабино – Полица. Слава вам је Аранђеловдан. Има ли потомака исељених из Шекулара?

          Одговори
          • коци

            Најлепше Вам хвала Раде за ову информацију.Пре извесног времена,када сам једног од својих стричева питала за старо презиме, одговорио ми је да је то:“Ђурашиновић или нешто слично“.Како у Васојевићима нисам нашла то презиме, помислила сам да је стриц сасвим погрешио.
            Једино што још знам о свом пореклу,а то је да је деда Вукотица имао још и Ненада (Ненадовићи) и Вукашина ( Вукашиновићи) .Вукашин је отишао према Косову. . Данас Милошевићи славе Александра Невског, некадашнју преславу. . Да ли можете да ми кажете одакле Вам овај податак и како бих могла да сазнам још нешто о свом пореклу- родослову. . Још једном велико ХВАЛА. . Елза Пауновић – Велика Плана

            Одговори
            • Rade Brakočević

              Елза, наведено ми је лично познато, јер сам из тог краја. Написао сам и књигу „Ломни Шекулар…“ Но да ја не дужим. Наћите књигу:“Полица код Берана“, Београд,1998.г. од Вулетић Душана. У селу Бабино на Полици,постоји огранак Ђуришића, који се зову Плавшићи. Лијепи поздрави.

            • Rade Brakočević

              Елза, књигу сам давно читао, одмах по изласку из штампе. Колико се сјећам, професор Вулетић је обрадио и пресељавање Поличана, односно Бабињана у Јабланицу. Нијесам сигуран да је пресељење било у 18. вијеку како ви кажете, јер су се тек тада Васојевићи доселили на мјесто старих Срба (послије Сеоба) у долину Лима, па и на Полицу.

      • Витомир Вито Радовић

        Да ли знате нешто о Радовићима?

        поздрав од Витомира Вита Радовића из Улциња

        Одговори
      • Витомир Вито Радовић

        Да ли знате нешто о Радовићима.

        Поздрав од Виомира Вита Радовића из Улциња

        Одговори
      • Витомир Вито Радовић

        За Данку,

        Да ли знате нешто о Радовићима.

        Поздрав од Виомира Вита Радовића из Улциња

        Одговори
      • Mijomir

        Iz priče znam samo ovo:
        Moj prađed’ JANKO DAŠIĆ, rodom iz ŠEKULARA, Crna Gora, odlazi u Jablanicu, selo BOROVAC, tamo „uzima“ prezime PEROVIĆ, dok krsnu slavu Sv. Jovan Krstitelj 20. januara, „zadržava“.
        U Borovcu, živi 30 godina, a onda odlazi na Kosovo i Metohiju, selo GRMOVO, opština VITINA.
        Ako neko nešto zna o porodici DAŠIĆ, koja je došla iz ŠEKULARA, molim da mi pomogne sa tim podacima …
        Unapred zahvalan Mijomir Perović

        Одговори
        • zoran

          mijomire rodjace ja sam isto perovic potomak janka dasica koji se preselio u grmovo javi mi se na fb u kraljevu zivim

          Одговори
        • Veselin Perovic

          Mijomire, moj je pradeda Janko, koji se doselio iz Sekulara u Borovac.
          Posle izvesnih godina se preselio u Grmovo. Sin Jankov je bio Vasilije, tj moj deda. Otac mi je Stevan Perovic, rodjen 1922. u Grmovu. Moj otac Stevan je imao rodjenog brata Spasoja i brata Ljuba. Sada su nazalost i Spasoje i Stevan pokojni, a Ljubu se gubi svaki trag jos za vreme 2. Stevtskog rata. Ja sam rodjen 1963. godine u Pristini, sada zivim u Zici (Kraljevo). Broj telefona za kontakt 063/8146488. Pozdrav rodjace

          Одговори
  • коци

    ХВАЛА!!!!! Потражићу кнјиге,а на пролеће одох на Полицу!

    Одговори
  • Rade Brakočević

    Ево и неких појединости. Познати полички јунаци са Бабина, из 19.вијека су: Радоје Ђукић, Арсеније Вукићевић, Никола Ђуришић и Радоје Плавшић – Ђуришић четобаша… Радоје је погинуо од засједе турског јунака Оџе Гушмира негдје 1885г. У сукобу Плавшић је убио неколико Турака, па кад је покушао да избјегне оклизао се и пао, те је зубима отсјекао прсте на руци противнику. Глава му је одсјечена и ношена као трофеј од мјеста до мјеста по тзв. Санџаку. Елза, прије ће бити да су се ваши преци преселили са Полице у другој половини, односно крајем 19.вијека. Лијепи поздрави.

    Одговори
    • Nebojša Paunović

      Poštovani g. Rade, molio bih za vaš kontak telefon i e-mail. Interesuje me vaša knjiga kao i to da li u knjizi imate nešto o Radevićima iz Šekulara koji su odselili u selo Ljevoša (kod Peći i tamo se zadržali vrlo kratko) a potom u selo Petrilje (Medvedja) kada su promenili prezime u Paunoviće. Veliki poydrav. Nebojša Paunović – Kruševac 065-37000-11

      Одговори
    • Nebojša Paunović

      Poštovani g. Rade, molio bih za vaš kontak telefon i e-mail. Interesuje me vaša knjiga kao i to da li u knjizi imate nešto o Radevićima iz Šekulara koji su odselili u selo Ljevoša (kod Peći i tamo se zadržali vrlo kratko) a potom u selo Petrilje (Medvedja) kada su promenili prezime u Paunoviće. Veliki pozdrav. Nebojša Paunović – Kruševac 065-37000-11

      Одговори
  • Trifun Janka Zaric

    Majka mi je sa Cakora,devojacko Radulovic Milica otac Nikola.Ta porodica zivi u plavu,Crna Gora.Da li je istina da je moj deda Nikola Radulovic iz Velike 1912 god.krenuo za Srbiju kod porodice Dedovic i Plavsic u Borovac -opstina Medvedja.I kad je stigao kod Borovackog mosta ,ubili su ga arnauti.I da je baba Ljubica,otisla sa cetiri cerke kod Dedovica i Plavsica u Borovac.
    Da li je istina da porodica Zarici -Baranci iz sela Cokotina,rodom iz Berana od Djurisica sa Polica.
    Unapred zahvalan Trifun Zaric,moj br.mobilnog-061/3224-958,Beograd

    Одговори
  • Danica

    Pozdrav, zna li neko nešto o Paunovićima iz Đulekara, ili može da me uputi na odgovarajuću literaturu?

    Hvala unapred.

    Одговори
  • Чев

    Јел зна неко нешто о Вујовићима из Реткоцера? поздрав и хвала унапред

    Одговори
  • Dzafer

    Dli neko nesto zna o porelu prezimena BEJIC iz Ravne Banje.Hvala.

    Одговори
  • Милан Дојчиновић

    Дали неко има података о породици Пешић из Бучумета, Дојчиновићи из Крстићева су пореклом од Пешића .

    Одговори
  • Marko petkovic

    Molim vas ako iko išta zna o Petkovićima iz sijarine i sijarinjske banje, odakle i kada su došli.
    Hvala

    Одговори
  • Obrad Mihajlovic

    Interesuje me poreklo porodice Mihajlovic iz sela Drence,opstina Medvedja,hvala.

    Одговори
  • Dragan

    Poreklo po majci mi je iz sela Bucumet, Opstina Medvedja. Pradeda mi je bio Mladen Mitrovic pa me interesuje ima li neko tog prezimena da je ostao tamo i da li iko zna nesto vise odakle su dosli ili su starosedeoci. Bilo kakva informacija bi mi znacila. Hvala i pozdrav!

    Одговори
  • Marija

    Postovani da li znate sta o Petronijevičima iz Gajtana

    Одговори
  • Milorad

    Da li znate nešto o poreklu porodice Simić iz Stuble?

    Одговори
  • Милисав

    Поштовани, интересује ме порекло мојих Палавртића, Васића и Раденковића који су се из Куча настанили у Метохију (Штупељ, Злокућане, Радуловце) а затим у Горњој Јабланици село Чокотин-Петриље.
    Хвала, поздрав

    Одговори
    • Defendor

      Занимљиво, ово Палавртић доста личи на Палавестра, оба презимена имају исти корен. 🙂

      Која вам је крсна слава Милисаве?

      Одговори
      • Милисав

        Ево ме након дужег периода. Крсна слава је Свети Никола. Од доласка из ЦГ у Метохију има писаних трагова и сведочења, али се незна, које смо презиме имали у Кучима-Убли (помиње се Војновић, Палавртић?) па се и сада незна да ли је презиме или надимак Палавртићи. Мој стриц Миливоје Раденковић је написао књигу РОДОСЛОВНА ЛОЗА ПАЛАВРТИЋА ВАСИЋА И РАДЕНКОВИЋА и исту имамо сви, као и Матица српска у Новом Саду, али ми ти подаци „имају неку сумњу“.
        Хвала, поздрав

        Одговори
    • vojinenad

      Палавртићи, Васићи или Раденковићи, све је то иста породица која се данас званично презива Раденковић, старије презиме им је Васић, а Палавртићи им је надимак и најстарије презиме по коме су познати. У Горњој Јабланици их као и друге породице које су доселиле из Метохије зову “Пећанци“. Читао сам негде давно да су неки Палаврти давно “пали на крв“ са Васојевићима, и да је то разлог што су напустили Полимље и населили се у Метохију. То “Палаврти“ и презиме-надимак Палавртићи је веома специфично и вероватно се ради о истој породици. Могуће да је најстарије порекло из Куча, било би занимљиво урадити ДНК тест. Иначе, један од тих Раденковића ожењен је био одивом Вуксановића из Тулара, па сам преко ње у сродству са њима.

      Одговори
      • Милисав

        Поштовани пријатељу,
        Сви смо ми Палавртићи, односно Васићи. Раденковића има мање, и настају само од лозе Раденка који је и сам Васић. Раденкови унуци од сина му Младена – Илија, Владимир, Војислав и Радован, као и ДВА унука од сина му Васа – Радета и Раденко носе презимена Раденковић, сви остали су Васићи, као и ДВА друга сина Васова – Милорад и Радивоје. Одивом Вукосавом је био ожењен мој стриц Радета Раденковић.
        Хвала, поздрав

        Одговори
    • Младен

      Ја сам од Раденковића из Петриља. Унук Љубомира Раденковића. 🙂

      Одговори
      • Miroslav

        Mladene,sta ti dodje Vaso Vasic Radenkovic? Je’l vam kuca blizu Cokotinskog groblja?

        Одговори
        • Милисав

          Поштовани
          Поздрав Вама и моме братанцу Младену. Васо Васић је мој деда, по његовом сину а мом оцу Раденку Раденковићу. Васо и Младенов прадеда Владимир-Влајко су браћа. Кућа је у ријеку на пола пута од асфалта до гробља.
          Поздрав
          palavrt@gmail.com

          Одговори
  • Јоксим

    Зна се следеће: Палаврте се помињу као стариначки род у Доњој Ржаници код Берана. Као старији становници овог села, прије садашњих насељеника помињу се и Додрње и Бјелановићи. За њих вели предање да су неки пријешли к Пештери, а неки се истражили.
    Коју славу славите? Да ли сте је мијењали? Да ли су стари причали да су им преци живјели у Горњем Полимљу, и зашто су се и због чега иселили? Најбоље је да урадите ДНК тест поријекла по мушкој линији, једино тако ће те сазнати да ли сте од Куча. Штупељ је у Ругови, Злокућане код Клине у Метохији. У Штупељу су Клименте, а у Злокућанима поодавно живе Арнаути католици.

    Одговори
  • Новица

    Поштовани, интересује ме порекло Ђокића, који су живели у Лапаштици, а од 1951 године се део фамилије преселио у село Нова Топола, Лебане.
    Унапред хвала.

    Одговори
  • Младен

    Ја сам Младен Раденковић. Живим у Београду. Отац ми је Драган Раденковић из Медвеђе а деда Љубомир Раденковић. У Родословној књизи ми пише да сам од Дрекаловића из Куча

    Одговори
  • Lazar

    http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/plemena/drekalovici_porijeklo_vojvoda_drekale_m_miljanov.html
    Radenkovici iz Kuca inace vode poreklo od Jovana Kastriotica oca Djuradja Kastriotica poznatijeg (Sekderbega) coveka koji je kao princ Epira rodjen pocetkom 14-og veka. Inace otac Jovanov se zvao Pavle…..svi su sahranjeni kao pravoslavni hriscani u donjem manastiru na Hilandaru!

    Одговори
  • srki

    Trazim informacije o familiji Bainovic (Rakic-Bajinovic, Jovic-Bainovic) iz zaseoka Dasinovac, iznad Medvedje. Velika slava Sv. Agatonije, mala Sv. Jakov Persijanac. Hvala unpred!

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Некако се не помињу насељавања Срба и Црногораца из црнотравско-власотиначког краја и са Власине.
    Добро ми је познато да у село Стубла су пет брата из рода Ивановић(неки се презивају и Ивковићи и чини ми се и Јанковић9 а један брат живи у власотиначком крају. Тај род је пореклом из села МЛАЧИШТЕ општина Црна Трава.
    Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог и етнограф Власотинце

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Занимљиви су родови са презименима РАДЕНКОВИЋИ, којих видим има и Медвеђи. Неких видим има са крс.сл. Св. Никола, а оних РАДЕНКОВИЋА, ПЕТРОВИЋА, СТРАХИЊИЋА су са презименом Аранђеловдан и пореклом су са Косовом, а тамо у Медвеђи се населили када и остали после одлска АРНАУТА односно ослобођења од Турака 1878.године. Они су сви пореклом из села Гаре из општине Црна Трава. Има Раденковића и у другим селима:Дарковце(Црна Трава), Крушевица(Власотинце) и Г.Дејан(Власотинце-род је нестао са женским поколењем).
    Мирослав Б Младеновић Мирац, етнолог и етнограф Власотинце

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Занимљив је род ПАУНОВИЋ за кога сам утврдио у записима да је од рода ВУКА ПРАШЧЕВИЋА(Црна Гора) и да су у роду са ДИМИТРИЈЕВИЋИМА. Пауновићи(махала Габровик-с.Свође, Власотинце) а исти и Димитријевићи и Милојевићи из с. Свођа(Власотинце су у истом роду. Милојевића има и у село Козило.
    Пауновићи су досељени из Мезграје(Лужница, општина Власотинце) у с. Свође, а нашао сам историски податак учесника у Првом светском рату са одликовањем једног пауновића чији је отац се звао ДИМИТРИЈЕ(с. Стрелац-Лужница, општина Бабушница).
    Занимљиво да је један од ПАУНОВИЋА(према казивању потомака) се призетио из села Грнчар(Лужница, општина Власотинце-ја сам у предходним записима писао да се призетио из с. Свође). Занимљиво је да сам забележио да је тај род ПАУНОВИЋ у сродству са ПАУНОВИЋИМА(један Благоје пауновић био фудбалер ФК „Партизана“ ) су у сродству.
    Сада је занимљиво ко је ко од овим ПАУНОВИЋА које сам ја записивао из тог рода и ових овде ПАУНОВИЋА коза које сам прочитао у коментарима.
    Мирослав Б Младеновић Мирац. етнолог и етнограф Власотинце

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Umro najstariji stanovnik Medveđe
    Autor: Jugmedia 017.02.2017
    Radomir Veličković zvani Mićo iz sela Retkocer kraje Medveđe umro je ne dočekavši 102. rođendan, koji se spremao da slavi sa svojim potomcima 10. maja ove godine.

    “Umro je juče kao što je živeo, mirno, od starosti, do poslednjeg momenta je bio svestan”, rekli su Jugmedii rođaci.

    Sahrana će biti danas u 14 časova na mesnom groblju.

    A kakav je život imao ovaj najstariji stanovnik Medveđe, pročitajte OVDE.

    Milica Ivanović

    http://jugmedia.rs/umro-najstariji-stanovnik-medvedje/
    *

    ИНТЕРЕСУЈЕ ме одакле и из ког села је овај8сада покојни стотогодишњак) ВЕЛИЧКОВИЋ досељен у село РЕТКОЦЕР(Медвеђа) и која им је крсна слава и старо кумство.Јер ВЕЛИЧКОВИЋА им а у селима Црне Траве, Власотинца и Грделичкој клисури и врањском крају.
    Мирослав Б Младеновић Мирац, етнолог и етнограф Власотинце

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
    5. новембра 2013. у 17:43
    Род Пауновићи село Свође (Власотинце)
    Тако је досељавање фамилије Пауновић у махали Габровик (село Свође, општина Власотинце југ Србије) било овако: четири брата из Метеха-Перчевићи, Вука Прасца из Црне Горе, убили су Турцина за вечером, који је од њих захтевао да му обезбеде жене на спавање (обе снаје и две ћерке-два сина била момка)-побегли Велику Аду у Србију под другим презименом (син Паун Прашчевића насељен у село Свође(махала Габровик), има их и у Медвеђи) а имају родбину у Брезовици у Црној Гори.
    Има их у Белоповици код Иванграда у Будимићи.

    Од Прашчевица у Свођу је и фамилија Димитријевићи-према казивању Тихомира Димитријевица у запису 1975. године, дату локалном етнологу Мирославу Младеновићу.
    *
    Село Свође сам истраживао уопштено али када будем писао о пореклу становништва биће опширнији записи. Пошто сам ту завешио осмогодишњу школу и имао друга у одељењу Звонка Пауновића, знам да су пауновићи били веома сиромашни, па су се неки и „призећивали“ у околним селима-махала Ђорђине, село Г.Дејана, а узимали крсну славу „на земљу“.

    Добро знам да је из околине Медвеђе из тог рода Пауновић био и познати фудбалер ФК „Паризана“ 80. Година 20 века Благоје Пауновић, а и његов син Вељко Пауновић је изгледа још фудбалер а отац Благоје Пауновић чиними се да је сада тренер.

    Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце, југ Србије
    5.новембар 2013.г. Власотинце, република Србија

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Draza
    1. маја 2013. у 17:01
    http://www.selo-velika.me/?p=1599
    ПАУНОВИЋИ
    “ У Велику су доселили из Цеклинске Жупе. Одатле су селили у Србију (неки и сада живе у Туларима, Топлица). И Пауновићи код Липљана у Бабушу (у сливу Ситнице, на Косову) такође држе да су поријеклом из Велике.
    Презиме Пауновић присутно је у Србији (у Шумадији) и у Црној Гори (Зети, Пјешивцима, код Рожаја и Пиперима) али велички Пауновићи с њима нијесу у рођачкој вези.
    Пауновићи су од Пауна (Пана) који је имао синове: Неда, Крим(в)ана и Љука.
    Од Неда је Илија а од Илије Милош и Панто.
    Од Милоша су Андрија и Радоје. Од Андрије: Јефто и Милић, од Јефта: Радомир (његови Панто и Радослав), Димитрије (његови Момчило, Вуче, Влајко, Станко, Ранко и Ратко), Љубо и Илија (чији је Станиша). Милошев је и Радоје, од кога је Радојко, његов Алекса, а Алексини: Милош (његови су Радмило, Неђељко, Радојко и Гојко), Радоје (чији су Срђан и Светозар), Мирослав и Драгослав Драго.
    Панто Илијин имао је: Јосифа, Петара, Павла и Миливоја.
    Јосифови су Вуко, Љубомир и Вукашин.Љубомир је имао Панта, Вукашин: Рада (чији су Ненад и Предраг), Радивоја (чији је Љубиша), Јосифа (чији је Блашко), Зорана (чији је Вукашин) и Миловоја (чији је Милан); Петар: Мираша и Станишу (чији су Радомир, Момчило и Бранимир); Павле: Неда, Бранислава, Добрашина (чији су Драган и Вујадин) и Бранка (његови су Добривије и Добромир).
    Од Крим(в)ана су Милета и Мина. Од Милете: Вуле, а од њега Гавро и Саво (Савови Раде, Радисав, Вуко и Војо). Од Мине: Радун (чији су Јован, Миленко и Јеремија) и Михајло (чији су Трифун и Миљан).
    Љуко (Пантов) је имао Кика, Раја и Обрада.
    Од Кика су: Радош, Милутин, Милисав и Радосав. Радошеви су Радован (његови Радош и Радомир), Радивоје (његови Драго, Милутин, Милић, Божидар, Милован и Миличко), Вукашин (његови Милан, Илија, Мирко и Милош) и Добрашин (његови Милорад и ратомир); Милутин је имао Љуба (он Момчила) и Здравка (чији су Драго, Миомир и Милоје); Милисавови су Никодин (а негови Вучеља, Манојло и Божина Боро, а Борови Милан и Даган), Вучко, Михаило (његови Веселин и Вељко), Ристо, Чедо (његови Момо и Данило), Мило (његови Радисав, Милош и Марко), Ваку, Вујадина (чији су Миладин и Миутин) и Крста (чији су Тихомир (а његови Душко и Милисав) и Велимир Зеко (чији су Мишко и Предраг).
    Рале Љуков је имао Обрада и Миленка. Обрадови су Ново, Вучић, Павић. Павићеви Мирко, Вукајло и Раде. Миркови су Миодраг (његови Драгослав и Радослав), Миодаг и Милутин; Радев је Миљан, од кога су Видоје (његови су Маринко и Мирослав) и Данило (чији су Миљан и Раде); Вућућеви су: Бацо, Никола, Радун и Угрен (који је имао Стефана).
    Миленко Ралев је имао Радивија, Михаила и Миља. Радивојеви су: Добрашин (чији су Чедо и Драго), Вујадин, Вукашин (чији су Радојица и Небојша) и Томислав (ији је Љубиша); Михаилови су Милован (а његов Зоран), Милорад (његов Дејан), Драгољуб (његов Слободан), Бранко (чији су Маринко и Мило), Момчило (који има Данила и Марка) и Сава (чији је Младен); Миљов је Божидар (а његови Благоје, Драгоје, Славко и Здравко).
    (Напомена: овај родослов је преузет из књиге Милана Пауновића -Пауновићи под Чакором).
    Као и сви Величани и Пауновићи су се у минулим временима истицали патриотизмом, јунаштвом и погибијама.
    У борбама на Чакору, након Берлинског конгреса, погинули су Вукајло П. Пауновић (погинуо у Бјелухи идући из службе, убио га син Фера Шабовића, Плављанин) и Милисав И. Пауновић, водник (погинуо на Крљама у нашем земљишту, у одбрани чобана, убили га Руговци и аскери).На Скадру, у Првом балкнаским рату, напогинули су Јован и Новица Пауновић. Из заробљеништва у Неђмеђеру нијесу се врнули Никола (65) и Батрић (32).
    Посебно су велике жртве имали у Дургом свејстком рату, односно у геноциду 28.јула.1944 гиидне. Убијени су: С. Раде, Мирко, Марта, Милосава, Станица (18), Милојка (15),Видосава (12),(Михаило), Веселин (12),(Михаило) Рабија (15, (Михаило) Кристиња (14),(Алексина) Мика (38),(Алекса) Славка (5),(Алекса), Мируна (15),(Гаврова) Анђелија, Р. Роса, Даница,(Радован) Иконија (20),Тодора (60), Јефто, (Димитријевова) Добрица (24), (Димитријевова) Славка (четири мјесеца), Станија, Рада, Крсто,Дарка,(Миодраг) Страшимир (1);
    Иначе, у том рату на страни партизана борили су се: Војо, Недо, Вуко, Добрашин, Вукота, Милун, Богдан, Драгутин, Божидар, Милка (рођ. Шошкић), Љумомир, Бранко, Милутин и Љубо. У четницима су били: Божидар, Саво, Михаило, Милован и Димитрије.
    http://www.poreklo.rs/2012/03/01/paunovi%C4%87/#comment-104086

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    Миграције после ослобођења од Турака (1878.г):
    После ослобођења од Турака 1878.г, за становнике калне, као и за све ноовослобођене крајеве, настаје процес поступног увођења у кнежевину Србију.
    Од посебног значаја за село било је разграничење између Србије и Бугарске, сходно одлукама Берлинског конгреса из јула 1878.године, по коме је кална била граница Србије.
    Први попис становништва у ослобођеном селу и извршен је 1878.године и то је био основ за организовање општине али и за утврђивање државног пореза и других дажбина.
    По том попису каланска општина (са селима: Преслап, Градска, Јабуковик, Кална) према броју домаћинства је изгледала овако: Преслап(49 к), Градска (34 к), Јабуковик (59 к) и кална (96 к).
    Шест година касније 1884.године према попису у општини кална је стање овакво: Преслап (44 к), Градска (34 к), Јабуковик (48 к), Кална (90 к).
    Број становника се смањио, јер је на основу закона о аграрним односима од 1879.г. су сељаци из планинских села власинскога краја напустили планинска села и купили напуштене нтурске куће и поседе турских поданика у селима у Јужном поморављу, Јабланици и Пустој Реци.
    Користећи овај Закон, иселили су се:
    Из Ј а б у к о в и к а: Стојан Цветковић и Бранко Стевановић у Реткоцер, Аранђел Крстић, Никола Соколовић, Милош Петковић, Стојилко Спасић и Стеван Раденковић у Кацабаћ, Спаса Соколовић, Димитрије Станковић и Бранко Стевановић у Бучумет, све у срезу Јабланичком.
    Из П р е с л а п а: Драга Миленковић и Никола Миљковић у Лапотинце, срез Јабланички.
    Из К а л н е: Јован Стевановић, Урош Марковић, Станко Ђорђевић, Радован Димић, Мита Јанковић, Груја Јовановић, Васа Димитријевић, Радојица Вељковић, Глигор Петковић, Јован Стојиљковић, Дина Андрејевић и Наум Стојановић, сви у Кацабаћ, Недељко Митровић и Петар Цветковић у Прекопчелице, Панта Марковић у Штулац, све у срезу Јабланичком.
    Од породица исељених из Калне, у срезу Јабланичком, настали су ови родови:
    К а ц а б а ћ: Тричковићи, 3 куће; Јовановићи-Русинчани (по баби Русији), 21 кућа; Станкоићи, 8 кућа; Тодоровићи, 7 кућа; Љубеновићи, 25 кућа; Станишићи, 7 кућа; Милошевићи, 5 кућа; Павловићи, 6 кућа; Динићи, 8 кућа, Кузмановићи, 5 кућа; Јанковићи, 2 куће; Миленковићи, 4 куће; Ђорићи, 11 кућа; Вељковићи, 9 кућа; Митровићи, 1 кућа; Анђелковићи, 9 кућа; Митићи, 11 кућа; Ђорђевићи (Стојанча), 1 кућа; Ивановићи, 5 куће; Грујићи, 2 куће; Михајловићи, 2 куће; Младеновићи, 2 куће; Илићи, 3 куће; Радојчићи (Станко), 1 кућа; пешићи (Никола), 1 кућа; и Стојковићи, 3 куће.
    Л а п о т и н ц е: Игњатовићи, 3 куће, миленковићи, 2 куће, Игњатовићи (Драгољуб) 1 кућа.
    П л а в ц е: Недељковићи, 3 куће; Ранђеловићи, 6 кућа.
    П р е к о п ч е л и ц а:– Митровићи, 3 куће; Станковићи-Чокини, 4 куће; банковићи, 2 куће.
    С т у б л а:-Пејчићи, 2 куће.
    Ћ у к о в а ц:-Тричковићи, пореклом из околине трна, ,одатле дошли у Калну, а из калне у Ћуковац, 10 кућа.
    Ш т у л а ц:– Јовановићи, трећи род 6 кућа; Драгановићи, 6 кућа; Костићи, други род, 4 куће и Костићи, трећи род, 2 куће.
    http://www.poreklo.rs/2014/01/06/poreklo-prezimena-selo-kalna-crna-trava/

    Одговори
  • Милан

    Имате ли неки податак о породицама из села Рујковац (о пореклу, времену досељивања)?

    Одговори
  • Ivan

    Poštovani, da li možete da mi kazete nesto vise o poreklu Nikolića iz Petrilja, Opstina Medvedja? Hvala unapred

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top