Порекло фрулаша Боре Дугића Reviewed by Momizat on . Рођен: 10. јун 1949. село Ђурђево, између Раче и Тополе, централна Шумадија Родитељи: отац Живадин, рођен у Ђурђеву, грађевински мајстор, мајка Станица Миленови Рођен: 10. јун 1949. село Ђурђево, између Раче и Тополе, централна Шумадија Родитељи: отац Живадин, рођен у Ђурђеву, грађевински мајстор, мајка Станица Миленови Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Катарина Вуковић » Порекло фрулаша Боре Дугића

Порекло фрулаша Боре Дугића

Рођен: 10. јун 1949. село Ђурђево, између Раче и Тополе, централна Шумадија

Родитељи: отац Живадин, рођен у Ђурђеву, грађевински мајстор, мајка Станица Миленовић Митровић, рођена у селу Саранову (три километра од Ђурђева), домаћица.

Крсна слава: Свети Архангел Михаил (Дугићи), Свети Никола (Миленовићи).

О прецима: Деда по оцу се звао Миливоје, свирао је фрулу и поред њега сам и сам заволео тај инструмент. Деда по мајци се звао Војислав. Он није свирао, али је зато ујак свирао, а мајка дивно певала, тако да сам од обе линије наследио ген за музикалност. Баба Наталија, очева мајка води порекло од Ђукића. Она је била прави хајдук, опасна, отресита жена којој ништа није могло да промакне. По њеној линији сам у сродству са председницом Скупштине Србије Славицом Ђукић Дејановић. Прапостојбина те моје бабе Наталије је село Брегово, иначе српско село у Бугарској. То је прво село на које наиђете када пређете границу са Бугарском… Баба по мајци, Ангелина је старином од Настића. Они су такође дошли одоздо, из Црне Горе или са Косова. Деде и бабе су ми били земљорадници.

О пореклу презимена: Највише сам о свом даљем пореклу сазнао од мог земљака, чувеног етнолога и новинара Милета Недељковића, који се професионално бавио миграцијама у централној Србији, али и од Роберта Радића из Доње Раче, иначе Милетовог ђака. Он је истраживао порекло неколико фамилија, баш из села Ђурђева, где сам рођен, па између осталог и порекло Дугића. Сазнао сам, између осталог, да Дугића има веома мало. Све што их има, а има их и у Босни – потурчених, стигли су тамо, одавде из Шумадије. Елем, моји преци потичу из племена Палавестра, који су живели у околини Скадра. Бежећи од Турака мигрирали су северно, и тако стигли до централне Шумадије. Палавестре су, иначе, најбројније у овом региону, с тим што су вековима преузимали различита презимена, па су се тако њихови корени временом заборавили. Верује се да су наши стари узимали друга презимена, јер су већином одлазили у хајдуке, те су исписујући тиме своју судбину црним словима једноставно били приморани да на тај начин сакрију свој идентитет и спасе живу главу. Етимолошки, најближи свом древном презимену остали су извесни Палавестрићи из околине Ваљева. Но, нису само чемерна времена крива за то што смо позаборављали ко смо и одакле долазимо, већ, морам рећи и наша навика небележења! Уколико бисте изашли сада на улицу и зауставили неколико пролазника са питањем, да ли знају како им се звао прадеда, запањили бисте се колико њих не би знало да вам да одговор на то питање.

Породичне анегдоте: Мог деду Миливоја су у јеку Другог светског рата оптужили да је чувао неког партизана, па га одведу у Тополу – да га обесе. Неколико недеља су га мрцварили тако што би сваки божји дан, по два сата био вешан испод мишки, не би ли признао… Срећом, неки од сеоских главешина сведочио је у његову корист, те га нису обесили, него је после отприлике три недеље пуштен. Деда Миливоје је иначе у Првом светском рату био у заробљеништву и то у два наврата. Пола године у Мађарској, а потом и у Аустрији.

Друга анегдота је везана за мог оца, који је рођен 1931. године. После ослобођења партизани су га терали да сруши започету цркву у Ђурђеву, која још није била ни освећена. На том месту су намеравали да направе Задружни дом. Међутим, мој отац је одбио да то уради! Црква је, ипак, напослетку срушена и могу само рећи да је већина оних који су учествовали у њеном рушењу судбински лоше завршила.

Веома је интересантна и прича зашто је моја мајка носила два презимена. Наиме, пошто су се Миленовићи били поделили на оне који су остали да носе то презиме и оне који су узели презиме Митровић, она је носила оба, не би ли се знало да је „од Митровића, који су потекли од Миленовића“. Иначе, певала је као славуј, нарочито на обичајним окупљањима, после жетве, вршидбе или косидбе. Са још две жене је певала такав троглас, какас сам касније још једино у чуо у истарском певању.

Породица: Супруга Милица, ћерка Бојана (дипломирани костимограф) и син Бојан, који је завршио музичку продукцију на Берклију у Бостону, ради у Њујорку у великом музичком студију „Легаси“ као музички продуцент, аранжер, композитор, бас гитариста, инжењер звука.

Биографија: Завршио гимназију и Вишу педагошку школу, одсек математике у Крагујевцу. Био секретар КУД „Абрашевић“ у Крагујевцу. Члан великог народног оркестра РТС. Као солиста фрулаш снимио више од десет албума.

ИЗВОР: Катарина Вуковић, новинарка, за портал Порекло


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top