Род Брњоша у селу Увјећи у Зупцима спада у старије зубачке родове. Први нама познати предак из овог рода, Томо Брњош, помиње се у Увјећој 1715. године. Овај податак указује да су Броњоши били у Увјећој још у XVII вијеку, а можда и раније, нашта указује и
податак из „Општег листа манастира Тврдоша“ који датира с краја XVI и почетком XVII вијека гдје се помиње петнаестак имена из Увјеће приложника овог манастира.
Прича се да су Брњоши старином од Риђана однекуд од Никшића и да су преко успутнице на Превлаци доселили у Дренови До и одатле у Увјећу. Према запису Ђорђа Обренова Брњоша, почетком XIX вијека у Увјећој је живјело осам породица Брњоша чији су се домаћини звали: РАДЕ, СИМО, МИЛОШ, НИКОЛА, ПАЈО, РИСТО, НИКОЛА и МАРКО. Међу њима су се разликовала два огранка: „Велики“ и „Мали“ Врњоши.
РАДЕ БРЊОШ je имао синове Сава, Toшy, Тома и Пера.
Саво Paдов је умро млад.
Тоша Paдов се одселио у Кремени До и имао је синове: Ђура, Пера и Јова.
Томо Paдов Брњош имао је три кћерке – Мару, Анћу и Стану.
Перо Paдов се одселио у Србију и његово потомство није познато.
СИМО БРЊОШ – је имао два сина: Николу и Обрена.
Никола Симов Брњош је имао 5 синова: Данила, Вида–Видака, Шпира, Сима и Божа.
Обрен Симов је умро у Америци неожењен.
МИЛОШ БРЊОШ – је имао сина Риста и четири кћерке — Стану, Милицу, Гуру и Симану.
Ристо Милошев је умро без порода.
НИКОЛА БРЊОШ – је имао синове: Вучка, Јова и Риста.
Вучко Николин је имао сина Богдана који је као дијете погинуо од грома и кћерке: Стану и Јовану.
Јово Николин је имао сина Илију (1884—?) и кћерке Стану и Анђу.
Ристо Николин – је имао кћери Милицу и Васу.
ПАЈО БРЊОШ – је имао синове: Лазара и Гаврла и кћерке: Јовану, Савку и Анђу.
Лазар Пајов је млад умро и није се оженио.
Гаврло Пајов је имао синове: Душана и Обрена и кћерке: Петру, Јоку и Зелу.
РИСТО БРЊОШ је имао сина Тома и кћерке Аницу, Јовану и Милицу.
Томо Ристов је имао два сина, који су рано умрли, и три кћерке: Ану, Јоку и Обренију.
НИКОЛА БРЊОШ – је имао синове: Јова, Гаја и Kocта и кћерке: Ану и Петру.
Јово Николин – има синове: Слободана, Николу и Рада.
Гajo Николин има синове: Божидара и Милорада и кћерке: Радојку и Љубу. Живе у Зрењанину.
Косто Николин има сина Драгана и кћерку Олгу.
МАРКО „МАЛИ“ БРЊОШ – je имао четири сина: Луку, Божа, Милана и Јована и три кћерке: Васу, Анђу и Госпаву.
Презиме БРЊОШ је толико ријетко да га ван требињског подручја налазимо само тамо гдје живе потомци зубачких и требињских Брњоша. Међу званичним именицима презимена у српским земљама га не налазимо. Па и у Београду међу 7оо.ооо телефонских
претплатника помињу се само 6 лица са овим презименом.
У Увјећој је, по запису О. Козића, 1903. било 7 кућа Брњоша. Данас нико од њих тамо не живи.
Брњоши славе Аћимовдан (22. октобра).
ИЗВОР: Рајко Пантов Вукашиновић, Зубци под Орјеном у Херцеговини, Београд, 2006, стр. 604-605.
13. септембар 2018. у 15:38
Војислав Ананић
БРЊОШ (п), у Кременом Долу и Увјећој (Површ, Требиње). У Кремени До Брњош је дошао из Увјеће око 1870. године “на женинство”. У Увијећу су доселили из Дренова Дола у Зупцима прије “120- 130 година”. Славе Аранђеловдан (75:1236.1237).
Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.