Порекло презимена Милуровић

6 коментара

1. 23. октобар 2012. у 09:06

   zoran zmrzlikar

   Jako mi je potrebno da saznam poreklo prezimena MILUROVIC.Pomagajte…:-)))

   Reply

   • 10. јун 2015. у 15:05

     Војислав

     Милуровићи потичу од племена Милур који су на Балкан дошли заједно са Турцима ,предпоставља се да су пореклом из Индије,били су Турски Коњушари,живот у Србији од 1389 године,тј од Косовске битке па на даље за њих је био много бољи него што је био у Турској,годинама су стицали богатство у виду стоке и земље,почели су да се баве продајом стоке и поврћа ,када су Срби у 19 веку кренули у протеривање Турака ,многе Турске породице су одбиле да оду,и прелазиле су у Православље и на своја презимена додавали наставке ић ,овић ,вић ….тако су Милури постали Милуровићи,били су велика фамилија ,последње пописани старешина те фамилије је Елмер Милур ,можеш то пронаћи у књизи Корени и Помени ,Душана.Г.Ковачевића ,Милуровићи су остали у селу Угриновци надомак Земуна,и сада су једна од најбогатијих фамилија у том селу,све остале породице са тим презименом које се појављују у другим местима,практично воде порекло из Угриноваца .

     Reply

     • 14. август 2018. у 19:02

       Aleksandar

       Pozdrav Vojislave,

       Čitam tvoje objasnjenje i geneologiju prezimena Milurovic, pa imam par nedoumica u odnosu na informacije koje su napisao.

       Naime, ako su preci porodice Milurovic dosli sa Turcima na Balkan, kako to da se pojavljuju u popisu u selu Ugrinovci iz 1780-ih (sa istina Elmerom staresinom), tj. Kako se tada pojavljuju kao Milurovici, a ne Miluri? Posto si napisao da su mnoge turske porodice u 19. veku uzimale ‘ić’ kako bi se posrbile. Sa druge strane, Ugrinovci nisu pripadali Turskoj jos od austrijsko-turskog rata koji su Srbi iskoristili kao momenat za seobu u severnije krajeve.

       Takodje, ako su bili imucna porodica, kako je to prezime toliko retko, odnosno kako je moguce da su se zadrzali samo u Ugrinovcima nadomak Zemuna?

       Dodatno, turski konjusari iz Indije? Jel su oni bili neko nomadsko plume? Osmanlije nikada nisu dosle do Indije, niti odatle crpeli resurse, citaj basibozuk.

       Svakako, informacije koje si izneo su vrlo interesantne, ali bih te zamolio da napises I izvore.

       Veliko hvala i pozdrav!

       Reply

       • 18. јануар 2022. у 09:07

         Vladimir

         Vesselin Milloroviz se pominje u Sremu, 1720 godine u dokumentu mitrovačkog provizorata.

         Reply

2. 23. август 2024. у 16:58

   milurovic

   Породица Милуровић потиче из данашње северне Албаније, по предању породице тадашње Црне Горе и везује се за катун Милур (данас локација ‘земље Бериша’, алб. Berishe vendit), источно од реке Дрим, језеро Комани . ‘Милур’ има корен у речи ‘miluri’ што на данашњем албанском значи ‘мир’. Такође, корен ‘милур’ постоји као део келтске сложенице ‘mil-ur’ (mil – шума/дрво у неким контекстима и ‘дивљи’; ur – човек, данашње енглеско ‘ser’ има корен у овој келтској речи), што може претпоставити и келтску припадност корену презимена (Скордисци и друга племена сродна келтско-илирском наслеђу Балкана). Сви Милуровићи имају српски идентитет, славе Никољдан од старине, по усменом предању још из прапостојбине, средњевековног града Коњуха (данас Елбасан) и долине реке Шкумбе, данашња Албанија.

   Милуровићи припадају старином племену Клименти или Клименте, како су били и познати по доласку на просторе Срема у оквиру прве велике сеобе Срба крајем 17. века под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића. Први познати предак је Веселин Милуровић (пописан у селу Витојевци, 1720.године), део војске патријарха Чарнојевића са којом је прешао реку Саву и сместио се уз најближе место ‘преко’ (старо село Витојевци). Имао је синове Милутина и Бајка које је добио по доласку на просторе Срема из непознатог брака. Након доласка католичких Климената, углавном увелико поарбанашених, у другој сеоби Срба после 1735.године (села Никинци, Платичево и Хртковци), како би ‘избегли унијаћење’ и поновно ‘арнаућење’, Милуровићи су се ‘померили’ према Дунаву у село Угриновци где живе и данас.
   Интересантно је прича да од доласка на просторе Срема, Милуровићи нису спремали жито уз славски колач за Никољдан, јер ће ‘жито спремати кад се врате на огњишта’. Тако је било све до половине 20.века, када се ово ‘изобичајило’ и остало само као подсетник да је ‘тако некад било’.

   Према попису села Угриновци из 1785.године, кућедомаћин братства, потомак Милутина, је Јелисеј (у књизи ‘Помени и корени – Угриновци’ погрешно интерпретиран као Елмер, оригинално црквено словенски запис црквеног пописа Єлисеѷ) са браћом Теодором и Лазаром. Потомци другог брата (Бајко) нису рођени у Угриновцима (упис у црк. књиге од 1767.године) и није познато где је он био ожењен, тј где су ‘уписани’. Бајкови синови придружили су се братству после 1785.године. где су рођени и њихови потомци (уписани у црк. књиге цркве у Угриновцима).

   Породица Милуровић је од реорганизовања Сремско-славонске Војне крајине од 18.века била граничарска породица све до њеног распуштања 1870.-их (део шимановачке сатније, углавном у оквиру коњице). Познато је да је постојала велика слога и да се фамилија помагала ‘одвајкада’, те и да ко се ‘делио’ из куће, добијао је и више него што му је потребно. Уосталом, тако је и данас.

   Сви који носе презиме Милуровић потичу из истог корена и данас живе у Угриновцима, Београду, Славонији, Новом Саду, Суботици, по белом свету.

   Reply

3. 6. август 2025. у 02:37

   Vladimir

   Занима ме да ли неко има податак о Стевану Милуровићу из шеснаестог века? У документу су осим Стевана наведени и остали домаћини у селу, “број нумери и црква од плетери!”
   Што се тиче историје постоје подаци да су преци Милуровића у Србији од треће деценије шеснаестог века. На Руднику. Ту су се доселили из Херцеговине. Имали су привилегије по основу влашког статуса. У Витојевце су прешли крајем века. Аустријанци су хтели да опорезују Витојевчане после 1720 па је дошло до напуштања села.

   Reply