Милаковић

24. фебруар 2012.

коментара: 2

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Милорад Богдановић

    Презиме Милаковић први пут се спомиње у жупи Лука, у граду Дријева, једном од најважнијих тргова у Босанском Краљевству, а налазило се на ријеци Неретви у близини Габеле. У овоме граду спомиње се 1419. године Радосав Милаковић, трговац.

    Милаковићи се 1834 године спомињу у Далмацији, у селу Мосећа код Дрниша и Седрамићу јужно од Петрова Поља као православци, католици и унијати.

    У Шематизму митрополије дабробосанске за 1882. годину, ово презиме се спомиње као слављеници девет различитих слава. Махом се спомињу на простору око Бања Луке и Градишке, а у мањем броју око Кључа, Приједора, Травника, Тешња и Прњавора. Најбројнији су слављеници Ђурђевдана, у парохији:Бањалука, Бистрица (Ивањска) бањалучка и приједорска, Гомионица и Лепеница код Прњавора; а Јовањдана у парохијама: Градишка, Ламинци, и Јунузовци, као и Соколово код Кључа, Шљивно и Травник. Свакако, Милаковићи су најбројнији у парохији Бистрица бањалучка, махом око данашњег Поткозарја (Ивањске) гдје поред Ђурђевдана још славе Св. Василија, Пантелиндан и Часне Вериге. Почетком прошлог вијека један породица из Ивањске преселила се у Богдановиће, у селу Јелићка, гдје се и данас налазе. И они славе Ђурђевдан, а спомињу Срђевдан.

    Милаковићи се спомињу 1883. године у епархији Горњо-Карловачкој као слављеници Стевањдана, Ђурђевдана и Никољдана, али нажалост овдје се не спомињу парохије и села гдје су настањени.

    У Славонији, Милаковићи су доста бројни, исто као и на простору између Врбаса, Сане и Саве, што је још један од бројних примјера сродности и пресељења Срба с једне на другу страну Саве. То показују и најбројнији слављеници Ђурђевдана и Јовањдана, у овој епархији, гдје још славе Никољдан, и Стевањдан, али и Василија Великог, Арх. Гаврила и Игњатије. Махом су настањени на простору око Грубишног поља, Бјеловара и Копривнице, гдје су се досељавали у 17 и 18 вијеку.

    Препис:
    1.//bs.wikipedia.org/wiki/Drijeva
    2.проф.Новак Мандић Студо, Српске породице војводства Светог Саве, стр. 327
    3.Александар Бачко, Породице далматинских Срба, Београд 2008., стр.297/8
    4.Шематизам православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за 1882, Сарајево, 1882 године.
    5.Шематизам православне српске дијецезе Горњо-Карловачке за 1883, Панчево, 1883.
    6.Шематизам православне српске епархије пакрачке за годину 1898. у Пакрацу 1898.

  2. Војислав Ананић

    МИЛАКОВИЋ (п), у Јасеници и Арбаначкој (Луг, Требиње). Према предању, живјели су у некадашњем насељу званом Село код Јасенице, али су га око 1700. године напустили и засновали ново насеље на “Прловитој Влаци где и данас живе”. (Вјероватно се овдје мисли на Јасеницу, Р.М.). Милаковићи су живјели и у селишту Думице “које је још старије селиште од Села”. Њихов предак који се настанио на Прловиту Влаку звао се Милак и по њему је настало ово презиме. Дедијер каже да је “и Димитрије Милаковић писац историје Црне Горе од ових Милаковића”. Славе Јовањдан. Има их у Љубињу, гдје су доселили око 1810. године из Јасенице. Славе Ђурђевдан (59:268, 269,287). У Арбаначку су Милаковићи прешли из Јасенице и “настанили се на Врећине стаје” (75:1187). Поменути историчар Димитрије Милаковић (1804-1858) је из Јасенице. Био је Његошев секретар и секретар књаза Данила. Објавио је Српску граматику (1836) и уређивао Алманах Грлица (1835-1839). Најпознатије му је дјело Историја Црне Горе, Задар, 1856. (77/6:106).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.