Порекло становништва села Раникуће код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
У равници на лијевом бријегу Заломке, на висини око 840 метара, на осојној страни Дебелог Брда.
Сељаци су доста имућни и сви су слободни. Куће су доста разбијене. Не дијели се на групе.
Прије се село звало Тировином по мусломанској породици Тировићима који су и засновали село. Име Раникуће није најјасније.
Распознају се селилшта породица Тировића и Шерића које је куга поморила. На Костадинима има једа средњевјековна гробница, а код брда Покривеника развлаине старе турске куле и неке цркве коју је градио, како веле, Херцег Шћепан. Осим тога, по разним главичицама нађе се гђекоја гробница.
- Од данашњих породица најстарији су КЕШЕЉИ. Старином из Дробњака, од Церовића, живили су на Граову, на Трусини и у Лукавцу, где их и данас има. Славе Ђурђевдан, прислужују Аранђеловдан.
- ЗЕЧЕВИЋИ су старином из Зете, живјели у Бањанима под именом Баћевићи, одакле су прије 135 година доселили у Колешко, а из Колешка прије 65 годна овамо. Још их има у Невесињу. Славе Јовањдан, прислужују Св. Саву.
- МАЧЦИ су од оних из Пирагића.
- ГУТИЋИ од оних из Пирагића.
- Мусломани ШАБОВИЋИ су старином од Маркита сердара из Гацка. Потурчили су се прије 100 година. Живјели су у Борчу и Лукавцу, одакле су доселили прије 20 година.
ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Коментари (0)