Порекло становништва села Трњинића Бријег (данас Трнинић Бријег), општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.
Трњинића Бријег је као и сва села Доњег Унца дуго а уско село! Но дужина села не иде истим правцем којим и дужина Уначке Жупе него се с овом унакрсно сече. Стога свако ово село има у своме саставу по комадић жупе и но комадић свију оних страна, заравни и плећа што се изнад Жупе узвијају на обе стране све до планинских коса, као скрајњих граница видика. Село има природне границе само према западу и истоку. На западу чине границе Мисије и Јадовник, на нстоку Клековача и Црвљивица. Према југу н северу нема никакве видне границе, а ни по удаљености кућа не може се распознавати где престаје једно село а отпочиње друго.
Земље за обраду и за друго искоришћавање на разноврсним су положајима.
Оранице носе ове називе: Завође, Голубић, Дробњак, Бријег, Брдо, Рујарицс, Ћулум, Миљачевац, До Перића, Кукуријеково, Дуге Њиве, Језеро, Каменица, Ђудуровац, Речковац, Шљемешце, Увала.
Ливаде: Драга, Поток, Ћулум, Бара, Метла, Подови, Бијесне Долине, Стражбеница Мала н Велика, Увале, Брезовача, Брда, Лисине, Оклинак.
Пашњаци: Голубић, Дереж, Мисије, Злорад, Брина, Каменица, Метла, Главичица, Руњева Њива, Тавани.
Шуме: Мисије, Јадовник, Тавани, Долац, Луњевача, Лисина.
Воде: Унац, Дробњак, Рајиновац. Овај задњи тече границом до Дрвара.
Извори: Ромића Точак, Миљачевац, Перића Врело, Радиновац, Звечак, Здјекица. На Подовима и на Каменнци нема живих вода. Тамо употребљују кишницу из бунарева сувозидних или у новије доба и цементираних. Једино у Оташевцу има мало вреоце. Млини су на Дробњаку. Они могу подмиривати потребе села.
Колиба има на више места, тако: над Брином 10, у Бијесним Долинама 4, Под Огратком 3, у Оташевцу седам. Већином су и летње и зимске, тек неколике само летње.
Село је разбијеног типа. Дели се на шест крајева: Трњинића Бријег, Прњавор, Каменица, Црвљивица (Речковац), Подови, Оташевац. Има свега 100 кућа. У главном крају, Трњинића Бријегу, куће су прилично наблизу, тако да овај крај пружа вид напола збијеног насеља. Занимљива је чињеница да крај Прњавор нема везе с осталим селом. Раставља их земљиште села Дрвара. Тај крај је некада ага Трњинића Бријега добио у мираз па га и припојио овом селу.
У селу је седам гробаља: Дрвара, Плећ, Дражица, Ћулум, Каменица, Црвљивица, Брдо. „Прњавор се копа на Спасовини.“ (Овако народ каже, уместо: „Мртваци из Прњавора копају се…“).
Село је добило име по најстаријој и најснажнијој породици. Крајеви су углавном добили називе због свог положаја и облика. Прњавор можда због некадашњег манастира негде у близини (на Спасовини?).
На земљишту Трњинића Бријега нису досада нигде опажени трагови или остаци каквих старих насеља ни давнашњих грађевина.
Порекло породица.
— Трњинићи (21 к.) славе Стевањдан. За њих је већ речено да су старином из Херцеговине а овамо дошли из Далмације.
— Бањци (9 к.) славе Јовањдан. Доселили пре буне из Дринића. Били право у Шиповљанима. Отуда побегли од куге и настанили се овде.
— Кецмани (9 к.) славе Вартоломијевдан. После Трњинића они су овде најстарији. Обрад Кецман казује да су њехови стари доселили из Равних Котара одмах када и Трњинићи. Овде се једни прозвали Трикићи и Материћи.
— Владушић (1 к.) слави Св. Враче. Доселно нз Тишковца по окупацији.
— Буцало (1 к.) слави Ђурђевдан. Приженио се пре 20 г. у кућу Владушића, дошао из Тишковца.
— Срдић (1 к.) дошао пре 20 г. из Бастаха.
— Кнежевићи (2 к.) славе Никољдан. Доселили по окупацији из Отона.
— Грубори (4 к.) славе Ђурђевдан. Доселио пре 80 г. из Плавна у Далмацији.
— Материћи (10 к.) славе Вартоломијевдан. Они су од рода Кецмана. Прозвани овако по своме претку који је добио издевено име Матера.
— Дешић (1 к.) слави Никољдан. Доселио но окупацији из Отона.
— Дукић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Жагровића у Далмацији.
— Сопић (1 к.) слави Јовањдан. Доселили пре 70 г. нз Дринића. Звали се Бањци па по нретку им Стојану, прозваном Сопо, добили ново презиме.
— Видовић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао мало пре буне од Видовића из Штрбаца.
— Арсићи (2 к.) славе Ђурђевдан. Доселили пре којих 70 г. нз Тишковца.
— Додизи (1 п. Додиг, 10 к.) славе Ђурђевдан. Доселили врло давно по свој прилици из Далмације! После Трњинића н Кецмана они су најстарији овде. Они што су у Црвљивици изишли тамо с кућом још пре буне.
— Сабљићи (9 к.) славе Никољдан. Доселили из Грахова пре 100—120 г.
— Деснице (2 к.) славе Никољдан. Доселили по окуиацији из Срба.
— Тањга (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Далмације.
— Јаглице (3 к.) славе Јовањдан. Доселили по окупацији из Лике.
— Марић (1 к.) слави Аранђеловдан. Прешао овамо из Тишковца пре 20 г.
— Бошњак (1 к.) слави Трипуњдан. Дошао по окупацији из Црног Врха.
— Трикићи (7 к.) славе Вартоломијевдан. Они су од рода Кецмана. Прозвани овако по деди Трики (Тривуну).
— Родић (1 к.) слави Аранђеловдан. Доселио из Тишковца ио окупацнјн.
— Миљевић (1 к.) слави Стевањдан. Доселио пре буне из Раљевца у Далмацији.
Селили су одавде: Ризвани у Славоннју, Трњинићи у Добрњу, Додизи у Лијевче, Кецмани у Лијевче, Сопићи у Лијевче, Грубори у Овче Поље.
Изумрли су Ромићи.
ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.
17. јануар 2020. у 21:16
Slavko Gruber
Istraživajući poreklo prezimena Gruber naišao sam na podatak da je prezime Gruber upisano kao svečar krsne slave Đurđevdan u mestu Trninića-breg 1883. godine (videti: Šematizam Pravoslavne Mitropolije i Arhidejeceze Dabro- Bosanske iz 1882. godine, selo Trninića-Breg).
Međutim, u knjizi (Poreklo sela Trnjinića Brijeg, danas Trninić Brijeg),opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića “Unac” iz 1933-34. god.) umesto prezimena Gruber, pojavljuje se prezime Grubor, koji su se u Trninića brijeg “doselili pre 80 godina”.I Grubori slave Đurđevdan.
Iz gornjeg teksta vidljivo je da pre 41 godinu, tj. 1883. godine Grubori nisu na popisu svečara slave Đurđevdan u Trninić-bregu.
Prema neproverenim podacima do kojih sam došao u razgovoru sa viđenijim čovekom, koji se preziva Grubor, isti mi je objasnio da smo mi iz istog plemena, a da je to čuo od svoga pradeda.
Ako neko ima saznanja o gore navedenom molim za odgovor.