Попис Клишког санџака из 1550. године (Буковица)

14. новембар 2012.

коментара: 1

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге „Опширни попис Клишког санџака 1550. године“, у којем се помињу Срби настањени у далматинској Загори, Лици и Крбави.

НАПОМЕНА: Текст из књиге коју су обрадили Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић, а приредила Бехија Златар, преносимо у оригиналу. 

НОВИ ХАСОВИ

Његове екселенције Цара, чувара свијета, нека потраје његова власт,

преко ријеке Крке, у кадилуку Скрадин, у ливи Клис

  

  1. 6.     БУКОВИЦА
  • Добила име по истоименом предјелу у Далмацији, у задарском залеђу.

Село ГОРЊЕ и ДОЛЊЕ КРУШЕВО, мезра БРШТАН, мезра НОВОСЕЛ, ДУБТИШИНЕ, мезра РИБНИЦА, мезра КРТИЧИЋ ПОЛАЧА, у близини тврђаве Обровац, припада Буковици (Кућа: 18, Примићур: 1)

  • Данас Крушево, југозападно од Обровца
  • Вјероватно бивше насеље Брештани, југоисточно од Обровца

–        Петар, син Радоја, примићур

–        Павел, син Милка

–        Иван, син Радича

–        Лука, син Петра

–        Радич, син Микуле

–        Богдан, син Радоја

–        Иван, син Милехне

–        Радивој, син Гргура

–        Иван, син Степана

–        Мартин, син Радојине

–        Вукашин, син Смољана

–        Грубиша, син Томе

–        Степан, син Миховила

–        Радивој, син Петра

–        Ико, син Марка

–        Јаков, син Божидара

–        Мартин, син Јураја

–        Јурај, син Гргура

 

Село ГОЛУБИЋ, припада Буковици (Кућа: 11, Примићур: 1)

  • Данас насеље источно од Обровца

–        Никола, син Ивана, примићур

–        Вукић, син Радоја

–        Шимун, син Бранка

–        Мартин, син Петра

–        Бориша, син Павела

–        Никола, син Веселина

–        Владосав, син Павела

–        Драгић, син Радојине

–        Драгић Ковач (мој додатак – можда се ради о занимању, а не презимену)

–        Миливој, син Тврдка

–        Вукосал, син Павела

–        Радич, син Вукића

 

Село ВРУЧАН, друго име ВАСИЧАНИ (Кућа: 5)

–        Марко, син Вукдрага

–        Вукдраг, син Ивана

–        Вукобрад, син Радосава

–        Радојина, син Тврдка

–        Драгоје, син Ивана

 

Село БОГАТНИК, припада Буковици (Кућа: 19)

  • Данас насеље југоисточно од Обровца

–        Али, син Милосава

–        Курд, син Вукмана (мој додатак – турско име Курт(а) одговара нашем Вук)

–        Иван, син Миладина

–        Лука, син Вукоте

–        Лука, син Вукашина

–        Никола, син Грубише

–        Марко, син Борисалића

–        Иван, син Боготе

–        Матијаш, син Вукмана

–        Павел, син Вукмана

–        Тома, син Вукшића

–        Петар, син Марка

–        Иван, син Цветана

–        Ивко, син Миладина

 

Напомена А.М. – и данас у северној Далмацији, у задарском крају, постоје презимена Вукша, Вукшић као и Вукман (православни хришћаник још у 17.веку)

 

СВЕГА:

села: 4

кућа: 48, свака кућа по 150, филуријска пристојба 7.200

примићур: 2

 

ИЗВОР: Опширни попис Клишког санџака из 1550. године (кликните на линк). Обрадили: Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић, приредила Бехија Златар, Сарајево, 2007.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    Буковица је кршевит крај у Сјеверној Далмацији, у троуглу између Бенковца, Обровца и Книна. На сјеверу је омеђен ријеком Зрмањом, на западу Каринским морем, а на истоку и југоистоку Крком. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга Задар – Книн. Честа је подјела на Горњу или Обровачку Буковицу те Доњу или Кистањску Буковицу. Највеће насеље унутар саме Буковице су Кистање, а на њеном сјеверном рубу се налази Обровац. Већа буковичка села су Билишане, Ервеник, Ђеврске, Ивошевци, Карин, Крушево, Медвиђа, Мокро поље и Жегар. Остала мања насеља су: Биовичино Село, Гошић, Какањ, Колашац, Крњеуве, Модрино Село, Нунић, Радучић, Смрдеље, Вариводе, Зечево, Бјелина, Бргуд, Брушка, Булић, Добропољци, Доњи Карин, Горњи Карин, Доњи Лепури, Кожловац, Лисичић, Лишане Островичке, Островица, Парчић, Поповићи, Родаљице, Билишане, Богатник, Голубић (обровачки), Каштел Жегарски, Комазеци, Крупа, Мушковци, Надвода, Затон Обровачки, Зеленград.

    Извор: Тромеђа Далмације, Лике и Босне