Водич кроз Архив Србије – у потрази за породичним коренима Reviewed by Momizat on . Архив Србије, смештен у центру Београда, у монументалном здању изграђеном по пројекту чувеног руског архитекте Николаја Краснова, незаобилазно је место многих к Архив Србије, смештен у центру Београда, у монументалном здању изграђеном по пројекту чувеног руског архитекте Николаја Краснова, незаобилазно је место многих к Rating: 0
You Are Here: Home » Траг » Архиве » Водич кроз Архив Србије – у потрази за породичним коренима

Водич кроз Архив Србије – у потрази за породичним коренима

Архив Србије, смештен у центру Београда, у монументалном здању изграђеном по пројекту чувеног руског архитекте Николаја Краснова, незаобилазно је место многих који су се упустили у истраживање свог порекла. Портал Порекло је за вас сазнао шта све може да се пронађе и какве су процедуре за коришћење грађе у овој институцији од националног значаја.

Arhiv Srbije - zgrada u Karnegijevoj

 

Наш водич кроз Архив Србије је архивист мр Љубинка Шкодрић, која истиче да је у последње време појачано занимање за истраживање породичног порекла. „Од укупног броја посета Архиву Србије бар трећину чине они који трагају за подацима о својим прецима“, констатује она.

 

Кад неко дође у Архив Србије (Карнегијева 2, Београд) шта најпре треба да уради?

Наjпре треба да се региструје као истраживач у Архиву, то јест да попуни молбу за рад. Молба се попуњава једном годишње, за текућу годину. То се ради у Центру за информације Архива Србије где радници Архива упуте корисника какве су могућности за коришћење грађе, која су права и обавезе, као и све остало што може да занима неког од корисника.

Ко све може да се региструје као истраживач у Архиву Србије?

Истраживање у Архиву Србије је бесплатно и истраживач може бити било који грађанин Републике Србије и, пошто имамо споразум о специјалним односима, грађанин Републике Српске. За све остале, тј. стране држављане је предвиђено да им одобрење даје Министарство културе. То значи да они морају да се обрате Архиву Србије да би ми њихову молбу проследили на одобрење Министарству културе. Али, то није нарочито дуга процедура, већ је само потребно да се заинтересовани мало раније најаве. И за њих је услуга бесплатна и важи све као за грађане Републике Србије и Републике Српске.

Кад регистровани истраживач може да крене истраживањем?

После испуњавања молбе и по добијању информација корисник креће у истраживање. То се решава истог дана. Важно је само да дође пре 13,00, јер се сва архивска грађа која се требује до тог периода добија на увид истог дана. Остало се може добити на увид сутрадан, а рад у читаоници је радним даном од 8,00 до 19,00, а суботом од 8,00 до 13,00.

Кад истраживач дође у читаоницу како тражи попис за конкретно место или особу?

Постоје пописи архивске грађе у нашим читаоницама. Кад корисник пронађе то што га занима, он попуни реверс којим требује одабрану архивску грађу (на микрофилму) коју му донесе наш радник.

Коју врсту грађе могу да пронађу истраживачи породичног порекла?

Када је реч о истраживању породичног порекла, у Архиву Србије се породично порекло истражује на основу пописних књига становништва (само) из 19. века. При томе, треба имати на уму да се то односи на пописе становништва, које је живело у границама тадашње Кнежевине Србије, а затим Краљевине Србије. За крајеве ван тих граница немамо пописних података.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Наша препорука онима који почињу итраживање породичног порекла јесте да крену од пописа становништва из 1863. године. Тај попис становништва је најдетаљнији и рађен за целокупну територију тадашње Кнежевине Србије. Значи, сигурно ћете наћи информацију за свако место са тадашње територије Србије. И, што је најзначајније, у том попису сви становници су поименично пописани, за разлику од неких других где су пописане само „главе породице“ уз навођење броја чланова. Дакле, попис из 1863. је најисцрпнији и најзначајнији. После тога, када се обави увид у тај попис, треба видети шта има од података из осталих пописа становништва. Међутим, остали пописи становништва нису комплетно сачувани за целу територију. Код нас у читаоници можете добити списак области за које су сачувани пописи. Рецимо, за попис из 1884, а онда проверите да ли за место које које вас занима има сачуван тај попис. Иако је тај попис за нешто ширу територију Србије (ту је, на пример, укључен и Ниш), проблем је што је сачувано само 11 пописних књига. Све остало је уништено. Са друге стране, попис из 1863. има преко 200 књига.

Код нас је и иначе била пракса па су наше пописне књиге из 20. века уништаване. Сматрало се да нема потребе за њима, кад постоје матичне књиге, а пошто су и матичне књиге страдале током Другог светског рата сад ни од једних ни од других нема ни трага.

Шта још стоји на располагању истраживачима осим ових пописа?

Осим пописа становништва, за 19. век имамо и турске тефтере, који су из периода од 1815. до 1848, има их преко 600 и различитог су обима (неки имају свега пет листова). Турски тефтери, иако се зову турски тефтери, писани су српским језиком, на црквено-словенском, веома су читљиви и употребљиви, али већином нису за целокупну територију Србије већ се односе на поједине срезове, округе, нахије. Тако да морате проверити да ли постоји тефтер за област која вас занима. Најранији тефтери су из 1815. има их доста, од пописа стоке, становништва, механа… Ту се појављују углавном имена пописаних људи, али понегде има и презимена. Што се више напредује хронолошки појављују се и презимена.

На који начин се читају пописне књиге и тефтери?

И пописне књиге и тефтери су микрофилмовани. Веома је једноставно коришћење микрофилмова, али и arhiv - citaonica, pregledanje mikrofilmovaрадници у читаоници су ту да упуте свакога како да то користе.

Да ли се наплаћује услуга помоћи архивара, као што је то случај у неким архивима у окружењу?

Истраживање је бесплатно, а оно што ми наплаћујемо јесте уколико желите да направите снимак са микрофилма или да одштампате неку страну. Снимак са микрофилма је 20 динара, а нарезивање на компакт диск је 200 динара. Не практикујемо снимање на „УСБ“ флеш, због заштите од вируса. Искључиво нарезујемо на наш „ЦД“, а истраживач може да сачека да заврши истраживање и онда да тражи да му се нареже оно што га интересује. Наши радници у читаоници показују истраживачима како да означе оно што их интересује, како би знали шта треба да им ископирају.

Постоје ли неке рестрикције у коришћењу ових копија у погледу њиховог публиковања?

Потребна је сагласност Архива Србије уколико се архивска грађа објављује интегрално. Није спорно да истраживач презентујете резултате истраживања, на пример за одређену породицу, али уколико се објави целокупна грађа, рецимо цео тефтер за неку нахију, онда је потребно да се добије сагласност Архива Србије.

Колико у просеку треба долазака да се детаљно прегледа попис становништва?

arhiv - pregledanje mikrofilmaМоже се рећи да је за преглед пописних књига потребно у просеку два-три дана, сем у случају кад се истраживање прошири на неке посебне области. Све зависи од случаја до случаја.

Да ли су у Архиву Србије микрофилмоване и црквене матичне књиге?

Архив Србије не чува црквене матичне књиге, оне се чувају у локалним архивима. Треба погледати у Архиву града Београда и у конкретној општини. Иако су црквене књиге углавном чувају по архивима, негде се налазе и у матичним службама општина.

Иначе, црквене матичне књиге се и данас воде, али некад је у Краљевини Србији и Југославији, црква била ангажована од стране државе да води те књиге, тако да су оне најзначајнији извор за период Кнежевине и Краљевине Србије, као и Краљевине Југославије, до 1945. године.

Шта је са враћањем црквених матичних књига?

Држава је после Другог светског рата преузела црквене матичне књиге и у току је процес њиховог враћања црквама. Архив Србије је предложио да се ове књиге дигитализују и да се црквама дају снимци, а да се у Архиви задрже оригинали, јер је код нас адекватнија и боља заштита. Све то из разлога што црквени архив још увек нема своју зграду и што се највећи део црквене грађе налази у веома лошим условима у звонику Цркве Св. Марка. Самим тим, та грађа је веома угрожена и ми се већ дуги низ година залажемо да црквени архив добије своју зграду.

Којим редоследом је најбоље да се крене у истраживање?

Кад се крене у истраживање треба да се види да ли постоје сачуване црквене матичне књиге, да се оде на локална гробља, да се погледају подаци на надгробним споменицима, а тек онда да се дође у Архив Србије да се погледају пописи становништва.

Оно што треба да се има на уму јесте да већина становништва потиче из руралих средина, па немамо детаљније податке о њима јер су били земљорадници. Али, уколико имате податак да је неко од ваших предака био службеник, можете много више података да нађете. Пре свега можете наћи податке где је био запослен. У Кнежевини и Краљевини Србије вођени су шематизми, то јест државни календари за сваку годину, у којима се налазио попис свих државних службеника у одређеној години. Архив Србије чува Шематизме за период од 1854. до 1924. године. Ту се налазе подаци и за учитељицу и за писара и за судију… Буквално за све. И онда можете да пратите њихово кретање кроз службу за сваку годину. На основу тих података онда тражите архиву за установу где је био запослен, а на основу тога тражите његов лични досије. То се чува. Ако је био запослен у министарству просвете, тражићете га код нас, а ако је реч о учитељици тражићемо је у архиви те школе у локалном архиву. Зависи који је ранг установе. Ако је био професор универзитета, тражићете га код на у Архиву Србије. За период Краљевине Југославије персонални досијеи учитеља се чувају код нас, само за оне са териотрије Србије.

Да ли се у Архиву Србије налазе документа и за војне официре?

Ми имамо оцене официра до Првог светског рата. Остало је у Војном архиву.

Да ли у Архиву Србије има докумената који се односе на претке који нису са територије Србије?

Не. Али, постоје документа из 19. века која се односе на стране држављане који су тражили пријем у српско поданство, тј. држављанство. Она се налазе у архиви Министарства унутрашњих дела, чију архиву ми имамо. Дакле, уколико имате податак да је неки ваш предак дошао са стране, тражио пријем у српско држављанство, можете потражити код нас да ли постоји његов захтев и решење о пријему.

И, како се то тражи – само по имену и презимену или на неки други начин?

arhiv - knjigeНајбољи је начин уколико имате тачну годину. А уколико немате одредите неки распон година и за ту годину тражите регистре са именима и прегледате да ли се ту појављује. То ради истраживач сам, добије књигу регистара и претражује. Наглашавамо да је претрага под именом, а не под презименом, зато што су у то време регистри вођени под именом, азбучним редом.

Да ли се тај регистар односи само на људе који су у току неке године тражили пријем у српско поданство?

Не. Један регистар се односи на сва имена која су помињана у раду тог министарства у току неке године. Дакле, не односи се само на пријем у држављанство. Ту су сва имена, а ви тражите само одређену личност, под одређеним словом.

Колико у просеку траје потрага за именом у таквом регистру?

За увид је потребно максимално пола сата. Иначе, дневно можете требовати пет тих регистара, то јест за пет година.

Да ли постоји још нека грађа која може да послужи приликом истраживања порекла?

У Историјском архиву Београда постоје картони житеља града Београда. Неко ко је пореклом из Београда може ту да нађе податке за своје претке, али само за 20. век. Ту се наводи тачна адреса становања, чланови породице.

Шта је са грађом за оне који су пореклом из држава у окружењу?

Архив Србије има пројекат сређивања грађе за грађане српског порекла ван граница Србије. Сређујемо архивску грађу која се налази у Сент Андреји, Бечу, Трсту и Дубровнику.

Која врста грађе се тамо сређује?

То је углавном грађа из српских црквених општина, док је у Сент Андреји грађа епархије. Ми радимо на заштити, дигитализујемо, сређујемо и пописујемо. Сад је била изложба „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010. Из ризнице српске православне цркве Светог Благовештења“ на којој су могли да се виде пописи српског становништва у Дубровнику (слика лево).

У плану је да сређујемо архиву српске цркве у Шибенику пошто имамо информацију да је тамо грађа веома угрожена, да пропада и да би што пре требало интервенисати на њеној заштити.

Да ли постоји сарадња са архивом у Бечу?

Постојала је комисија која је радила на повраћају архива коју су Аустријанци однели и током Првог и током Другог светског рата. Нешто од тога је враћено, али се то односило на целокупну територију Југославије. Међутим, све то је ишло веома споро, а кад је дошло до распада Југославије то је и престало.

Иначе, током Другог светског рата Немци су преузели архивску грађу која се односила на Војводину. Та грађа се чувала на Петроварадину. Немци су је однели у Беч. И кад су то прегледали и схватили да са становишта немачког народа та грађа није нарочито занимљива, јер се испоставило да има мало података о немачкој националној мањини (они су мислили да ће преко те грађе доказати да су Немци били доминантни, али та грађа је доказала да су Срби били већинско становништво), онда су, видевши да им је то бескорисно, ту грађу дали на уништавање.

Оне које више занима да сазнају нешто о томе упућујемо на књигу Војислава Јовановића Марамбоа „Потрага за украденом историјом“. Јовановић је био начелник Историјског одељења у Министарству иностраних дела Краљевине Југославије и бавио се после рата потрагом за архивском грађом, шта се с њом десило, где је однета.

Шта може да се нађе у Архиву Југославије?

Он постоји и даље као такав и покрива период од 1918. године. Оно што је можда занимљиво за оне који трагају за пореклом јесте да се у Архиву Југославије чува грађа за носиоце Албанске споменице (слика десно). А грађани управо често траже податке о својим прецима који су учествовали у Првом светском рату. Архив Југославије је на Топчидерској звезди, у Улици Васе Пелагића 33.

На основу споразума о сукцесији о бившој Југославије постигнут је договор да Архив Југославије остане целовит и да буде омогућен равноправан приступ свим грађанима бивше Југославије. Било је апсурдно и неизводљиво цепати ту грађу.

Колико укупно има архива у Србији?

Има 36 архива ако рачунамо и оне са Косова и Метохије. Ти архиви функционишу сада на територији централне Србије и на северу Косова. Архив Косова и Метохије сад има седиште у Нишу.

Да ли заинтересовани могу да писменим путем затраже од Архива Србије копије докумената и да им буду послате поштом?

Не, то се не ради. Али, постоји званични и-мејл (office@archives.org.rs) на који заинтересовани грађани могу да се обрате Архиву Србије.

Шта истраживачима још стоји на располагању у Архиву Србије?

Архив Србије има и библиотеку која обухвата публикације које се односе на 19. и 20. век. Ту има и периодике – од новина, часописа до књига. Постоји обавеза да они истаживачи који су објавили књиге на основу наше грађе, поклоне један примерак књиге нашој библиотеци. То се све чува код нас и ми имамо велики број монографија села, породичних монографија и слично. Тако да будући истраживачи, кад крену да раде на својим књигама, могу да виде како су њихови претходници написали своје књиге.

Књиге из наше библиотеке не могу да се износе, али могу да се скенирају, фотокопирају, фотографишу. Библиотека је бесплатна за коришћење, а наплаћују се услуге фотокопирања и скенирања.

__________________________________________________________________________________________________

Ко је мр Љубинка Шкодрић

Љубинка Шкодрић је рођена 1975. године у Београду. Дипломирала је 2000. године, а 2008. магистрирала на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за историју Југославије. Запослена је у Архиву Србије од 2001. године. Бави се истраживањем културне и друштвене историје Србије у Другом светском рату. Аутор је књиге „Министарство просвете и вера у Србији 1941.-1944. Судбина институције под окупацијом“.

Породица Шкодрић слави Светог Јована.

__________________________________________________________________________________________________

 

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Јовица Кртинић

 

Препоручени линкови:

Текст из дневног листа Блиц о Архиву Србије

Портал Архивистика


Коментари (11)

  • Marko

    Ja mogu da kazem da su ljudi koji rade u arhivu vrlo ljubazni, predusretljivi, voljni da pomognu, saslusaju, daju preporuke. Stvarno su profesionalni…

    Одговори
  • Uros Bobic

    Molim administratora ako moze nesto da mi kaze nesto o prezimenu Bobic.Moji su iz Like iz sela Turjanski ,a krsna slava mi je Sv.Jovan.

    Одговори
  • mata.milovanovic

    Dragi arhivisti,magistri i doktori svog zanimanja molim pomozite.Moj brat od stica Stanoje Milovanovic diplomirani pravnik,a radio u ministarstvu prevde, posebno na maticnim knjigama i ja sam ga zamolio da pocne izradu rodoslova naseg porekla,no smrt ga je sprecila 1990 god., pa sam taj posao nastavio i dosao do podatke od 1750/6o naseg pretka Steva ili Stevana iz sela Izbenica,Varvarin.U dosadasnjem radu od Steva do danasnjih dana muskih i zeskih potomaka dosao do 412 imena direktnih potomaka i dodata imena supruznika,sto jos oko 300 imena.Moj predak potice iz Izbenice,Varvarin,i zbog navodnog ubistva Turcina prebega preko Morave u selo Drenovac opstina Paracin.Tu je dobio sina po imenu Mata.Zbog nekih razloga posao je nazadu svoje selo Ibenica.U tom vremenu Morava je nabujala i majka je dete preuzelai vratila se u Drenovac.Mata jerodjen1780 i imao tri sina Milovana 1806,Miloja 1816,i Stojana 1923.Stevanu se gubi trag.Pantici u Izbenici poticu od Pante koji je u Izbenicu dosao iz Marsane kod Krusevca i dobio sinove Marko,Petko ,nema imena i Petronije.Potomsto Marka i Petronija se gasi alinema godina rodjenja ni za jednog potomka.Ja pokusavam telefoskim putem saznam neke godine rodjenja.No sav moj trud je da nadjem tacnu godinu rodjenja Steva i ko je njegov otac.Za selo imam kopiju popisa 1863 i moji podaci se slazu sa popisom.Molim da li mogu da dobijem popise u selu Izbenica Varvarin ovim putem.Prema mojim proacunima Panta bi trebalo da je rodje oko 1500 do1600god.Hvala

    Одговори
  • mata.milovanovic

    Krsna sava Pantinih potomaka je sv,Sergije i Vakho / Srdjevdan.Potomci zenskog roda preuzeli su slavu po muzevljovoj liniji,a ako su u miraz poneli neki posed zemlje onda samo obelezavaji preslavljuju.Hvala Mata.

    Одговори
  • Milovan Cicvaric

    Kad ce ovi tefteri biti ovde na internetu , izgleda pre ce Hrvati objaviti srpske teftere nego mi Srbi kao i sve drugo ?

    Одговори
  • zorantucen

    Interesuje me poreklo prezimena Tucen c nije c nego kao casa,i ja mislim svi koji ga nose su mi naj blizi rod.

    Одговори
  • ashaver

    Лепо је трагати за прецима и лепо је да постоји Архив који у томе помаже грађанима, у границама својих могућности. Било би идеално да су тефтери и регистри доступни на Интернету, али то све кошта, а наша земља је сиромашна, опустошена невољама и има друге приоритете. Зато би, можда, Архив могао да размотри и евентуално координира оснивање онлајн регистра, које бисмо сви ми финансирали, претплатом. Свима би се ипслатило и Архиву, јер би се смањио број људи који траже помоћ у својим истраживањима, и нама, који тражимо податке, а не живимо у престоници, јер не бисмо морали да путујемо (хиљаде нас) због тога у Београд, а и држави, која ће – кад тад – морати да дигитализује матична документа, да би се дружила са осталим европским државама. Такав, онлајн регистар, радио би на бази годишње претплате, која би омогућавала континуитет у дигитализацији (нимало наиван процес) и, истовремено, не би оптерећивала оне којима таква услуга није потребна (док им не устреба).
    Пошто се Архив обогаћује сваким даном, све ће теже бити направити тај јединствени регистар касније.

    Одговори
  • Milovan Cicvaric

    Valjda je sazrelo vreme kad me na primer interesuje popis stanovnistva Srbije iz 1863g. Taj popis nadem na stranicama interneta ili u arhivu drugih gradova kao na primer Uzica . Ugledajte se na druge napredne drzave .

    Одговори
  • vladimir

    Aako je neko npr umro 1840 sto je XIX vek, a rodio se u XVIII veku ,da li je zabelezena godina rodjenja?

    Одговори
  • Nenad Spasić

    Ja sam veoma brzo došao do podataka koje sam tražio u Arhivu Srbije za popis iz 1884. godine, verovatno sam imao sreće. Samo nije tačno da postoji spisak nosilaca albanske spomenice u Arhivu Jugoslavije. Taj spisak ne postoji nigde, nijedan arhiv ga ne poseduje…
    Da li postoje turski tefteri za Niški i Leskovački okrug ??

    Одговори
  • Dejan

    Hteo bih da pitam u vezi popisa stanovništva Srbije iz 1834 godine, na ovom linku http://www.demogr.mpg.de/papers/working/wp-2012-018.pdf nalazi se naucni rad koje posvecen popisima stanovnistva Srbije iz 19 veka, sta je od njih sacuvano u potunosti itd.

    Vidi se da je od popisa iz 1834 godine sacuvano upotpunosti samo:

    Preserved 1834 census microdata
    County, district
    Jagodinski okrug, Temnićka kapetanija: 38 villages (out of 64), 2061 households.
    Krajinski okrug, Krajinska kapetanija: 26 villages (out of 47), 2347 households.
    Krajinski okrug, Ključka kapetanija: 21 villages, 1288 households.
    Požarevački okrug, Pečka kapetanija: 20 villages, 1321 households.
    Šabački okrug, Posavska kapetanija: 35 villages, 1319 households.
    Beogradski okrug, Turijska kapetanija: 21 villages, 880 households.
    Požarevački okrug, Moravska kapetanija: 24 villages (out of 49), 1254 households.

    Pa me zanima u kojim se defterima nalazi gradja za Krajinsku i Kljucku kapetaniju Krajinskog okruga.

    Zamolio bih za pomoc ako neko zna da mi objasni, posto vec dva dana moj prijatelj to trazi za mene a nemoze da nadje gde se nalazi detaljan popis porodica sela iz tih kapetanija.

    Unapred se zahvaljujem,
    Pozdrav,
    Dejan

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top