Порекло презимена Синобад

16. март 2012.

коментара: 0

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ СИНОБАД НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Синобад

Хаплогрупа: Ј1c PF7263 род А

Порекло: Книнско Поље, Далмација

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Синобад је из Книнског Поља. Како пише прота Саво Накићеновић у књизи “Книнска крајина”, Синобади су у Далмацију дошли из Босне 1568. године. Они су најбројнија породица у Книнском Пољу и њих је Млетачка Република награђивала платама и инвестицијама, кућама, земљом, војним и грађанским титулама и највишом части, каваљерством Св. Марка.

Они су били сердари Книнске крајине. Међу њима се истиче сердар Јован. Одликовао се 1685. у освојењу Сиња, а 1688. учествовао је са Завишом, братом Стојана Јанковића, у опсади и освојењу Книна, као и у изгону Турака из Книнске крајине. Њега провидур Молин одлуком из 1691. именује сердаром, поглавицом и управитељем Книнске крајине, насељене мноштвом нових поданика. Јован је управљао народом, држао га у дисциплини. Један се од њих, назад 32 године (подаци са почетка двадесетих година 20. века), иселио у Ђеврске, а један у Мостине. Станују у скупу, у селу Синобадима, код цркве Св. Ђорђа, а то је одломак Книнског поља. Тај скуп зову “Варош Синобада”.

По архивским списима млетачким, Синобади су напустили отоманску државу првих година Кандијског рата (1645) и са многобројним српским народом, преселили у Далмацију. Најпре су се населили у скупини кућа званом Будим, у селу Колашцу, близу Петрове цркве, у данашњој општини Кистањској и тако заменили турски јарам млетачким господством. А и Андрија Качић вели да су Синобади из Босне:

Отклен бјеше старина Накића,

Синобада и млада Раднића,

Већ од Босне и Херцеговине.

Одатле су Синобади прешли у Книнско Поље. Од тада до пада Млетачке Републике (1797.) поједини чланови ове породице, предводећи народ српски у окршајима, бојевима и ратовима противу Турака, служили су млетачким господарима, палили села и вароши турске и претварали их у прах и пепео, те били Турцима страх и трепет. У заједници са Јанком Митровићем, сином му Стојаном, Смиљанић Петром, Филипом и Илијом, прогањаху Турке и запрјечиваху њихова нова продирања у ове крајеве, који бијаху под Млечићем.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан

ПОЗНАТИ: Жељко Синобад, фоторепортер

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.