Како су настала српска презимена Reviewed by Momizat on . Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу. Узимање пр Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу. Узимање пр Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » О презименима » Како су настала српска презимена

Како су настала српска презимена

Портал ПореклоСрпска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.

Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…

Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену свог деде Обрена.

У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:

1. По оцу – најчешће

2. По племену – Васојевић, Дробњак…

3. По звању – Поповић, Капетановић…

4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…

5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…

6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…

7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало

8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…

 


Коментари (482)

  • Mile Santrac

    Kako je nastalo prezime SANTRAČ

    S postovanjem
    Mile Santrač

    Одговори
  • Александар Маринковић

    Реч “САНТРАЧ“ има више значења, нпр. врста ражња, карирано платно, део сукнарске ступе, ограда или оквир итд. По народним тумачењима значи и горњи део зиданог бунара.

    Одговори
    • Srdjan

      Postovanje. Jel znate nesto o prezimenu Dekic? Ja sam, inace, iz Like. U ratu smo otisli u Srbiju, a naseg prezimena ima dosta u Bosni, a vidim da je i na Kosovu u Pristini zivela postovana i dobro stojeca porodica Dekic i da su starosedeoci tamo? Hvala

      Одговори
  • живко дошен

    Интересује ме одакле су се населили Дошени који живе у Подкозарју тј. настањени су у горњој и доњој Јутрогушти (Приједор), а одатле су после другог светског рата колонизирани у селима око Кикинде.
    Слава нам је Свети Јован.
    Молио бих Дошене који славе Светог Јована да ми се јаве на маил zivkodosen@gmail.com

    Одговори
  • Синиша Јерковић

    Дошени или Дошеновићи су свакако српска православна породица која се први пут у историјским изворима помиње 1683. приликом сеобе једне групе буњевачких породица из подручја ријеке Зрмање у сјеверној Далмацији на сусједно Велебитско подгорје, тачније Баг. Сеобу је водио Јерко Рукавина из Ражанаца крај Задра, а међу досељеницима у Баг наведени су и Дошени, за које Ердељановић сматра да ће већ око 1700. године прећи из православља на католичанство. Њихови православни рођаци Дошени, који су остали на подручју сјеверне Далмације (мјесто Медвиђа код Бенковца наводи се као мјесто поријекла за Дошене) прећи ће преко Велебита у Лику, највише у крај око Грачаца гдје их и биљежи аустријски попис из 1712. и то као Дошеновиће. Католичка, буњевачка грана породице ће напредовати у аустријској војној служби па ће неки њени припадници добити грб и племство као аустријски официри. У сеобама Буњеваца ка унутрашњости Лике и даље у Славонију учествоваће и ови католички Дошени. Православни Дошени ће из околине Грачаца постепено насељавати све доње крајишке крајеве. С обзиром да је Поуње и Поткозарје, опустило готово сасвим за Лаудонова рата 1791. тек након тог периода почиње поновно насељавање тог простора Србима. Прво су се насељавали Срби из Змијања, а Срби из Лике тек у другој половини 19. вијека. Тако и насељавање Дошена у крај око Приједора није могло бити прије 1850. За већину Дошена у Поуњу наводи се управо та година и касније као датум досељавања и то из Лике.

    Укратко, Дошени као православни Срби насељени су у крај око Зрмање у Далмацији вјероватно крајем 16. вијека. Даље њихово поријекло треба тражити у западној Херцеговини. Из Медвиђе крај Бенковца један дио породице прелази на подручје Приморја око Бага и Сења гдје прелази на католичку вјеру око 1700. године, други дио породице који остаје православни прелази у крај око Грачаца и даље се расељава по свој Крајини. Дошена и Дошеновића нема у Херцеговини или у Црној Гори, дакле је ова породица сасвим вјероватно била старосједилачака на подручју западне Херцеговине.

    Одговори
    • РаДуКа

      Око Буњеваца хтио бих да појаснимо….. у Субтици срео сам инж. из тада“Сјевера“, који ми рече да задњих двјеста година су Буњевци, али има и родослов из којег се види да су дошли из Куча у Ц. гори!!! …… Буне су и земунице и мале колибице-кућице од блата!!! Нијесам се много батргао око Буњеваца, позната је ова варијанта да су дошли са ријеке Буне, зато сам и изнио ову другу, мање познату, варианту!!! Поздрав!!!

      Одговори
  • predrag Zivadinovic

    Kako je nastalo prezime Zivadinovic u (Bizicana) SVILAJINAC. da li su Zivadinovici dobili prezime po mom pra pra dedi Zivadinu? U ovom mestu zivimo oko 150 godina

    Одговори
  • Calić Slobodan

    Interеsuje me da li znate kao je nastalo prezime CALIĆ? Мoj deda je sa Rtanj Planine iz Sela Ilina, opstina Boljevac.
    Hvala

    Одговори
    • marko

      ja sam Calic iz like slavim sv.Jovana i koliko znam da nisam sreo da netko slavi drugu slavu.po nekim pricama poticrmo oko trstenika..ubili su agu i put pod noge preko Crne Gore uz more posto su imali puno stoke do Vrane kod Zadra. Bila 4 brata 2 ostala u Dalmaciji a 2 zbog ispase stoke u Lici

      Одговори
      • Calic021

        Postovanje Marko,
        Takodje se prezivam Calic, moji su se doselili u Vojvodinu posle 2 svetskog rata, iz srba, interesuje me ako uopste nekako mogu znaci odakle poticemo.
        Kroz istoriju dal smo menjali veru ili vec prézime ili bilo sta sto bih moglo da razjasni moje misli.
        Hvala tebi
        Hristos voskrse

        Одговори
  • Milan

    Postovanje. Interesuju me koreni prezimena Kuzmanovic, i karakteristicne osobine ljudi sa tim prezimenom. I isto to za prezime Radunovic. Hvala Vam najlepse.

    Одговори
  • Goran

    Zanima me kako je nastalo prezime Mrzić?Mrzići su iz sela Obrovac kod Banja Luke,a krsna Slava je Sv.Toma.Hvala.

    Одговори
  • Dragan Dancetovic

    kako je nastalo nase prezime Dancetovic nase pleme zovemo Micolci

    Одговори
    • Sarko

      Zemljace moje misljenje o vasem prezimenu je da je nastalo od nadimka Danca – Dancetovic. Da li slavite Sv. Djordja Alimpija? U Babinom Mostu kod Obilica zabelezeni su 1935 godine: Micolci (7 k., Sv. Djordje Alimpije). Doseljenici su nepoznatog porekla iz sredine 18. veka. Skitali po mnogim selima, te im je daleka starina nepoznata.

      Одговори
  • dragan

    interesuje me poreklo prezimena Birac

    Одговори
  • bumbar42

    jel ima neko da zna poreklo prezimena COJIC ? ja sam trazio svuda , ali nikako da nadjem .

    Hvala ,

    Одговори
  • Александар Маринковић

    Да ли мислите на ЦОЈИЋ, ЧОЈИЋ или ЋОЈИЋ? Кад пишете таквим начином, можда нико не зна ни шта желите. Како онда да вам помогне???

    Одговори
    • Zoran Rajlić

      Dakle , Rajlić ili tačnije možda Railić . Područje Potkozarja , Podgrmečja . Mislim da ste Vi pisali teme u vezi sa antropološkim karakteristikama kao i DNK analizama . Stičem dojam takođe da ste sa područja Banja Luke pa s obzirom da smo sa „iste planete “ molio bih Vas za kraće porijeklo ili upute na odgovarajuću adekvatnu literaturu . Dakle , porodica Railić , opština Sanski Most .

      Одговори
  • Александра Радовановић

    Интересује ме следеће – Вук Стефановић Караџић је имао два презимена. Негде сам прочитала да је Караџић породично презиме, а Стефановић је добио по оцу.

    Да ли је ово важило само за мушке потомке, и до када су се користила два презимена, и зашто се више не користе ?

    Одговори
    • niša petronijević

      Презиме као појам и Лингвистичка категорија настаје много, много касније од Имена. Одувек је свако по рођењу добијао име а онда би у току одрастања добијао и некакав надимак по коме су га углавном надаље и знали. Такође сви људи су одувек живели у својим заједницама а свака заједница је имала своје име . Зато се дешавало да кад неко из једне заједнице пређе у другу добије као надимак у тој новој заједници име заједнице из које је дошао. Значи Презиме је настало из Надимка као додатак имену. Ту чињеницу је Аустро-Угарска Администрација користила приликом пописивања становништва на својој територији па је поред Имена углавном уписивала Надимак као Презиме ради лакшег проналажења дотичне особе у његовој средини у којој га углавном знају по надимку.
      Отуда, примерице, у Лики, Босни , Банату итд има и Погрдних Презимена.
      Иначе Вуково право презиме јесте СТЕВАНОВИЋ како је и било уобичајено у то време да се презиме добија по Оцу. А оно КАРАЏИЋ је настало из назива за специфично занимање Балаканских Влаха и Цинцара а то је транспорт Робе по унутрашњости Полустрва. Они који су се тиме бавили звали су се КАРАЏИЈЕ. А онда су потомци њихови по занимању очевом – КАРАЏИЈА, добијали назив-презиме КАРАЏИЈИЋ или уобичајено КАРАЏИЋ. Што се касније провлачило кроз генерације као Породично Име уз право презиме.
      Зато сви који се ослањају на своје садашње презиме у трагању за својим Коренима неће много далеко доспети у прошлост јер је Презиме било један врло несталан и нестабилан појам све до пре око 15о година.
      А они који на основу садашњег презимена налазе своје корене у којекаквим Аристократским Породицама из доба Немањића су најобичнији Фалсификатори своје Породичне Историје.

      Одговори
  • Simeon Sima Jovanovic

    Молим за детаљније објашњење о,можда најчешћем,прзимену код Срба – ЈОВАНОВИЋ.

    Одговори
  • mile prdic

    interesuje me kako je nastalo prezime prdic gde i koje vere je bilo – ja sam SRBIN I SLAVIM SV. JOVANA A OD BANJA LUKE SAM

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Миле, ваше презиме као и презимена многих, име су добили из ругла других, тада најближих комшија или власти, као нпр:Прцаћи (Омарска),Потур (Бистрица), Пргић (Сарајево),Пргоња (Прњавор)итд. Нисам пронашао овакво презиме код Срба католичке и исламске вјере.
      Прдићи се спомињу у „Шематизму дабробосанском“ за 1882 годину Јовањдан славе у парохије Шолаји (Варцарвакуф, тј Мркоњић Град)и Ђурђевдан у парохији Ребровац (Бањалука).

      Одговори
  • Darijan

    Интересује ме како је настало или порекло презимена МИЛИТАР из Војводине село Остојићево околина Чоке?
    Хвала унапред

    Одговори
  • Nedjo

    Интересује ме поријекло презимена Драгановић и како је настало.И данас у селу Горња Зелиња постоји и живе братсвеници Драгановића. Село је некада припадало општини Градачац, БиХ, Република Српска.
    Хвала!

    Одговори
  • Nedjo

    Драгановићи славе Светог Николаја 19. децембар.

    Одговори
  • Raško

    Interesuje me poreklo ili nastanak prezimena JOVANOV.

    Unapred veliko hvala!

    Одговори
  • Богојевић

    Interesuje me poreklo prezimena Bogojević koji žive u Užicu krsna slava sv Nikola 19.dec

    Одговори
    • Александар Маринковић

      БОГОЈЕВИЋ – убраја се у старије породице у месту Стапари код Ужица. Богоје Брашњо дошао је с децом својом из Бабина код Пријепоља и посео Поникве и Долове. Његови потомци су Илићи у Кули, Деспићи у Тупаји, Маринковићи на Гредници и Буљи; има их 17 кућа, славе Св. Николу.
      БОГОЈЕВИЋ – у месту Косјерићи између Ужица и Ваљева, постоје 2 трговачке куће досељене из Стапара, славе Св. Николу.

      Одговори
  • Goran Vojlovce

    Интересује ме порекло презимена Пејковић, слава Св.Аранђел?

    Одговори
  • kRAJISNIK (MILORADA)ZORAN

    ZDRAVO. INTERESUJE ME PORIJEKLO PORODICE KRAJISNIK IZ OKOLINE SARAJEVA (DOBROSEVICI). SLAVIMO SVETOG NIKOLU I CUO SAM OD NEKIH LJUDI DA SMO DOSLI IZ KRAJINE I DA SMO SE PREZIVALI PERICI. HVALA UNAPRED

    Одговори
  • stojan

    ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
    А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ
    Нови Сад

    Одговори
  • Милош

    Поздрав, интересује ме порекло породице Ђокић из Горње Зелиње. Одакле долазе и има ли нешто више о њима? Не могу нигде да пронађем никакву информацију. Данас их има у Модричи, Новом Саду, Београду, Сурчину, онда по Немачкој и Швајцарској, неколико њих је и остало у Горњој Зелињи и Градачцу. Славимо Св. Јована. Поздрав

    Одговори
  • Rade

    Interesuje me prezime Lastavica. Slave Lazarevu subotu i nastanjeni su Kosinj Lika. Hvala.

    Одговори
    • Defendor

      Занимљиво, носилаца овог ретког презимена до тридесетих година прошлог века, било је у Мађарбоји, некад мешаном српско-мађарско-немачко селу у Барањској жупанији, смештеном на граници Републике Мађарске и Републике Хрватске.

      Сасвим је могуће да су то неки ваши даљи рођаци. Тридесетих година прошлог века они су се преселили у Јужну Барању која је после Првог светског рата остала у Краљевини Југославији.

      На Попису становништва из 1948. године презиме Ластавица забележено је на подручју Лике у Кршу (5), Плашком (2) и Перушићу (1). Такође је забележено још у Славонији, Срему и Барањи. Највише Ластавица и тада и данас забележено је у Даљу у Славонији.

      Одговори
  • Natasa Brkic

    Pozdrav, interesuje me porijeklo porodice Đuric. Bili su nastanjeni u Donjoj Lohinji kod Gracanice, sad su nastanjeni u Velikoj Bukovici kod Doboja. Slave Đurđevdan.

    Одговори
  • Marko Stefanovic

    Interesuje me prezime Stefanovic i poreklo porodice..naseljeni su u Selistu..danas zivim u Velioj Drenovi kod Trstenika..slavimo Svetog Nikolu..

    Одговори
  • Zdrave

    Lijep pozdrav.

    Zanima me,da li možda znate porijeklo prezimena ili porodice Kvržić. Naš predak Jovo Kvržić se spominje na internetu, da je živjeo 1890. godine u Bosni, tačno u Donji Radnji, što je naše selo. Bio je paroh. Slavimo Sv. Simeona. Ostalo mi je nepoznato. Hvala na odgovoru.

    Одговори
  • Srđan Draganović

    Da li znate poreklo prezimena Draganović?

    Одговори
  • Nikola Desperado

    Велики поздрав и драго ми је да сам вас нашао…
    Интересује ме како је настало презиме Цојић? (има их у Босни, Црној Гори и на југу Србије?.) Сигурно да нешто значи кад су га на различитим крајевима људи узимали, али ја никако да нађем информацију…
    Унапред хвала
    П.С. Ја сам Цојић и славим Светог Јована

    Одговори
  • Nikola Desperado

    Zaboravih da kazem da sam sa Juga Srbije i da ima Cojića tamo koji misle da nisu istog porekla(ako su u pravu)! A u Bosni su od roda Kecman promenili u Cojić(Bravski Vaganac), eto toliko znam… mozda nekome bude značilo

    Одговори
  • Воин Креста

    Да ли неко случајно зна поријекло породице Пајкановић, родом са планине Мајевице у сјевероисточној Босни славе св.Јована Крститеља а поријекло воде од Чарнојевића из Пећи даља старина је наводно Црна Гора ?

    Одговори
  • Filip Orasanin

    Pomaže Bog! Da li neko zna nesto o prezimenu Orašanin? Pozdrav iz Čelinca, iz Republike Srpske!

    Одговори
  • pupovac branko

    interesuje me poreklo naavedenog prezimena

    Одговори
  • Ljiljana Mijovic

    Postovani,

    Da li znate nesto o poreklu prezimena i porodice Mijovic?

    Одговори
  • PAJOIVC MIROLJUB

    Поштовани, инетресује ме лоза презимена Пајовић, који су настањени у село Полокце МК Врановина, општина Нови Пазар. Иначе славе крсну славу „Лазареву суботу“.

    Одговори
  • Lidija Janković

    Da li znate poreklo prezimena Čočić,odakle potiče ,inače ja sam iz Vlasotinca na jugoistoku Srbije,ovo prezime nose samo dve porodice.Slave Sv Nikolu i pravoslavne vere.Hvala unapred,s poštovanjem Lidija.

    Одговори
  • Lazar Milijanovic

    svaka cast sve pohvale za ovaj sajt puno pozdrava.

    Одговори
  • Lazar Milijanovic

    ja sam rodjen u selu lajkovac i drago mi je sto ste mi objavili poreklo prezimena mojih predaka milijanovica do sada se mislilo da poticemo iz okoline sjenice.puno hvala veliki poydrav

    Одговори
    • dusan

      Lazare da li bi ste bili ljubazni da mi nesto kazete o poreklu MIlijanovica? Ja sam iz Krsumlije, i pouzdano znam da je moj predak Veso Milijanovic doseljen iz Raske (selo Rvati), sa porodicom (dva sina; Milica i Savatija) 1890g u Kursumliju. Slavimo Djurdjevdan. hvala unapred…

      Одговори
  • sava

    Odakle su Cukalovici (C kao Cuprija).Ima ih u Sredskoj, ali su c deformisali u tvrdo c (cvor) >Mi zivimo u Vlasotincu nesto manje od dva veka. U nekim podacima stoji da smo iz Ibarsakog Kolasina. Bio bi srecan kad bih saznao detaljnije o poreklu prezimena i precima.
    ` Sava Cukalovic

    Одговори
    • Nada Čukalović

      Koliko je meni poznato Ćukalovići su iz Kolašina ali to znam samo po porodičnim predanjima. Nikoga još nisam upoznala da sa sigurnošću može potvrditi ili činjenično potkrepiti.

      Nada Ćukalović

      Одговори
  • Aleksandar

    Postovani, interasuje me poreklo Damnjanovica (Damjanovica) Grabovac , Gruza, krsna slava sv. Jovan 20 januar

    Одговори
    • Александар Маринковић

      Александре,
      претпостављам да се ради о породици Дамњановић из Грабовца. Презимена која завршавају на -иц су типична за старе Прусе, а не Србе.
      У књизи “Гружа“ Михаила Драгића стоји да је село Грабовац подељено на више крајева од којих је један с именом Шумари. Ту је наведена и породица Дамњановић, 2 куће, пореклом из Врбљана. Врбљани су пак, махала (крај) у Грабовцу, у којем су живеле породице: Јанковић 3к, Петровић 1к, Васиљевић 1к, Ђоковић 2к, Симовић 2к и Срећковић 1к. Све су славиле Св. Јована. О пореклу ових “Врбљана“ писао је Тодор Симовић, судија из Крагујевца, што је и објављено 1906. године. Према његовим тврдњама, Тодоров прадеда Петар са братом Пантом, доселио се у Грабовац, у садашњи крај, из села Врба у Подибру. Панти је припала земља у Честину, а Петру земља у Грабовцу (махала Врбљани). Рачуна се да је Петар умро између 1760. и 1766. године, што значи да је могао доћи у Грабовац у првој половини 18. века. Дакле, овај Петар из Врбе је и родоначелник ваших Дамњановића, а породице у махали Врбљани ваши даљи рођаци.

      Одговори
      • Aleksandar Damjanović

        Hvala najlepse, konacno i ja da nadjem jedan trag!

        Одговори
      • Александар Дамјановић

        Мислим да је постојао још један брат Дамјан- по којем и носимо презиме, али не знам где могу да пронађем ове податке. Дамјан је имао синове од којих је један био Павле, па Павлов син Милоје,Милојев син Милован, Милованов Миодраг-мој деда.

        Одговори
  • MILOVAN ĐEKANOVIĆ

    INTERESUJE ME PORIJEKLO PREZIMENA ĐEKANOVIČ.ŽIVIM U OPŠTINI KOTOR-VAROŠ ,SLAVA MI JE SV.SIMEON BOGOPRIMAC.KOD NAS IMA I ĐEKANOVIĆA KOJI SLAVE SV.JOVANA KRSTITELJA I NISMO ROD.
    TAKOĐE MI JE POZNATO DA OVOG PREZIMENA IMA I U DOBOJSKOJ REGIJI,KNEŽEVU,BANJA LUCI
    I VJEROVATNO I ŠIRE PA BI VOLIO DA ZAJEDNIČKI POMOGNEMO JEDNI DRUGIMA DA OTKRIJEMO KORIJENE,JER JA DALJE OD DJEDA NIŠTA NEZNAM O SVOJIM PRECIMA.
    UNAPRIJED ZAHVALAN SVIMA KOJI SE UKLJUČE U OVAJ ISTRAŽIVAČKI „PODUHVAT“.

    Одговори
  • Јарминац

    Како је настало презиме, ЈАРМИНАЦ?Живим тренутно у Новом Саду, али моји преци са очеве стране су из Војводине, а још даљи(18 век) вероватно из данашњег села Сријемске Лазе(некада Сремске Лазе).Крсна слава Св. Никола!

    Одговори
  • Eрор

    Код Винковаца у Хрватској налази се село Јармина, па је презиме вероватно настало по томе што је неки Ваш предак у Сријемске Лазе дошао из Јармине која није тако далеко од Лаза. Иначе, ово није тако ретка појава, нарочито у Војводини, да се презиме добије по месту из ког се неко доселио у неко друго место, па тако у Срему постоји и презиме Лазански које означава да се неко доселио из Сријемских Лаза, Каћански из Каћа, Црњански из Црње, и још многа друга.

    Одговори
  • Aca

    Interesuje me poreklo prezimena Petrović. Otac mi je rođen u selu Donja Kozarnica kod Crne Trave. Sada živim u Nišu i slavim Svetog Arhangela Mihaila.

    Одговори
  • milovanovic

    Zanima me kako je nastalo prezime Mutapović ili Mutap ziveli su u selu Galović opština Koceljeva (Šabac)od njih su nastali Milovanovići.Da li imaju neku istoriju.

    Одговори
  • Mata Milovanovic

    Veoma sam pocastvovan što ste me uvrstili u vaše drušvo radoznalih.Napomenuo sam da potičem o Steve Pantića iz Izbenice.Njegov predak Panta je poreklom iz Makrešane blizu Kruševca.Prem mojih saznanja od Pantića poreklom iz Izbenice.Postoji spomenik Stanisav umro 1880u 82 god.anjegovi preci Mijat,Milovan,Petko i Panta iz Makrešana.Pantići slavu sv.Sergije i Vakho Srdjevdan 20 oktobra koju slavu slave i Stevanovi muški potomci.Molim za tačnost ovih imena što bi proračunato došlo da je Panta rodjen oko1500.Steva-Stevan Pantić rodjen oko 1750-60.Kažu da je ubio Turčinai pobegao preko Morave u selo Drenovac i tu dobio sina po imenu Mata 1780 koji je preminuo1850,živeo 70 god.Hvala.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Велики поздрав за Пантиће – Срђевданце,као и њихове потомке , што се оглашавају и своја сазнања дарују и другима.
      Поздрав из Поткозарја, најљепшег краја на цијелом свијету, од Богдановића – Срђевданца.

      Одговори
  • Djordje

    Interesuje me poreklo prezimena Kupresanin,kada I od kog prezimena je nastalo?

    Одговори
    • Defendor

      На основу овога што сте написало може се рећи само да је презиме настало од назива за особу пореклом са Купреса. Пошто је Купрес широк појам, тако ни сви Купрешани нису једна иста породица. Само на простору Републике Хрватске, ово презиме је присутно буквално у свим крајевима. Да сте оставили нешто више података, што је на више места овде препоручено, можда би се могло нешто више сазнати о вашим Купрешанима. Овако, тек можемо да претпоставимо да сте ближим или даљим пореклом са Купреса.

      Одговори
      • Cvetana

        Postovani, od jedne gospodje Kupresak (jer ja sam odrasla u Kupresu) sam cula da njihovo prezime potice na osnovu mjesta Kupres.Odnosno oni su se samo zatekli na Kupresu kad su bjezali pred vojskom jer su navodno njemci..
        Ako vam nesto znaci,
        Pozdrav

        Одговори
        • Defendor

          То је занимљива информација, Цветана. То вероватно не значи за све Купрешаке (презимењаке), али могуће је да су под тим презименом и неки други, а да су данас се уклопили са околним српским становништвом. 🙂

          У сваком случају, хвала на овој важној информацији. 😉

          Одговори
  • ljiljana

    Poštovani, zanima me poreklo prezimena Stajić i Živadinović. Hvala.

    Одговори
  • Milan Šešlija

    Poštovanje,mene interesuje poreklo i neke zanimljive činjenice o prezimenu Šešlija.Hvala unapred.

    Одговори
    • Defendor

      Поштовани Милане,

      О Шешлијама постоји књига Братство Шешлија, можда тамо нешто нађете, мада та књига не доноси неке посебне податке. Елем, било би такође занимљиво да се неко од Шешлија тестира по мушкој линији, пошто већ имамо једног тестираног који би могао бити Шешлија, а чије се географско порекло поклапа са пореклом Шешлија, што је Херцеговина. Наравно, у будуће је најбоље да се јавите на посебан „чланак“ о Шешлијама, а у вези тестираног (који се презива Шашлић, а раније крајем XVII века Шашлија) да посетите овај „чланак“.

      Одговори
  • Саша Митровић

    Поштовани,

    Да ли можете ми објаснити порекло презимена Митровић?
    Родом сам из села Мачевић, Дунавска Клисура (Румунија). Деда ми је био Мита, прадеда Илија, а обојица су имали презиме Митровић. Крсна слава није Митровдан, већ Св. Врачеви.

    а наше фамилија (племе/род) је звана : БЛАГОЈЕВИ, назив који се не проналази у презимену, веч само у колективном знању села.

    Хвала унапред.

    Одговори
  • Милош Борчић

    Поштовање свима, занима ме ако ико зна, да ли може да ми помогне, одакле води порекло презиме Борчић. Тј.како је настало. Најстарији предак до ког сам допрео је из села Новоселци, мало јужније од Босанске Дубице (данас Козарска Дубица)у Републици Српској. Ту су живели све до почетка „. светског рата када ми је прадеда Мирко ми је убијен од стране усташа које су кренуле у крвав пир и вршили геноцид, а прабака Анка је са децом побегла, касније ухваћена у логор Јасеновац, одакле је са све децом успела да побегне и настанила се у Београду, где ја и мој отац, њен унук и даље живимо.

    Одговори
  • Милош Борчић

    Поштовање свима, занима ме ако ико зна, да ли може да ми помогне, одакле води порекло презиме Борчић. Тј.како је настало. Најстарији предак до ког сам допрео је из села Новоселци, мало јужније од Босанске Дубице (данас Козарска Дубица)у Републици Српској. Ту су живели све до почетка „. светског рата када ми је прадеда Мирко ми је убијен од стране усташа које су кренуле у крвав пир и вршили геноцид, а прабака Анка је са децом побегла, касније ухваћена у логор Јасеновац, одакле је са све децом успела да побегне и настанила се у Београду.

    Одговори
  • Илија Шикман

    Поштовани,
    Интересује ме презиме Шикман. Рођен сам у селу Крндија (Буковица) општина Цазин.У наведено село преци су дошли из Кулен Вакуфа после Окупације. Крсна слава је свети Стеван. Био бих Вам захвалан ако би ми могли помоћи да сазнам нешто више о овом презимену и породици.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Поштовани господине Илија, мало ме је заинтересовало твоје презиме па сам прелиставајући забиљешке дошао до ових података. Ако си већ са тиме упознат, нека другима остане на дар.
      Гледајући топографску карту из 1975 године 1:25000 гдје се налази Буковица, види се да је лијепо мјесто, које се граничи са мјестима Крдија, Мутник,Доња Гата и Рујаница. А по „Шематизму дабробосанским за 1882 годину“ парохију Рујница (65 кућа са 349 душа) чинили су још села:Буковица (21-120); Крндија (17-93); Гата Беширевић (42-252) и Гата Бихаћка (54-288), а парох је био Јово Грбић који је славио Срђевдан. Стевањдан су славили:Шикмани, Мајсторовићи,Гргићи?,Борјан и Адамовићи. Те 1882 године у парохији Кулен-Вакуф коју чине 6 села, не спомиње се презиме Шикман, нити Стевањдан као слава у парохији. Значи, нико од Шикмана тамо није остао иза окупације. Осим Шикмана у парохији Рујница, Стевањдан још славе у парохији Кључ; Колунић и Петровац; Јаворани и Поповац (Бањалука) као и Пофалић и Сарајево Град. Шикмани у парохији Каоци (Прњавор) славе Арх. Михаила. И више нигдје нисам пронашао твоје презиме.

      Прелиставајући књиге „Породице далматинских Срба од Александра Бачко и „Карловачко владичанство“, нисам пронашао да се спомиње презиме Шикман, као и „Херцеговачка презимена“ Ристе Милићевића. Такође, нисам пронашао у Црној Гори и Србији. Наравно, то не значи да сам све претражио, далеко од тога.

      Велики поздрав са жељом да истрајеш у претраживању о своме корјену. Велике ствари не рјешавају се тако брзо. Свако добро.

      Одговори
      • Милош Бањац

        Шикмани су до 14. септрмбра 1995. живјели и у парохији Горња Саница, општина Кључ, источни Подгрмеч – тачније у селима Пиштаница и Биљани.
        Било их је и у околини Санског Моста (село Кијево, чини ми се).
        Од тог дана сав српски живаљ напустио је своја огњишта и пошао пут Приједора, Бање Луке и даље, у Србију и бијели свијет.

        Одговори
  • Milica

    Kako je nastalo prezime Milisavljevic i Milosavljevic?

    Одговори
  • Јелена Божић

    Поштовани,
    моје девојачко презиме је Ранђић.
    Рођена сам и oдрасла у мачванском селу Шеварице. Волела бих да сазнам нешто о пореклу свог презимена и о својим прецима. Такође, моја девојачка слава је Свети Јован Милостиви. Мислим да смо ми једни од ретких, ако не и једини који то славе. Била бих Вам захвална да ми кажете нешто о презимену и слави.

    Одговори
    • Гаја Шумадинац

      Поштована Јелена, Ранђићи су ређе презиме у Срба јер је добијено (говорим из сазнања мојих комшија који имају исто презиме) по имену женске особе (Ранђа), која је у њиховом случају (а имају пoуздано, генерацијски преношено сазнање), услед ране смрти мушких глава у кући (ратови и сл.), подигла децу која су понела презиме по њеном имену. Имамо на пример презиме Јагликић (по баба Јаглики) које је такође ретко, а добијено на исти начин. Надам се да сам Вам мало помогао.

      Одговори
  • Јелена Божић

    Хвала Вам на информацији. Наравно да сте ми помогли. Ако будете имали још неких сазнања пишите ми. Посећиваћу овај сајт редовно, јер мислим да је одличан.

    Одговори
  • postić milan

    interesuje me porijeklo prezimena poštić,rodom sam sa korduna selo pecka opstina vrginmost RH.znam unazad imena svojih predaka do cukundijeda po imenu milos,u nasem kraju porodice su imale nadimke,špicnamet,nas je kutlače po prici nekada su pravili drveno posudje.slavimo djurdjevdan istu slavu imaju i ostali postici u okolnim selima ali su im drugaciji nadimci.dvadesetih godina proslog vijeka trojica brace mog pradjeda riste otisli za ameriku i sam risto je otisao ali se vratio,o njima dalje nisam nista cuo iz prica.svaka informacija o svemu ovome je dobro dosla.KORDUNAŠ

    Одговори
  • Vladan

    Poreklo prezimena Umičević.
    hvala unapred!

    Одговори
  • dusan

    Recite mi nesto o poreklu prezimena Milijanović. Iz Kuršumlije sam, slavimo SV. Giorgija, a moj cukundeda je dosao 1890 iz sela Rvati ( Raska )… hvala

    Одговори
  • Dusan Potic

    Поштовани, интересује ме порекло породице Потић. Ја сам из Пирота, а мој деда је родом из села Јовановац (нисам сигуран да ли је Велики или Мали Јовановац), у околини Пирота. Мој деда ми је једном причао да Потићи потичу из села Куса Врана. Крсна слава је СВ.Никола. Па ако можете нешто више да ми кажете о томе. Хвала.

    Одговори
    • Dusan Potic

      Postovani Dusane,

      Prezime Potic vodi poreklo iz okoline Pirota, tj sela po imenu Koprivstica, a dobili smo prezime od istog pretka koji se zvao Pota pa smo po njemu Potici, inace i ime Dusan je jedno od najcescih u porodici Potic,

      Pozdrav, sve najbolje

      Одговори
      • Marjan

        Postovanje.I ja se prezivam Potic pa me interesuje gde bi mogao da nadem podatke o mojim precima.Otac mi je nastradao kad sam bio mali,majke nemoze da mi pomogne po tom pitanju.Pokusao sam sa starijim rodacima ali niko nemoze nista da mi kaze.Zanima me sve uvezi prezimena,ako neko ima porodicno stablo….

        Одговори
        • Defendor

          Која вам је крсна слава Марјане, и одакле је родом био ваш отац?

          Могуће да делите заједничко порекло са горе јављенима Душанима. 🙂

          Одговори
  • Nenad Ninkov

    Postovanje;
    zanima me ako ista znate o poreklu prezimena Ninkov. Sve sto znam da je navodno starosedelacko novosadsko prezime i znam da ima dosta tok prezimena u okolini Novog Sada. Inace slavim sv. Nikolu. Ako iko ista zna o tom prezimenu, molio bih ga da mi napise. Unapred hvala 🙂

    Одговори
  • Окир

    Поздрав, Ненаде.

    Презиме Нинков се јавља у црквеним књигама више мјеста. Ево ти списак мјеста и година када се презиме помиње у црквеним књигама.
    – Чуруг, општина Жабаљ 1718-1850
    – Каћ, општина Нови Сад 1785-1865
    – Жабаљ, општина Жабаљ 1851-1882
    – Мошорин, општина Тител 1754-1816
    – Ђурђево, општина Жабаљ 1849
    – Кулпин, општина Бачки Петровац 1782
    – Врдник, општина Ириг 1787
    – Лединци, опшштина Нови Сад 1834
    – Буковац, општина Нови Сад 1849
    Литература: Гордана Вуковић и Љиљана Недељков, РЕЧНИК ПРЕЗИМЕНА ШАЈКАШКЕ, Нови Сад, 1983.

    Поздрав,
    Петар Демић

    Одговори
  • dusan

    Molim vas recite mi bilo sta o Milijanovicima; poreklu i korenu? Dusan. hvala vam…

    Одговори
  • Драгољуб

    Обавештење за Мокринчане:
    Вредни Милош Деспотов је објавио о Васкрсу 2013. год. књигу МОКРИНСКИ СРПСКИ ИМЕНОСЛОВ 1757 – 1817., грађа,(Ист. архив Кикинда) која је незаобилазна при проучавању родослова. Поред њега истраживањима презимена се баве још Драгољуб П. Бадрљица, професор и Радован Шокловачки, дипл. инж. металургије.

    Одговори
  • pedja

    interesuje me poreklo porodice Dimitrijevic selo saranovo,- Raca kragujevacka- ako neko ima neke podatke neka pise na mail kicunar89@gmail.com

    Одговори
  • dusan

    Молим вас да ли можете било шта да ми кажете о пореклу М И Л И Ј А Н О В И Ћ А . Из КУРШУМЛИЈЕ сам, и поуздано знам да се мој предак Весо ( чукундедин отац ), 1880 доселио из Рашке (село, Рвати), са породицом (два сина, Милића и Саватија). Славимо СВЕТОГ ГИОРГИЈА. ХВАЛА…

    Одговори
  • Љубица

    Занима ме ако неко зна или може доћи до података о породици ТИМАНОВИЋ. Сасвим поуздано знам да смо то презиме добили од нашег претка који се звао Тиман и који је као дете/младић 1820.год.однекуд дошао у Босну (село Скугрић, засеок Срнавица)са својим родитељима. Мој отац је у наслеђе добио једну стару бележницу која нажалост није сачувана, али је он на основу тих записа написао касније једну књигу у којој је делом на почетку описао тај долазак. Крсна слава нам је Св.Стефан. Занимљиво је да сам нашла неке особе с подручја бивших совјетских република које имају исто презиме, али не знам да ли они имају неке везе са нама. На овим нашим просторима нема других породица са овим презименом.

    Одговори
  • Богојевић

    Поштовање да ли шта ѕнате када је се Богоје Брашњо доселио у Стапаре код Ужица и да ли постоји родослов Богојевића од Богоја Брашња.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      БОГОЈЕВИЋИ су старија породица у Стапарима. БОГОЈЕ БРАШЊО дошао је с децом својом из Бабина код Пријепоља и посео Поникве и Долове. Његови су потомци Илићи у Кули, Деспићи у Тупаји, Маринковићи на Гредици и Буљи. Има их 17 кућа, славе Св. Николу. Све старије породице нашле су се у селу пре Кочине крајине.
      Из књиге Љ. Павловића “Ужичка Црна Гора“.

      Одговори
  • Богојевић

    Хвала на информацијама везано За Богојевиће да ли знате више неких информација о Богојевићима да ли постоји породично стабло Богојевића из Стапара код Ужица?

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Одговоре на ова питања морате потражити међу самим Богојевићима у Стапару. Ако ништа друго, треба истраживати у црквеним књигама уз помоћ црквених представника.

      Одговори
  • Драган Зарић

    поздрав. Trazio сам на многа места порекло презимена ЗАРИЋ, али никако да нађем.. да ли би сте могли да ми помогнета? Хвала најлепше

    Одговори
  • Eрор

    Презиме Зарић требало би да потиче од личног имена Захарије или скраћено у неким крајевима Зарије, због неизговарања сугласника „Х“ који се у неким крајевима не изговара. Дакле, неки Ваш предак се звао Захарије или Зарије, имао је вероватно надимак Заре и по томе су његови потомци прозвани Зарићи. Као и код других презимена насталих од личних имена и надимака, не мора да значи да су сви Зарићи у сродству.

    Одговори
  • dijana

    pozdrav interesuje me znate li kako je nastalo prezime STOJISAVLJEVIC

    Одговори
  • stefan tanasic

    pozdrav svima, interesuje me odakle potice prezime tanasic. moja rodbina zivi u azbukovici a cuo sam neke glasine da smo iz hercegovine dosli. samo ne znam ko i kada

    Одговори
  • sanja

    dali mozda neko zna poreklo prezimena Lazarevic okoline Beograda, slava sveti arandjel!Unapred hvala

    Одговори
  • miloš

    Kako je nastalo prezume Ristanović?

    Одговори
  • Marija

    Da li mozda znate odakle potice prezime Milikic? Slavimo svetog Nikolu i sa Golije smo. Hvala.

    Одговори
  • Slobodan

    Poštovanje,

    Jako me interesuje poreklo porodice Milinković iz Mačvanskog Prnjavora. Znam samo da su jedna od „starih“ familija u selu, a poreklom negde iz Hercegovine. Ako neko zna više…

    Unapred hvala!

    Одговори
  • Slobodan

    Da, zaboravio sam da kažem, slava Đurđevdan.

    Одговори
  • SLOBODAN

    Interesuje me porjeklo prezimena Siljak iz Kozarske Dubice slava je Djurdjevdan !

    Одговори
  • SLOBODAN

    Tacnije selo Slabinja

    Одговори
  • Baljak

    znacenje reci Baljak po kojoj dobismo prezime???

    Одговори
    • Dusan

      Baljak iz Dalmacije? Neki tvrde da su iz plemena Batinic sa podrucja Bilece. Da imaju veze sa nekoliko prezimena iz Baljaka (Baljci) kod Drnisa koji slave Lazarevu Subotu. Inace iz daljine stara Duklja. O tome pisu Petar Askraba Zagorski i B. Kljajevic.

      Одговори
      • baljak

        hvala vam za odgovor…da moji su iz Dalmacije iz Muskovaca,slavimo L.Subotu….46 su se doselili(preko Makedonije i N.Pazove)…u Stanisic kod Sombora…..sta znaci rec BALJAK od cega je izvedena ili??

        Одговори
  • Милош Бањац

    Бањаца има (тј било их је до 1995.) у Босанској Крајини, на Бравском (села Дринић и Јањила), у поријечју Уне (Стабанџа…), Унца (околина Дрвара), Сане (Горњи Рибник) и Санице (Горња Саница, Корјеново и Пиштаница) и у Лици (околина Удбине…). Сви славе Јовањдан.
    Бањци из Крајине су углавном исходили из Дринића у сва три слива (Уна, Унац и Саница).
    За Рибничке Бањце (из горњег тока, изворишта, Сане) има мишљења да су дошли право са Косова и Метохије послије Битке 1389.
    Бањци из Санице (Корјеново) веле да су из Дринића (тачније Јањила) дошли око 1820. године, а да су у Дринић дошли из Лике.

    Постоји још једна грана Бањаца из Метохије. Живели су у Клини и околини до 1999. године. Ови Бањци славе Светог Козму и Дамјана.

    Ако неко може да допуни или исправи наведено молим да то учини.

    Одговори
  • Predrag

    Postovani,mozete li mi reci odakle prezime BJELIC kako se i sam prezivam,vuce korene..otac je dosao kao mlad iz Dugovjeca,opstina Rudo na Limu ali svoje pretke je izgubio kroz zivot!
    Hvala!

    Одговори
  • ljiljana

    Поштовани,можете ли ми шта рећи о презимену МИРЈАНИЋ,слава Свети Ђорђе,настањени су у Ваљевској Лозници

    Одговори
    • Небојша

      Мирјанићи су према предању пореклом из источне Босне, тачније из Осата. Постоји прича о једном од најстаријих родова у Лозници, Раонићима, где се помињу и Мирјанићи. Наиме, један од Раонића „узео“ је својој ћерки у кућу „некакво Осаћанче“.

      Његови потомци су данашњи Мирјанићи у Лозници. Има их 6 кућа и славе Ђурђевдан.

      (Српски етнографски зборник, књига IV, стр. 771, 772)

      Све упућује на Осат у Босни, међутим, тамо нема Мирјанића. Вероватно су имали друго презиме у тим крајевима.

      Проверићу остале Мирјаниће из Колубаре и околине (а има их). Треба видети какво они предање о пореклу имају и шта славе.

      Одговори
  • Dušan Mandušić

    Zamolio bih komentar o Mandušićima, kada se prvi put pojavilo to prezime i gde je nastalo?
    hvala

    Одговори
  • Nenad

    Molim Vas promenite deo u tekstu gde navodite da je Miloš Obrenović uzeo prezime po dedi što nije tačno. On je uzeo prezime po imenu od prvog muža njegove majke Obrenu, tj. malo preciznije njegovom polubratu Milanu Obrenoviću po kome se danas zove Gornji Milanovac!!!

    Одговори
  • NIKOLA

    Nisam našao pitanja o prezimenu OPALIĆ. Moj otac i sva njegova braća i sestre rođeni u Sanskom Mostu, ali im je otac, moj deda Nikola, poreklom iz Tomin Gaja u Lici. Slavimo Petrovdan.Da li ima nekih podataka o mojim Opalićima. Hvala unapred.

    Одговори
  • ZoranBG1963

    Поштовани, молим ако можете да ми кажете о презимену ШКАРИЋ. Моја породица потиче из Лике, село Липово Поље, засеок Замрштен. Наша слава је Свети Никола. Такође молим администратора да презиме убаци у списак СРПСКИХ ПРЕЗИМЕНА.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Шкарић спомиње се 1882 године у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском само у парохији Међеђа код Козарске Дубице, и исту славу (Никољдан) славе као и Шкарићи у Липовом Пољу у Лици. Ова породица је и данас настањена на овом простору. Користим ову прилику да поздравим Миру Шкарић, моју породичну пријатељицу из ратних дана, које нас је вријеме раставило.

      У Карловачком владичанству за 1896 годину, спомињу се Шкарићи, само као слављеници Никољдана, али и они који су прешли у католичанство.

      Александар Бачко у књизи ПОРОДЦЕ ДАЛМАТИНСКИХ СРБА; Београд 2008, на стр. 477. написао је о Шкарићима, да у мјесту Врбник, 1949 године живи 54 породице у 10 кућа, а 1920 било је 9 домова. Славе св. Николу.
      Ови Шкарићи имају исељенике у Сретенову код Дорјана, који су се преселили 1921 године, и исту славу славе.

      Одговори
      • Горан Шкарић из Врбника код Книна

        Село Врбник које спомињеш је поред Книна. 1995. године сви су избјегли.
        Сви су славили св. Николу. Заправо цјели Врбник слави св. Николу. На Врбнику је и црква Св. Николе.
        Двојица Врбничких Шкарића за вријеме СФРЈ су отишли у Словенију, један у Македонију. Основали породице и проширили презиме.
        Један од врбничких Шкарића је оженио Хрватицу, добио сина Томија и умро. Жена је отишла живјети у Сплит и прекрстила сина.
        Доста Шкарића је било на отоку Брачу, али се много њих почетком 20 стољећа иселило у Америку.
        Врбнички се Шкарићи се спомињу у тексту проте Саве (Саво Накићеновић) „Книнска крајина – насеља и поријекло становништва“. Којеи је припреман посље првог свјетског рата за потребе Српске краљевске академије. Каже да има 9 кућа.

        Одговори
      • Мишо Шкарић

        Мени је прадеда Лазар дошао овде у Сретеново, ја сам овде трећа генерација Шкарића у Сретеново. Поздрав

        Одговори
  • slobodan antonijević

    Miloš je uzeo prezime po očuhu a ne po dedi. Što se tiče prezimena to je delimično tačno ali postoji spisak zarabljenih srba posle Angorski bitke 1405 neki imaju prava prezimena a neki se prezivaju po ocu n.p. stojkov , petrov

    Одговори
  • zorica jelenkovic

    POREKLO PREZI ENA CRNOGORČEV i odakle potičemo sem iz loznice hvala

    Одговори
    • Небојша

      Црногорчевићи су велико братство које је у Мачву „прешло“ из Семберије. Разгранали су се и има их са разним презименима. У Семберију су дошли из Црне Горе.

      Интересантно је да у Семберији славе Јовањдан, а у Мачви Лучиндан.

      Одговори
      • Dušan

        Pozdrav,

        prezivam se Crnogorac i prezime mi potiče iz Kuzmina kod Sremske Mitrovice. Krsna slava nam je Sv. Jovan. Na popisu stanovništva Kuzmina iz 1774-1776 se ne pominju Crnogorci, ali već u knjigama od 1800 godine postoji nekoliko kuća Crnogoraca u Kuzminu.

        Da li su ovde Crnogorčevići isto što i Crnogorci, odnosno da li se radi o istom plemenu? I ima li ko saznanje odakle su Crnogorci iz Kuzmina poreklom? I koje im je prvobitno prezime, odnosno iz kog plemena potiču?

        Pozdrav…

        Одговори
  • Momcilo Trajkovic

    Rodjen sam u Pristinu u centru grada a takodje su mi rodjeni otac deda pradeda .Molim vas interesujeme koje je prezime bilo moje familije pre ovog Trajkovic I gde da pronadjem korene . Otac mi se zvao Vladimir , deda Trajan , a pradeda Trajko . U julu mesecu sam cuo od jednog uglednog coveka u Gracanicu kraj Pristine da smo se prezivali DZaric da smo se doselili iz Novog brda I jos je rekao da je prvi prestavnik u vladu Srbije bio moj predak koga su iz Pristine I okolna sela cak I male bebe mahajuci otpratili u Kosovo polje za Beograd u skupstinu Srbije. Rekao mi je da se tamo nalazi ploca na kojoj pise njegovo ime ali vlasti u Beograd u skupstinu ostali su gluvi da udjem I pogledam .. Rekao mi je da je on istrazivao korene za njega I mnoge ugledne porodice da su moji prvo dosli u Gracanicu a kasnije presli u Pristinu . On tvrdi da njega I mene veze familijarno kumstvo staro bog zna koliko godina. . Ja sam mu pricao da pored manastira su bili neki ljudi gde kad smo kao deca dolazili na sabor u te 2 kuce da su se moj tata I neke stare zene obavezno grlili I ljubili . On mi je pokazao jednu trosnu kucu a druga kaze da je srusena sama po sebe . Ako vi neznate molim vas uputiteme gde ove podatke mogu pronaci . Unapred vam hvala

    Одговори
    • Šarko

      Momčilo izgleda ste Vi Džarlići, a ne Džarić. Etnograf i akademik Atasanije Urošević je proučavao. Kosovsku Kotlinu između 1931 – 1935 g. On je u u Gračanici zabeležio porodicu Džarlić (1 kuća., slave Sv. Nikolu). Starinom je sa Kosova iz Dobrog Duba, a pre dolaska u Gračanicu živeo u Slovinju, Novom Brdu i Labljanu. Iz Dobrog Duba se iselio od zulima, a iz Slovinja u Novom Brdu predak prešao s majkom kuda se preudala. Docnije se kretao kao čifćija (sluga). U Gračanici se doselio sredinom 19. veka. Tri kuće ovog roda su se 1909 godine iselile u Prištinu. Dakle vaša dalja starina je iz Dobrog Duba (danas opština Kosovo Polje). A tačno je da da Vam se predak doselio iz Novog Brda-Labljana, ali kao što je već pomenuto pre Novog Brda i Labljana vaš predak je živeo u Slovinju kod Lipljana, a u Slovinju je došao iz Dobrog Duba odakle mu je i najdalja starina.

      Одговори
  • Momcilo Trajkovic

    Oprostite jos jednom ; 2-3 familije zajedno sa mojom podigli su crkvu SV Nikole u pristine na temeljima stare crkve koju su turci srusili . Znam da smo imali kao dve slave sv Djordje i sv Nikola I da smo u kucu drzali 3 ikone sveti Djordje , sv Nikola I bogorodica . Hvala

    Одговори
  • Tamara

    Poštovani, interesuje me poreklo prezimena Brkljač, deda mi je bio iz Osredka, kod Cazina. Hvala unapred.

    Одговори
  • Богојевић

    Поштовани, интересује ме да ли шта знате о селу Стапари и селу Поникве код Ужица.
    Хвала унапред.

    Одговори
  • Milan Hinić

    Poštovani,

    dosta vremena sam trazio bilo kakve podatke o prezimenu Hinić ali nisam nasao nista. Poreklom je iz Like, Debelo brdo pored Korenice.

    Hvala unapred.
    Pozdrav.

    Одговори
  • G Dimitrijevic

    Postovani
    Sta mi mozete reci o nastanku prezimena Dimitrijevic , Selo Dren opstina Leposavic KIM

    Hvala

    Одговори
    • G Dimitrijevic

      Slave slavu Svetog Jovana Krstitelja

      Одговори
      • Небојша

        Димитријевићи су се у Дрен доселили из Штавице, општина Тутин. Славе Св. Јована. Сродни су им Миловановићи, који су се доселили из истог краја (Врапче, општина Тутин) и славе такође Св. Јована.

        Димитријевићи су презиме добили по једном старијем претку Димитрију. Има их у Београду, Смедереву, Крушевцу, Краљеву, Америци…

        Интересанто да велики број родова из овог села води порекло из околине Тутина.
        Поменућу само Бојаниће, који су у Дрен такође стигли из Штавице крај Тутина. Даље порекло им сеже до Васојевића и места Крље. Презивали су се Новаковићи. Бојанићи се деле на више огранака, а сви славе Св. Николу.

        Изгледа да је то био устаљени миграциони правац када је овај крај у питању.

        Васојевићи (Црногорска Брда) – Сјеница (Рашка) – Север Косова

        Одговори
  • Maja

    Postovani, mozete li mi nesto reci o prezimenu Španović?

    Hvala unapred.

    Одговори
  • Петар Демић

    Шпановићи су бројни на Банији и у Поткозарју.

    Не знам како очекујете да вам људи помогну када нисте рекли ни најосновније информације.
    Нисте навели ни одакле сте, ни коју славу славите, ни одакле је најстарији предак за кога знате.
    Имајте у виду да нико од нас није видовит и да вам не можемо помоћи без основних података.

    Одговори
  • Дамир Бирач

    Помаже Бог. Хтео бих помоћ од вас тражити.Потребне су било какве информације о презимену Бирач и пореклу. По ономе што знам,исти потичу из Лике,Далмације.Због покатоличења и најезде Турака,повукли су се на планину Бирач,чије су име узели за своје презиме.Ја иначе живим у Шапцу и рођен сам ту.

    Одговори
    • Петар Демић

      Дамире,
      Бирача нема ни у Лици, ни у Далмацији.
      Матица православних Бирача је Банија. Има их у више села општине Глина (Трновац, Брубањ, Брезово Поље…). Славе Никољдан.

      Одговори
  • Nebojša

    Poštovani,
    da li znate odakle su se doselili Đošići iz sela Vlahinje (Vlajne) kod Kuršumlije?
    Unapred se zahvaljujem.

    Одговори
  • Владимир

    Помаже Бог . Да ли знате нешто о пореклу презимена Чулић . Моји су родом из босанске крајине , Нови Град . Славимо Св. Николу. Унапред хвала.

    Одговори
  • Nada

    Da li neko zna poreklo prezimena TRIFIC? Unapred hvala….Nada Trific

    Одговори
    • Небојша

      Бог ти помогао Владимире!

      Чулићи су у те крајеве дошли после окупације Босне (дакле после 1878. године). Предак им је као харамбаша у Далмацији изгубио ухо у окршају, па је назван „Чуле“.

      Најпре су дошли у Рујишку, а затим се једни одселе одатле у Џанкића Ракане. Слава Никољдан.

      Милан Карановић, „Поуње у Босанској Крајини“, 1925. год., стр 400

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        У Шематизму дабробосанском за 1882 годину, и Презимена Срба у Босни, Ђорђа Јањатовића , презиме Чулић се спомиње као слављеници:
        1.Ђурђевдана у парохији Ливно;
        2.Лазареве Суботе у парохији Скендеровци (Гламоч)
        3.Часне вериге у парохији Црни Луг (Лвно) и Бањалука
        4. Никољдан у парохијама Агићи и Видовица (Дубица), Рујишка (Крупа) и Гламоч.

        Александар Бачко у књ. Породице далматинских Срба, на стр. 466 и 467. спомиње презиме Чулић у мј. Бискупија, сл. Никољдан. Доселили из Полаче крајем 19 или почетком 20 вијека. Око 1920. било је само једно домаћинство Чулића. Такоће, Чулићи су живјели и у Отишићу, али су се у потпуности раселили.
        Чулићи у Завали (Сливно. Неретва) су римокатолици. Дошли су „из Херцеговине као православци“

        У Карловачком владичанству за 1893 годину не спомиње се ово презиме. Спомњу се Чуле као слављеници Никољдана али и као римокатолици.

        Ристо Миличевић у књ. Херцеговачка презимена, стр.286, такође не спомиње презиме Чулић који су православне вјере. Као р/к спомињу се Чуле у истоименом јесту као и у Јасеници код Мостара. Поријеклом су из Осоја у Далмацији а у Чуле су доселили почетком 17. вијека. Чулићи и Чулновићи су муслимани. Први су у Почитељу код Чапљине, а доселили су „прије 200 год“ из Будима.Почетком 20. вијека било је 3 куће Чулића. Други су стара породица из Дрежнице код Мостара, кажу да се први пут спомињу „у вријеме састављања грунтовнице“.

        Одговори
  • Милорад Богдановић

    ПРОМЈЕНА ПРЕЗИМЕНА

    Током средњег вијека у дубровачком залеђу ПРЕЗИМЕНА СУ СЕ ЧЕСТО МЈЕЊАЛА у једном сродственом низу. Она најчешће обиљежавају једну генерацију актера па то преставља озбиљну тешкоћу истраживачима у праћењу развојне линије појединих, па и важнијих средњовјековних породичних лоза. Отуда свака врста даљњег проучавања ликова из средњовијековне историје захтијева прављење каталога којим би се припремила полазна основа за олакшано праћење кретања појединих породица, породичних лоза и ширих родбинских веза кроз вријеме као и још увијек отворена детаљнија роучавања имена и презимена…
    Ради тога примјером познате хумске властеоске лозе Богавчић – Радивојевић – Влатковић, показујемо да бројни њихови савременици са њима индентичним презименима, НИСУ ЊИХОВИ СРОДНИЦИ, те да се не могу по сродству повезивати са њима.

    Овако започиње Есад Куртовић, аутор књ. РАДОСАЛИЋИ – примјер „једнократни презимена“ средњег вијека, Београд 2009, а која се може и код нас прочитати, наравно, кога то занима.

    Одговори
  • Стефан Савовић

    Интересује ме порекло мог презимена Савовић,па ако неко зна нешто више о томе нека ми напише.Рођен сам у Крушевцу славимо св.Николу .Поздрав

    Одговори
  • DIJANA

    POSTOVANJE,ZANIMA ME AKO ZNATE NESTO O PREZIMENU STOJISAVLJEVIC,ZNACENJE,BILO STA.PRECI SU POREKLOM IZ DOBROG SELA BOSANSKA KRUPA,A SLAVE ARANDJELOVDAN.HVALA

    Одговори
  • Nikola

    Da li znate nesto o prezimenu Markotanović ? Nalazimo se u selu Zlot kod Bora.

    Одговори
  • Dragan Đaković

    Da li neko zna nešto o prezimenu Đaković. Živim u Vojvodini, a moji su iz Gornje Slatine, SO Gornji Ribnik, kod Ključa (BiH). Kad je i kako nastalo prezime. Slava „Miholjdan“. Hvala unapred!

    Одговори
  • Baja

    Kako je nastalo prezime Baćina?

    Hvala unapred

    Одговори
    • Небојша

      Баћа је брат од миља – брато, брале.

      Такође, башта, баштица се употребљава у бугарском и за оца, као и у српском – отац, старешина.

      Облик Баћа налази се и у чакавском и у штокавском као придевски топоним: село Баћина, Баћинско језеро, Баћин дол дол Козаром, а може бити и поименичан – Баћинац, Баћинца. Деминутив Баћића, село у Србији.

      У руском, Баћушка је такође отац, свештеник.

      (Српска презимена: значење – распрострањеност – порекло породица, Мирослав Нишкановић, 2004 г.)

      Презиме Баћа је идентично са личним именом Баћа које je настало од корена Бат – (брат, Братољуб}, потврђеног у 15. веку.

      (Др Велимир Михајловић – Српски презименик)

      Одговори
  • Zoran

    Da li znate kako je nastalo prezime Orlandić?
    Hvala

    Одговори
  • Ćirić

    Prezime- Ćirić
    Lokacija- Jug Srbije, Pirot
    Slava- Sveti Alimpije
    Poreklo?

    Одговори
  • Bozidar

    Zanima me odakle potice prezimo Prokopovic, zivimo u Leskovcu i slavimo sv. Alimpije?

    Одговори
  • Emil Sojic

    Posstivani , zanima me kako je nastalo prezime Sojic ( prezime iz filma i serije ). I da li bi ste mi malo objasnili o Poreklu prezimena SOJIC ( S kao sator ! ) Unapred Hvala

    Одговори
  • slavco

    kako je nastalo prezime Царић

    Одговори
    • Defendor

      Презиме Царић је навероватније настало по надимку Цар, којим је неки предак Царића некад био прозван, а након чега су његови потомци прозвани Царићи.

      Одговори
  • Marko Kušlaković

    Poštovani,ako mi možete reći nešto o poreklu prezimena Kušlaković,živimo u Posavini,krsna slava je Đurđevdan.
    hvala

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    1882 године у парохији Брод, Винска и Лијешће спомиње се презиме Кушљић који славе Ђурђевдан. Такође у ове две последње парохије Кушљићи славе и Симеуна богопримца. Презиме Кушлаковић се не спомиње. у „Шематизмом митрополије дабор-босанске за 1882 годину“

    Такође и у „Карловачком владичанству за 1892 годину“ , не спомиње се ваше презиме. Спомињу се Кушљићи који славе Ђурђевдан и Кушљевићи слављеници исте Славе, али их има и римокатолика.

    Такође у Херцеговини, Далмацији и Славонији (?) нисам пронашао да се спомиње ваше презиме

    Одговори
  • Bojan

    Postovani,

    Да ли је могуће да ми кажете нешто више о пореклу презимена „Бричић“. Једино што знам је то да постоји много муслимана у босанској посавини са тим презименом и да постоји доста сличних презимена као нпр. „Ибричић“, „Брчић“ итд…

    Захваљујем се унапред

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Бојане,
      ако не наведеш мјесто или славу, тешко да ћеш добити неки ваљан одговор.

      У Шематизму дабробосанском за 1882 годину не спомиње се презиме Бричић. У парохији Корићани код Травника спомињу се Брицићи који славе часне Вериге и Бриклићи у парохији Стрмница код Власенице, слављеници светог Јована Крститеља..

      Можда је то једно од ваших презимена, јер и дан данас долази до измјена имена и презимена, грешкама код уписа.

      Одговори
  • Bozidar

    Mozete li mi nesto reci o prezimenu Prokopovic,zivim u Leskovcu i slavim sv.Alimpije Stolpnik,bio bih zahvalan

    Одговори
  • Jovan Cudanov

    Molim sve koji se prezivaju Čudanov, Čudanović, Čudan ili one koji poznaju nekoga sa tim prezimenima da mi se jave. E mail: jcudanov@gmail.com

    Одговори
  • daca

    pomaze BOG draga braco recitemi poreklo mog dede Dragan ilic selo Bogosevo opstina Vladicin han mislim da slave SV.ARANDJELA deda se odselo davno odatle njegov otac se zvao Stojan a majka spasena deda je rodjen 21.06.1934 unapred hvala i SLAVA BOGU sto postojite.

    Одговори
  • daca

    pomaze BOG draga braco recitemi poreklo mog dede Dragan ilic selo Bogosevo opstina Vladicin han mislim da slave SV.ARANDJELA deda se odselo davno odatle njegov otac se zvao Stojan a majka spasena deda je rodjen 21.06.1934 unapred hvala i SLAVA BOGU sto postojite.da mozemo naci poreklo javitemi mejlom ili na tel 0693226379 unapred hvala.

    Одговори
    • Шарко

      Daca,

      Selo Bogoševo je osnovano u prvoj polovini 18. veka oko 1720 – 1730 godine. Za osnivače sela računaju se dva brata doseljena iz nekog šopskog sela na istoku. Od njih potiče veći broj današnjih rodova.

      Od jednog brata potiču rodovi koji slave Sv. Arhanđela: Kovačevci (8 k), Dostinci (8 k), Mitrinci (6 k), Stankovčani (3 k), Milosavini (5 k), Lutkinci (6 k) i Tufegdzinci (1 k), ukupno 37 kuća. Kovačevci su nekada bili bogati zemljom i stokom. Osinm toga bavili su se kovačkim zanatom do 1941. godine. Tufegdzincima je ded bio puškar u tursko doba.

      Od drugog brata potiču rodovi koji slave Sv. Nikolu: Deda Stojanovčani (7 k) i Kragujčani (6 k), ukupno 13 kuće. Kako je napred pomenuto ova dva brata doselila su se u prvoj polovini 18. veka iz nekog šopskog sela na istoku (iz Krajišta).

      Ostali rodovi, koji su došli takodje u tursko doba su: Jerkovi (5., kuće. Sv. Arhanđeo), došli su iz planinskog sela Krive Feje (tj. okolina Vranjske Banje).

      Smilkovci (2 k., Sv. Đorđe), došli su iz pčinjskog sela Marganca.

      Miajlinci (11 k., Sv. Luka), ne zna se odakle su doseljeni.

      Iseljenici iz Bogoševa: Nikolići (3 k), Dimići (3 k), iselili se u Rđavicu. Dzaboljoi (2 k), iselili se u susedno Vrbovo. – Aleksići (2 k), iselili se u Korbevac. – ILIĆI (1 k), iselili se u Jelašnicu. – Stevanovići (1 k), iselili se u Vranjsku Banju. – ILIĆI (1 k), iselili se u Malo Rajince kod Preševa.

      U Jelašnici, opština Surdulica zabeleženi su doseljeni Ilići iz Bogoševa – Ilići (1 k., Sv. Nikola), došli su iz susednog Bogoševa. Dalje poreklo iz okoline Bosillegrada. Ovi su potomci najverovatnije osnivača sela tj. brata koji slavi Sv. Nikolu.

      U Malom Rajincu, opština Preševo zabeleženi su doseljeni Ilići iz Bogoševa – Ilići (1 k., Sv. Nikola), došli iz Bogoševa. U M. Rajincu su Srbi su se doseljavali od 1915. godine. I Ilići su došli nešto kasnije posle Prvog svetskog rata.

      Izleda da potičete od ta dva brata, odnosno od onog drugog, i njegovi potomci slave Sv. Nikolu. Ako Vam nešto nije jasno pitajte nas…

      Literaturu koju sam koristio: „Vranjska Kotlina“ Jovan Trifunoski – „Kumanovska-Preševska Crna Gora“ Jovan Trifunoski. J. Trifunoski je proučavao pomenute oblasti tokom pedesetih i šesdesetih godina prošlog veka.

      Одговори
      • daca

        Hvala BOGU sto postojite veoma ste mi pomogli. cula sam price ko mala da mi je ta prababa bugarka ona se zove spasena njene podatke nemam samo znam daje udata za stojana iz bogosevo da iz tog braka ima mog dedu dragana ilica pa bimi znacilo ako ikako mozete dami pomognete da saznam poreklo brababe i pradede unapred hvala

        Одговори
        • daca

          pomaze BOG HRISTOS VASKRESE molim vas ako mozete dami pomognete dali mije stvarno prababa po majci bila rumunka ona se zvala vidosava udata jovanovic iz bukovce je udata je za cedu okoline nisa imaju cerku ljubinku rodjena je 27.03.1940 u bukovce kasnije su doseljeni u doljevac unapred hvala

          Одговори
      • daca

        POMAZE BOG. MOLIM ADMINISTRATORE DA MI POMOGNU DA PRONADJEM SVOJE POREKLO molim vas ako neko zna nesto omom dedi ilic draganu iz sela bogosevo opstina vladicin han rodjen 21.06.1934 god njegov otac se zvao stojan a majka spasena ako neko zna odakle su dosli stojan i spasena i kako se spasena prezivala da mi javi na mejl miticdaliborka76@gmail.com ili ako neko zna nesto o mojoj babi jovanovic vidosava bukovce okolina negotin udata za cedu okoline nisa ima cerku ljubinku rodjena27.03.1940 god u bukovce odakle je vida njeno poreklo ako neko zna da mi javi unapred hvala

        Одговори
  • Василић

    Поштовани,
    мада моје питање не иде за поријеклом презимена него за поријеклом породице, веома сам заинтересован за то па молим за помоћ. Дакле, ја сам Василић из села Доњи Клакар код Брода и слава ми је Ђурђевдан. Успио сам да пратим поријекло породице до почетка 19. вијека, али не и даље од тога, мада сам чуо непровјерене информације да се породица доселила из Црне Горе у 17. или 18. вијеку (исто то се говори за већи број породица из околине). Колико је познато, живјели су прво у селу Полој, одакле је једна грана отишла у Д. Клакар, а друга у Славонски Брод гдје сад живи велики број Василића.
    Е сад, знам да у великом броју градова у Републици Српској има Василића (Бања Лука, Приједор, Добој, Бијељина, Зворник…, а у једном од коментара горе је постављено и питање за Василиће из Србије), али не славе сви ни исту славу. Међутим, од извјесног презимењака у Зворнику (који слави Ђурђевдан) сам сазнао да и он мисли како смо дошли из Црне Горе.
    Може ли неко да ми помогне са тим, одакле потиче породица, кад је насељена у Посавину и да ли смо у родбинској вези са Василићима из других крајева.
    Хвала унапријед.

    Одговори
    • Василић

      Моји су из бијељине Василићи и исто су дошли из Црне Горе у 17. или 18. веку. Славимо Светог Николу , а више информација од тога немам. Једино што ми пада на памет је да се један Василић из Републике Српске тестирао и био хаплогрупа Q1b, а ја сам сад радио тестирање и чекам резултате

      Одговори
  • Bozidar

    Hocete li meni nesto da odgovorite vec 2 puta postavljam pitanje i cekam neki odgovor 2 meseca?

    Одговори
    • Шарко

      Poštovani Božidare,

      I još očekujete odgovor, odakle mi znamo iz kog mesta ste iz Leskovca? Vi ste postavili pitanje da se prezivate Prokopović, da ste iz Leskovca i da slavite Svetog Djođa Alimpija. Leskovac je širok pojam. Morate te se otvoriti i reći nešto opširinje od kada živite u Leskovcu? Gde su Vam rođeni deda ili pradeda, ako su rođeni u nekom selu u okolini Leskovca, kaži te nam iz kojeg su sela? Mi nismo matična služba, imamo literature stare i do sto godina, a najmladje i do trideset godina.

      Одговори
  • daca

    SLAVA GOSPODU STO POSTOJITE neka vas GOSPOD cuva.

    Одговори
  • Dale

    Hvala Bogu sto postojalo ovaj website. Svaka cast.Dali je neko čuo za prezime Hasura ili Asura? Inače prezime Hasura (Asura do 1945) postojalo je u Zapadnoj Slavoniji u Rajicu. Većina Hasura je zavrsila u Jasenovcu a drugi su se izselili u Beograd i Australiju. Ako neko zna nešto o porijelu prezimena molim vas napišite. Hvala

    Одговори
  • Bozidar

    U redu,napisacu malo opsirinije,nisam znao da treba nadam se da nisam neki problem stvorio,Zivim u Leskovcu,ali deda je rodjen u selu pored Bratmilovce,moj deda se zvao Bozidar,njegov otac Cedomir,a Cedomirov otac Todor,u kuci gde su rodjeni nema vise nikog tako da nemogu saznati dalje,preko puta kuce gde su moji rodjeni ima isto porodica Prokopovic ali kazu da nismo u krvnom odnosu,to mi nije bas jasno….ako znate nesto bio bih zahvalan,i izvinjavam se ako sam bio malo grub sa recima,veliki pozdrav

    Одговори
  • Ivana

    Zdravo, zanima me da li neko zna nešto o prezimenu Sretenović. Tražila sam malo po internetu i saznala da je prezime nastalo po Sretenu koji se po naredbi kneza Miloša doselio u Mihajlovac i da je tu nastalo prezime, i to me je zaista zainteresovalo. Inače, ja sam iz Mihajlovca, i ako je od koristi, slavim Spasovdan. 🙂 Bila bih vam veoma zahvalna ako biste mi malo pomogli.

    Одговори
    • bojan

      Pozdrav Ivana,ja sam Bojan Zivkovic iz Udovice ,i mene kao i tebe zanima nase poreklo posto smo dalji rodjaci,koliko znam po prici mog pokojnog dede postojala su tri brata Zivko,Sreten i Kuzman i ubili su nekog turcina i pobegli su ovamo,Sreten je ostao u mihajlovcu i tako su nastali Sretenovici,Zivko je dosao u Udovice i nastali smo mi Zivkovici a i Kuzman je takodje ostao u Udovicama i od njega poticu Kuzmanovici i svima nam je zajednicka krsna slava Spasovdan,toliko za sad od mene jer samo toliko znam o nasim precima.Ako si u medjuvremenu saznala jos nesto voleo bih da mi odgovoris

      Одговори
  • zoran

    Da li nešto znate o porijeklu porodice Avlijaš ? Doselili su se u Sarajevo oko 1800 godine , u stvari tu je došao Vasilj Tomašević sa sinovima i prezime dobili po službovanju kod paše Teftedarije u „avliji“- šta god to značilo. Poslije toga je sve manje više poznato ali o Vasilju nema podataka …

    Одговори
    • Небојша

      Авлијаши су у околину Сарајева дошли из Херцеговине. Досељени су око 1850. године из Сомине. Претпостављам да се мисли на планину која се налази на самој граници Црне Горе и Херцеговине.

      Ово је прича Авлијаша из Зеника. Старије презиме је гласило Томаш(и). Презиме су добили баш онако како сте написали.

      Авлијаши из Војковића имају нешто другачије предање, али се у принципу не коси са предањем Авлијаша из Зеника.

      Према овом предању Авлијаши су пореклом из Бањана у Црној Гори, где су се звали Томанићи. Имају огранке у Крупцу, Раковици, Зенику и Сарајеву. Славе Св. Јована (слава Бањана), преслављају Св. Саву.

      Планина Сомина се налази на простору Горњих Бањана.

      http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)

      У Херцеговини има и Томашевића и Томановића. Тако нпр. једни католици Томашевићи из Поповог Поља, воде порекло баш из Сомине у Бањанима.

      Што се хецеговачких Томановића тиче, они воде порекло из Црне Горе.

      Одговори
  • Ubavic

    Odakle vodi poreklo prezime Ubavić , moji su doseljeni u okolini Blaca , selo Pretežana dosli su sa Kopaonika, posle oslobadjanja od Turaka.Slavimo slavu Svetog Arandjela .

    Одговори
    • Драгољуб П. Бадрљица

      Убавин (Убавић) се као презиме јавља у Мокрину (Северни Банат) у 18. веку:
      Илиа 67 (1714 1781) и Мариа – Живан (1748 – ?) – кућа бр. 215,
      Лазара Никола (Пријавио се 1774. год. за пресељење у јужни Банат) – кућа бр. 83,
      Јоана Јаков и Сара Лазара Шедакова, венчани 1775. год. – кућа бр. 153,
      Јоан и Макрена – Станка (1771 – ?),
      Константин и Јованка ( ? – 1794),
      Воин ( ? – 1788),
      Милица, удова ( ? – 1791)…
      Из рода Убавића, по мајци Даринки, кћерки Душана из Мокрина су браћа: др Душан П. Попов – Кршин (Секретар Матице српске, гл. уредник Енциклопедије Новог Сада,…), Лазар и Радивој Раша Попов – Кршин (Књижевник, новинар, глумац,…). Браћа, Душан Убавић је погинуо на Галицији у Првом св. рату, Радивој – Рада Убавић је био инжењер и градио пруге у Аргентини, путеве кроз Руговску клисуру, зналац 17 језика и Младен, пославни човек , власник млина у Мокрину,… (Извор: матичне књиге храма Св. архистратига Михаила и Гаврила у Мокрину од 1757. год. па надаље).

      Одговори
  • Srđan

    Здраво. Занима ме порекло породице Шојић. Славимо Ђурђевдан, а знам само да је деда родом из Херцеговине, место Јасеник код Гацка и ништа даље од тога. Хвала.

    Одговори
  • Dragana

    Драги пријатељи,интересује ме порекло презимена Познановић.Мој деда Никола, (Д)Митра, Познановић је рођен у селу Жировац код Двора на Уни, а након 1918. се досељава у Доње Агиће,Босански Нови. Славимо Св. Димитрија.
    Оно што ја знам, да је у Жировцу постојао засеок Познановића, да су били војници у Војној крајини, и то сам пронашла у кљигама на вашем сајту. Међутим, одакле су ту дошли,и када, волела бих да сазнам уз вашу помоћ.Срдачан поздрав!

    Одговори
  • Marija Terzic

    Postovani, molila bih da mi pomognete oko istorijata prezimena Terzic. Slavimo sv. Nikolu, iz Valjeva, a preci su nam se doselili iz Alinog potoka, za Zlatibora, odakle su dosli najverovatnije iz Katica pod Mucnjem. Sva je prilika da su se krajem 18. veka tu doselili iz stare Hercegovine, danasnje Crne Gore (predeo oko Pive). Ako imate bilo kakve informacije, ja bih vam zaista bila zahvalna.

    Одговори
  • gospodjica Stankić

    Poštovanje, zna li neko poreklo prezimena Stankić iz sela Gornja Pilica kod Zvornika u Republici Srpskoj u Bosni? Ako je od pomoći slavimo Svetog Marka 8.maja.

    Одговори
    • Драгољуб

      Помен презимена СТАНКИЋ се јавља у Великој Кикинди стедином 18. века: Пера (1751), Паја (1758), Новак (1783), Милан (1770), Мијат (1750) и Андрија (1762). Извор: ATTENDITE, гласник Историјског архива Кикинда, бр. 7, Кикинда, 2010. год. чланак Драгољуб Бадрљица – Протокол исповедајушчих Храма св. Николе у Великој Кикинди (1808 – 1817), стр. 7 – 56.

      Одговори
  • Lakic

    Ako moze mala pomoc oko prezimena Lakic. Moji su iz Karina u Dalmaciji , pradeda se zvao Petar rodjen oko 1900-te koji je radio jedno vreme u Americi . Slavi se Sveti Nikola i kazu da smo bjelopavlici iz Danilovgrada. Interesuje me ako imate nekakve podatke o lozi postojojece brace koji su dosli iz Crne Gore u Karin
    1. Milić Lakić pok. Damjan (4 6 3 6)
    2. Vukić Lakić pok. Janoš (4 6 4 3)
    3. Umiljen Lakić pok. Vukadin (3 6 3 3)
    4. Ostoja Lakić (2 2 2 2)
    ovo su valjda prvi spiskovi prvih porodica Lakica u Karinu

    i interesuje me nastanak prezimena Lakic, ako je to moguce

    Hvala

    Pozdrav,

    Одговори
  • Nebojša Babić

    Lakića ima u Bjelopavlićima.
    Evo šta kažu Vukota i Aćim Miljanić u knjizi „Prezimena u Crnoj Gori“:
    „Lakić, jedni su potomci Leke Batrićev (Grupkovići), a drugi Šalete Kekina u Bjelopavlićima, od njih su u: Budvi, Rijeci Mušovića (Kolašin), Karinu (Benkovac), gdje je došao Nikola; Resnik (Bijelo Polje), Konjusi (Andrijevica) i kao Vojvodić, grana Dabetića; u Morači potomci Bogićevi; Šaranci u Drobnjacima, tu su došli iz Morače; iz Uskoka i Paranaca prešli su na desnu obalu Tare: Vaškovo, Žari i Prenćane; u Resnik (Bijelo Polje) došli su iz Bjelopavlića; u Piperima su ogranak Dragišića; Jezera (Žabljak) i kao: Moračanin vidi: Lakićević“
    Dakle, baš su naveli Karin i prvog doseljenika. Bjelopavlići slave Svetu Petku, ali menjanje krsnih slava se dešavalo kroz istoriju, tako možda i u vašem slučaju.
    Pozdrav.

    Одговори
  • Милан

    Одушевљен сам овим сајтом.
    Интересује ме порекло презимена ЈАКОВИЋ.То презиме је заступљено у месту Доње Дубраве крај Огулина у Хрватској и то су православци.Иначе заступљено је у још неким местима Хрватске али су католици.Ово подручје Доњих Дубрава и околине је насељавано око 1853 године и није било презимена Јаковић,Презиме које се спомиње је ЈАКОБОВИЋ, а од 1897 године се појављује презиме Јаковић а нема више Јакобовић.Не знам да ли то има какве међусобне везе и био би захвалан ако ко више зна о томе.
    Милан Јаковић, Београд

    Одговори
    • Небојша

      Јаковићи би требало да славе Св. Јована.

      Ј. Ердељановић оба презимена проналази међу Буњевцима, стога верујем да и ваши Јаковићи (раније Јакобовић) воде порекло из тих крајева.

      Иначе, један од православних свештеника епархије горњокарловачке, С. Јаковић, био је родом из Херцеговине, тачније из околине Требиња.

      У средњој, али и у источној Босни постоји село које носи назив „Јаковићи“. Ове крајеве населили су махом Херцеговци.

      Одговори
  • Goran

    Postovani Nebojsa Veliki pozdrav hteo bih da Vas zamolim ako mozete da mi napisete nesto u vezi sela korita i licine kod bjelog polja i familija koje su zivele u tim selima a koje slave sv stefana lazovici dragutinovici jankovici odakle su dosli tu u korita da li su jos neki stevanjstaci ziveli u selu korita i dragutinovici i licine mislim da je moje prezime tu nastalo po jednom brdu u selu licine.ako moze neka vasa saznanja za ove familije.Pokusao bih i dnk test koji ste mi preporucili ali video sam cenovnik za utvrdjivanje porekla nije bas jeftino naprotiv pa ako mi mozete pomoci da nesto vise i ovim putem saznam i uz vasu pomoc.veliki ljubitelj POREKLA Saponjic iz nove varosi.

    Одговори
    • Небојша

      Горане, у том крају постоје Шароњићи, који су добили име по селу „Шароња“ на Пештеру. Постоји у Бихору и извор Шароњска вода. Дакле, у питању су Шароњићи, а не Шапоњићи.

      Одговори
  • suncica

    Htjela bih da znam porijeklo prezimena Birčaković iz Republike Srpske,Zvornik.Hvala

    Одговори
    • Небојша

      Бирчаковићи који славе Ђурђевдан пореклом су из Бирча. Бирач је подручје у средњем Подрињу између Власенице на западу и Сребренице на истоку.

      Ово потврђују и резултати истраживања порекла становништва овог краја, које је обавио Р. Јеремић пре неколико десетина година, у време када је традиција била далеко свежија. Он каже: “ Црногорци и Херцеговци, Никшићани, Пипери, Дробњаци и Бирчани насељавају срез бијељински. „

      Одговори
      • млађо

        Мислим да Сунчица мисли на Бирчаковиће из Грбаваца (Зворник) који славе Јовањдан.
        Нисам знао да има Бирчаковића који славе и Ђурђевдан.

        Одговори
        • Небојша

          Вероватно Млађо. Претпостављам да су истог порекла као и ови бјелински (тј воде порекло из Бирча)?

          Одговори
  • Goran

    Nebojsa verujte mi postoji brdo saponje u selu licine udaljeno kilometar od sela lazovica i par km od osmanbegovog sela u sadasnjem ataru sela licine nekad pecar selo donja korita postoji selo saronje kod tutina al prezime saronjic nepostoji. i danas postoji selo lazovici kod bjelog polja nema saronjica proverite saponje crna gora na guglu.Veliki pozdrav.

    Одговори
  • Goran

    Nebojsa izvinite video sam da postoji prezime Saronjic.Bili ste u pravu.Nije navedeno koju slavu slave i odakle su poreklo Hvala na odgovoru izvinte nisam ranije cuo za saronjice .

    Одговори
    • Небојша

      Не знам да ли Вам је познато, али у Далмацији постоји велики род Шапоња. Славили су Св. Стефана, Св. Василија и Ђурђиц.

      Александар Бачко, који се бавио истраживањем порекла становништва Далмације, сматра да је презиме Шапоња надимачког карактера и да је могло настати по физичкој особини родоначелника (због великих руку нпр).

      Одговори
  • Goran

    Nebojsa znam za Saponje iz sela dobropoljci blizu benkovca skoro svi slave sv vasilija velikog moguce da poticu od bjelica ili vejnovica koji slave istu slavu cuo sam da je tu bila zemlja nekog veoma starog hrvatskog plemena pa neki od tih rodova dosli na njihovu zemlju mozda bjelici iz hercegovine pa ih pa ih tako prozvali to je nadimak po zemlji tj selu neki od njih slave sv stefana kazu od nekih dobrijevica nasledili kucu kao zetovi pa onda i slavu mozda poticu i od pavkovica nemogu da utvrdim nemogu da ih povezem sa mojim saponjicima jer su starovlaska sela najvise naseljavana iz crne gore i hercegovine posebno pocetak osamnestog veka.cak negde navode da te saponje poticu od mojih saponja iz starog vlaha.

    Одговори
    • Небојша

      Нисам ни мислио да су у вези, већ сам их поменуо због настанка самог презимена. Једни (ваша грана) су презиме добили по месту „Шапоње“, а ови далматински можда по надимку.

      Одговори
  • Goran

    Jeste Nebojsa moja grana saponja je dobila prezime po mestu tj toponim bregovi saponje dve familije su tu zivele dragutinovic i lazovic .Ovi dalmatinski nadimak po selu kod benkovca .Nemogu da pronadjem ove lazovice odakle su tacno imaju veliki broj slava obe ove familije se pominju na zlatiboru stevanjstaci.Mom pradedi bila uzrecica moj lale moj drekele kad nekog hvali .Treba mi vas zakljucak iz ovoga.POSTOVANJE .

    Одговори
  • Nebojša Babić

    Ako mogu da prokomentarišem to „moj lale, moj drekale“, jasno je da se odnosi na Lala Drekalova, ili moža i na Lala i na Drekala. Obojica su bili vojvode u Kučima najjužnijem brdskom plemenu u Crnoj Gori. Drekalu je pravo ime bilo Andrija, albanski Andre, a Drekal je nadimak, kao što bi kod nas bilo Andrijica, Andrica. Po predanju, Drekale je bio unuk Djurdja Kastriota (Skender-bega), ali je verovatno u pitanju samo narodna maštarija, odnosno želja plemena da sebi da na značaju zbog plemenitog porekla. Drekale je u Kuče došao iz malesorskog plemena Kastrata (možda otud narodna analogija Kastrati – Kastrioti) i nametnuo se za glavara. Njegov sin Lale je čuveni kučki vojvoda iz 17. veka. Valja napomenuti da je Drekale najverovatnije bio albanske narodnosti, a i katoličke vere. Lale Drekalov je prešao u pravoslavlje prilikom ženidbe kćeri vojvode susednih Bratonožića Peja Stanojeva, i od tad su Kuči – Drekalovići većinom pravoslavni.
    E, sad otkud tvom pradjedu ta izreka… Možda vučete korene iz Kuča, a možda je starina negde slušao o Lalu i Drekalu, pa mu ostalo onako…
    Primera radi, moj čukundjed je, silom prilika, bio u austrougarskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. Kad su ga bacili na front u Bukovinu, odmah se predao Rusima. Rusi su od tih „zarobljenih“ Srba u Odesi napravili odred koji je poslat u Grčku i odande učestvovao u probijanju solunskog fronta i oslobadjanju Srbije. E, taj moj čukundjed Savo je od nekih srpskih vojnika slušao kako su prošli prilikom prelaska albanskih gudura u zimu 1915-16, pa je imao uzečicu „ko ne zna šta su muke teške, neka predje Albaniju pješke!“. Neupućen bi pomislio da je i on bio tamo, a nije!
    Tako je možda slučaj i sa tvojim pradjedom. A, opet, nije isključeno da imate kučko poreklo. Drekalovići su veliko i razgranato bratstvo i dosta su se iseljavali. Inače, Drekalovići slave Svetog Nikolu.

    Одговори
    • Goran Saponjic

      Postovani Nebojsa zamolio bih Vas ako mi mozete malo pojasniti poreklo Lazovica koji su ziveli u selu istog imena kod Bjelog polja blizu sela korita.Mislim da ste i ranije pisali o njima .Procitao sam o Lazovicima mnogo oprecnih podataka odakle su dosli u selo korita i koju slavu slave.Postoje Lazovici poreklom iz sekulara,koji zive kod peci na kosovu Lazovici iz kuca od drekalovica Lazovici iz sela Vukovci u zeti i oni koji su poreklom iz drobnjaka.Mozete li mi pomoci koji od svih ovih Lazovica su dosli u sela kod Bjelog Polja jesu li to lazovici od drekalovica,kad je to tj u koje vreme je moglo biti to preseljenje da li su od njih Lazovici koji su otisli na zlatibor.Dali od njih potice nas poznati slikar ikonopisac Simeon Lazovic koji je ziveo u Novoj Varosi rodjen u bjelom polju.Dali je on poreklom drekalovic.Da li su Lazovici imali neki nadimak ovi iz Bjelog polja .Veliki pozdrav Nebojsa,molim Vase misljenje.

      Одговори
      • Небојша

        У Гласнику Српског географског друштва постоји занимљив податак:

        Лазовићи (Бијело Поље) су старином из Црмнице. Неко време живели су у Русији, где су научили да „молују“ иконе. Касније су са тим занатом ишли по разним местима и тако су неки дошли у Бијело Поље.

        Да би добили одговоре на остала питања, препоручујем днк анализу. Дрекаловићи су близу Црмнице, па је до неког „премештања“ становништва свакако могло да дође. Многе породице су проселиле кроз неке крајеве, па зато пише да им је управо то место порекла, док се даља старина заборавља.

        Одговори
  • Mamula

    Poštovani, pohvaljujem Vaš predani rad. Zanima me poreklo prezimena Mamula (Lika, sela Jasenak i Gomirje kod Ogulina, doseljeni u Banatsko Aranđelovo kod Novog Kneževca 1923. Slava Sveti Jovan) i prezimena Glušica (Donji Lički Štrpci, opština Donji Lapac. Slava Sveti Nikola). Svako dobro!

    Одговори
  • Мића

    Другари треба ни помоћ о пореклу презимена Главоњић. Покушавам да кренем са израдом родослова, па ако имате неких информација био бих Вам захвалан…
    Свака част на активности и велики поздрав

    Одговори
    • Aleksandar I1

      За израду родослова потребно је истражити све матичне књиге (рођени, венчани, умрли) за место одакле вам потичу преци. Морате такође знати и тачан датум рођења најстаријег познатог претка.

      Одговори
  • Владимир

    Био бих Вам захвалан,ако бисте рекли нешто о пореклу и настанку презимена Ћеран.Знам само да их је много пострадало 1941.године од стране муслиманских усташа. Тата је рођен у селу Збориште,општина Велика Кладуша,срез Бужимски. Када се и где појављује ово презиме,славимо св. Георгија 6.маја…
    И још једна молба. Да ли има сврхе распитивати се у црквеној парохији села Збориште и Стабанџа? Јер не знам ни да ли постоје православне цркве у тим селима…
    Унапред захвалан и пуно,пуно среће у даљем раду!

    Одговори
    • Небојша

      Милан Карановић сматра да су крајишки Ћерани пореклом од дробњачких Ћеранића. Ћеранићи у Херцеговини су пореклом такође од Церовића из Дробњака. Церовићи су веома значајно дробњачко братство.

      Ћеранићи су презиме добили по некој удовици Ћерани.

      Занимљиво да и ови у Херцеговини славе управо Ђурђевдан, као и они у Крајини, али и већина Дробњака.

      Одговори
  • Ненад

    Опростите, али морам да питам, пошто чини ми се да нису сва презимена по мушком претку настајала. На пример, презимена Димитрић и Димитријевић се битно разликују. Да ли ико може нешто више рећи о презимену Димитрић?

    Унапред захвалан.

    Одговори
  • Goran

    Dali neko moze da napise o familiji Dragutinovic koji slave sv stefana 9.1.Stanovali su dugo vremena u polimlju kod bjelog polja .Daljom starinom su iz plemena ceklici.Zna li neko nesto vise o njima i gde su se sve selili iz polimlja.Cuo sam da dosta rodova na zlatiboru potice od dragutinovica.Jel moze neko misljenje o dragutinovicima stevanjstacima.

    Одговори
  • Zorica

    Postovani,

    i mene zanima porijeklo moje porodice LAJIC. Inace dolazim iz Bosne i Hercegovine, Bos. Gradiska – selo Vrbaska. Slavimo Djurdjevdan.
    Vec dugo vremena pokusavam nesto saznati – medjutim pojma nemam gdje tacno da pocnem.

    Hvala unaprijed.

    Zorica

    Одговори
  • svetozar

    molim nekog da mi kaze poreklo prezimena STEPANOV
    hvala unapred

    Одговори
  • Darko Ivanov

    Poštovani,
    zanima me poreklo prezimena Ivanov iz Orlovata, Zrenjanin. Slavim slavu Đurđevdan navodno je starosedelačko prezime u okolini Zrenjanina.
    Hvala, s poštovanjem Darko Ivanov.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      На жалост, Ердељановић је породицу Иванових – Питалових, са славом Ђурђевдан, сврстао у родове непознатог порекла. Такође, ни Поповић није поменуо Орловат. Ипак, Ердељановић наводи да су најстарије породице у Орловату Субићи, као и Чокићи, Станићи, Станкови, а вероватно и Јаношеви, Попадићи и Цветинови. Током 18. и 19. века било је много локалних и појединачних миграција по оближњим селима па су можда и ваши тако накнадно прешли из неког насеља у околини. Исто тако, не можете бити сигурни ни да су сви Иванови из околине Зрењанина иста породица.

      Одговори
  • Sasa

    Postovani interesuje me dali znate nesto oprezimenu Drazić sa prostora Mali Dubovik. Hvala

    Одговори
  • Slobodan Maričić

    Nažalost ne mogu se složiti sa autorom u pogledu da su se prezimena kod Srba dobijala po ocu itd. Poznato je da je matrijarhat kod južnih Slovena trajao sve do 18 veka i da su se prezimena davala po imenu majke ili babe. Čudi me da autor ne zna da ni mnogi srpski velikaši nisu imali prezime, i da su prva bila po majkama i babama.U Rusiji je posle 988. godine naprimer vladao period takozvanog dvoverja, pa su se paganski bogovi poštovali istovremeno sa Hristom i hrišćanskim svecima. Funkcije boginje majke prenete su na Bogorodicu. Za tadašnju kulturu i socijalno stanje ( većina zemljoradnika i stočara) u srpskom narodu, karakterističan je dugo matrijarhat – kult „magna mater” i obožavanje zemlje (koja simbolički radja, kao i žena). Tako je bilo i u našim krajevima do 17/18 veka. Uopšte moram da primetim, da su objašnjenja o poreklu mnogih porodica – naivna i laička. Izvinjavam se na iskrenosti, ali neka me demantuje autor i da mi objašnjenje za poreklo prezimena Maričić, ali pozivajući se na istorijske izvore ili druge verodostojne podatke. Pozdrav svima

    Одговори
  • vera kocoljevac

    Molim ako neko zna poreklo prezimena KOCOLJEVAC. Slavimo sv. Đurđevdan. Hvala

    Одговори
  • Небојша

    Основа Кук – je у нашем језику полисемична и двојаког je порекла: од прасловенског *ΚΊ,!ΚΊ, у значењу кук (Hüftbein, os сохае) и кука са бројним варијантама коje су везане за нешто криво, искривљено. Ова хомонимија завела je и искусног ономастичара Петра Шимуновића који je ову другу основу поистоветио са првом па je тако презиме Кукић погрешно сврстао у „анатомску“ тематску трупу заједно са облицима типа Плећаш, Зубовић, Ребрача и ел. Сама пак реч кук (< *κτ,ΙκΊ>) je и географски термин, па je често срећемо као ороним у синтагми Бабин кук или једноставно Кук. Свему овоме треба додати и универзални глагол кукаги који је ономатопејског порекла (уп. називе птице кукавице у индоевропским језицима који сви почињу са ономатопејом кук-).

    Презиме Кукавица забележено је у Доњем Карину. Тамо славе Никољдан. Почетком 18. века помиње се извесни Павле Кукавица – Вујатовић.

    Презиме Кукавица је доста често у Босни и Херцеговини. Порекло овог презимена се можда крије у Херцеговини. Наиме, од једне гране требињских Ђурђевића настало је презиме Кукавчић/Кукавица. Ови Кукавчићи (Кукавице) су се касније раселили. Највише ка Босни и западу (Лика, Далмација).

    Ђурђевићи су иначе даљим пореклом из Конавла, а презиме Кукавица је у њиховом случају настало по засеоку „Кукавице“ (село више не постоји).

    Пожељна днк анализа.

    Одговори
  • Borisav

    Postovani,
    zanima me poreklo prezimena Djokanovic iz okoline Srebrenice. Slavimo Sv.Nikolu.

    Одговори
  • Драган

    Помаже Бог,
    Моје презиме је Гњатовић, око 1880 чукундјед и његов брат су дошли у Љубију код Приједора и након неког времена се поново раселили, раздијелили… Слава нам је Свети Отац Никола, по оном што сам успио “истражити“ требало би да смо из Далмације, околине Бенковца. Међутим отац ми каже да су се уствари доселили из Лике. По том испаде да нам је светац заштитник Свети Рок што се никако не подудара… Да више не дужим, можете ли ми помоћи да ријешим мистерију. Унапријед хвала!

    Одговори
  • Vesna

    Interesuje me poreklo porodice Paunovic.Krsna slava Sv.Petka.Znam da mi se pradeda zvao Dragutin i ziveo u okolini Uba.
    Takodje me interesuje prezime Milosavljevic.Krsna slava Sv.Nikola.Imamo podatak da je pradeda Milutin poreklom sa Zlatibora.
    Hvala puno

    Одговори
    • Lazar

      Ja se prezivam Milosavljevic i cela familija mi je rodom iz Dljina (selo u blizini Lucana i Pozege), znam da se tamo skoro svi prezivaju Milosavljevic, a selo je veoma veliko te mislim da odatle potice prezime, e sad se i ja trudim da nadjem jos neku informaciju o poreklu posto je ovo jedino sto znam. Inace Zlatibor je nedaleko od Dljina.

      Одговори
      • Lazar

        Takodje sam uspeo ovo da nadjem: „Ja sam takodje istrazivala poreklo moje porodice i pronasla sam da moji koreni poticu od Vracevica od manastira Morace.
        Tako sto su se pre 1834 god. naselili u Kremna (Uzice), tako sto su braca Siman, Milosav i njihova snaja Stana , dosli u Kremna i od njih su nastali Milosavljevici, Simonovici i Stanici.“ Tako da su to ti krajevi, Uzice je veoma blizu Zlatiboru i Pozegi.

        Одговори
  • veselin

    Pomaže Bog.Velike pohvale za sve što radite i što se trudite da nam ovo sve ne ode u zaborav.Molim vas sve sam pretresao ,tražio i ništa nikakav pisani trag nisam našao,pa se plašim da ne otkrijem da su mi pra pra turci ili nedaj bože austro-ugari.Tražim porijeklo prezimena GUŽVIC slavimo svetoga Georgija i zivimo u selu Vlaknica kod Srpca R.Srpska .

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Веселине,
      да ли имате сазнања о повезаности са Гужвићима из Славоније, такође славе Ђурђевдан, а знају да су дошли из Босне? И како замишљате да можете бити Аустро-Угарин???? Ако желите сарадњу, мораћете се суздржати таквих и сличних коментара.

      Одговори
  • Zlatko Sarajlić

    Zna li neko kako je nastalo prezime Sarajlić? Koliko znam pravoslavnih nas ima oko Prijedora i Gradiške, dok muslimana ima svuda po Bosni. Unaprijed zahvalan.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Поштовани Златко Сарајлићу

    Тешко да неко са сигурношћу може потврдити како је настало неко од многобројних наших презимена. Тако и твоје презиме. Оно асоцира на Сарајево, и претпоставке да су породице које носе такво презиме раселили се у друге крајеве гдје су од мјештана прозвани као Сарајлије, замјенивши своје старо презиме. Таква презимена су нпр. Крајишник, Херцеговац, Личанин, Босанац, Бошњак, итд.
    Презиме Сарајлија и Сарајлић, спомињу се 1882 године у Шематизму д/б као слављеници пет различитих слава на подручју Приједора (Гаревци), Дубице, Градишке, Тешња, Високог, Маглаја, Вишеграда.
    Не би се баш могло рећи да је презиме Саралић баш толико бројније код муслимана него православаца.

    Одговори
  • Aleksandar

    Poreklo prezimena Pantic.
    Svaki grad i selo imaju ovo prezime, ima sela kao Kovacevac gde postoje dve familije Pantic a nisu rod.

    Одговори
  • Radovan

    Pozdrav svima.
    Mene interesuje porijeklo Jovandića iz Grahova ( Bosanskog ),pa sve koji imaju neku informaciju ili bilo sta neka pisu na mail. Hvala

    Одговори
  • Lazarevic Dobrilo

    Postovani
    Posto zivim vec dugo u dijaspori i stalno me kopka moje poreklo interesuje me poreklo mog prezimena(LAZAREVIC) sto znaci vole bih vrlo rado da znam da bih mogao da prenesem to isto mojim unucicima,otac Slavoljub i deda Uros su rodjeni u selu Maskare kod Bosnjana – Krusevac slavim Svetog Nikolu.
    Unapred zahvalan/Lazarevic

    Одговори
  • Marija Terzic

    Postovani, kako je nastalo prezime Terzic? Konkretno, moji Terzici su se doselili u Valjevo iz zlatiborskog okruga (Alin potok) pocetkom 20. veka. Slavimo Nikoljdan. Bila bih zahvallna na bilo kakvim informacijama.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Презиме Терзић настало је од турске речи ТЕРЗИ (у персијском ДАРЗИ), у значењу “кројач“. Ваш се предак у време Турака бавио кројачким занатом па је по њему и добио надимак који је временом прерастао у презиме.

      Одговори
      • Драгољуб

        Презиме Терзин и Терзић се јавља у Великој Кикинди, према сачуваним матичним књигама из 18. века: Милан Терзин (1732 – 1813), Јова Терзин (1738), Митар Терзин (1745), Тима Терзић (1777 – 1813). Јављају се још у Српском Крстуру, Сенти…

        Одговори
  • Jovica

    Poštovanje

    Da li neko može pojasniti porijeklo prezimena Sjeničić? Prisutno je u Posavini (BiH) i oko Čačka (SRB).

    Pozdrav

    Jovica

    Одговори
  • Огњен Бановић

    Поздрав свима!
    Молио бих све присутне који прочитају ово да ми кажу знају ли одакле потичу Бановићи и нешто о њима?
    .Живим у Приједору и славим Ђурђевдан.
    Хвала унапријед! 🙂

    Одговори
  • Новица Драгојевић

    поздрав! занима ме одакле презиме Драгојић вуче порекло нигде нема ништа о њему а прадеда је променио у Драгојевић (ваљда му се није свидело Драгојић одакле знам) из Брестовца сам код Бор-а Хвала унапред!

    Одговори
  • SANDRA

    Postovani,ovaj sajt je veoma koristan i veliko vam hvala sto marljivo objasnite zainteresovanim ljudima o svom poreklu.mene zanima kako je nastalo prezime VUKASINOVIC znam za pretke rodjeni u nisu 1893.kasnije u kraljevu ziveli mozete limi kazati odakle su strainom

    Одговори
  • darko

    kako je nastalo prezime Živic opstina Paracin ?

    Одговори
  • Dušan

    Interesuje me poreklo prezimena Savanović, otac je Savanović poreklom iz Lokvara kod Banja luke,
    a i majka je devojačko Savanović iz sela gornja Jurkovica.

    Одговори
  • ЗДРАВКО

    Поздрављам све присутне на овом сајту и сматрам да је основно да знамо ко смо.
    Мене занима како је настало презиме Роћен,помиње се да је порекло са Чева,па онда Дробњаци,али никако да разоткријем како је настало.
    Ако ми неко помогне да ово разјасним,бићу му много захвалан.

    Одговори
  • Dragana

    Poštovani,
    Pisala sam u maju mesecu prošle godine i zamolila vas da mi pomognete oko mog prezimena Poznanović. Moji su iz Žirovca i slave Sv. Dimitrija. Moja dilema o poreklu je upravo zbog slave, jer većina Poznanovića slave Sv.Jovana ili Sv Aranđela.
    Shvatam vašu prezauzetost, ali bih, još jednom, zamolila da mi pomognete.
    Srdačno,
    Dragana Poznanović

    Одговори
  • Defendor

    Поштована Драгана,

    Можда вам ја нећу много помоћи, али бар што се тиче слава, треба имати на уму да се оне понекад мењају. Између разнородних лица истог презимена славе могу бити најчешће различите, али могу бити различите и између лица истог порекла, чему је најчешће разлог пресељење мушке главе у женину кућу кад најчешће преузима и њену славу.

    Гледах податке за Жировац на FamilySearch.org, али они изгледа имају само за 1857. годину.

    Док вам се неко други не јави, свакако вам препоручујем да посетите Дигиталну библиотеку портала Порекло, и сами потражите оно што вас занима. Ако је случајно нека од књига недоступна, тражите да је поставе поново, па ће књига бити опет постављена.

    Одговори
  • Владимир Богавац

    Поштовање. Занима ме да ли су Богавци пореклом из старе Ц.Горе или из Роваца(од Влаховића или од Булатовића),пошто постоје обе могућности.Ја сам из Краљева,славим Св.Луку.Поздрав

    Одговори
  • Zoran Ivkovic

    Molim vas za informacije o prezimenu Ivković selo Stojnik (Kosmaj) opština Sopot.Slava Velika Gospojina.

    Одговори
  • Vladimir

    Interesuje me kako je nastalo prezime Vladisavljevic. Slavim Svetog Nikolu 19. decembar. Iz okoline Sremske mitrovice sam. Unapred hvala

    Одговори
  • Миксер

    Поздрав, Знате ли нешто о пореклу презимена Динић? Околина Ниша.
    Или можда Дужанић, околина Златибора, Ужица…

    Одговори
  • Zlatko Zdravkovic

    Interesuje me poreklo mog pradede Adama Zdravkovica iz sela Kambelevci u Opstini Babusnica rodjen oko 1870 god.

    Одговори
  • CVIJETA

    Postovanje! Zanima me poreklo prezimena CETIC’ (C kao Crvena) Krsna slava je sv. Nikola a rodom sam iz sela Predrazic(kod mesta Ribnica),opstina Zavidovici u Bosni.Prandeda se zvao Tomo a deda Mihajlo Cetic koji su isto ziveli u Predrazicu.Sad Cetic prezime ima i u Subotici kako su ljudi izbegli iz Bosne. To je sve sto znam. Unapred se zahvaljujem!

    Одговори
  • Vladimir

    Nema prezime Demković…

    Одговори
  • Dragana

    Poštovani, zanima me poreklo prezimena Mitrović, pradeda, deda i otac su iz Kuršumlije, toliko znam. Slavili su slavu Sveti Marko i Sveti Luka. Hvala.

    Одговори
  • Ненад

    Поштовани,
    можете ли ми шта рећи о поријеклу презимена Ненад, слава је Свети Никола,
    настањени су у селу Ораховљани, Мркоњић Град?
    Хвала

    Одговори
  • Снежана

    Пантићи у Пећанима, Умци… Општина Чукарица Београд, славе Светог Луку. Из приче покојног оца (пођ 1929.) знам да су преци пре скоро 3 века дошли из Херцеговине и ако се добро сећам презиме је настало по неком Панти… Интересује ме порекло презимена, хвала унапред

    Одговори
    • Небојша

      У Пећанима је почетком 20. века било 4 куће Пантића. Ова породица води порекло из Херцеговине, слава Св. Лука.

      Из Херцеговине је кренуло неколико њих (браћа). Једни су заостали у Дивцима (подгорски срез), где их зову Ерићи.

      Од њих су и Ђурићи (1 кућа), који славе Св. Луку.

      Најстарије породице у Пећанима воде порекло из Лике. Ова сеоба се одиграла пре око 200 година. Пантићи, по свему судећи, долазе после њих.

      Извор: „Околина Београда“, Риста Т. Николић

      Занимљиво да је у Умци живела породица Милутиновић, чије порекло није утврђено. Сада се презивају Пантић-и и славе Св. Луку. Сматра се да су ови Милутиновићи веома стари, тј. да су били у селу и пре куге.

      Одговори
  • Lukić iz Posavine

    Pozdrav, svima, želim prvo da pohvalim sajt koji mi se mnogo dopada.
    Moje prezime je Lukić, živim u Modriči u Posavini i slavim Đurđevdan. Želio bih da saznam što je moguće više o ovom rodu, pa ću vam ispričati ono što za sad znam.
    Prema mojim saznanjima od oca i starijih ljudi moji su se naselili iz Stare Hecegovine u selo Riječani pored Modriče, (tačnije u zaseok Simići, to je jedan od 4 manja zaseoka u Riječanima, kasnije preimenovan u Gornje Riječane. Sa porodicom Simić smo u daljem srodstvu i po nekom predanju, jedni smo od prvih porodica koji su se naselili u taj kraj Posavine) Moj djed zvao se Stojan, pradjed Jovo, a čukundjed Blagoje Lukić koji je rođen negdje oko Berlinskog kongresa 1878, Do tog koljena znam… E sad me zanima, ako neko moze da mi pomogne kad su se tu tačno naselili pošto je bilo, koliko mi je poznato najmanje dva veća talasa iz Hercegovine u Posavinu, nakon Austrijsko – Turskih ratova u 17. i 18. vijeku. Postoji li mogućnost nekih drugih korjena? Čuo sam da postoje neki Lukići koji su i iz Dalmacije rodom.
    Još samo da napomenem nešto. Ovo će možda nekome pomoći… Moj djed je ’61 godine otišao za Slavoniju sa još nekim porodicama i rođacima Lukićima, ali se nije snašao najbolje, prodao je zemlju i vratio se ’63, tad je kupio jedno staro crkveno imanje u Modriči i naselio se tu. Tu živimo do dana današnjeg, ali je dobar dio našeg roda ostao u Slavoniji. Većina današnjih Lukića po mom saznanju iz Ist. Slavonije su istih korjena, ali oni su sad većinom katolici, neki su se raselili i prema Zagrebu.
    Eto, to su moja saznanja. Ako sam negdje pogrijesio, volio bih da mi neko od bolje upučenih ljudi ukaže na to i da mi ako može pomogne da saznam još nešto i da mi preporuči neku literaturu, jer imam želju da napravim rodoslov. Pozdrav

    Одговори
  • Jelena (Stojiljkovic) Boskovic

    Pozdrav svima ,moze li mi neko reci poreklo prezimena Stojiljkovic otac mi je govorio da smo poreklom iz Medvedje ali da su posle Drugog Svetskog rata naseljeni u Srpskom Mileticu u Vojvodini ,inace cukun deda mi se zvao Serafim ,pradeda Stojiljko a deda Dragutin

    Одговори
  • Zoran

    Molim vas da popis prezimena dodate , i moje prezime ZORBIĆ
    o prezimenu znam da se prvi put po popisu 1804 pominje izvesni Žoja kao seoski kmet sela Klenja Mačvanskog , dakle samo u Mačvi Zapadna Srbija se nalazi originarno familije Zorbić bez podataka koliko je to kuća danas .
    Inače , postoje i muslimani Zorbići , okolina Sarajeva su bili nekada pre ratova , a po Ivanu Klajiću , rečnik Zagreb , Zorba Zorbi bi se dalo prevesi kao nasilnici – teroristi – samostalni borci . iako više liči na Zorli turcizam strah , u tom smislu nudim podatak a pozivam da ma ko da ima nekakvih bližih podataka bilo bi lepo da ih podelimo .

    Одговори
    • Defendor

      У селу Клењу 1831. године пописани су браћа Живко и Паво Зорбић, те Милан Зорбић, Живков син. Као посебно домаћинство пописано је оно Милисава Зорбића, где се спомиње он са синовима Драгојлом и Љубинком. Осим ова два домаћинства, постоји и домаћинство Перише Зорбића, у коме је исти пописан са својом двојицом синова, Живком и Луком. Такође, спомиње се домаћинство Пава Зорбића са његовим сином Ивком (дете од две године). Презиме Зорбиће те године није забележено ни у једном другом месту Мачванске капетаније.

      Одговори
  • Dinko

    Odakle je prezime Vujatović, otac mi je govorio da smo iz Bosanskog Grahova?

    Одговори
  • Zoran Stefanović

    Može li neko da mi kaže kako je nastalo prezime Čembić. To je porodica moje majke.
    Familija potiče najverovatnije iz Batkovića kod Bijeljine. Doseljena je u Majur kod Šapca i u još neko mesto u Mačvi između 1820 i 1829 godine. Prezime je doneto iz Bosne. Šta znači?

    Одговори
    • Defendor

      Занимљиво да га нема међу пописаним у Харачком тефтеру Капетаније Мачве из 1831. године. Можда су ипак стигли нешто касније? Презиме је највероватније несловенског порекла.

      Одговори
  • Zoran Subotić

    Poštovani,zanima me poreklo prezimena Subotić. Slavimo slavu Blagočasne verige sv.apostola Petra. Moj otac je rođen u Markušici,Hrvatska (1954).Moj deda je u Markušicu došao iz Bosanske Gradiške ali ne znam koje godine.
    Hvala

    Одговори
  • Dragan Milivojev Todorović

    Interesuje me poreklo prezimena Todorović. Moj pradeda, deda, otac i stričevi, rodjeni su u Ralji, beogradskoj. Slava je Arandjelovdan, (Sveti arhangel Mihailo).

    Одговори
  • ЗДРАВКО

    Поштовање.Интересује ме како је настало презиме Роћен,поријеклом смо са Чева одакле смо се иселили почетком 18 вијека.Слава нам је Арханђелов дан.
    Код Ердељановића се на тој локацији говори о селу ВРЕЛА,које се састоји од више мањих села и једно од њих је исељено сеоце под именом Рођенска скала,да ли је ту „ђ“умесо „ћ“,што је чест случај у старим текстовима.Да ли то можда име неку повезаност са мојим презменом.Можда неко боље познаје тај део и крај,пабих молио ако неко има неку информацију око тога да ми се јави,на чему бих био пуно захвалан.

    Одговори
  • Мијалковић Слободан

    Добар дан добри људи.Мене јако интересује моје презиме „Мијалковић“, порекло и тако даље, мени је иначе деда родом и Села Раснице код Пирота иначе тамо има Мијалковића за које ја знам све што знате више кажите унапред вам хвала.

    Одговори
  • Georgi

    Molim vas ako imate informaciju o poreklu prezimena Kalauzovic (istoimeno selo kod Sokoca, biH), u kome zive Srbi, ali se ne prezivaju Kalauzovic. Kalauzovica ima i muslimana koji su tu ziveli do 1991. g. U Srbiji, posebno u Vojvodini ima vise porodica Kalauzovic, koji su tu naselili posle 2. svetskog rata.. Hvala.

    Одговори
    • Defendor

      Некада је у османској војсци било јединица које су се звале калаузи. Калауз као турцизам означава путовођу, односно водича, те није искључено да су калаузи били какав облик извиђачких јединица.

      Вук Караџић бележи стихове – … А за њима сва остала војска | И пред њима калаузи Ђуро

      Тако је вероватно настало и ваше презиме, по неком претку који је могао бити калауз, било да је служио цивилно или војно.

      Одговори
  • Tina

    Poštovani,

    molila bih Vas za informaciju o porijeklu prezimena Topić (Manjač) slava nam je Sveti Georgije.

    Hvala

    Одговори
    • Tina

      Manjača, okolina Banja Luke, Republika Srpska

      Одговори
      • Defendor

        Презиме Топић 1882. године срећемо на простору Босанске Крајине, где су забележени приликом пописа православних верника Митрополије Дабробосанске. Може се рећи да их је у то време највише било на северу овог простора, и то у следећим протопрезвитератима: Бањалучки, Приједорски, Дубички, Крупски, Приједорски, Градишки, Уначки, те Сански Мост.

        С обзиром да су ваши из околине Бање Луке, треба рећи да се на простору Бањалучког протопрезвитерата презиме Топић среће у следећим парохијама: Бистрица, Гомионица, Лакташи и Рекавице. Сви славе Светог Ђорђа.

        Препоручио бих вам да се јавите на тему о Пореклу презимена Топић. Тамо је већ писано о Топићима, па би било добро да оставите и ваш траг.

        Одговори
  • Mladen

    Interesuje me poreklo prezimena Đošić,slavimo Svetog Đorđa i iz Lalinca smo kod Svrljiga…….unapred HVALA

    Одговори
  • Никола

    Мене интересује порекло презимена Јеремијаш, или било који податак који Вам је можда познат у вези овог презимена. Ја сам пореклом из једнога села у околини Бајине Баште, село се зове Рача. Постоји огранак фамилије које живи и у Нишу. Хвала унапред.

    Одговори
  • Jaca

    Interesuje me poreklo prezimena Šijan. Hvala!

    Одговори
  • Сара Кучинар

    Поштовани, замолила бих Вас за информацију о пореклу презимена Кучинар – Крсна слава Ђурђевдан. Хвала унапред!

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Саро, захваљујући ћирилици покушаћу да ти одговорим.

      Као прво, твоја порука је за нас загонетна јер ниси навела мјесто гдје се презиме Кучинар налази, али пошто је то ријетко презиме претпостављам да се односи на простору парохије Српске Костајнице, гдје се ово презиме спомиње 1882 године у Шематизму дабробосанске митрополије, и нигдје више.

      Као друго, ваше презиме само говори да сте прозвани по занату којим се неко од рода твога бавио, (кучина-вуна) и да сте до тада имали друго презиме. То ствара још један од проблема, тако да тешко да ћеш на овај начин дознати нешто о своме презимену пре 1882 године.

      Зато, препоручујем ти да посјетиш нашу Дигиталну библиотеку http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/ гдје има доста вриједни књига и часописа, разврстани по регијама.

      Али, у данашња брза времена, и порјекло и сроднике своје можеш дознати за само неколико дана. Посјети наш Српски ДНК пројекат http://dnk.poreklo.rs/ гдје ћеш дознати сва упуства и користи од овога. Наравно, преко нашег Форума http://www.poreklo.rs/forum/index.php упознаћеш многе особе који су то већ учинили и рјешили тај свој ребус о корјенима својим.

      Свако добро ти желим.

      Одговори
      • Сара Кучинар

        Поштовани Милораде, захваљујем Вам на одговору. Имам податак да су наши стари око 1610. године под овим презименом дошли у село Бурмази, које се налази између Стоца и Неума. Увек ме интересовало порекло презимена, неки чак повезују и са племеном Кучи, мада нисам дошла до неких поузданијих информација. Проучићу мало литературу коју сте ми препоручили. Хвала још једном!

        Срдачно Вас поздрављам!

        Одговори
  • Desanka Miletić (rođena Talbić)

    Koje je poreklo prezimena Talbić?

    Одговори
  • Vladica

    Molim za pomoc.Prezivam se Andjelkovic i zanima me poreklo prezimena.Znam da je moja porodica pre I sv rata u razmeni stanovnistva dosla iz selo Samodraza opstina Vucitrn.

    Одговори
  • Danilo

    Da li znate nesto prezimenu Solunović?

    Unapred hvala,

    Danilo Solunović

    Одговори
    • Defendor

      Било би корисно да сте навели одакле сте пореклом. На пример, Миле Недељковић наводи да су Добошаревићи у Лапову, досељени после Друге сеобе Срба под Арсенијем IV Јовановићем 1740. године из Солуна, те су у народу још познати и као Солунци (као и Стојановићи и Јовановићи, од истог рода, дакле Добошаревића).

      Тако да није искључено да је од надимка Солунац настало и презиме Солуновић, нарочито ако се узме у обзир чињеница да су их тако звали још у време кад су презимена у том делу Србије била доста промењива категорија. Али као што рекох, било би пожељно да сте написали одакле сте, као и то коју крсну славу славите.

      Одговори
  • Željko Kulaš

    Postovani ,

    molim Vas da date podatke koje posjedujete za porodicu Kulaš iz Hercegovine . Ima nekoliko vrezija o nasem porijeklu , ali bih volio da i vi date svoje misljenje .

    Unaprijed zahvalan ,

    Željko Kulaš

    Одговори
  • Vojislav Stojkovic

    Postovani. molim vas da mi date podatke za poreklo Stojkovic iz Beograda ( selo Kumodraz) slavimo svetog sv Stefana po nekoj prici poticemo iz bosne ali taj podatak nisam uspeo da potvrdim deda mi se zvao Vojislav, pradeda Zivojin cukun deda Milovan. unapred zahvalan Stojkovic Vojislav

    Одговори
  • tanja

    ПОШТОВАНИ, ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА БАЈИЋ. МИ СМО ИЗ ВИЛУСА, БАЊА ЛУКА, МАЊАЧА, СЛАВИМО СВЕТОГ ТРИФУНА, 14.ФЕБРУАРА.
    ХВАЛА

    Одговори
  • Дејан Добрисављевић

    Поштовање,
    ако би могло, интересује ме порекло мог презимена, Добрисављевић, деда Добривој је из Кошаља, Горње Кошље – Медведник, а слава Срђевдан 20. октобар
    унапред захвалан
    Дејан Добрисављевић

    Одговори
  • Branka

    Интересује ме порекло презимена Ивошевић. Деда је рођен у Кракару, околина Дрежнице у Лици, слава нам је св. Ђорђе.
    Унапред захвална

    Одговори
  • Milan

    Kako je nastalo prezime Gambosevic

    Одговори
  • Jelena Isailov

    Interesuje me poreklo prezimena Isailov tj pravilno Isajlov. Najdalje sto znam je da poticemo iz Malog Zama kod Vrsca. Slavimo Svetog Nikolu.
    Unapred zahvalna.

    Одговори
  • branislav

    Za Voju iz kumodraza

    Одговори
  • Даниела

    Поштовани,

    имате ли неке информације о пореклу породице Ћетковић из Брегова код Кнежева (некада Скендер Вакуф) који славе Светог Стефана?

    С поштовањем,

    Даниела

    Одговори
  • Mirko Dragicevic

    Zanima me porijeklo prezimena Dragicevic….Moji su iz Islama Grckog i Golubica*benkovac

    Одговори
  • Robert Miljenovich

    Looking for any information on grandfather Theodore Miljenovic and grandmother Milka Novakovic. Came to America @1910 from what was Austia-Hungary.

    Одговори
  • Maša

    Postovanje,
    Interesuje me poreklo prezimena Šajtinac, iz sela Melenci kod Zrenjanina

    Одговори
  • Stevan

    Postovanje, Interesuje me poreklo prezimena Živojinov krsna slava je sv.Arhangel.U istraživanjima sam došao do podatka da se porodica posle 1800g. iz Ilandže u Banatu (moj askurdjel i njegova tri sina) preselila u Gospodjince u Bačku. Spicnamet porodice je Stajinov. U kontaktu sa sekretarom MZ u Ilandji tekodje prezimenjakom sam shvatio da je kompletna dokumentacija u to vreme kako crkvena tako i opštinska vodjena na madjarskom jeziku i moje dalje istraživanje se tu završava. Interesuje me postojbina moje porodice, pretpostavka je da smo u velikoj seobi dosli u Banat ali pre toga ne znam ništa(period pre 1800g.) Unapred zahvalan

    Одговори
  • Dragoljub Kosić

    Interesuje me poreklo prezimena K о с и ћ
    _

    Одговори
  • Biljana

    Postovanje! Da li je moguce pronaci poreklo prezimena Kocka? Znam da je tatin deda po ocu Ceh, a baba Madjarica. Za vreme drugog II svetskog rata beze za Bosanski Kobas, Jasenovac a zatim za Srbiju. Hvala unapred.

    Одговори
    • Defendor

      А одакле сте ви иначе, тј. одакле су побегли за време Другог светског рата за Босански Кобас? Чеси, Словаци, Русини и други су насељавани у Босни током аустро-угарске владавине. Вероватно се тада и ви дошли, тј. ваши преци, али нису сва подручја где су се они населили и литерарно обрађена, но покушајте па ћемо видети. На крају крајева, тражићемо у Чешкој, ако сте из Чешке (можда сте и Чеси однекале даље).

      Одговори
  • budimir

    interesuje me prezime GALETIN slava nam je sv georgije…Djurdjevdan…6 maja….. a znam da ima isto prezime galetin, koji slave sv Jovana 20 januara… zivimo u istom gradu……… molim za pomoc i objasnjenje….unapred zahvalan

    Одговори
  • budimir

    navodno,cuo sam kao mali..da smo navodno ima li prezime Galetic…a posto smo dosli u Sombor koji je bio pod austro-ugarskom, ic se pretvorilo u in…….. madjari nisu znali da napisu i izgovore ..galetic….navodno,izgovarali su nesto kao GALANTIN……..ali u dokumentima je pisalo GALETIN….

    Одговори
  • Tanja

    Da li mi možete odgonetnuti poreklo mog prezimena, Kojović.
    Unapred hvala..

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Тања, према браћи Миљнићима (Презимена у ЦГ), Којовића има у следећим крајевима:
    – Бањани
    – Кривошије
    – Релеза (Подгорица), огранак Ђуровића
    – Пипери
    – Мојковац
    – Црљенице и Којовићи (Пљевља)
    – Бистрица и Павино Поље (Бијело Поље), огранак Јоксимовића
    – огранак Ераковића (Његуши) одсељених у Колашин, и даље у Сјеницу.

    То је што се тиче црногорских Којовића. Сигурно их има и у другим србским крајевима. Треба да оставиш још неки податак, крсну славу, неко породично предање, да бисмо могли утврдити нешто тачније.

    Одговори
  • Алекса

    Поздрав свима!

    Интересује ме порекло презимена Клевернић. Од почетка 19в су настањени махом у Срему (село Добринци), а одакле су дошли нисам успео да пронађем никакав податак. Знам да има православаца и католика са овим презименом. Ми православни славимо Св. Јована.

    Унапред захвалан.

    Одговори
  • miodrag

    zanimame porijeklo mog prezimena Jekic

    Одговори
  • Nikola

    Molim vas da mi kazete poreklo prezimena Duduk. Koliko se familija seca svi su iz Vojke, ali nismo sigurni da li su oduvek tu ili su se mozda doselili odnekle. Inace slavimo Casne verige Svetog Petra. Retko prezime ali i slava.
    Hvala!

    Одговори
  • Nenad M.

    Pozdrav,
    Da li neko moze da mi kaze nesto vise o familiji Mijalkovic. Ja sam rodjen u Beogradu, moj otac Branko, takodje, deda Milan takodje (rodjen 1911). Iz nekih razgovora sa familijom veruje se da je pradeda dosao u Beograd iz Guce, a njegov otac iz Pirota. U Beogradu je ovo prezime jako retko dok mi je poznato da u Pirotu i Nisu ima dosta Mijalkovica. Cak je i Ivko iz Sremceve knjige Ivkova slava Mijalkovic. Slava nam je Sv. Arhangel Mihailo.
    Hvala unapred.

    Одговори
  • Jevđenović-Pavlović

    Poštovani,interesuje me poreklo porodice Jevđenović iz Bariča. Našla sam podatke da su u rodu sa Sretenovićima,da slave Sv. Nikolu i da su se doselili iz Podrinja. Nigde više nisam pronašla prezime Jevđenović. Poreklo moje porodice(u koju sam udata) Pavlović vuče koren od Jevđenovića, naime čukundeda mog svekra Živana (najverovatnije da se zvao) Jovan Jevđenović,došao je ženi u kuću u Paljuve kod Uba nakon 1927.godine i primio njenu Slavu Sv. Arhangel Mihailo. Iz telefonskog razgovora s jednim članom porodice Jevđenović saznala sam da on ništa ne zna o postojanju ovog pretka, kao i da su Jevđenovići starosedeoci,mada prema podacima sajta Poreklo su se doselili iz Podrinja u drugoj polovini 18.veka. Interesuje me bilo kakav trag odakle potiču Jevđenovići i ko su bili. Unapred zahvaljujem.

    Одговори
  • Aleksandar Egic

    Da li neko zna nešto prezimenu Egić? Porijeklom smo iz Like, no moja porodica u Prijedoru, tačnije selu Brezičani, živi već više od 100 godina, pa me zanima da li neko zna odakle smo tačno došli i kada..Unaprijed zahvalan. ..

    Одговори
  • Dragana Đorđević

    Interesuje je me poreklo porodice i Petronić iz Osladića Valjevska Kamenica. Na vašem sajtu sam pročitala da su iz Gunjaka, ali me interesuje starije poreklo. Slave Sv.Alimpiija.
    Unapred zahvalna.

    Одговори
  • драгослав

    Моја породица Ковачевић живи на подручју о. Лакташи и Бања Лука у Републици Српској. Прадеда је био Официр рођен 1880 год., а умро 1926.год, сахрањен у с. Милосавци о. Лакташи. Прабака Стана р. Игњатић је са подручја с. Папажана о. Лакташи, а мој деда Пантелија рођен је 1900.год. у Шапцу. од деде овамо знам све, занима ме да ли се нешто може наћи о мојим прецима старијим од прадеде и одакле су.

    С поштовањем,

    Драгослав Ковачевић
    +387 65 612 319
    Лакташи

    Одговори
  • dragan

    Zanima me kako je nastalo prezime Stojnic pozdrav

    Одговори
  • Jovan Pesic

    Interessuje me prezime
    P E S I C
    krsna slava „Sveta Katarina “ 7 decembar

    Одговори
  • Jovan Karaman

    Bio bi Vam zahvalan ako kazete odakle potice moje prezime. Prema predanju, poticemo iz Crne Gore, nastanjeni na Kupresu, od prapretka su bila tri sina, jedan ode u hrvate drugi u muslimane a treci ostade srbin. Ovo je samo prica koja se prenosi sa generacije na generaciju. U Crnoj Gori po nekima prezivali smo se Maksimovici a po drugima Micunovici, nastanjeni u okolini Niksica. Zasto i kako Karaman? Slavimo Sv. Djordja. Zivili smo u Zenici, a sada zivimo po cijelom svijetu, ja sam u Bijeljini..

    Одговори
    • NENAD CAKARMIS

      KAKO JE NASTALO PREZIME CAKARMIS,TISKOVAC

      Одговори
      • Defendor

        Тешко је рећи, јер сте оставили мало података, за почетак укључите тастатуру на српском језику, па да знамо које је прво и последње слово презимена (да ли је то Ц, Ч или Ћ, односно да ли је то С или Ш), а исто би ваљало и због назива, претпостављам, места, да ли је то Тисковац или Тишковац. Такође, било би пожељно да напишете и где се налази то место, јер потенцијално је могуће да уа разним крајевима постоје места истог назива, па да знамо где да вас тражимо. На крају, као и увек, требало би навести и крсну славу рода, ако сте пореклом из куће где се крсна слава славила.

        Одговори
      • Živko Papaz

        Postovani, interesuje me poreklo prezimena Papaz. Slavimo Djurdjevdan.
        Po nekoj verziji smo poreklom iz Grcke. Navodno su tri popa pre nekoliko vekova dosla na područje oko Sarajeva za vreme otomanskog carstva da bi širirli pravoslavstvo,i tako smo se rasirili. Inace koliko mi je poznato ima nas samo u Istocnom Sarajevu. Hvala…..

        Одговори
  • Nemanja Cvijovic

    Zanima me nastanak prezimena Cvijović i prvi spomen ovog prezimena u istoriji. Prema podacima koje sam nasao Cvijovici su starosjedioci sela Male Krće u okolini Pljevalja(Crna Gora). Slavim krsnu slavu Sv Stefan Dečanski. Unaprijed hvala!

    Одговори
  • Mara

    Poštovani, bila bih vam zahvalna za informacije o mom devojačkom prezimenu Barjaktarov iz Titela..Od svojih predaka čula sam da su sa velikom seobom Srba pod vođstvom Arsenija Čarnojevića sa Kosova stigli u Vojvodinu. Interesuje me i potomstvo porodice Vlajković, koji su se iz Stanine reke zbog odmazde Turaka,pobegli tj. preselili se u Orašac kod Obrenovca.

    Одговори
    • Defendor

      О предсеобоном периоду је углавном тешко говорити, јер о презименима и родовима из тог раздобља и са тог простора подаци су оскудни. Треба имати на уму да је у првој сеоби 1690. године из Јужне Србије кренула маса од 37.000 породица, што је по неким проценама око 200.000 људи, а први подаци који их спомињу не говоре ништа о њиховом пореклу, тј. одакле су дошли. Наравно, није искључено да се неки даљи траг може ипак наћи, али за то је потребно детаљно истраживање, као што би било корисно и тестирање по мушкој лози. Ово последње углавном да неког помака у истраживањима која се тичу како се то каже пречанских породица.

      Што се тиче Влајковића, за то погледајте у Дигиталној библиотеци портала Порекло, могуће да нађете неки податак о њима. 😉

      Одговори
  • Dragan Kalamanda

    Interesuje me moje prezime Kalamanda odakle vode porijeklo,ima nas dosta u Banja Luci ,Kotor Varoši i Tesliću ali se nagađa da smo porijeklom iz sela Vrlike u Hrvatskoj ali nisam uspeo da sretnem nikoga iz tih krajeva sa tim prezimenom.ako imate neke informacije ,hvala lepo..

    Одговори
  • Теодора

    Поштовани, желела бих да знам више о пореклу мог презимена Земуновић. Славим Марковдан. Земуновићи до којих сам дошла путем друштвених мрежа имају корене из околине Дервенте, одакле је и мој деда.

    Одговори
    • Defendor

      Поштована Теодора,

      Немам сад времена, али погледајте овде шта пише о Земуновићима, може вам бити интересантно… можда ту да потражите и даље детаље.

      Поздрав,
      Defendor

      Одговори
  • Јездимир

    Поштовани,

    Има ли неко информацију о томе одакле су се доселили Милошевићи у мјесто Брњица у Горњој Вишћи (Општина Живинице)?

    Велики поздрав

    Одговори
  • PAULINA MELOVIĆ

    Interesuje me poreklo ili nastanak prezimena Melović.
    Unapred Vam se zahvaljujemi pozdravljam.

    Одговори
  • rapaic

    Interesuje me znacenje i poreklo prezimena Rapaic.Znam da poticemo iz Like, selo Krbavica.Baba i deda su kolonizirani ’46. u Backu.Deda se zvao Bogdan (1920. godiste) a pradeda Dragan.U nekom starom austro ugarskom popisu sam nasao da se jos 1712. god. spominje da je bilo Rapaica u Krbavici.A cuo sam i neku pricu da svi Rapaici vode poreklo iz Visokih Decana kraj Peci, mada to nije nista sigurno. Pa bi zamolio administratore ili nekoga ko zna nesto da odgovore. Takodje ako neko ima nekakvo porodicno stablo neka se javi. Svaka informacija je dobrodosla.
    Unapred hvala
    Slava nam je Sv Jovan, a koliko znam to je slava svih Rapaica
    Pozdrav

    Одговори
  • kale2016

    prezime kalamanda ..naselili smo se na podrucju opstine kotor varos i odatle smo se ratrkivali po svjetu moze li bilo kakva informacija.nemogu nigdje saznati …casticu vas. 🙂 poz

    Одговори
  • kale2016

    prezime kalamanda ..naselili smo se na podrucju opstine kotor varos

    Одговори
  • Dragan Mladenovic

    Postovani, da li iko zna poreklo bosnskog prezimena Puranovic (podrucje izmedju reke Sprece i planine trebave) U porodici moje majke postojalo je predanje da su poreklom iz Rusije (inace u posavskom delu Bosne postoje mnoga naselja malorusa (Urajinaca) koji su tu dosli ko zna kada. Pozdrav

    Одговори
    • Defendor

      Кад бисте нам оставили место порекла и крсну славу можда бисмо нешто и нашли, пошто је овако напамет прилично тешко трагати за неким презименом у крајевима који су само делом покривени литературом.

      Овако напамет успех само да нађем Пурановиће у селу Скиповцу, који се помињу у засеоку Јовичићи, те којима су крсна слава Свети Врачи.

      Салих Куленовић који је етнолошки обрадио село Скоповац, за Пурановиће каже да није могао ништа одређеније сазнати, али да је могуће да су пореклом од претка Васића из засеока Васићи, који је имао надимак Пуран.

      Васићи су иначе пореклом из озреноског села Близна, одакле се за време турске управе тај њихов предак Пуран преселио у Скиповац.

      Крсна слава Васића су такође Свети Врачи.

      Не видим везу са Украјинцима или Малорусима, можда је то веза по некој женској линија, ако и јесте она није старија од друге половине XIX, кад их је на просторе Босне и Херцеговине населила Аустроугарска као инжењере и раднике.

      Одговори
    • Милорад Богдановић

      За вријеме турске владавине није баш било тако учестало досељавање католика са сјевера и истока, па тако ни становништва са простора данашње Украјине. Масовно досељавање са тих простора у наше крајеве, вршено је доласком нове империје, сада под именом Аустро-Угарске.
      Прије доласка другог императора, у парохији Бољевићи код Маглаја, спомињу се Пурановићи, православне вјере, који славе Ђурђевдан.

      Одговори
  • Dražen Pejaković

    Odličan sajt, sve pohvale.
    Zanima me poreklo,nastanak prezimena Pejaković, otac mi je iz sela Drljače kod Sunje u Hrvatskoj , doselio se posle drugog svetskog u Borovo sa svojm braćom i sestrom ostali bez roditelja u pomenutom ratu,,hvala unapred, pozz

    Одговори
  • Dražen Pejaković

    Zaboravih napisati da slavim Vidovdan kao krsnu slavu,,pozz

    Одговори
  • Dijana

    Moj deda Gojko Radic potice iz Livna, krsna slava Sv. Toma. Od oca Petra i majke Milke. Imao je bracu Branka, Iliju i Rajka i sestru Vinku, udatu u Bugojnu. Poznati clan sire porodice je operska pevacica Divna Radic. Zelela bih da saznam nesto vise o Radicima iz ovog kraja.

    Одговори
  • Никола Вуловић

    Занима ме поријекло породице Вуловић. Мој прадјед је говорио да смо од Цетиња.Живимо у Поповима код Бијељине. Има нас и у Бадовинцима у Мачви. Унапријед хвала.

    Одговори
  • Никола Вуловић

    Да додам, заселак у Поповима гдје живимо зове се Кућишта.

    Одговори
  • Sveta

    Интересујем се за порекло породице Бојковић из Скуланева , раније Сојево код Урошевца , а још раније требало би да буде село Љубомир код Требиња. Ми смо Дурсунци или Дурсуни славимо Ђурђевдан и Свети Ђорђе. Ако има неко нека сазнања нека ме контактира нa kopsveta@gmail.com. Хвала за сарадњу.

    Одговори
  • David Gatarevic

    Поштовани!
    До данас нисам успио сазнати поријекло презимена Гатаревић , па молим оне који могу стручним савјетима помоћи да покушамо !!
    Живим у Брчком и славимо Светог Илију !!
    Код себе имам књигу од Јевта Дедијера „Херцеговина“ Гацко 2004 године али нисмам успио наћи ништа ближе !!
    Хвала пуно !!
    Све похвале за покретање овога сајта!!

    Одговори
  • Станимир

    Презиме Јанићијевић пореклом из Мораче бавили су се израдом накита,дошли из Црне Горе у Пећ у 18 веку.Чуо сам да су пре доласка у Црну Гору били Грци и живели су у грчким областима Закинтоса,Епира и Тесалије.Некада смо се пре доласка у Црну Гору презивали Јоани,Јоаникис,Јоаникијас,Јоаникадијас,и још доста презимена.И када смо дошли на Косово кад смо се женили са српкињама променили смо презиме у Јанићијевић.Ако може помоћ кад смо тачно дошли и још нека информација.

    Слава свети Архангел Михаило 21.новембра.

    Одговори
  • Душко

    Поштовани,
    Занима ме поријекло породице Ђурић.Крсна слава је Ђурђевдан, а село Ђурићи(Горњи Липник),Сански Мост,БиХ.По причама дједа поријеклом смо са Динаре, између Бос. Грахова и Книна.Унапријед захвалан.djuricd99@gmail.com

    Одговори
  • ДЗорић

    Поштовани,
    Молим вас ако знате нешто о поријеклу презимена Зорић из Оштре Луке,РС(пријератна општина Сански Мост).Крсна слава је Св. Јован Крститељ.Наводно смо се некада презивали Цвјетковић, славили Јовањдан (као и данас).Међутим мушких потомака није било, па је зет донио презиме Зорић.Хвала!

    Одговори
  • Silvija

    Поштовани,

    Моје девојачко презиме је ЈАБЛАНОВИЋ. Претпостављам да везе са средњовековековним Јаблановићима из Босне не постоје, моји су наиме из предела Полумира код Студенице, али ме занима ко су били ти Јаблановићи, како је изгледао њихов грб, да ли се породица угасила… Хвала!

    Одговори
    • Defendor

      Занимљиво презиме имате, Силвија. Иако је патронимичко, што значи да је могло настати у више случајева од људи који се зваху Јаблани, опет је слична корелација са рецимо са Јаблановићима из Јабланице са подруја Неретве – не треба сметнути с ума да је ово чест топоним у тим крајевма – док са Јабланићима, тј. Павловићима, имате малу разлику у презимену, слог ов.

      Наравно, у том смислу важи и ствар око грба, требало би прво утврдити генеалошку везу, што је прилично тешко у овом случају, али ништа другачије ни од осталих случајева.

      Ти Јабланићи, тј. Павловићи су заиста имали грб, нпр. погледајте како је изгледао у Моденском препису Илирског грбовника с почетка XVIII века.

      Одговори
  • Жељка

    Поштовани,
    занима ме порекло презимена Јаворић, село Јутрогошта поред Приједора, слава св.Ђорђе.
    Унапред захвална.
    Свако добро…

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Тешко је тачно одговорити било чије порјекло, па тако и ваше. Доста времена и труда треба да би се дошло до жељеног циља. Нажалост, велика већина из препоставке долази до жељеног циља.

      Жељка, презиме Јавор и Јаворовић, спомиње се почетком 80-тих година 19. вијека на простору око Медне, Бањалуке и Слатине код Кључа. Да ли су тада били и у Јутрогошти, то ми за сада незнамо, и добро би било да се распиташ и и нас обавјестиш. Презиме Јаворац слави Аранђеловдан на простору Хан Кола и Соколовићи код Вишеграда.

      У Славонији, крајем 19 вијека, спомиње се презиме Јаворица у парохији Клокочевик код Брода на Сави, славе Лучиндан, а Ђурђевдан у парохији Новосељани код Бјеловара.
      Можда су твоји Јаворићи везани са новосељанима код Бјеловара, ако су у Јутрогошти старосједиоци, јер се махом са простора Грмеча и Козаре селило ка Банији и Славонији.

      Одговори
  • Anja

    Zdravo, zanima me da li iko zna poreklo prezimena Abazović (u predelu Republike Srpske)

    Одговори
  • Djordje

    Odakle vodi poreklo prezime Sevic? Ne shevic, vec S kao sajt, sir,…

    Одговори
    • Defendor

      А одакле су ваши Севићи, ако није тајна, и коју крсну славу славе? Јер прилично је тешко било шта рећи без тих података, а овако на прву руку. И слободно подесите ћирилицу на рачунару, проћи ће вам порука, будите без бриге. 😉

      Одговори
  • Милан

    Поштовани,
    занима ме порекло презимена Радивојков,село Дивош надомак Сремске Митровице.
    Крсна слава нам је свети великомученик Георгије.
    Имам податак да је мој наврдеда се доселио из Обровца(село код Бачке паланке).
    Даљих података о прецима немам нити могу да сазнам.
    С поштовањем.

    Одговори
    • Defendor

      Податак који имате, вероватно је тачан, а овако из прве руке, могао бих да проценим да је ваш наврдеда дошао у Дивош некад током прве половине XIX века.

      На основу сачуваних пописа с почетка XVIII века, у Обровцу налазим као једино слично презиме вашем презиме Радивојев. Реч је о subiudex-у у Обровцу. Али како је ипак разлика немало један век, требало би погледати у пописе проведене у неком међу периоду, но то морам поседно да потражим.

      У сваком случају, предање вам је вероватно тачно, јер се памти тачно назив села одакле вам се предак доселио. За неко даље истраживање, било би од помоћи и консултовати црквене књиге у Обровцу, уколико постоје сачуване.

      Јавим ако нађем Радивојкове у осталим пописима (пре свега оним из 1767. и 1828. године).

      Свако добро,
      Defendor

      Одговори
      • Милан

        Мислим да је мој отац већ пробао у Обровцу да тражи,али да није дошао до сазнања.
        Хвала вам у сваком случају на труду и залагању.
        Уздравље.

        Одговори
  • Dragana Gabrijel

    Moje devojačko prezime je Martić, a moj pradeda Stevan Martić je rodom iz sela Čerenje kod Raške.Pošto pravim porodično stablo interesuje me odakle potiče to prezime, posebno zato što je u Beogradu, u vreme kada sam ja rasla (rođena sam 1944) to prezime bilo jako retko. Koliko znam u Zagrebu je postojala ulica fra Grge Martića, a Martića je bilo i u Krajini, Unapred veliko hvala na odgovoru.

    Одговори
  • Stojanovic

    Poštovani,

    zanima me poreklo prezimena i porodice Stojanović, selo Musina Reka kod Kraljeva. Doseljeni su iz sela Obrva, takodje pored Kraljeva, gde i dan-danas zive preostali Stojanovići. Slavimo Djurdjevdan.

    Po porodicnom predanju, starinom smo od Vasojevića, iz okoline Berana, doseljeni drugom polovinom 19.veka ali nisam uspeo da pronadjem nijedan relevantan podatak o tome.

    Unapred zahvalan na pomoći.

    Одговори
  • gru3

    Moj cukundeda se prezivao MOZGOV ime GRUJA. U Pozarevcu se rodio 1821 a umro 1891 godine. O njegovom ocu neznam nista ali se prenose price sa kolena na koleno da su u Pozarevac dosli iz okoline Temisvara…Pretpostavljam da je prezime poteklo od osobina ljudi (Mudrinic – Mudar– Bjeloglav – Bele glave ili sed, a Mozgov pretpostavljam da je vezano nesto za pamet). Sva njegova deca se od tada , kao i ja danas, prezivaju GRUJIC. Slava kuce i porodice je SVETI ARANDJEL.

    Одговори
  • desa

    Moje prezime Mандић moji su iz Bosanske krupe , sada Krupe na Uni, selo Gornja Suvaja , odakle su poreklom , slava Sv Stefan a ima dosta Hrvata sa istim prezimenom, unapred hvala!

    Одговори
  • dusan

    Zanima me poreklo prezimena Dikic. Moji su naseljeni izmedju Banja Luke – Sanskog Mosta, selo Hazici, slavimo sv.Marka

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Дикић није баш толико учестало као нека наша презимена која су настала по именима предака. Колико сам могао видјети спомиње се крајем деветнаестог вијека на простору око Сребренице као слављеници Ђурђевдана и Хазићима гдје и данас славе Марковдан.

      Али, да су Дикићи у Крајини старо презиме, потврђује и списак Крајишника који у априлу 1838 пишу молбу да се из Лешнице у Мачви, врате у Крајину. На списку 43 презимена, тј. 285 лица, налази се и Лазо Дикић са породицом од 4 мушкарца и исто толико женских особа.

      Да су Срби, становници око Мулежа вјековима настањени на овим просторима, потврђује и властелинско презиме Котроманић, тј. свештеника породица, која око 1840 године напушта овај простор и сели се у Београд. И данас у Београду и расејању живе њени потомци.

      Душану би препоручио да обрати пажњу на презимењаке који се 1883 године спомињу у парохији Крнић-Мљечва-Брежани код Сребренице, без обзира што славе Ђурђевдан, јер међу најстаријим досељавањима на ове просторе, свакако су досељеници из Рашке области, идући путем преко Вишеграда и Сребренице. Такође да посјети наш Српски ДНК пројекат, и упозна се како да најбржим начином сазнања о својим сродницима путем тестирања, тј. која је његова хаплогрупа.

      Одговори
  • Branka

    Zanima me ako znate nešto o poreklu Kneževića, Glasinačko polje u BiH, negde sam našla da su od roda Miloševića i da su oni u jednom momentu polovinom 18 veka pobegli iz Drobnjaka na Glasinac ali zbog turske osvete ali i da su se vratili u Miloševiće.Znači da nisu ostali. Odakle onda moji Kneževići na Glasincu, čak nam se i slava poklapa, Sv.Djordje a prislužuju Usekovanje sv.Jovana. Sve isto. Znate li nešto o tome i imamo li kakve veze sa Kneževićima iz CG.

    Одговори
  • Anica

    Ako mozete da mi pomognete u vezi prezimena Peric,iz Zavlake,slavimo sv.Stevana,a koliko sam cula od stari h ljudi poreklim smo iz Crne gore,ali me interesuje iz kog dela smo potekli.Hvala

    Одговори
  • zivko

    u imeniku pod slovo „B“ nedostaje prezime BASARA molim vas uvrstite ga. Vidim ima prezime basaric zahvaljujim

    Одговори
  • Миодраг

    Поштовани, интересује ме порњкло презимена Куштрић. Слава Свети Никола зимски, место Малешево, Богалинац, округ Левач.

    Одговори
  • rajko nenadov

    interesuje me odakle potiče moja familija. nosim dedino ime, on je bio iz bačke palanke,
    po njegovoj priči u srpskim seobama smo stigli u sombor, gde verovatno dolazi do skraćivanja
    prezimena. slavimo đurđevdan. hvala

    Одговори
  • Грк

    У именику под словом Г недостаје презиме Грк. Молим вас уврстите га. Хвала.

    Одговори
  • Milena

    Postovani,zanima me poreklo prezimena Bozanic iz sela Usca,Obrenovac.
    Znam po pricanju starijih da je jedan Bozanic,moj cukundeda ili navrdeda dosao iz sela Skela iz porodice Bozanic ,a oni su dosli ili njihovi potomci iz Like…to su prepricavanja starih a ja bih veoma volela istinu da saznam i poreklo.
    Unapred zahvalna
    Milena Bozanic Vicentic

    Одговори
  • Ognjen Badivuk

    Poštovani zanima me poreklo mog prezimena Badivuk.
    Zahvalan Ognjen Badivuk

    Одговори
  • marko

    Poštovani, interesuje me poreklo prezimena Treskavica, iz sela Uzdolje, kod Knina.

    Одговори
  • Драган

    Да ли је неком познато порекло презимена Милојевић. Отац је из Крушевца као и његов отац Никола.Славимо Свету Петку 27.10. по новом календару.

    Одговори
  • Petar

    Poštovani,

    interesuje me poreklo mog prezimena ČAJKIĆ

    Одговори
  • Branko Mićić

    Dali neko nešto zna o Mićićima koji slave svetog Trifuna?

    Одговори
  • Maрко

    Презиме Лимуновић, слава Јовањдан. Живе на подручју Семберије. Зна ли се поријекло тог презимена и одакле су дошли у Семберију?

    Одговори
  • gordana

    Poštovani ,interesuje me podatak o nastanaku i poreklu prezimena Šarenkapić ili Šarenkape slovensko prezime a nose ga muslimanske porodice.

    Одговори
  • Danijel

    Poštovani,

    interesuje me poreklo mog prezimena Ivankovic ; Krsna slava Djurdjevdan ; Parohija Josavka Opstina Celinac

    Одговори
  • Marko Jurkovic

    Poštovani, interesuje me poreklo Stefanovic?

    Slava Sveti Nikola

    Iz Beograda

    Одговори
  • Ненад Радмановић

    Поштовани,

    интересује ме било шта о пореклу презимена Радмановић? Један од ретких података које имам је да су из племена Ровчана, из Загарача.
    Данас нас има од хрватског приморја до Градишке, у Срему и неколико градова Војводине. Постоје и католици, углавном они који су се настанили на приморју, неки су чак и мењали презиме у Радман. Добар део тих се преселио у Аустралију. Постоје архивски помени презимена и у архивима Дубровника.

    Крсна слава Ђурђевдан.

    Одговори
  • Даница

    Kako је настало Презиме КОЈАНОВИЋ и молим ко зна нешто више о овом презимену и његовим потомцима да ми јави.

    Одговори
  • Лазар

    Поштовани, занима мме шта би могли да ми кажете о пореклу презимена Недељковић.
    Иначе, ја сам из Шабачке општине а прадеда по очевој линији би требао да буде из села глушци код Шапца али то је све што знам.

    Одговори
  • Repic Rade

    Zapazio sam da u prezimenima nedostaju- Repic, Repac, Repia.

    Одговори
  • Repic Rade

    Postovani uredzivaci, interesuje me poreklo prezimena Repia. Po Jovanu Cvijicu moj cukun deda se doselio na prostor Loznice iz Krajine oko 1832-34 u grupi porodica-familija koje su naselile siri prostor Jadra posle proterivanja turskog stanovnistva i da smo -ic (Repic) dobili posle prvog popisa.
    Zamolio bi sve koji mogu da mi prosire saznanja i preciznije ukazu na mesto odakle su skupine tadasnjih Srba preseljene niza Savu u Macvu i Jadar.
    Unapred se zahvaljujem.

    Одговори
  • Korana

    Zanima me poreklo prezimena ivosevic krsna slava djurdjevdan?? , ja kao najmladji znam za moje djedove pradjedove i cukundjedove ..milorada-milana-jovana-gaju-stevana

    Одговори
  • miroslav

    Odakle potiče prezime Kockarević? Starinom je sa Kosova, a sada su u Krušedolu.

    Одговори
  • rapaic

    Postovani administratori,
    fali vam prezime Obric na sajtu!

    Одговори
  • Lazar

    Zanima me prezime Životić, i fali vam prezime Masal i Pletić, kao i Šešli na sajtu, hvala unapred

    Одговори
    • Defendor

      Хвала Лазаре на упиту и допуни за спискове презимена.

      За презиме Животић, напишите коју крсну славу славе и одакле су, најбоље на теми о Животићима.

      За презимена Масал, Плетић и Шешли такође – ево ја сам управо поставио картице са реченим презименима. 🙂

      С поштовањем,
      Defendor

      Одговори
  • Cprljakovic

    Molim Vas za neku info o poreklu prezimena Čprljaković?

    Одговори
  • Стевић

    Поздрав свима,

    Имам питање у вези презимена Стевић.
    Моји су из села Данковиће, код Куршумлије, слава Св. Врачи.

    Занима ме да ли неко зна нешто о нашем пореклу. Од старијих људи сам сазнала да смо се доселили из Колашина, али нико не зна да ли је у питању Ибарски Колашин (Косово) или Колашин (Црна Гора). Такође, нико не зна да ми каже које је презиме било провобитно.
    Иначе, тај предак што се доселио је имао двојицу синова Васу и Стеву, па у селу постоје Васићи и Стевићи.
    Јако бих волела да сазнам нешто више.

    Хвала унапред

    Одговори
  • Dragana

    Poštovani, u vaš spisak možete da unesete i prezime Špurić. Zanima me značenje prezimena. Ono što znam je da je nekoliko generacija (4-6) živelo i živi u selu Liplje, kod istoimenog manastira, opština Kotor Varoš, Republika Srpska, a tu su došli negde iz Hercegovine bežeći od turske odmazde. Navodno samo dva brata, a drugi su ostali na ognjištu. Krsna slava je Sveti Trifun.
    Hvala unapred.

    Одговори
  • Dopi

    Извините на сметњи, занима ме порекло презимена ДОПУЂА Има нас доста У Источној Србији и Војводини такође иу САД, моја породица слави славуЂурђевдан, Мој деда ми је причао да је Краљ један Део наше породице негде пре Другог светско рата преселио из Лике Села Смиљана на Косово а други Део у Војводину, мoj деда је из дела породице који је пресељен на Косову. Нашао сам чак и списе који говоре да су ДОПУЂЕ били познати Граничари и Ускоци Па је Део породице Марија Терезија У 17 веку се преселила у Војводину да чувају границу. Чуо сам неке прича да су моји преци када су повлачили од Турака кренули ка Крајни али тада се разболео глава породице па су тек касније дошли у Крајну, и остали Срби су говорили када су дошли да су допуђали као довукли се, и тако је остало Допуђа , веома би волио да ми одговорите на ово бићу вам веома захвалан !!

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Допуђа би могло имати значење косца, тј. човјек до пуђе, задњег косца.

    Допуђе се спомиеу 1898 године у парохији Кукуњевци у мјесту Брезине, између Липика и Пакраца, чија је слава Ђурђевдан.

    У Шематизму Дабро-Босанском за 1882. годину, спомињу се под презименом Пуђа у парохији Ракелићи код Приједора и Демировац код Дубице као слављеници Ђурђевдана, а у Рујници код Бихаћа славе Мијољдан. За ове Пуђе Карановић претпоставља да су доселили са Змијања, што баш није за повјеровати.

    У епархији Горњо-Карловачкој за 1883. годину спомињу се Допуђе и Пуђе, као слављеници Ђурђевдана.Радослав Грујић је у својим истраживањима написао да се презиме Допуђа спомиње личким мјестима Бунић, и околини Удбине, али и Коренице.

    Одговори
  • PrezimeMasal

    Da li mozete reci nesto o poreklu prezimena Masal, ima ga u Republici Srpskoj kod Visegrada, slava Sveti Nikola?

    Одговори
  • Uros

    Je l zna neko odakle poticu Negovanovici? Doselili su se u Kragujevac,ali odakle?

    Одговори
  • vojislav ananić

    Имао сам газдарицу Неговановић из Срема док сам био студент у Крагујевцу (не сећам се из ког је места).Она је имала ћерку која се удала у Крагујевац.

    Одговори
  • živorad simić

    Da li je moguće nešto saznati o Simićima iz Gradjenika, K. Kamenica, navodno poreklom iz Dukata kod Tulara odakle su pobegli sredinom 19. veka i prešli u Građenik. Deda mi se zove Milan (1885-1962) od oca Alekse i majke Dane iz Dukata.
    Zahvalan,
    Ž. Simić

    Одговори
  • Jelica

    Poštovani,
    Interesuje me poreklo prezimena Dujović. Moji su iz okoline Pljevalja u Crnoj Gori, slave Đurđevdan, a neki daleki preci su se tu nastanili došavši iz Lijeve Rijeke.
    Hvala unapred

    Одговори
  • Jovana

    Nemate podatke o Vukovićima iz Crne Gore koji slave Svetog Jovana.

    Одговори
  • Milan Jovanovic

    Zanima Me Prezime Jovanovic Iz dobrotina Slava sveti nikola

    Одговори
  • Никола

    Помаже Бог. Можете ли ми рећи одакле потиче презиме Ашић? Из Угриноваца смо, општина Земун. Св. Николу славимо.

    Одговори
  • Мајкл

    Презиме: Галчић,
    Слава: Св. Јован Крститељ,
    Регион: Срем.

    Имам сазнања да је ово презиме повезано с презименима Галичић и Галечић, те да је у Херцеговини, на Поповом пољу, постојало село Галчићи и да порелкло сеже чак пре 15. века. Премада за дате наводе никада нисам пронашао релевантан извор. Молим за одговор, уколико ико има правоваљане информације. Хвала!

    Одговори
  • Igor

    u popisu imena nisam nasao svoje prezime IgriĆ ili Igric kako se vodilo u austrougarskoj

    Одговори
  • Nikola

    Nisam našao prezime Cvetinčanin u listi. Region Srem, slava Sveti Jovan Krstitelj.

    Одговори
  • vojislav ananić

    Српска имена и презимена на БАНИЈИ (3):

    http://jadovno.com/imena-i-prezimena-banijskih-srba-2/?lng=cir#.WSBlR5LyiUk

    Одговори
  • vojislav ananić

    ПРЕЗИМЕ

    Најчешће о презименима не разрмшљамо. Сватко од нас, за разлику од наших давних предака, добио је презиме прије особног имена.
    Наши давни преци нису га ни имали. Нити им је презиме на ондашњем ступњу друштвеног развитка требало. У почетку бијаше, дакле, само особно име! Кад су друштвене потребе нарасле, показала се нужда за презименом које поступно постаје насљедно. Оно нам је тако задано прије нашега рођења. Њиме су нас уписаии у прве матице, да би нас могли уписати у прве школе, да бисмо се могли верифицирати у друштву. Њиме се потписујемо и свједочимо, обраћамо субесједнику, њиме се препознајемо. Што презимена значе као ријечи, какву поруку носе, зашто добивају такве облике да ми у тексту и у говору, међу тисућама ријечи, препознајемо да је ријеч управо о презименима. На примјер онима на -ић. Није наодмет знати и није неважно у којим се нашим крајевима и у којих народа појављују управо таква презимена (зашто неких облика презимена нема у македонском, бугарском, зашто у руском имају другу намјену, зашто су у словенском ријетка а у Хрвата, и поглавито у Срба и Црогораца, толико честа, готово типична?).
    Све одговоре на та питања није потребно знати док се њима служимо у свакодневној упораби. Због тога о презименима и не знамо много!
    Уписом у матице и свим даљим уписима у службене и неслужбене списе ми се презименима уводимо у друштво. По њима се зна да постојимо, гдје смо и коме припадамо. По њима се зна да смо једном постојали и кому смо припадали. А какви смо и какви смо некоћ били, акумулира се и сабија у слику, у садржај нашег презимена које је похрањено у меморију, у пријатна или неугодна сјећања наших изравних и посредних познаватеља. Све добре и лоше успомене на нас садржане су у презименима. И то је њихова важна одлика. Свеукупна наша знања о некој особи сабита су у презимену те особе, као у жаришту. Што год боље познајемо дотичну особу, садржај њезина презимена за нас је богатији. Нису дакле у свакога исте количине асоцијација које чине садржај презимена при спомену Гупца, Тесле или А. Г. Матоша, Мештровића … Тако је кад је ријеч и о свима осталима.
    Презименом точно идентифицирамо (имамо у памети) управо ту одређену особу у мноштву других особа. Бива то тако од родилишта до радилишта, преко свакодневног боравишта до вјечног почивалишта; на гробној плочи, у разреду, чети, момчади, струковном друштву, на каквој приредби … И те особе бјеже из нашег памћења како блиједе њихова имена и презимена у нашим сјећањима. Многа не изблиједе никада.
    Настанак презимена везујемо уз феудални поредак, кад се породица организира као крвна и производна јединица, укључена у сталеж повлаштених или у сталеж потлачених. И ти се сталежи разликују по презименирна. Племићима су она била поглавито потребна зато да осигурају насљедна права, да баштине углед, положај и иметак, да сачувају за потомство стечене повластице. У њих се презимена и најраније јављају. Истакнути људи тога доба, да буду у духу тадашњег хуманизма, своја презимена латинизирају: I. Lucius (= Лучић), B. Cassius (= Кашић), M. Flacius (= Влачић), F. Petricius ( = Петрић ?), G. Crisanio (= Ј. Крижанић); траже генеалогије својега рода у каквој угледној римској обитељи (Зрински и Франкопани), поталијанчују своја презимена да се и у облику изједначе са странима: Lazaneo (= Лозанић), Niseteo (= Нижетић), Zuveteo (= Жуветић), Mladineo (= Младинић). А много касније у доба грађанског друштва, кад се почињу обликовати нације, будити национална свијест у пуку и ширити национални и културни препороди, многи ће прваци тог покрета у нас своја страна презимена преводити на хрватски: Љ. Вукотиновић је био Farkaš (мађарски вук), В. Лисински је био Fuchs (њем. лисица), R. Frohlich постаје Р. Веселић (њем. frohlich = весео), Р. Јоргованић био је Flieder (њем. јоргован) итд. Таква презимена и такве њихове преоблике пуку нису били доступни. Њему су често презимена надијевали господари, свећеници, племићи и зато што је у развијенијем феудализму било све теже надзирати је ли одређена особа платила штибру, извршиила тлаку, одслужила мукотрни рад на галији (Галијотовићи). Пуку је преостајало да се сам организира у разне братовштине и цехове, да се лакше удружен супротстави моћницима. Сваки упис у такве организације више није био могућ само с помоћу особног имена. Ваљало је додати још који придјевак уз име (име очево: Јурјев; занимање: Котар, Узар; поријекло: Загорец, Прексавец, Међгорац, Бошњак). Такви и слични придјевци бивали су зачетком будућих презимена.
    Црква је у феудалном поретку била најмоћнији и најбоље организирани феудалац. Она је и с вјерског и са сталешког гледишта била позвана да води надзор и евиденцију над пуком због кривоженства, инцеста раних и неприличних бракова, сваковрсних утаја итд. Тако су се од Тридентског концила (1545—1563) почеле водити матице рођених, вјенчаних и умрлих у којима су се прилично уредно уписивала презимена за све сталеже. Тако су презимена, једном записана постајала стална, непромјенљива и н а с љ е д н а. Та три обиљежја одликују и разликују презимена од особних имена, која у току живота особа које их носе у различитим приликама и у различитим социјалним срединама могу добивати различите облике: Петар, Перо, Перица, Пеак, Пецо, Пећо, Пеић, Пејан, Пеко, Пекан, Перче, Перак, Пераш, Перош, Петриш, Петрач, Перан, Периша, Перић, Перкиш, Пероје, Перота, Перуч, Пешо, Петај, Петан, Петрача, Перко, Перкан, Периша…итд. Ето, нисмо набројили ни пет посто изведеница од имена Петар! А такви изведени облици, најчешће су то имена од драгости, постају основом за стварање нових презимена: Перић, Перичић, Петришевић, Петрачић, Перковић, Перкановић, Пецић, Перишин…итд. Слично је и с надимцима који, међутим, обично не мијењају лик, него се с узрастом особе, или којим другим важним чином у животу својега власника, смјењују, увијек новим и прикладнијим ликовима.
    Презиме, напротив, једном фиксирано, не подлијеже промјенама. Зато оно добива службено-правни статус и зато оно има најшири радијус препознатљивости и најшире подручје упорабе. Још је дуго у пуку, на селу, у неслужбеној упораби остало особно име, а презиме је било споредније.
    То се види из израза »име и презиме«, гдје је име на првом мјесту те именске формуле, а п р е з и м е [през ( = преко +) име] значи »преко имена именом«, дакле надиме, надимак. Прва презимена и јесу имала улогу надимака, јер су се давала по каквој изузетној особини: Билокосић, Грбић, Хромић, Милеуснић, Носковић, Скрбић (»шкрбина«), Кљаић (»кљаст«), Зубовић, а таква су и наша најстарија презимена из Задра: Петар и Мартин Злурад (1118), Стане Варикаша, Драго Ноздроња (1178), Мирца Богобојша (1040) и друга.
    Занимијиво је навести да су врхови феудалног сталежа као папе, цареви, витезови, монаси итд. — код којих су до данас остали стари обичаји одијевања, устоличавања и сав церемонијал у вези с тим — сачували прастари начин именовања само особним именом, које добивају устоличавањем, заређивањем, па их данас више не знамо по презименима: Јекатерина II, сестра Терезија, краљ Твртко, Лав XIII, Иван XXIII, Луј XIV итд.
    Све до масовне појаве презимена у XVI стољећу у Хрвата су у упораби била народна имена, а до појаве кршћанства она су била искључиво народна славенска. Довољно се сјетити имена владара старе хрватске династије: Беригој, Бранимир, Домагој, Држислав, Гојслав, Крешимир, Мирослав, Мутимир, Радован, Славац, Светислав, Томислав, Вишеслав, Здеслав, Звонимир. У нашим презименима сачуван је голем фонд старих народних имена којих данас нема у упораби: Свеслав, Десман, Галеша, Малеш, Гржа, Градин, Пиљух, Маст, Мишула, Семигој, Потјеха, Владигој… и многа би било вриједно обновити умјесто данашњих честих помодних, накарадних имена у наше дјеце, која ће малограђанске хирове родитеља, који тиме задовољавају своју таштму, носити као терет у својем имену као биљег најинтимнијег дијела своје особности свега живота.
    У презимениима је сачувана и сталешка подвојеност. Насумце наведена презимена: Кнезић, Властелинић, Господнетић, Жупанов, Барунић, Бановић, Генералић, Капурал, Чаушић, Алфиревић, Плебануш, Беговић, Алајбег, Колудровић, с једне стране, и Хлап, Слугановић, Кметић, Наполичар, Биједић, Сиротић, Глад, Метикош, Смичиклас, Мочибоб, с друге стране, то очито показују. Таква имена могу бити и надимачког поријекла и тада носе поспрдни, иронични призвук.
    У презименима се огледају многи облици обичајног права: насљедовање имена претка, како би се именом и презименом чувао слијед рода, лозе, кољена. Зато се и јесу по селима више веселили сину првијенцу, него кћерки, јер ће син, међу осталим, и презименом продужити род и огњиште дома. Уосталом већина наших презимена на -ић (овић, -евић), -ас/-ец итд. упућује на десценденцију, потомство, на везу отац — син. У том смислу занимљива су имена по мајци: Анић (: Ана), Јагић (: Јага, Агата), Магдаленић, Магдић итд. У њима се огледа већа улога мајке у задрузи. Каткад је такво презиме настало због ране смрти родоначелника, или је пак било посљедак изванбрачне везе.
    У презименима се одражава често и вјерска и национална припадност, али се те двије категорије не покривају и погрешно их је изједначивати. Није тешко (али није увијек ни сасвим сигурно) претпоставити да презиме Ивић, Стјепанић, Шимуновић припадају католичкој, Јовићевић, Симоновић, Стевовић православној, а Мехмедовић, Сулејмпашић, Јусуфбеговић исламској вјероисповијести. У Срба су имена Иван и Степан потврђена раније него имена Јован и Стефан/Стеван, а Немања је потврђен у Хрвата и у Срба истобно. Стога се ни за једно особно име, а готово ни за једно презиме, не може данас рећи да припада одређеној нацији. Једва да би се данас нашло које презиме за које би се могло рећи да је искључиво хрватско, српско или црногорско: Јован Храниловић је хрватски књижевник, Иван Милутиновић црогорски партијски радник и народни херој, Павле Ивић и Иван Поповић српски језикословци. Муслимани данас све више преузимају немуслиманска имена заједничка опћем јужнославенсиком именском фонду, а многа славенска презимена сачувала су се из времена прије исламизације. Има католика и православаца, с друге стране, с изразито муслиманским презименима, чак и у вишој црквеној хијерархији.
    Посебно је значајно за презимена да углавном носе завичајни језични израз. Неће бити тешко одредити подручје највише честотности презимена: Стјепановић, Шћепановић, Стевовић, Степанов, Стипић, Стјепковић, Стефек и сл. Ареали презимена покривају се углавном с ареалима шароликог мозаика нашег дијалекатског пејзажа. И све дијалекатске појаве одражавају се у презименима: Билић (: бијел), Медвед (: медвјед), Јубић (: љуба), Чрња (: црн), Валчић (= Вучић), Ајдуковић (: хајдук), (х)Ромац, Ивец (= Ивац) итд. Такав је њихов службени изговор и њихова правна форма јача је од језичне норме. По тим особинама презимена пружају големе могућности језичних истраживања, која су важна изван језичног занимања. Презиме се никад не истражује појединачно, јер се многи од његових носилаца селе, премјештају, изумиру, удају итд. Само на укупности грађе, њезине размјештености, језичних обиљежја могуће је доносити ваљане закључке. Знамо колико је и каквих све миграција било у нашој бурној прошлости. Наша презимена једно су од најсигурнијих врела и највјеродостојнији путови за истраживање поријекла пучанства једног краја и за повијест сеоба. У том смислу вриједан би био труд будућих истраживача повијесних презимена у нашим и страним архивима, свјетовним и црквеним.
    Презимена у крајевима којима је господарио туђинац свједоци су отпора однарођивању. Наши језички рубови богати су презименима својих језичних сусједа. Именици чиновника у Хрватској из 1906. обилују махом страним презименима. Нису ли таква врела изванредна грађа за различне социолошке студије!?
    Занимљиво би било пратити судбину наших презимена по крајевима камо је исељавао хрватски живаљ већ пола тисућљећа: по аустријском Градишћу, По Мађарској и јужној Словачкој. По многим сеоским гробљима на полуотоку Гаргану у покрајини Молисе читају се имена некад бројне хрватске колоније, која је те предјеле насељавала у средњем вијеку, а особито у XVI стољећу, а данас многи једва знају да су »з оне бан(д)е мора«. Многа наша презимена расута су пространствима Сјеверне и Јужне Америке, Аустралије и Новог Зеланда. Причали су ми како су их пуна гробља у Андама, по пустарама Патагоније, уз хацијенде по Огњеној земљи, на салитреним пољима Антофагасте, на пучини Сан Педра на пустарама Санта Феа… Посвуда. Многи њихови носиоци у временима тешких економских миграција стварали су онамо у раду и поштењу углед и иметак а својим презименима оставили спомен на себе, на част и дику својему потомству и својему народу.
    Данас треће и четврте генерације наших исељентка које су заборавиле језик прадједова, и које једва да знају изворно изговорити своје презиме, управо преко презимена траже свој идентитет, своје поријекло, своје коријене. Све више и све чешће. Презимена друге генерације наших економских исељеника по западној Европи, и другдје, само ћу споменути као проблем који буди мучне спознаје о многим изгубљеним сународњацима, што носе још само презиме својих предака.

    ИЗВОР: Петар Шимуновић, „НАША ПРЕЗИМЕНА“, поријекло – значење – распрострањеност, Накладни завод Матице Хрватске, Загреб, 1985.

    Одговори
  • vojislav ananić

    МАЈЧИНО ПРЕЗИМЕ

    „Презиме углавном насљеђујемо од оца, иако смо зачети у утроби мајке и своју онтогенезу проживјели под њезиним срцом. Пошто смо угледали свијет, наша пупчана врпца (врвица којом се у старом Пољичком статуту, засновану на славенском обичајном праву, означује »насљедност«) још је била везана за матерницу (истог су постања те ријечи).
    Гдје су та презимена по имону мајке?
    Углавном су творена по имену оца (патронимици). Онај мањи број презимена који не упућује на однос дјетета с оцем (Павловић), него ма везу с мајком зове се метронимиик (Мартић) од грчке ријечи »мати« и »име«.
    Метронимици су у нашим презименима рјеђи и млађи. Разлог је тому дуговјеки подређени положај жене у обитељи и у друштву. Тако се то очитује и у презименима других народа.
    Особна женска имена врло су касно почела служити за творбу презимена. Жене су врло касно и саме добивале презиме. У феудалном друштву презиме, као социјалноправни инсититут, није им ни било потребно, а жене од нарочитог угледа: царице, краљице, светице, опатице… нису се ни служиле презименом. У нашим стариим документима жена се најчешће идентифицирала особним именом, а ако оно није било довољно, уз женино име додавало се име (или презииме) оца, мужа, брата или сина, већ према томе које је име сродника у том часу било најпогодније и од већег угледа, како би дјелокруг препознавања жене био што пространији, а идентификација прецизнија, једнозначнија…
    …Жена се морала нечим особитим одликовати, нечим излучити као јединка да би њезино име постало основом за творбу метронимика. Каткад је томе придонио углед обитељи, али су чешће биле друге (не) прилике: рано удовиштво или »гријех« изванбрачне љубави па је дијете при упису у матице баштинило мајчино име као предложак за презиме.
    У данашњим нашим презимена није увијек лако препознати је ли у основи мушко или женско особно име. Каткад су мушка и женска имена, а поготову њихови хипокористици, готово истог облика…, много су чешће творбене основе исте…
    …У нашим крајевима многа се мушка имена мијењају и по „женској“ деклинацији… а у другим крајинама нека женска имена добивају облик мушког имена… И код женских муслиманских особних имена та појава није непозната. Све то отежава точну идентификацију метронимика и његово преклапање с патронимиком (презименом насталим од првобитног очевог имена.
    Претпостављам да је у тим »мушким« облицима женских особних имена и презимена била дијелом скривена родитељева жудња и туга за нерођеним мушким потомком!
    Женска презимена (опет због положаја и улоге жене у друштву) много су рјеђе и много касније потврђена него она од мушких особних имена. Ипак хрватска женска особна имена налазимо записана већ у најстаријим документима од IX до XIII стољећа… врло вјеројатно су настала управо од тих женских имена, од којих су нека била знана и потврђена прије више од тисућу година.
    Сличношћу основа и творбе показује се сплитски репертоар женских имена у трећој четвртини XIV стољећа: Белослава, Билча, Болица, Божићна, Буна, Цвита, Десаћа, Деша, Добра, Добрица, Драгна, Драгослава, Драгуна, Драша, Гоја, Гојћица, Гојна, Гојслава, Града, Грубула, Ивана, Јуба, Јурка, Ката, Куница, Љубислава, Марица, Марислава, Мила, Милослава, Мислева, Мира, Нижа, Нижица, Петруша, Приба, Радица, Радослава, Радула, Слава, Стана, Станова, Старовина, Стојина, Стојслава, Убрица, Века, Весела, Вица, Вохиња, Војслава, Волислава… (Успоредба с многим данашњим помодним, накарадним именима била би и социолошки занимљива!)…
    …Жене су тек од Тридентског концила (1545—1563) добивале презиме: по очеву кољену дјевојачко, а удајом по мужевљеву. Граматичким средствима истицала се посвојност, а тиме и социјална овисност жене: Мила Гојсалића, Катарина Зринска, Дора Крупићева, Гига Барићева, (Хасанагиница). Тако се и данас творе женска презимена у већини славенских језика: Александра Суперанскаја, Наталија Подољскаја, Јана Плескалова, Ева Резелска, Либуше Оливова, Љупка Станковска, Олга Иванова, Мефкире Моллова… да споменем своје колегице ономастичарке у славенским земљама којих су презимена промјенљива. Моје пријатељице ономастичарке: Хрватица др Весна Јакић-Цестарић, Срппкњe др Милица Грковић и др. Звездана Павловић, те Словенка Аленка Шивиц-Дулар, наравно, не склањају своја презимена.
    Но у нас је некад та дистинкција постојала постојала посебно за дјевојачко, а посебно за мужевљево презиме Јурићева (отац је Јурић) — Јурићка (муж је Јурић). Данас се ни у хрватском ни у српском књижевном језику не мијењају женска презимена (осим оних која су женскога рода на -а: Рукавина, Веселица…)
    …Очито све мијене и језичне прилагодбе женског презимена (и имена) нису у стању пратити укорак друштвену еманципацију жене, по којој би и женино презиме било језично прилагодљиво попут истог презимена кад га рабе мушкарци. Довољно је споменути како се при именовању улица тражи увијек кратко, прикладно и функционално име: Прерадовићева, Јуришићева, Крашева улица, али Улица Наде Димић, Улица Кате Думбовић, Улица Љубице Геровац итд. Та су имена улица трочлана, дужа и нефункционална, јер одударају од стандардног модела двочланих уличних имена.
    Једном смо већ истицали да права патронимичка презимена носе у себи граматички морфем којим се изражава посвојност (-ов -ев, -ин), и завршни морфем -ић. Права патронимичка презимена Марков-ић, Јурјев-ић, Марин-(ић) старија су од презимена која су по поријеклу заправо хипокористични облици особних имена: Ивић, Јурић, Прибић. Таква особна имена нису ни данас ријеткост.
    Презимена од женских особних имена углавном су сва хипокористичног постања. Имена настала од миља! И у том се очитују социјални моменти према женском чељадету: умиљатост, изравна приврженост, те прилично касно настајање таквих презимена и не сасвим равноправна њихова језична упорабљивост…“

    ИЗВОР: Петар Шимуновић, „НАША ПРЕЗИМЕНА“, поријекло – значење – распрострањеност, Накладни завод Матице Хрватске, Загреб, 1985.

    Одговори
  • Шкава

    Са вашег списка презимена недостаје презиме Шкаво. Нашао сам на вашем списку презиме Шкавовић. Шкаво је презиме мог деде по мајчиној линији и почео сам скоро да истражујем своје породичне корене, почевши од вашег сајта. Знам да је рођен у Зворнику 1936 год. и сазнао сам из ваших прилога за сада да по шематизму из 1882 године први пут појављује презиме Шкаво у Травнику са славом Св.Стефана(деда ју је и славио) и да се Травник настанио људима тек тамо негде око 1480 године. Оно што ме буни је да сам на пар докумената у пар наврата наишао да му је писало Шкавовић, истражићу када и зашто се то догодило. Све похвале за ваш сајт, прилоге и документа која се ту налазе. Велики поздрав.

    Одговори
    • Defendor

      Шкаво, презиме вам је убачено! 😉

      Иначе, ништа необично да се исто презиме јавља у две верзије, са и без наставка -ић… то је понекад било и помодарство, јер неки нису сматрали своје презиме српским ако се не завршава на -ић, што је бесмислица… али није једина, кад неко тако народу стави бубицу у ухо. Дакле, то није никакво чудо, и на вама је само да забележите кад се где и како јавља…

      Нешто што сам ја нашао на нашој претраживој дигиталној библиотеци, јесте да се 1916. године помиње извесни Војислав Р. Шкаво, српски добровољац у Одеси, пореклом из Мостара, тачније, највероватније из Преочице код Мостара.

      Према попису БиХ из 1991. године, овог презимена је било и у Биљешеву (Какањ), Турбу (Травник), те Крушици, Љубићу и Ријеци (све Витез), и сви су били Срби.

      На истом попису помиње се и презиме Шкавић, пописано у Доњим Врбљанима (Кључ).

      Ако вас не мрзи, пошаљите коментар на новопостављену везицу о Шкавама, заједно са мојим, или напишите краћи чланак, па ћемо убацити то као ваш ауторски чланак. 😉

      Ово је нова везица: Шкаво.

      Одговори
      • Шкава

        Хвала Вам на одговору и посвећеном времену. Још истражујем, али чим будем имао аргументоване податке, направићу чланак и надовезаћу се на везицу Шкаво, коју сте поставили. Од познатих у породици, био ми је прадеда Јован Шкаво, пушкар, који је стрељан 1946 године од стране ОЗНЕ. Читао сам на Википедији о томе и не знам колико су веродостојни подаци, јер по усменим предањима, прадеда ми је био патриота и није био како су га приказали у филму Метак у леђа. Када будем сазнао више, поставићу чланак. Велики поздрав.

        Одговори
  • Zi

    Познајем једног Шкаву. Причао ми је давно да је презиме Шкаво од италијанске ријечи Склаво што би значило Словен. Овај мој Шкаво је из Витеза родом.

    Одговори
  • Šodić

    Možete li mi nešto reći o poreklu prezimena Šodić?
    Dosta je retko na prostoru Srema i Vojvodine a ni na internetu nema bas nesto.
    Pozdrav

    Одговори
  • Miroslav Eric

    Dobar Dan dobri ljudi,los Dan losi ljudi…malo o postanku prezimena Eric? Mala pomoc?

    Одговори
    • Defendor

      Мирославе, кад сте овако добро упућени, најбоље би било да се јавите на форум… тј. да покренете тему о својим Ерићима, а ми ћемо допунити сазнањима која имамо. 😉

      Одговори
  • Miroslav Eric

    Inace znam svoje korene do neke 1760… „Вино пију три српске војводе
    у богатој и поносној Мачви,
    у лијепу селу Метковићу,
    а код двора Петра Херићева.“ Pocetak pesme -boj na salasu“ od Petra znam svoj rodoslov,a do njegovog Sina Pantelije znam gde su spomenici…no sve dalje od toga ne mogu pronaci….on je sin ili unuk prvog doseljenog iz popovog polja is Hercegovine… Slavimo krsnu slavu Mitrovdan,ona je jako cesta oko Ravnog u Popovom polju…no vidim da see dosta porodica tamo i pokatolicilo tamo…Na vise mesta Sam pronasao da izvesni Pavo dobro zna taj kraj I porekla prezimena Ali ga nigde nisam uspeo kontaktirati…pa sad ako je neko rad pomoci ja bi da idem Jos dublje u svoje korene…unapred hvala….

    Одговори
  • Miroslav Eric

    Znaci Erici,selo Metkovic u Macvi…Erici su jedan rod sa Stekicima is Macvanskog Belotica,i of njih Nikolici u Stitaru,I Kokanovici,Tadici I Ignjatovici is sela Klenje…svi poticu of Erica…Inace Erici po Vasiljevicu doseljeni pocetkom 18 veka…moje istrazivanje upucuje da su prezime dobili kada su see doseljavali u Srbiju is Hercegovine prilikom ulaska u Uzicku Nahiju kojom su see najverovatnije doselili..

    Одговори
  • Miroslav Eric

    Malo Sam smotan da pokrenem forum…tehnika mi slabija strana ? aj ti pokreni kao admin pa da radimo nesto…Erici Herici,Ere,Here,Erceg,Hercegovine,Ercegovcevici…nismo vezani rodoslovom vec krajem,I znamo da sigurno poticemo iz Hercegovine….e sad ko uspe da nadje pleme I rod on je car ? ja nisam uspeo pa zato train pomoc

    Одговори
  • Miroslav Eric

    Meni je zanimljivija Slava Mitrovdan,sve gore nabrojane porodice (I Koprici is Salasa Crnobarskog) poticu is popovog polja po predanju I slave istu Slavu…tako da bi to mogao na forumu da pokrenem…da vidim poreklo prezimena koje slave Mitrovdan,a nisu is Macve…takodje dnk mapiranje za ova prezimena,no to je bez sponzora preskupa misija 🙂

    Одговори
    • Defendor

      Наравно, све наведене податке овде, најбоље је да уклопите у један текст, који ћете објавити као коментар. 😉

      Одговори
  • Miroslav Eric

    Opet ja…pisem sa mobilnog pa nemam cirilicu…nadam se da to nece biti problem…. Ono sto mene zanima a sto znam,prilikom doseljavanja srba is Hercegovine u Zapadnu Srbiju od 1720 da 1739 put je isao uz Drinu,desnom obalom… Cvijic je to opisao… No verovatno je na granici izmedju uzicke nahije I valjevskog provizorata negde vodjena evidencija prilikom ulaska doseljenih,verovatno od strane Habsburga… Pitanje da li ko zna ima li takve evidencije I koja literature see moze pogledati…To je karika koja meni nedostaje da povezem svoje poreklo sa Hercegovine,na Tom prelazu smo dobili prezime (H)Eric…pre smo see prezivali najverovatnije Dobroslavici,Djurici ili Kojici….hvala unapred

    Одговори
  • Snežana Mandrašević

    Poštovani,

    Spisku prezimena nedostaje prezime koje nosim, Mandrašević. U spisku postoji prezime Mandrešević, ali ne i Mandrašević pa molim da se unese. Mi smo iz Požarevca sa korenima iz Banata. Pradeda Sava Mandreš, rumunski srbin, rođen je u Bavaništu kod Kovina a njegov otac Toza u Mramorku. Sava je prebegao iz Austrougarske, gde je bio mobilisan u austrougarsku vojsku i kako nije želeo da se bori protiv svoje braće iz Srbije, dezertirao je, preplivao Dunav kod Požarevca i tu se nastanio i oženio, promenivši i prezime u Mandrašević. Nažalost, u Bavaništu više nema muških naslednika izvorne loze Mandreš, ali zato novonastalog prezimena Mandrašević, ima. Naša Slava je Sv. Toma, 19. oktobra.

    Unapred hvala,
    Snežana Mandrašević

    Одговори
    • Defendor

      Поштована Снежана,

      Управо смо додали и ваше презиме, па ако сте у могућности, поновите овај коментар и тамо, пошто немамо опцију премештања коментара. 😉

      Ово је страница о пореклу презимена Мандрашевић.

      С поштовањем,
      Defendor

      Одговори
      • Snežana Mandrašević

        Poštovani,

        Zahvaljujem na brzini i ažurnosti. 🙂

        Veoma mi je drago što sam „otkrila“ ovaj sajt i što sam dobila tu mogućnost da dam objašnjenje o poreklu svog prezimena, kao i da ga uvrstim u postojeći spisak.

        Kako sam i sama veoma zainteresovana za svoje korene i poreklo, započela sam i pisanje romana o svom porodičnom stablu, čiji sam odlomak, baš o nastanku prezimena, stavila i na stranicu o poreklu prezimena. Nadam se da neće smetati, prvenstveno zbog dužine, ali ukoliko je to problem bilo iz kog razloga, vi ga slobodno izbrišite. 🙂

        Srdačno i s poštovanjem,
        Snežana Mandrašević

        Одговори
        • Defendor

          Поштована Снежана,

          Хвала вама на јављању и на прилогу. Пошто видим да сте добро упућени у тематику, позвао бих вас да нам се придружите и на форуму. 🙂
          На форуму је и већи број читалаца и оних који би и сами могли нешто дописати на ову тему, а то кажем пре свега зато јер се овде ипак на крају јаве само презимењаци, а врло ретко ко други, ко често може знати коју више и од самих носилаца конкретног презимена.
          Мој вам је савет да се региструјете и тамо отворите посебну тему о Мандрашевићима, па ћемо гледати да придодамо коју информацију више, из извора и литературе којим свако понеко од нас располаже. 🙂

          С поштовањем,
          Defendor

          Одговори
          • Snežana Mandrašević

            Hvala na pozivu, biće mi zadovoljstvo da se priključim forumu, gde sam već čitala neke teme. Naime, krenula sam u istraživanje o svom drugom pradedi o kome ništa ne znam osim da je poreklom negde sa Cetinja i da je bio učesnik I svetskog rata, i da mu se grob ne zna. Neki kažu da je poginuo na Solunskom frontu a neki da je završio u logoru Nađmeđer. Ja sam baš pregledala sve liste sa spiskovima logoraša, čiji je link postavio neko od forumaša, i nisam našla pradedu… 🙁 Strepim da je verovatno bio u dokumentaciji koja je izgorela, kako piše u članku o tom logoru a kako vidim i mnogi spomenici više ne postoje, oskrnavljeni su a deo groblja preuređen za šetalište pasa…

            Zato hvala još jednom na pozivu, pridružiću se sigurno. 🙂

            Srdačno,
            Snežana

            Одговори
            • Defendor

              Ето онда, видимо се тамо. У сваком случају, треба трагати, јер много тога је и само изгубљено, и чека некога да га нађе. А ко тражи, наћи ће. 😉

              Срдачно,
              Defendor

  • Tijana

    Poštovani, zanima me kako je nastalo moje prezime Šotić. Pozdrav!

    Одговори
  • Eric Miroslav

    Ja vec deset dana cekam da me registrujete…pa da povedem tri teme na forumu…Slava Mitrovdan,Popovo u Hercegovini i Erici….hvala

    Одговори
    • Defendor

      Па регистровали смо вас, Мирославе. Чим сам видео ваш захтев, прихватио сам, и то је било у року од максимално пар сати. 🙂
      Сад је потребно да се пријавите и јавите на због вас отворену тему. 😀

      Одговори
  • Eric Miroslav

    Ok probacu…pisalo je ds sacekam drugu poruku u email…i ja cekam…videcu ujutru….izvinjavam se ako delujem malo neozbiljno… 🙂

    Одговори
  • vojislav ananić

    Како су формирана Српска презимена

    Презимена у српском народу су бројна и разноврсна. Стварана су у различитим политичко-историјским и друштвено-економским условима. Постојало је више различитих начина (принципа) за њихово формирање. Посебну групу српских презимена сачињавају она, која су створена помоћу наставака – овић, евић или – ић. Презимена сачињена на овај начин, по правилу, садрже три елемента: презименску основу, присвојни додатак – ов или – ев и деминутивни наставак- ић. Презименска основа може да буде различита. Најћешће је то лично име родоначелника одређене фамилије. У највећем броју случајева то је очево, дједово или име неког другог мушког претка у директној линији сродства. Побочна линија сродства, јавља се само у изузетним случајевима. „Оснивач презимена“ не мора увек да буде крвни сродник. Понекад то могу да буду и друга лица (усвојитељ, старатељ, доброчинитељ и др). Једно од типичних презимена ове групе јесте патроним Јовановић. За њега се сматра да је најчешће (или једно од најчешћих) и најтипичнијих српских презимена. Презименску основу Јовановића чини родоначелниково лично име Јован. На њега је додат посесивни наставак -ов, који означава припадање. Потом је придодан и деминутивни наставак – ић, који значи малени, млади.

    Према томе, у конкретном случају Јовановић је „Јованов младенац, мали, тј. син, потомак.“ Осим наставка -ов, примјењује се и присвојни додатак – ев, који има исто значење. Који ће наставак бити примјењен зависи од личног имена од кога се формира презиме. У случају да се родоначелник одређене фамилије звао, на примјер Радић, примјениће се присвојни наставак -ев, а потом и деминутивни додатак – ић. Тако је настало презиме Радичевић. Осим личног имена, презименску основу могу да чине и други фактори. Најчешће се јављају: занимање родоначелника одређене фамилије (ковач, колар), његове личне особине (ћоса, брка), етничка припадност (Бугарин, Циганин), војно звање (каплар, капетан), црквена јерархија (поп, клесар), мјесто одакле је досељен (Ердељ, Срем) итд. И у овим случајевима презимена се изводе по истом принципу, као и када је у питању лично име. Стога се у конкретним условима јављају презимена: Ковачевић и Коларевић, Ћосовић и Брковић, Бугариновић и Цигановић, Капларевић и Капетановић, Поповић и Клисаревић, Ердељановић и Сремчевић, итд. Понекад се одступа од овог „уобичајеног“ начина грађења презимена и она се формирају по „скраћеном поступку“. У том случају се изоставља овај средњи елемент (присвојни придјев – ов или – ев) и одмах се додаје деминутивни додатак – ић. Тада се умјесто уобичајених презимена Јовановић, среће скраћени облик Јованић, Стаменовић – Стаменић, Бојановић – Бојанић, итд. Скраћена презимена су скоро правило, када се изводе из хипокористика (име од мила) и то у оним срединама гдје се она завршавају на – а (нпр: Ђура, Пера, Јова). Тада се јављају презимена Ђурић, Перић, Јовић. То је случај и са мушким личним именима (као основом презимена) када се мијењају по такозваној женској деклинацији: Иво,е; Лука,е; Немања,е, итд. У срединама гдје се хипокористична имена завршавају на – о (тзв. „ерски крајеви“) – Ђуро, Перо, Јово, у презименима су садржана сва три споменута елемента. У овом случају јављају се презимена Ђуровић, Перовић, Јововић. Када су у питању матроними (презимена настала по женском претку), „скраћена процедура“ представља опште правило. На женско лично име додаје се само деминутивни додатак- ић и презиме је готово. Овај принцип досљедно се примјењује и када су у питању изворна народна имена и календарски антропоними. Од неких словенских имена изведена су презимена – Зорић (Зор(а)+ић – Зорић), Вишњић, Надеждић и друга, а од календарских – Сарић (Сар (а)+ић – Сарић), Марић, Фемић и друга. Ово је само један од начина за формирање српских презимена. У српском именослову постоји још различитих образаца за њихово стварање. Осим тога, он није својствен само Србима, већ га користе (у мањем или већем обиму) и остали словенски народи. Ова врста презимена фреквентна је и код Хрвата јер су готово идентична са српским, с тим што се код њих чешће срећу скраћени облици презимена – Иванић, Радић, Павлетић, итд. Код словенских презимена (Примков Словенчев) јавља се на крају презимена – цх, с обзиром да Словенци немају глас – ц (Филипцхицх, Ковацхицх, Коцијанцхицх). Руси на овај нацин граде своје тзв. „средње презиме“. Оно се јавља између личног имена и презимена и изводи се од очевог имена. На примјер, Антон Павлович Чехов. Овај начин за прављење презимена користе и остали Славени, али у знатно мањој мјери.

    Без обзира што ову врсту презимена имају и остали словенски народи, она су у српском народу најчешћа и најбројнија. Због тога она увелико асоцирају на „Србе и српство“, а неки их доживљавају и као саставни дио српског националног идентитета. То је био разлог што је туђинска власт под својом јурисдикцијом настојала да код Срба елиминише (или бар смањи) ову врсту презимена „која су одисала на српство и славенство“. При томе су кориштене разне методе. Приликом вођења службене администрације (матичне књиге и друга официјелна документа), презимена на – ић су избјегавана и потискивана на разне начине. Власти су 1817. године издале наређење, по којем Срби у Аустрији нису смели да носе презимена са завршетком на -ић, што је на подручју Угарске посебно строго провођено. Овом наредбом одстрањен је деминутивни презименски додатак – ић. Његовим изостављањем код тзв. „потпуних презимена“, која садрже сва три споменута елемента, уз презименску основу остаје само присвојни додатак – ов или – ев, на који се презиме сада и завршава. Сада се умјесто уобичајених презимена Јовановић, Радичевић, Ковачевић, Коларевић, јављају облици Јованов, Радичев, Ковачев, Коларев, итд. Код презимена гдје је деминутивни додатак – ић директно придодат на презименску основу (изостављањем присвојног наставка -ов или – ев), забрањени презименски додатак – ић замјењиван је са наставком – ин. Овом приликом се умјесто презимена Јовић, Глишић, Лазић, јављају слична, али не и иста, измењена презимена Јовин, Глишин, Лазин, итд. Презимена која се нису завршавала на – ић нису мењана, а било је и таквих, као и у осталим српским срединама. Овим се уједно објашњавају и неки други важни моменти у српској патрономији.

    Постојање презимена са пејоративним призвуком, у српском народу. Наиме, страни државни чиновници су често као официјелна презимена Срба, уписивали њихове личне или породичне надимке. Притом су као презимена бележили и оне надимке који су имали погрдно и увредљиво значење за своје носиоце. Тако су настала презимена: Накарада, Клипа, Ушљебрка, Непергаћа, Поплашен… Постојање извјесне разлике између презимена Срба у Србији, са презименима Срба ван ње. Туђинска власт водила је своју администрацију, у оквиру које је у службена документа уписивала и презимена Срба, али у складу са својим интересима и тенденцијама. С друге стране, презимена Срба у Србији устројила је српска власт у својој држави. Она је то учинила у складу са српском народном традицијом и националним интересом. Третман органа власти према српским презименима, није био свуда исти у аустријској царевини. Постојала су мања или већа одступања, од најнижих до највиших органа власти. Одступања су била нарочито изражена код нормативног акта којим су Србима забрањивана презимена на – ић. Споменута одредба најдоследније је испоштована у Банату, с обзиром да су ова презимена, на овом подручју сведена на најмању могућу меру (скоро да не постоје или су изузетно ретка). Упркос покушају власти да елиминише презимена на – ић, Срби се нису тако лако одвајали од својих традиционалних презимена. Она су у матичне књиге и друга државна документа уписивана без – ић, али су у црквеним књигама и међусобним односима Срба кориштена у свом изворном облику. О томе свједоче и разни записи и документа: презименом Адам, док су се у црквеним матичним књигама дуго водили као Адамовић.

    После уједињења и стварања државе СХС 1918. године, долази до извјесних промјена у српским презименима. Неке фамилије свом презимену додају карактеристичан презименски наставак – ић. Наравно, под условом да им се дотадашње презиме није завршавало на овај начин. Ова појава била је присутна на читавом српском етничком простору. Она је била запажена и међу нашим познатим културним и јавним радницима. Фамилија Каменко потиче из Лике (Јошан код Коренице и Шкре код Оточца), а има је и на Кордуну (Бовић код Вргинмоста). Двадесет година неки њени чланови колонизовани су у Македонију (околина Скопља). Тада су свом презимену додали наставак – овић и тако постали Каменковић. После протјеривања из Македоније (1941. године настанили су се у Јагодини и Београду гдје и данас живе као Каменковићи. Ово су само неки, од бројних примјера који су постојали. У „посрбљивању“ својих презимена додавањем споменутог патронимског додатка, предњачили су Срби из Војводине.

    Посебну групу српских презимена на – ић чине она презимена у чијој се основи налазе презимена (или имена) страног (несрпског) порекла. Она су модификована (прилагођена српској средини) и на њихову основу придодати карактеристични презименски додаци – овић, – евић или – ић. Настајала су у различитим временским и друштвено-историјским условима. Тако су настала и презимена неких познатих научника који су живјели и радили у српској средини. Разлози њиховог настанка су бројни и разноврсни. Идентификација са средином (српском) у којој су живјели био је један од битних разлога. Брачним везама долазило је до асимилације несрпског живља са Србима, што је имало за последицу (врло често) посрбљивање њихових страних презимена. Додавањем споменутих презименских наставака својим несрпским презименима неки су манифестовали своју оданост према српском народу са којим су живели. Поред споменутих, постојали су и многи други фактори. Презимена ове врсте има више и она потичу из различитих етничких и вјерских конфесија. Коста Срепловић (1836-1872) је познати српски архитекта, а Михаило Валтровић (1839-1915) је био професор Велике школе, управник Народног музеја и оснивач Српског археолошког друштва у Београду. Они су својим дјелима задужили српску науку и српски народ. Њихова презимена су германског (немачког) порекла и у свом изворном облику гласе Срепл и Валтер. Сличних примјера има још у Србији: Остермановић, Брауновић, Кацлеровић, Орајнеровић, Стернић у Београду, Смелцеровић у Лесковцу, Веберовић на Убу, итд. Осим у градовима, ова врста презимена јавља се и у појединим селима у Србији: Прудеровић у Мајуру у Мачви, Шаћеровић у Ушћу код Обреновца, Лаудановић у околини Горњег Милановца, итд. Албахари је старо и (релативно) често јеврејско презиме. Користе га и Сефарди и Ашкенази. Среће се и у нашој средини. У Београду постоји и неколико породица са презименом Албахаревић. У презименима насталим на овај начин срећу се и хунгаризми (мађарске ријечи). Сабо је мађарска ријеч која означава кројача. Од ње је направљено српско презиме Сабовљевић. Широм Србије постоји више фамилија са овим презименом, које међусобно нису у сродству. Више старих београдских породица (које у њему континуирано живе још од прошлог века) презивају се Сабовљевић. Од мађарских речи различитог значења изведено је још оваквих презимена: Кочијашевић, Шекерушевић, Гомбаревић, Варгић, итд. У презименима из ове групе јављају се и албанске речи. Срећу се највише у презименима у Црној Гори: Кастратовић, Зоговић, Љумовић, Пљакић, Бурмазовић, итд.

    Нажалост, понекад и понегдје, чују се мишљења да презимена која се не завршавају на – иц „нису српска“, па чак и да „они који се не презивају на – ић нису Срби!?“ Оваква мишљења су нетачна, ненаучна и национално штетна. Она угрожавају етничко јединство и националну хомогеност српског народа. На срећу, она су усамљена и углавном потичу од недовољно обавештених и неупућених особа. Понекад и од злонамерних. С друге стране, бројност и разноврсност српских имена и презимена, као и начини њиховог стварања, представљају богатство српског националног ономастикона. И она су један од доказа духовног богатства српског народа.

    Т. ПАВЛОВИЋ

    Одговори
  • Matic Zoran

    Postovani,

    do sada neznam pravo poreklo prezimena MATIC, poticemo iz sela Kruscica..kod godeceva sa reke Varda je isto u blizini…Sveti Nikola je nasa slava a ima nas i oko Valjeva.

    Zahvaljujem se unapred i pozdrav
    ZM

    Одговори
  • vojislav ananić

    Порекло српских презимена

    Најбројнија група српских презимена су презимена створена помоћу наставка -овић, -евић или само -ић. Презимена из ове групе обично садрже презименску основу, присвојни наставак -ов или -ев и деминутивни наставак -ић. За презименску основу се обично узимало име родоначелника фамилије (име оца, дедово име, усвојитеља или слично, али скоро увек по мушкој линији). Тако на пример, у презимену Милановић, презименску основу чини име оснивача фамилије (Милан), на коју је додат посесивни наставак -ов који означава припадање. На крају се налази деминутивни наставак -ић који значи малени. Тако би презиме Милановић у преводу значило Миланов син или Миланов мали потомак. У зависности од личног имена, присвојни натавак може бити и -ев (Петричевић).
    За презименску основу се поред имена оснивача фамилије може узети и нека друга основа. На пример занимање родоначелника (ковач – Ковачевић), звање (капетан – Капетановић, поп – Поповић), национална припадност (Бугарин – Бугариновић), његове личне особине или место одакле је дошао.
    Презимена се могу формирати и по скраћеном поступку, без наставка -ов. У том случају од имена Милан постаје презиме Миланић, од имена Дејан настаје презиме Дејанић. Овакав начин формирања презимена се користи скоро увек када се оно гради од мушког имена које се завршава на -а (Пера – Перић). Када су у питању презимена настала по имену женског претка, ово правило се скоро увек примењује (Мара – Марић, Вишња – Вишњић).
    Иако је и овакав начин грађења презимена карактеристичан и за Хрвате и Словенце (па и Русе), презимена формирана помоћу наставка -ов и -ић су карактеристична за Србу јер су најбројнија. Код Хрвата су презимена формирана више на скраћени начин, док Словенци немају глас -ћ па се њихова презимена завршавају на -ч. С обзиром да је наставак -ић асоцирао на националну припадност, аустријске власти су 1817 .године донеле закон којим је Србима забрањено да носе презимена са наставком -ић. Ова наредба је нарочито строго спровођена у Мађарској, па тако данас у Војводини имамо велики број Срба чија су презимена без наставка -ић. (Ковач, Коларев). Слично је и у југоисточној Србији где су Бугари за време окупације, Србима из књига брисали наставак -ић. Код презимена која су формирана на скраћени начин, без наставка -ов, нова презимена су формирана тако што је наставак -ић мењан наставком -ин (Глишић – Глишин). Тако су у Банату презимена са наставком -ић скоро потпуно искорењена. Ипак, Срби се нису тако лако одвајали од својих презимена. Иако су у званичним књигама имали презимена без наставка -ић, у црквеним књигама и међусобној комуникацији користили су традиционална презимена. Нису ретка ни презимена са увредљивим значењем јер су страни чиновници често као презимена Срба у књиге уписивали њихове надимке па и оне које имају понижавајуће значење (на пример Накарада).
    Посебну групу презимена чине презимена која за основу имају страно име. Тако је од јеврејског презимена Албахари настало презиме Албахаревић, од мађарских имена настала су презимена Кочијашевић, Варгић, а албанске корене имају на пример Кастратовић и Зоговић.
    Извор: Интернет

    Одговори
  • vojislav ananić

    Када су почела да се користе презимена?

    20/01/2017, 13:16

    Повезане објаве
    Свако од нас има име и презиме, с тим што нам име (углавном) смишљају родитељи, док презиме добијамо самим рођењем. Али од кад презимена постоје?

    Презимена доживљавамо као нешто што је сасвим природно – а у различитим деловима планете, у различитим културама и државама она су настајала на најразличитије начине.
    Историја презимена – пре нове ере
    Презимена своје најраније порекло воде из Кине, где је, према легенди, почео да их употребљава Цар Фу Кси још 2852. године пре нове ере. Администрација је у то време увела систем имена како би олакшала попис становништва и лакше прикупила информације.
    Презимена у Кини су у почетку узимана по женској линији (матроними), али је то промењено када је на власт дошла Шанг династија (1600 – 1046. године пре нове ере).
    За разлику од Кине, Јапан је презимена увео тек у 19. веку – бар за целокупно становништво, јер је аристократија и пре тога имала презимена, како би се разликовале племићке породице.
    У време Античке Грчке, презиме је представљало место одакле неко потиче – што потврђују и имена познатих грчких филозофа из тог времена: Талес из Милета, Хераклит из Ефеса и други. Касније је ово промењено, па су почела да се користе типична презимена, али и патроними “син од” или други облици презимена који упућују на то да се презиме преноси по мушкој линији.
    У Римском царству је постојао је потпуно другачији систем давања имена деци, па су тако постојала три имена (триа номина). Прво је било преаномен – који су бирали родитељи, друго генс – најсличније данашњем презимену, али се односило и на клан или племе, па чак и на цео регион, док је треће име било цогномен – надимак који је омогућавао да се по иману разликују они који имају исти преаномен и генс.
    Прва презимена у Европи
    Од свих народа у Европи први који су почели да користе породична имена која су се преносила са колена на колено били су Ирци, а прво презиме је било “О Цлеиригх” које потиче из 916. године. Симбол О, који се понекад писао и као Уа има значење “унук/унук од”, док се данас пише као “О’ “. Ово није једини префикс који се користи поред презимена, па тако постоји и” Мац/МЦ” што значи “син од”, за ћерке се додаје “Ниц”, а за супруге “Мхиц”.
    Експанзија презимена у Европи почела је у 17. веку, а посебном током ширења империјализма – када је овај начин именовања почео да се шири и изван Европе.
    Постоје земље које су прилично касно увеле овај обичај, па се међу њима налази Холандија, која је праксу коришћења презимена почела 1811. године, док се у Јапану то догодило 10-так година касније, на Тајланду 1920. године, а у Турској, захваљујући реформама Кемала Ататурка – 1934. године.
    Конвенцијом Уједињених нација о забрани дискриминације над женама 1979. године усвојена је одлука да и мушкарац и жена приликом ступања у брак имају једнака права приликом избора презимена, па тако мушкарац може да узме женино презиме и обрнуто, али и обоје могу сачувати своје.

    Извор: Интернет

    Одговори
  • vojislav ananić

    Предавање “Српска презимена и крсне славе у Хрватској”

    Двије трећине презимена завршава на “ић”
    Основа презимена може бити различита, а најчешће је то лично име родоначелника одређене фамилије. Осим тога, презимена се граде од мушких и женских имена, од назива занимања, од имена животиња и дрвећа, од неке изразите људске особине или мане
    – Постоји преко 50.000 српских презимена, од чега двије трећине завршава на – ић, а најчешћа су Јовановић, Поповић и Петровић, могло се чути на предавању “Српска презимена и крсне славе у Хрватској” које је у дворани “Просвјете” у Загребу, 28. октобра одржао хисторичар Огњен Шекуљица.
    Говорећи о презименима и њиховом кориштењу, Шекуљица је нагласио разлике које постоје у презименима у Србији, крајевима који су били под туђинском влашћу и другдје. Ова прва формирала је српска власт у складу с народном традицијом, док су ове потоње формирале стране власти које су имале интерес да отежају или онемогуће очување идентитета.
    – Аустрија је од почетка 19. вијека административним путем забрањивала постојање презимена са наставком – ић, па у Далмацији, али и другим дијеловима Хрватске има мање таквих презимена, рекао је Шекуљица и додао да се и у новије вријеме административним путем, односно погрешним уписом у родни лист и друга документа, мијења поријекло и прошлост носилаца презимена.
    Презиме по мани
    Основа презимена може бити различита, а најчешће је то лично име родоначелника одређене фамилије. Осим тога, презимена се граде од мушких и женских имена, од назива занимања,
    од имена животиња и дрвећа, од неке изразите људске особине или мане, од назива неког народа, од назива града или покрајине, од имена неживих ствари или појмова страног поријекла, као и од војног или свештеничког чина, рекао је Шекуљица. Он је подсјетио на презиме Четник које је проистекло из назива за комите у Македонији или из звања командира чете. Презиме Поповић, често је код породица које су генерацијама давале свештенике.
    – Истраживања презимена, поготово ако имају нетипично поријекло често су врло захтјевна, рекао је и додао да је Јован Цвијић кад је био на челу Српске академије наука и уметности у своје вријеме плаћао свештенике и студенте да, сватко у свом крају, прикупљају податке о преизменима, народним обичајима и предањима, али да је након његове смрти то престало и тиме се баве бројни појединци и институције, али сватко посебно.
    Говорећи о слави као православном обичају слављења породичног свеца, Шекуљица је рекао да се тај обичај највише повезује са Србима, иако неки слични обичаји постоје и у дијеловима Македоније и Бугарске, али и код католика у Боки Которској, Конавлима, јужној Херцеговини, Далмацији и Босанском Грахову, па и код Албанаца католика.
    О поријеклу славе постоји неколико теорија, па неки аутори сматрају да је слава остатак славенског паганизма који је имао велики број богова прије усвајања кршћанства, па обичај славе највјероватније представља замјену породичног, односно родовског поганског заштитника кршћанским светитељем заштитником.
    Други вјерују да су Срби усвојили ову традицију у вријеме покрштавања, негде крајем 9. вијека када се сам дан масовног крштења узимао као дан свеца заштитника, а има и тврдњи да је свако племе усвојило свог заједничког заштитника, као и да слава само представља свеца који је замијенио претходног поганског бога-заштитника.
    Најчешће славе
    Поуздано се зна да је слава везана уз Светог Саву који је увео тај обред на литургијској основи изведеној из теза да је породица црква у малом, гдје отац породице представља владику и свештенство, а остали чланови породице вјернике. Од времена Светог Саве тај обред и обичаји који га прате постепено се ширио, али и мијењао и све мање садржавао духовну компоненту. – Тако данас мало тко изговара тропар, црквену пјесму која се разликује од свеца до свеца, а скромну трпезу уз славски колач и кољиво замијениле су богате трпезе, било мрсне, било посне, при чему се домаћице такмиче која ће имати боље послужење или већи број колача, а гости се преједају.
    Поред породичне славе, постоје и црквене, градске и сеоске, племенске, па и страначке или занатлијске славе, с тим да су ове уведене касније.
    Најчешће славе су Свети Никола (19. децембра), Ђурђевдан 6. маја, Свети Јован Крститељ или Јовањдан – 20. јануара, Митровдан 8. новембра и Аранђеловдан, 21. новембра. Уз те крсне славе, славе се и Света Петка коју углавном славе жене и Свети Сава који је слава ученика, школа и просвјетних организација.
    – Иако је Никољдан најчешћа српска слава, њу ипак не слави 70 посто Срба како се прича, већ негдје изнад 40 посто, рекао је Шекуљица.

    Ненад Јовановић

    Покрајине
    Број 568
    Тагови: покрајине
    Датум објаве: 06.11.2010.

    Извор: Тједник Новости

    Одговори
  • vojislav ananić

    ПРЕЗИМЕНА ИЗ ИМЕНА ПЕТАР

    ПИШЕ: Живко Бјелановић
    Септембар 2016.

    Мој је корпус тек десети дио антропонимског гнијезда насталог варирањем личног имена Петар. Толико је мноштво антропонима посљедица култа апостола Петра у кршћанском свијету, али и митолошког вјеровања родитеља да ће им светачко име штитити потомке на путу кроз живот
    1. Заједничке особине
    Најзначајнија је заједничка особина презимена која ће се наћи у овом чланку да им се у основи налазе лична имена творена истим творбеним начином од личног имена Петар. То су: Пећо, Пејо, Пеко, Пеле, Перо и Пешо. Као што казује њихова форма, сва су ова имена настала покраћивањем личног имена Петар и сва су двосложне поставе. Остале особине које имају као покраћенице нећу спомињати. У структури понеког презимена (нпр. у презимена Пеурача) може се јасније назријети стварна вриједност главног дијела његова израза тек кад му се опишу сви сигнали у презименској постави.
    Друга им је заједничка особина у изравној вези с чињеницом да сва ова презимена припадају гнијезду личног имена Петар. По томе им је првотно значење сведено само на значење које је свако ово презиме могло имати у тренутку настанка извођењем од личног имена човјека према којему је названо његово потомство.

    2. Презимена типичне форме
    Типичне форме јесу она презимена која завршавају на -ић. Из овога гнијезда то су: Пећинић, Пекић, Пелајић, Перић и Пешић. Од њих су посебно интересантни Пећинић и Пелајић јер им се испред презименског наставка налази основа изведена од покраћеница Пећо и Пеле. Због тога презиме Пећинић ни у којем случају не треба доводити у везу с именицом пећина значења “спиља”. У другога је презимена основа проширена суфиксом -аја, па је по творбеној структури презиме Пелајић слично презименима Лежајић, Руњајић и Стегњајић. Сегмент испред -ић свих осталих презимена из ове скупине непроширена је покраћеница: Пеко (у Пекић), Перо (у Перић) и Пешо (у Пешић).

    3. Презимена форме личног имена
    Презимена Перица, Пешељ, Пешут и Пеурача постала су презименима пријелазом из једне врсте у другу врсту властитог имена, мада је овакав карактер њихове форме очигледан само у презимена Перица. Осталим је презименима замагљено поријекло од личног имена и то извођењем покраћеница неплодним суфиксима -ељ, -ут -ача, а у презимена Пеурача још и замукивањем консонанта /ј/ између вокала /е/ и /у/. Непрозирност у настанку њихове форме од личног имена има за посљедицу да презимена Пешељ и Пеурача варирају на сегменталној разини као Пешољ или Пурача, а презиме Пешут сад с дугим, сад с кратким изговором завршетка -ут варира у акценатско-квантитетском дијелу форме.

    4. Значењски садржај
    Као сва остала презимена ни ова творена од имена Петар немају осим функције да уз лично име буду у именској формули знаковима за идентификацију никакав значењски садржај у данашњој комуникацији. За разлику од презимена надимачког поријекла управо описана презимена нису имала богатији садржај ни на самом почетку, дакле у вријеме кад су настала прије неколико вјекова. У овом би се смислу могло само рећи да су у времену настанка нешто богатији значењски садржај имала тек она презимена којима је у основи лично име слојевитије структуре, као нпр. Пећинић, Пелајић или Пеурача. У поставама им сигнали сугерирају да су људи по којима се презивају њихови садашњи потомци у Корлату, Лишанима Островачким или у Мушковцима били у својој средини давно некад већ обиљежени каквом препознатљивом особином.

    5. Завршна напомена
    Десетак овдје описаних презимена дио су корпуса од осамдесетак антропонима колико сам их нашао на свом теренском истраживању и забиљежио их у рјечнику антропонима Буковице заједно с личним именима, мушким (Пецика, Печар, Пећар, Пекота, Пепац, Перан, Пероња, Перота, Пешурда, Петрашин, Петрина итд. те женским (Пека, Пекеша, Перанкула, Перина, Перкача, Перова, Петрица, Петровка итд.), с породичним надимцима (Пецотићи, Пејићи, Пелићи, Перанови, Перишини, Перкићи, Пешићи, Петровићи итд.) или с личним надимцима (Печоња, Переро, Перјан, Перлина итд.). Мој је корпус тек десети дио антропонимског гнијезда насталог варирањем личног имена Петар. Толико је мноштво антропонима засигурно посљедица култа апостола Петра у кршћанском свијету, али и митолошког вјеровања родитеља да ће им светачко име штитити потомке на путу кроз живот. Од личног су имена настајали различитим начинима творбе антропоними свих осталих врста. Како казују примјери из рјечника из којих сам исписивао грађу, најиздашније базе за нове творбе биле су двосложне покраћенице какве су и у ових десетак презимена Буковице.

    Одговори
  • Milos

    Zanimame porijeklo prezimena Pezer. Selo gornji galjipovci, opština Prnjavor, Republika Srpska.

    Одговори
  • Slobodanka

    Zanima me poreklo prezimena Kolarski koje je cesto medju starosediocima u Vojvodini i po mojim saznanjima postoje dve slave koje slave Sv. Ignjatiju i Sv. Nikolu. Moja porodica je iz Rumenke kraj Novog Sada i slavi Sv. Ignjatiju.

    Одговори
  • Stranac

    Порекло презимена ПЕЋАРАНИН. Ја знам да су моји преци дошли из Црне Горе са презименом БАЛШИЋ и доселили су се у околину Сјенице село Пећаре. Силом прилика и одатле су морали да беже и доселили су се у Косничку Рачу где сам и ја рођен 1953.г. Ми смо се фазселили и размилели по целој бившој СФРЈ. Ја сам у Словенији Козина и дошао см у Словенију 1985г. у а пре тога сам дуго година живео у Параћину завршио стакларску школу и радио у СФС-Параћин. Молим Вас дали могу да добијем више података о свом презимену ПЕЋАРАНИН.

    Одговори
    • Defendor

      Књиге кажу: Пећаранин, из Бихора (Бијело Поље), као: Балшић прешли Пећарску (Полимље), па у Драгосницу (Подибар), а у Бујеву (Бијело Поље) огранак су Пребирачевића.

      Одговори
  • Милош М. Малиш

    Kако је настало српско херцеговачко презиме Малиш?

    Унапред захвалан,
    Милош М. Малиш

    Одговори
  • Симаковић

    Знам да је мноштво питања на овим страницама, али једноставно нисам могао одољети искушењу да и ја поставим једно.
    Моје питање се односи на поријекло породице СИМАКОВИЋ из Босне, Теслић, Растуша (и Чечава). Мој скромни рад стигао је до Љешкопоља код Подгорице. Да ли постоје било која друга сазнања о овом презимену. Био бих Вам вјечно захвалан на било каквом одговору.
    У предању се спомиње да СИМО СИМАКОВИЋ доселио из Црне Горе у Чечаву међу САВКОВИЋЕ за које се помиње да су дошли из Љешкопоља, Лужани. Родослов од СИМЕ СИМАКОВИЋ па до данашњих дана сам направио.
    Унапријед Вам се захваљујем на разумијевању.

    П.С. Крсна слава нам је ЂУРЂЕВДАН.

    Одговори
  • Goran Počuča

    Vidim da u spisku prezimena nema moje prezime pa bih voleo da ga dodate. Moje prezime je Počuča. Slavimo Kozmu i Damjana, vrače. Molio bih za svaku korisnu informaciju ako neko zna vise o mom prezimenu ili njegovom delu koji su mi rodbina da mi se javi, a ko zna manje informacija imam dobru volju da ih javno objavim. Mi smo iz Divosela u Lici i imamo poznatih ljudi po nasem prezimenu od narodnih heroja, rodoljuba do pravnika, pisaca, vojnih lica, jako mnogo mučenika, stradalnika u 2 svj.ratu, itd. Tamo su se moji preci naselili na tlo vojne Krajine pod najezdom Turaka neznam odakle navodno iz Stare Hercegovine ili C. Gore ali podatke o mom prezimenu nisam nasao u Crnoj gori ni Hercegovini. Kod mene je prezime Počuča bilo ucestalo kao i u Kosinju takodje kod Gospica, u kolonizaciji se prosirilo u Slavoniju i Backu i naravno u Oluji po celom svetu dok su dva brata od mog pok. Pradede Miše, Sava i Ilija 1912 otisli u Ameriku i o njima neznam nista. Kod Bihaca ima prezime Počuč verovatno od naseljavanja tih krajeva kasnije iz Like u navedenim previranjima. Rodoslov znam 6 kolena u nazad i citavo stablo smo Petrinjaši po nasem prvom pretku po doseljavanju Petru zvanom Petrina ali pre toga ne znam nista. Njegovi sinovi su bili moj čukundeda Nikola i njegov brata zvani Mileško. Nikola je osim mog pradede Miloša imao sinove Savu i Iliju koji su otišli u Ameriku, sina Simu koji je otišao u Osijek, kćerku Ljubicu, Djuranovu iz Čitluka u Lici i sina iz prvog braka Jovana. Moj pradeda Miloš(oko 1900) je stradao sa prababom u velikom pokolju 41 na Veliku gospojinu u Divoselu. Osim mog dede Mile (1927) imali su sina Vladu(1934) i kcerke Milicu (1926) i Ljubicu (1936). Moj deda Mile zv. Migela imao je mog oca Nikole (1950) i strica Milana. Ima dosta porodica Počuča koji nisu rodbina i razlikuju se po tim preciznijim dodatnim nazivima kao sto smo mi Petrinjaši. Postoji mogucnost i da su pri popisu od strane Austrougarske po naseljavanju mnogi se i lazno prestavili po prezimenu kao npr. Onaj ispred njega da bi sakrili identitet zbog opet moguceg osvajanja od strane Turaka. Jos jednom molim ako neko nesto zna o mom prezimenu iz C. Gore ili Hercegovine jer sam cuo da je postojala tabla kod Budve sa natpisom Počuče ali bez stanovnika. Dali neko zna nesto o tome. Takodje bih voleo znati nesto o potomcima pradedove brace koji su otisli u Ameriku ali neznam kako bih to uspeo. Veliki pozdrav svim dobrim ljudima i narocito onim mladim koji zele da znaju svoje korene i da prenesu znanje o njima na svoje potomke

    Одговори
    • Небојша

      Поздрав Горане,

      Почуче из Крајине се доводе у везу са осталим породицама које славе ретку славу Св. Врачи (Св. Козма и Дамјан). У тој су групи још и Тинтори, Владушићи, Преради, Бјелани и Латаси.

      Конкретно Почуче из околине Дивосела воде порекло из Северне Далмације. 1915. године пописано је чак 37 кућа Почуча у Дивоселу.

      Једна породица из ове групе (Тинтори) урадила је днк анализу и њихов резултат упућуе на простор данашње северозападне Црне Горе.

      Одговори
  • NEVENKA /IRIŠKIĆ/ TERZIĆ

    kako je nastalo prezime Iriškić i odakle vodi poreklo
    trenutno nastanjeni u Sremskoj Kamenici

    isto i za prezime Terzić
    trenutno nastanjeni u selu Deč /srem/

    Одговори
  • pocucabt.gp@gmail.com

    Pozdrav Nebojsa. Nas kucni broj za vreme austorugarske je bio 405, a posle 2 svj. rata 181 u Velikom kraju, Divoselu. Pre 2 svj. rata je imalo preko 2000 stanovnika, 1991 godine oko 250, sad nijedan.

    Одговори
  • pocucabt.gp@gmail.com

    Sad sam ovo pronasao

    Podaci iz izvještaja senjskog biskupa Martina Borkovića, pisanog godine 1710.

    Ribnik – pravoslavni Vlasi, doseljeni iz Bosne (Grahovo); Sekula, Smoluč, Drakula, Radula, Počuča, Plečaš

    Divoselo – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice i zap.Bosne; Bjegojević, Bukarica, Čubrilović, Dodig, Grijak, Konjac, Nafajda, Ostreva, Pjevač, Plečaš, Počuča, Popović, Sekulić, Tepšić, Vukovoj.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top