Порекло презимена, село Рајићке (Гламоч)

16. октобар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Рајићке, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су испод кућа у Барама, испод њива су ливаде, са којих се добија „пољска пића“. Даље, до Хомара су опет њиве! Баре плави вода. Она некад покрије и њиве за 20 м ширине. Изнад кућа је паша у Подовима и Чемерницама. Поврх Чемернице су ливаде. Један сељак има тамо колибу и кошару, где је зими „са благом”.

Рајићке су биле читлук муслимана Вишића. Кад су ови пропали, сељаци су од њих покуповали имања.

Положај и тип.

Куће леже на страни једне ниске терасе. Вода се доноси са бунара у пољу. Кад он „око Госпођа“ пресуши, вода се доноси из Опачића, са Хајдарова Бунара, који никад не пресушује.

Кућа има: Гаврића 4, Врцеља 1, Џуџалије 1, Субашића 3,Срдића 1 и Лончара 1.

 

Старине и порекло становништва.

Изнад Субашића куће је Градина. То је кружан зид, широк 2 м и зидан кречом. Около има рбина од посуђа. Одатле води пут ка језеру. У дрази изнад Субашића куће има „троскве од вигњева“ и „млинског камења”.

Субашићи су се доселили из Прибеље средином 19. века и овде купили земљу. Славе Св. Ђурђа.

Гаврићи (старо презиме Ликокури) доселили су се из Главица средином 19. века. Славе Св. Јована.

Лончар је доселио из Хасанбеговаца у кметство „прије Аустрије”. Слави Св. Јована.

Срдићи су се доселили из Младешковаца почетком 20. века и овде купили земљу. Њихов прадед је доселио у Младешковце из Црног Врла (из Рора) у првој половини 19. века. Отац му је „у име нужде” ишао у Варцар—Вакуф крајем 19. века, па се опет повратио у Младешковце. Слави Св. Николу.

Врцеље су се доселиле из Биличића у кметство Филиповићима.

Џуџелија је доселио из села Бителићи (код Сиња) почетком 20. века и овде купио земљу. Слави Св. Ђурђа.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.