Порекло презимена Срба у Поткозарју Reviewed by Momizat on . Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације. Дракулићи су из Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације. Дракулићи су из Rating: 0
You Are Here: Home » prezimena » Порекло презимена Срба у Поткозарју

Порекло презимена Срба у Поткозарју

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.

Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).

Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.

Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.

Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).

Зорановићи су пореклом из Херцеговине.

Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).

Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).

Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.

Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.

Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).

Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).

Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.

Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).

Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).

Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.

Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).

Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).

Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).

Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).

Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).

Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)

Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).

Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.

Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.

Косовци су пореклом из Косова.

Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

Краљевићи су доселили из Херцеговине.

Крвавци су пореклом из Херцеговине.

Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).

Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.

Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.

Кукићи су доселили из Херцеговине.

Кукуљи су доселили из Црне Горе.

Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.

Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).

Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).

Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.

Лопарице су из Црне Горе.

Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.

Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).

Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.

Малешевци су од Билеће у Херцеговини.

Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.

Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.

Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).

Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).

Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.

Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).

Мачноге су доселиле из Херцеговине.

Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).

Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).

Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.

Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову

Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).

Мостарци су пореклом из Херцеговине.

Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.

Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.

Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.

Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).

Одавићи су пореклом из Херцеговине.

Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).

Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).

Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).

Оташовци су из Црне Горе.

Падежани су пореклом с југа Србије.

Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Палавестре су пореклом из Херцеговине.

Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.

Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).

Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.

Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).

Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)

Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.

Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.

Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).

Прибићевићи су доселили из Херцеговине.

Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.

Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.

Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).

Селаци су доселили из Старог Влаха.

Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).

Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.

Скопље су из Херцеговине.

Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).

Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,

Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).

Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).

Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).

Тице су из Полимља.

Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).

Трнинићи су из села Трнина у Колубари.

Трубари су из Херцеговине.

Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).

Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.

Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.

Убавићи су од вишеградског краја.

Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).

Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.

Хере су пореклом из Херцеговине.

Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).

Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.

Шашари су из Херцеговине.

Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).

Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).

Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).

Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).

Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.

Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).

Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.

Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.

Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату 

У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.

Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.

Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.

Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:

Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (360)

  • Paspalj Borislav

    Paspalji su iz sela Vakufa u Lijevcu Polju kod Gradiske u R. Srpskoj. Ako imate bilo sta o nama molim vas posaljite. Puno hvala!

    Одговори
    • Daniela

      Moja prabaka je bila djevojacki Paspalj,ali je on iz Lisine na Kozari.

      Одговори
    • Bera

      Поштовани, да ли знате поријекло презимена Бера из Мазића, општина Босански Нови/Нови Град? Слава Св. Пантелејмон? Lijep pozdrav

      Одговори
      • Небојша

        Бере у Босанској Крајини славе више слава (Св. Луку, Св. Пантелију, Ђурђевдан, Јовањдан).

        Није сигурно да ли су сви у сродству.

        Они из Добросела славе Пантелијевдан. Пореклом су из Лике (досељени пре окупације).

        У околним селима забележена је још једна фамилија са овом ретком славом. У питању су Сантрачи. Према неким подацима пореклом су из Колашина, у Црној Гори.

        На основу славе се стиче утисак да су ове породице у некој вези, али не постоји потврда за такву тврдњу.

        Одговори
  • Наташа Ђелић

    Мој отац је рођен у Поткозарју, презивао се Ћујић. Знам да је прадеда дошао из Ћуића Крчевине крај Плитвичких језера. Првобитно презиме је Ћуић, а временом је додато Ј. Волела бих да уврстите и ово презиме у списак имена, у оквиру странице ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА СРБА У ПОТКОЗАРЈУ. Ако треба пронаћићу још неке податке. Иначе Ћујићи славе Ђурђевдан.

    Одговори
  • Dardic Aleksandar Darijo

    Dardici su iz Potkozarja,selo Donji Karajzovci,Nova Topola,Opstina Gradiska,o nama ovde nema nista!?Nasa slava je Sv.Pantelejmon!Ako imate neke podatke o Dardicima molim vas da me obavestite,nemam kontakt ni sa kim iz Republike Srpske!Moja mail adresa je:darijodardic83@hotmail.com!Srdacan pozdrav svima iz potkozarja

    Одговори
    • Nebojsa

      Дардићи су пореклом из Колашина у Црној Гори, као и Сантрачи који такође славе Св. Пантелију.

      Одговори
    • Dardic Mladjen

      Pozdrav svim Dardicima i sretna im slava sv. Pantelija nikad nisam cuo da Dardici poticu iz kolasina ????? Koliko ja znam Dardici poticu iz tramosinje ko d Sanskog Mosta odatle su se raseljavali ima nas u USA iKanadi zatim samo par familija u zap. evropi veci deo Dardica se preselio u Vojvodinu naprimer u Bac Futog Novi sad itd. I svi Dardici slave sv. panteliju ima nas i u Dubici to sam zaboravio pozdrav svima i zelim vam svako dobro

      Одговори
      • Небојша

        Млађене, ово је закључак Владислава Скарића. Претпостављам да је на њега прилично утицала чињеница да и Сантрачи, који су заиста пореклом из Колашина, славе исту славу.

        Наиме, Сантрача има у околини Сарајева, славе такође Св. Пантелију, а пореклом су из Колашина. Њихови презимењаци у Крајини славе управо Пантелијевдан.

        Одговори
  • Dardic Aleksandar Darijo

    ziv bio,hvala puno

    Одговори
  • stevo nikolic

    Ja se Zovem Stevo Nikolic rodjen u selu Zivaja (Banija) o7-12-1952 sad zivim u australijskom gradu PERTH_u

    Moj Otac se zove Ilija Nikolic rodjen u selu Glavica mj.ured bos Otoka opstina Bos Krupa 26 o4 1931 isao u osnovnu skolu selo Glodina kod Blatine neposredno pred II svj. Rat…

    Moj Djed se zove Mico Nikolic rodjen u selu Glavica mj.ured bos Otoka opstina Bos krupa 1893

    Moj pradjed se zvao Ivan Nikolic I nista vise neznam o njemu….

    ako netko zna vise javi na imejl;

    Moj imejl: stevozivaja@hotmail.com

    Одговори
    • Nebojsa

      Стево ,нисте навели славу, али претпостављам да је у питању Никољдан.

      Николићи су из Лике долазили у Босанску крајину, а касније одатле прелазили на Банију.

      У Главици нисам пронашао Николиће, али јесам у околним селима, што значи да су биле учестале унутрашње миграције.

      Рецимо, у Бањане су Николићи стигли из Љусине, а у Љусину из Лике. Тамо их има 9 кућа, славе Никољдан.
      У Доброселу су пореклом из Љусине и има и 2 куће са истом славом.
      У Љусину су иначе Николићи стигли међу првима, почетком 19. века из Срба (Лика), има их 3 куће. Славе Св. Николу.
      У Глиници такође има Николића, пореклом су из Лике и такође славе Св. Николу.

      Као што видимо, Николићи су пореклом из Лике, а даље порекло им можда сеже до Херцеговине. У Поповом Пољу је још у 14. и 15. веку постојао раширен властелински род Николића. Николићи су се, као и већи број херцеговачких породица, селили на запад, ка Крајинама.

      Одговори
  • vojislav Ananić

    Familija Nikolića je vrlo velika i raznim migracijama razgranata od Hercegovine i Crne Gore, do Srbije, rumunskog dela Banata, istočne Bosne, Hrvatske. Starim poreklom su iz Hercegovine. Slave Sv. Nikolu. O svemu tome možete naći pod prezimenom NIKOLIĆ, ali to su stari izvori, dok gospodina Stevu Nikolića interesuje nešto i iz novijeg perioda. Upućujem ga da se javi svojim Banijcima koji se i bave poreklom porodica sa Banije: demic.petar@rocketmail.com (živi posle „Oluje“ u Kragujevcu) i menicanin@gmail.com (Nenad se isto posle „Oluje“, nastanio u SAD).
    Obadvojica vrlo stručno i temeljno obavljaju taj posao, pogotovo za Banijce i koriste se relevantnim izvorima podataka.
    Srećno!

    Одговори
  • Mile

    Sta je sa Vidovicima u Milosevom Brdu kod Gradiske.Nigde nista kod vas na „Poreklu“.Postoji li predled porekla prezimena sela Golubic kod Knina.Na tragu sam da bi moji Vidovici mogli otuda poticati i to od nekog Nikole Kesica koji je promenio prezime u Vidovic.

    Одговори
  • Mile

    Zaboravio sam navesti slavu mojih Vidovica u Milosevom Brdu,Gradiska,R.Srpska:Djurdjevdan.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Миле Видовићу

    У „Шематизму дабробосанском за 1882 годину“, парохија Милошево брдо, коме припада и село Грбавица, Видовићи се не спомињу као слављеници Ђурђевдана. Спомињу се следећа презимена:Глигић, Савић, Ву(к)ета, Топић, Гиговић,Поповић, Гускић,Гаић,Милановић, Бореновић, Каран, Радић,Милошевић, Гојковић, Чекић, Прпош, Средојевић, Лаић, Календер, Ступа?, Злојутро, Лукић, Вујатовић и Вујић.

    Видивићи се спомињу у овој парохији али као слављеници Стевањдана.

    Видовићи славе Ђурђевдан у парохијама: Градишла-Ламинци,Градишка, Гашицаи Бијаковац, Кукуље, Јунузовци и Турјак.

    Одговори
  • Davorin Dragic

    Zdravo svima, moje prezime je Dragic. Nema nista o mom prezimenu, Moji su iz Kosjerova kod Laktasa, slava je Sv.Jovan 20.1. ako neko ima kakav podatak neka objavi. Pozdrav za admin. i za sve na vasoj stranici.

    Одговори
  • Marija Graonic

    Postovani, ne vidim poreklo moje porodice Graonic. Otac mi je rodjen u Velikoj Zuljevici opstina Novi Grad. Krsna slava nam je sv. Nikola.

    Одговори
    • Vlatko Graonic

      Izgleda da svi Graonici slave sv.Nikolu

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Презиме Граонић спомињу се крајем 19 вијека и на простору Баније и Мали Бастаја код Пакраца, који такође славе Никољдан, одакле су се Срби махом селили са простора око Грмеча и Козаре.
        Изгледа да је то једна, доста стара породица, са ових простора.

        Одговори
  • Zdravko Konjević

    Zovem se Zdravko Konjević, rođen sam u selu Sreflije, opština Kozarska Dubica, po vašim saznanjima odakle potiču Konjivići koji žive u Sreflijama i Jelovcu krsna slava im je Đurđevdan. Po mojim saznanjima pripadamo Crnogorskom plemenu Drobnjaci. Prezime smo dobili po mestu gde smo živeli, taj deo planine zove se Konjske jele i tako je nastalo prezime Konjević. Pozdrav.

    Одговори
    • roy

      Dragi Zdravko Konjevicu!

      Voleo bih znati od koje si familije (roditelji, jer Sreflije nisu toliko velike,
      a za tebe nisam cuo. Ja sam isto Konjevic iz Gornjih Sreflije, pa si me bas mnogo zainteresovao.

      Одговори
  • aleksandar

    Zanimaju me Kusići iz Srpca, Republika Srpska. Krsna slava Sv.Vasilije Veliki 14. januar. Poznato mi je da postoje i Kusići u Prnjavoru, ali slave Đurđevdan. Ako bih mogao dobiti bilo kakve informacije, bio bih zahvalan.

    Одговори
  • Zdravko Konjevic

    Zdravko konjević od oca Branka i majke Jagode unuk Laze Konjevića i Draginje živeo sam u gornjim Sreflijaba do 10 godine i sa majkom sam e preselio u Dubicu od 1974 godine Živim u Beogradu.

    Одговори
  • Zdravko Konjevic

    Moj otac je umro kad sam ja imao 3 godine a imao sam 12 godina kad je umro đed Lazo on je svirao na gusle i znao je te junačke pesme i kako se sećam jednom sam pitao moju majku Milku (koja je bila maćeha mome oca) i ona mi je rekla kako smo se nakada davno doselili iz stare Hercegovine po pričama mog đeda.

    Одговори
  • Nešo

    Zanima me porijeklo prezimena Nišić,selo Babići kod Kozarca,slava Nikoljdan

    Одговори
  • Siniša Šmitran

    Dobar dan. Molio bih vas da kažete nešto o prezimenu Šmitran. Koliko ja znam Šmitrani su sa Kozare, moj otac se zove Branko, rođ. je 1946 ( selo Kozara, opština Gradiška) , moj deda se zvao Marijan, umro je 1975. Za dalja kolena i poreklo kako predaka, kako prezimena nemam više informacija. Puno pozdrava.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Синиша

      Ниси написао коју славу славиш, али пошто наводиш село Козара гдје Шикмани славе Малу Госпојину као и у Градишци, Јунузовцима, Милошевом Брду и Турјаку (Градишка).
      Исту славу славе ваше презимењаци и у парохији Печеногорци код Прњавора.
      Други Шикмани у Турјаку славе Никољдан а у приједорској Бистрици славили су Јовањдан.
      Опширније, погледај „Шематизам“ дабробосански за 1882 год.

      Ово презиме се не спомиње у Херцеговини, Далмацији, и осима градишког подручја, више нигдје у БиХ, а нисам сигуран и у другим крајевима.
      Само презиме наводи нас на њемачку ријеч-Шмит, што немора да значи, јер толики слављеници се спомињу у црквеним књигама 1882 године када „Швабе“ тек дођоше.

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Ја се овдје стварно извињавам свим ШМИТРАНИМА, због моје грешке у замјени презимена, па сам умјето Шмитран написао Шикман. Наравно, и код Шикмана сам створио пометњу. Исправићу.

        Одговори
    • Sinisa Smitran

      Postovani, navodno su Smitrani dobili prvo nadimak ili spicname koje su trebali prvo da usvoje vecinski.

      Da budem precizniji jedan dio se zvao Trifunovici svi su slavili Malu Gospojinu.

      I moji su sa Kozare Selo Kozara.

      Toliko

      Одговори
  • marko šinik

    prezivam se šinik moji su poreklom iz sela cimiroti kod gradiske u RS pa ako nesto znate molim da objavite

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Марко

      Ни Ви нисте навели славу коју славите, а мјесто Цимироти код Градишке се не спомиње у Шематизму дабробосанском за 1882 годину, или је тада имало друго име.

      Презиме Шиник спомиње се код Коњица, село Струпићи и Борци изнад Борачког језера, који су овдје доселили из Врдовља, с друге стране Неретве. Има их још у мј:
      Кубатовина, Џепима код Острошца,Мостару, као и у Пазарићу код Сарајева. Славе Никољдан.
      У Градишком подручју највише се славе Алимпије у парохијама (1882 године):
      Градишка,Ламинци, Милошево Брдо-Грбавица и Подградци гдје други Шиници славе Јовањдан.
      Шиници у парохији Врбица и Црни Луг у ливањском пољу славе Лучиндан.
      Презиме Шиндик у мјесту Небрижевац Велики код Имотског славе Стевањдан. Дошли су половином 17 вијека из Попова из Херцеговине.

      Одговори
  • rs

    Molim Vas da objavite porijeklo prezimena Vidovic iz Kosijerova, opstina Laktasi, slava je Jovan Krstitelj 20.januar. Zahvaljujem.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      РС

      Видовићи су веома распрострањено презиме, који славе 14 различити слава само на подручју БиХ.

      Јовањдан славе 1882 године у парохији:Бараћи (Герзово); Боча, Бошковићи (Бањалука); Видовица (Дубица); Врточа (Унац); Добрун (Вишеград); Драговић (Прњавор): Кравица (Сребреница); Љивша (М.Град); Порјечица (Маглај) и Стрмница (Власеница).
      Опширније“Шематизам“ дабробосански за 1882 годину.

      Видовићи у Берковићима порјеклом од Самарџија из Кривошија у Боки, који с 1878 овдје доселили, да би Вид Самарџија 1901 године населио у засеок Доњи Клек и потомци његови узели презме Видовић.
      Опширније, „Херцеговачка презимена“-Ристо Милићевић)

      Видовићи у Далмацији у мјесту Кожловац славе Ђурђевдан а и Стрмици и Плавном Никољдан. Преци ових Видовића доселили су у 18 вијеку из Босне, али има и ових Видовића код Сплита који су прешли у католичанство .
      Опширније „Далматинска презимена Срба“- Александар Бачко.

      Одговори
  • Zdravko Konjevic

    Molim kreatora sajta ako moze da mi dostavi Mail adresu mog ro]aka koji je napisao komentar 12. јануар 2013. at 13:34 roy·
    Dragi Zdravko Konjevicu!

    Одговори
  • Mile

    Moj otac je Trivun Blažević.Ne znamo iz kog kraja smo se doselili u selo Medna kod Mrkonjić Grada.Ko zna genealogiju ovog prezimena.Blaževića ima sve tri religije. Moja slava je SV.Jovan. Pozdrav i zahvaljujem.

    Одговори
  • Mile

    Nevjerovatno! U Potkozarju se vijekovima niko ne rodi sa k….. da napravi bar jedno dijete nego uvezoše bajne „rasplodne bikove“ iz kamenih pustinja crne gore, hercegovine i like (namjerno pišem malim slovom). Ta vrsta „laveža pasa i siktanja zmija“ potiče od popova sa kraja 18-og i početka 19-og vijeka. 80% popova iškolovanih u to vrijeme bili su iz crne gore (pišem malim slovom jer ta gamad prizna tačijevu kosoviu a svi su bili popovi i junaci u kosovskom boju za kojeg su prvi put čuli od Mlečana). U to vrijeme naša pradjedovska vjera se zvala Vede. Oni koji nisu htjeli u hrišćanstvo njima je oduzimano pravo na srpsko ime. Zbog toga svi srbi „vode porijeklo“ iz kamene pustinje a i „logično“ je, pošto se na kamenu ne može raditi nikakav pošten posao, može se razviti prevara kao vrlina i krenuti po srpskim zemljama kao prodavač magle bez žuljevitih ruku. Kada bi se ispostavilo da sam i ja takvog porijekla odrekao bih se srpskog porijekla i prešao u Eskime jer su oni fin i pošten narod, ne bave se prevarama i ne stide se žuljevitih ruku.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Миле, мило име моје.
      Није ово мјесто за такав еглен, јер ниси прелистао све артије вовде.
      Овај текст што је горе исписан, само је један од великог броја много вриједнијих и цјењенијих аутора, који то демантују а неки и потврђују. Да би се до већих сазнања дошло, мора се чути и нежељена прича.
      Миле, мило име моје. Ово је мјесто гдје свако може своја сазнања о роду своме да подари и другима, да се упознамо и знања своја обогатимо.
      Узми учешће у овоме вриједном послу и корист ће бити обострана. Од комесарски послова и Шошини јама нема нико вајде, мој земљаче.
      Велики и искрени поздрав.

      Одговори
  • Nebojsa

    Pozdrav!
    Zanima me nesto vise o porijeklu prezimena Maric, iz Prijedora! Krsna slava je Nikoljdan. Moj djed je bio Ostoja, njegov otac Vaskrsije, heroj nob-a. Za dalje nisam siguran pa necu ni pisati. Hvala.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Марић први пут се спомиње у писаним документима 1376 годне у старој Херцеговини.
      Презиме Марић је доста распрострањено а православни Марићи славе више од двадесет различити слава.
      У Херцеговини Никољдан славе у Пољици (Љубиње) гдје су дошли 1700 године из Дужи, погледати књ: „Херцеговачка презимена“ аутор Ристо Милићевић
      У Карловачком владичанству Марићи славе шест различити слава, гдје се такође слави и Никољдан.
      Наравно, навећи слављеници, никољштаци, су на подручју приједорском у парохијама: Јелићка,Бистрица, Омарска, Козарац и Приједор; дубичком у парохији Демировац и Божићи; прњаворском у Штрпцима и Кокори; маглајском у Маглају и Возући; вишеградском у парохији Добрун и Мокроноге.
      Марићи у Приједору се не спомињу до 1881 године (у мени доступним, писаним документима), али на овом простору је доста давно заступљено. Само село Марићка, добило је име по презимену Марићи, доласком А-У и распада Тимара као цјелине у чијем је саставу била и Марићка. Марићи у Марићкој славе Срђевдан, што не значи да није било и слављеника Светог Николе, као у многим мјестима Поткозарја.

      Одговори
      • Nebojsa

        Hvala Vam na tako brzom odgovoru.
        Moja zelja za istrazivanjem porijekla je sada jos jaca. Molim Vas da mi kazete koga bih mogao da pitam za vise informacija, konkretno za moju porodicu, pored rodjaka naravno. Mislim na neke ustanove koje bi mogle da imaju takve zapise. Da li je to crkva, opstina….?
        Jos jednom hvala.

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Хвала Небојша.
          Па данс је доста тога доступно у времену од 1880 године па до данас, а што је повезано за истраживање породичног стабла.
          У матичном уреду можеш доћи до свих података, као и на http://www.ezkrs.net/ гдје су уписани сви власници посједа махом од 1920 год, као и у црквеној општини.
          Само полако, јер то богаство треба даровати будућим покољењима.

          П.С. Пиши(те) ћирилицом!

          Одговори
  • Miroslav

    Poštovani,

    Čitajući listu prezimena u Potkozarju, vidim da nema prezimena Dolinić.
    Dolinići su doselili prije stotinjak godina iz Like, krsna slava – Đurđevdan.
    Po njima se nazivaju i Dolinića-brda, smještena između Kostajnice i Kozarske Dubice.
    Dolinići se još spominju i u selima Petkovac (Novi Grad) i Gomjenica (Prijedor).
    Danas Dolinića u Krajini još ima u Novom Gradu, Kostajnici, Prijedoru, Kozarskoj Dubici i Banja Luci.

    S’ poštovanjem,

    Miroslav Dolinić

    P.S.
    Da li raspolažete informacijama o Dolinićima iz Like; odakle su doselili u Liku, da li je mijenjano prezime ili krsna slava,…

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Мирославе, у свим писаним документима који су до сада доступни, сва миграција преко Уне и Саве „долазила је из Босне“, махом послије 16 вијека.
      Да су Долинићи одавно присутни на простору састава ове двије ријеке, говоре и топоним, али само презиме никада није са великом сигурношћу доказ „одакле потичем“. За мене је већа варијанта да сте од Петковца раселили по Лици, а можда сте се и вратли, јер ваше презиме само једну славу слави, ка Костајници и Новоме који су били у турскоме добу доста насељени.

      Одговори
      • Miroslav

        Milorade,

        Po predanju moje porodice, prije dolaska u Liku, doselili smo iz drvarsko-petrovackog kraja (tkz. Visoka Krajina), a tamo smo se prezivali Radojčići (ili Radočajići), a krsna slava je bila Aranđelovdan.
        Nadao sam se da možda vi imate nekakve informacije o doseljavanju Dolinića u Liku, radi usporedbe izvora informacija (nadam se da mi nećete uzeti za zlo).

        Inače, prije doseljavanja Dolinića u Bosansku Krajinu, na obronke Kozare vise rijeke Une (Dolinića-brda), Krsna slava je bila Aranđelovdan.
        Inače su Dolinići raseljeni iz Like i u današnju Vojvodinu (Stara Pazova) za vrijeme Austro-Ugarske, kao Srbi graničari.
        Do zadnjega rata, Dolinići se spominju i u Zapadnoj Slavoniji (Šeovica, Trokut, Pakrac), sa Krsnom slavom Đurđevdan, a porijeklom su od krajiških Dolinića (Kozara i Potkozarje).
        Sa Dolinića-brda, Dolinići se sele u okolne krajiške gradove, kao i sela.

        Po predanju Stane Dolinić (1892-1984), Krsna slava je mijenjana da bi se porodica mogla obilaziti za vrijeme svetkovina (što je obično bilo za vrijeme Krsnih slava), što je i činjeno do II. svjetskog rata.

        Pozdravljam vas još jednom!

        S’ poštovanjem,

        Miroslav Dolinić

        Одговори
  • радановић

    Pozdrav adminu kao i ostalim zainteresovanim za korene!
    Interesuje me poreklo prezimena Radanović iz sela Svodna,slave Svetog Nikolu,poreklom su iz Stare Srbije.Da li je moguće dobiti bliže podatke,hvala i još jedan srdačan pozdrav!

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Радановићи који славе Никољдан махом су у Поткозарју.
      У Шематизму дабро-босанском за 1882 годину Никољдан славе у парохији Марићка (Приједор), Сводна (Нови), Видовица (Дубица), ман. Гомионица, као и Драговићима код Прњавора и у самоме Тешњу.
      У Карловачком владичанству Радановићи се спомињу као слављеници Јовањдана, Лазареве суботе, Пантелиндана и Никољдана.
      У Далмацији спомње се само презиме Радан, Пађени, славе Ђурђевдан и недалеко од Пађена у мјесту Отон, ал слава није позната. Опширније књ: „Породице далматинских Срба“, стр 374; аутор Александр Бачко.
      Све ово што сам написао вјероватно знаш, али можда је и другима од користи.

      Презиме Радановић први пут се спомиње 1327 године. Дражоје Радановић из Попова ступа на занат у Дубровнику (Div.not.V,fol.152, 26.I 1327 god).
      У „Дечанској христовуљи II и III“ (1335-1345 год)спомиње се презме Радановић гдје су породице порјеклом из Травуније с Конавлима и Драчевцима, из Хума и Дукљановог Подгорја („Загорске Србије“) односно Загорја. Опширније књ: „Српске породице војводства светог Саве“; аутор проф. Новак Мандић Студо, Гацко 2000 год.

      Радановићи се спомињу и у књизи „Пљеваљски крај“ аутора Миле Војиновића на стр 316 и 339. да су Радановићи у Кучима и Брвешници код Пљевља, али се не наводи славу коју славе, као и за остала презимена.

      Одговори
  • majstorovic aleksandar

    Pomaze bog zemljaci. Ja sam Sale iz Novog Sada. Moj deda je iz potkozarja dosao u Novi Sad, tj Kac. Dobio sina Dragomira sa suprugom koja je iz Grmuse kod Bihaca. Kolonizacijom su dosli u Vojvodinu, tu se upoznali. Sin, tj tata Dragomir ima mene i brata i suprugu. Slavimo Svetog Dimitrija. Ja imam troje dece, a brat ce tek postati otac. Ponosim se mojim korenima i poreklom i pozdravljam sve Krajisnike, a posebno Majstoroviće.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Бог ти помого брате Србине, ал пиши ћирилицом.

      Сале, Мајсторовићи су доста старо презиме, доста раширено, који славе више од 10 разлчити слава, а Мајасторовићи из Турјака, испод Козаре (опш. Градишка)једини су слављеници Митровдана (како се вовдје рекне), тј св. Димитрије.
      Ово је препис из „Шематизма“ дабробосанског за 1882 годину, а опширније можеш претражити на нашој дигиталној библиотеци.

      Ај уздравље. Братски поздрав из Поткозарја, најљепшег краја на цијеломе свијету.

      Одговори
  • radana ivanovic

    MOLIM VAS AKO NEKO ZNA POREKLO PREZIMENA KOS. PORODICA JE IZ POTKOZARAJA, ALI PREZIME KOS SE POJAVLJUJE I U SLOVENIJI.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Радана, тешко је потврдити одакле потиче порјекло презимена Кос из Поткозарја, као и остала презимена. То само могу бити претпоставке. Моја је претпоставка да су Косови на овоме простору доста давно насељени.
      У простору планине Козаре и њене околине, 1882 године („Шематизам дабробосански“) спомињу се у парохијама Козарац (Божићи) који славе Игњатије; парохија Лакташи славе Трипуњдан; парохија Гудавац (Крупа) славе Јовањдан. Ђурђевдан слави у парохијама Божићи,Брекиње, Блашковци, Двориште, Драксенићи, Дубица и Костајнива у протопрезвитерату дубичком; у граду Приједору; у Подградцима, Лакташима и Бронзаном Мајдану.
      Јован Ердељановић у књ:“О порјеклу Буњеваца“ наводи да се Косови (Кос) спомињу у Суботици од 1770 годи. Има их у Жумберку као православци, који су доселили из Босне. Вукосав Кос спомиње се 1556 године као досељеник са босанско-далматинско-личке тромеђе.Православни Косови у Земунику, источно од Задра (касније се овдје не спомиње). Православни Косови у Западној Босни (Козара и околина) и Посавини. У 18 вијеку био је негдје у Босни кадија Кос, негдашњи племићки род (имају свој грб), свакако у краљевини Босни. У Босанској Крајини три православна сеоцета с именом Кос.

      Толико за сад.
      Поздрав из најљепшег краја на свијету.

      Одговори
  • radana ivanovic

    VELIKO VAM HVALA ZA ODGOVOR HTELA SAM DA VAS PITAM DA LI VI, ILI NEKO OD VASIH KOLEGA IMA KNJIGU ILI NEKI ZAPIS GDE BI MOGLA DA NADJEM JOS PODATAKA O PORODICAMA IZ SELA BABICI ZASEOCI KOSOVI I GAJICI, NAIME MOJA MAJKA JE IZ GAJICA, A OTAC IZ KOSOVA. NAZALOST, NI OTAC NI MAJKA NISU VISE MEDJU NAMA A KAD SU I MOGLI DA NAM PRICAJU MI NISMO BILI TU DA IH SLUSAMO. TAKO JE TO U ZIVOTU. HVALA ZA ODGOVOR POZDRAV IZ BEOGRADA.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Радана,препоручио бих Вам да посјетите http://www.ezkrs.net/ гдје се налази катастарски препис посједа у селу Бабићи, као и овдје дигиталну библиотеку Порекла, гдје се налази „Шематизам дабробосански“ за 1882 годину. Наравно, овдје ћеш пронаћи, (дигит. библ) још доста тога што је везано за ове наше крајеве.

    Претпостављам да су црквене књиге у парохији Козарац сачуване, а воде од изградње цркве, па кад дођеш можеш погледати, као и у матичним књигама које су вођене од 1880 године.

    Никада није касно за вођење свога родослова. То је велика част за покољења наша што долазе, кад нам наши подарили нису.
    Остани са нама, и доста тога ћеш још сазнати на страницама Порјекла, како ми то овдје читамо.
    Свако добро и све најбоље.

    Одговори
  • Jeлена Ковачина

    Молим вас да ми, ако можете, кажете нешто о пореклу презимена Рељановић, село Војскова, крсна слава Ђурђевдан. Хвала унапред

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Јелена, презиме Рељановић спомиње се у „Шематизму дабробосанском“ за 1882 годину у парохији Драксенићи и Моштаница у протопрезвитерат дубички, славе Ђурђевдан.
      Такође презиме Рељић слави Ђурђевдан у парохији Тешањ (тешањски).
      Овдје, презиме Рељић се спомње као слављеници девет различитих слава у митрополији дабробосанској, а презиме Рељановић само у протопр. дубичком.

      Ваше презиме нисам пронашао другим мјестима, осим горе наведеним.

      Одговори
      • Jeлена Ковачина

        Милораде, хвала вам пуно на одговору и извињавам се што раније нисам била у прилици да вам захвалим.

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Јелена, мислио сам да си била незадовољна одговором, па се наљутила. Шалим се. Остани наш вјерни посјетилац, па вјероватно да ће се наћи још нешто ново које је везано за презиме Ковачина. Трудићу се да то пренесем и овдје, као и под Вашим презименом.
          Свако добро, у здрављу и весељу.

          Одговори
          • Jeлена Ковачина

            Задовљна сам одговором, наравно! Надала сам се више, али ово је, свакако, много више него што сам знала.
            Што се тиче мог презимена, ако вам је помоћ, презиме Ковачина (бар ово моје које носим) је из Херцеговине, Попово Поље, село Седлари. Колико знам има га и у Црној Гори у Никшићу. Ако сазнате нешто више, било би лепо да то знање и поделите самном. За почетак, могли би то презиме да додате у списак презимена. 🙂

            Одговори
      • Draško

        Moje prezime je Aleksić, i rođen sam na Kozari selo Babići, dali nešto znate o našem porijeklu..

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Је ли Никољдан ваша слава?

          Одговори
          • Draško

            Jeste naša slava je Nikoljdan

            Одговори
            • Милорад Богдановић

              Нека ти је сретна слава Драшко.

              Алексићи се 1882. године спомињу као слављеници 15 различитих слава. Најбројнији су слављеници Стевањдана, Ђурђевдана, Јовањдана и Никољдана. Никољдан селаве у парохијама:варош Бања Лука, Влашковци код Дубице, Срагељи код Градишке, Козарац (село Бабићи) и варош Приједор, Соколово код Кључа, Дервента, Тешањ, Стрминца код Власенице, Сарајево град, и Кравица код Сребренице.
              Алексићи у епархији Горњокарловачкој , 1883. године воде се као слављеници Никољдана, али нажалост нису наведене парохије или села гдје су настањени.
              У Славонији, у епархији пакрачкој 1898. године најбројнији Алексићи славе Ђурђевдан.Никољдан славе у парохији Грђевац код Грубишног поља и и Сјеверин код Бјеловара. Још се спомињу као слављеници Аранђеловдана и Стефана Дечанског.

              Моје је мишљење да су Алексићи у Бабићима доста давно, као и Косови и Павловићи. Овај простор око Павловића, Косова, Алексића, тј. села Бабића био је до краја 19 вијека путна веза манастира Моштаница и Гомионица, као и честих селидби за Банију и Славонију, али и мјесто одмора пролазника. Тада је овдје посебно било познато љековито извориште у близини данашњих Нишића.

  • Милош Борчић

    Поштовани, имаш ли какве податке о Борчићима, Башићима, или Кондићима из Новоселаца испод Козарске (некада Босанске) Дубице? Највише би ме занимали Борчићи, јер је то презиме мог прадеде и чукундеде док су Башићи презиме моје прабаке, а Кондићи моје чукунбаке. Почео сам да проучавам родослов, и чуо сам да смо “по предању“ дошли из Лике, али то је све што знам. Мој прадеда је на почетку рата убијен од стране усташа, а прабака са децом побегла али била ухваћена и послата у логор Јасеновац (мислим да је био Доња Градина) одакле је побегла и настанила се у Београду, насељу Велики Мокри Луг, где ја и моји и дан данас живимо. Крсна слава нам је (данас, за пре не знам) Свети Јован.
    Унапред захвалан.

    Одговори
  • Небојша

    Милоше,

    Велики број родова је у Бос. Крајину стигао управо из Лике. Борчићи су Св. Јована славили и у Босни. Било их је у Доњем Бушевићу (Крупа).

    Башића има више несродних породица. Једни славе Срђевдан и пореклом су од Грбића. Расељавали су се по Крајини из Далмације. Мисле да су се раније презивали Грбљановић. (ово може да указује на порекло из Грбља)

    У Далмацији пак има Башића, али славе Св. Аранђела.

    Башићи су и велики род у Херцеговни, има их и православних и католика и муслимана.

    Само презиме има двоструко порекло. Настајало је или од турског „Баша“, или од личног имена Братислав-Баша.

    Што се тиче крајишких Кондића, требало би да славе Никољдан. Према предању, сродни су Јеличићима (Никољдан), а пореклом су „од Ужица“.

    Одговори
  • Dragana

    Postovanje . Da li neko zna nesto o porijeklu prezimena Miodragovic (krsna slava Sveti JOVAN Krstitelj),kao i nesto o porijeklu prezimena Begic u BiH, nastanjenih u Banovicima ( od koje Srpske porodice su nastali, koja krsna slava…)? Unaprijed zahvalna

    Одговори
  • Небојша

    Бегићи су се исељавали у североисточну Босну углавном из Херцеговине.

    У Херцеговини их има у Јабланици, Мостару и Совићима. Воде порекло од старе породице Линђо, која је некада живела у Златима. (претпостављам да су у питању католици)

    Постоји ДНК анализа, којом се данас успешно открива порекло породица, тако ћете сигурно добити одговор на то да ли су Бегићи некада били православни, или католици.

    Иначе, у монографијама се помиње да су се Бегићи расељавали из западне Херцеговине углавном (Габела и околна места). Према томе, велике су шансе да су у једном тренутку били католици. Западна Херцеговина је насељена углавном родовима из источнијих крајева Херцеговине, што опет може да указује на то да су некада били православни. У западној Херцеговини има и пуно католика који у пореклом из Далмације.

    Што се Миодраговића тиче, они су стара херцеговачка породица. Помињу се веома рано у историјским изворима на простору Хума (данас Херцеговине).

    Одговори
  • ЖАРКО

    Поштовани, да ли имате податке о породици МАРЧЕТА? Презиме Марчета са крсном славом Св. Архангел Михаил се спомиње у „Шематизму дабробосанском“ за 1882 годину, између осталог и за парохију Демировац, протопрезвитерат дубички, одакле и ја потичем. Интересује ме повезаност са другим породицама истог презимена и крсне славе Св. Јован Крститељ, односно са породицом МАРЧЕТИЋ који славе Св. Архангела Михаила. Унапријед захвалан!

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Жарко, драго ми је да си прочитао „Шематизам дабробосански“ за 1882 годину. Предлажем да овдје потражиш и књигу ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ; Ђорђа Јањатовића, гдје ћеш заједно са „Шематизмом“ много лакше упознати Марчете тј Марчетиће.
      Такође, потражи књигу ПОРОДИЦЕ ДАЛМАРИНСКИХ СРБА; Александра Бачко, срт 282-284 гдје су доста детаљно описани Марчетићи, мада славе другу славу,али слава се понекад и мјењала као и презимена, зависно од датог времена, код појединих породица.
      У Херцеговини нисам пронашао ово презиме.

      Одговори
      • ЖАРКО

        Милораде, хвала Вам на брзом одговору и упућивању на нови извор (Александар Бачко). Претходно поменуте изворе сам проучио. Не знам да ли је погрешно доводити у везу ова два презимена (Марчета/Марчетић), пошто пратећи изворе и миграције становништва ова се два презимена преплићу?!

        Одговори
    • Небојша

      Само презиме је настало по личном имену Марко/Маро + суфикс ча, па даље настаје Марча, Марчин, Марчић, Марчета…

      Марчетићи из Босанске Крајине припадају роду Богуновића. Њихова првобитна слава је Јовањдан. Било је речи о овом роду и раније.

      О Богуновићима (извор : Порекло православног народа северозападне Босне, Владислав Скарић, Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић) :

      “ Богуновићи су по Владиславу Скарићу од Рашке. То сам чуо од њихових братственика у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 г. из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово:
      пре 300 год. „пали“ су на Змијање под Бјелај. Кад су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапија. Тад им Турци отму земљу и они се склоне у Далмацију, управо кад је Млетачка истисла Турке из Далмације.
      Кад је Стојан Јанковић истерао Турке из Лике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их се брзо народи толико да су се морали расељавати. Исели их се 7 браће пре 150 година у Врановину у Бјелајско Поље. И ту нису могли да скрасе и преселе се у Дољане. Један је брат био ковач. Ковао је звона за овце и узимао је овцу двизицу за свако звоно. Тако је заметнуо овце, које су му се трипут хиљадиле. Потомци њихови од гране Ковачевића и сад имају овце од тих оваца, које су узимали за звона. Дешавало им се да им је прелазило хиљаду и те су одбијали у планину, да су онога ко их нађе. Тад их је било у кући 70 чељади. По ковачу се прозову његови синови Ковачевићи. Један се носио као паша па му потомке прозову Пашићи, а један је од 7 браће радо пио, па му потомке прозову Пјанићи. Из Дољана су најпре једни преселили преко планине у Велики Радић. Из та два насеља као матице раселе се по овој области. – Богуновићи су и Бундале и Мазалице, само не зна се да ли су се разродили са посебним презименима у Далмацији или Босанској Крајини. Богуновићи су и Адамовићи, Марчете, Стојановићи, Татићи и Грмуше, само су се презвали тако у Далмацији.

      – Чини се да су се у Лици издвојили:

      Цвјетичани, Познани, Борићи, Обрадовићи, Крајиновићи, Цвијановићи, Шкундрићи и Миљуши. О томе се толико сачувало да су „некако једно“, па се ето „разродило“. Због тога што су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. Ни један ми случај није познат да су се између се женили.

      У првој су групи : Богуновићи 21 кућа. у 10 насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 насеља; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к.у 6
      н.; Бундале 4 к. у 2 н. Ђурашиновици 5 к. свега је од ове гране 183 куће.

      У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200 г у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање.
      У овој су групи: Адамовићи 27 к. у 9 н.;МАРЧЕТЕ 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. свега 107 кућа.

      У трећој су Личкој групи: Миљуши – Обрадовићи и Крајиновићи.

      Има их у овој области:

      Миљуши 26 кућа. у 13 насеља; Обрадовића 18 кућа. у 7 насеља.; Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Борића 6 к. у 3 н.;Крајиновића 10 к. у 6 н.;Шкундрића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н.; и Ракића 1 к. Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована.

      У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнути људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хашана и поп Вајан Ковачевић; задњи Лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и организатор аустријске жандармерије у Босни генерал Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских особина, борбености и ретке смелости поп Миле Богуновић из Врела, који је умро 1915., интериран у Араду. “

      Александар Бачко такође помиње Марчетиће из Далмације. Има их са више различитих слава (Св. Аранђел, Св. Јован, Св. Никола) и изгледа су сви у сродству.

      Ј. Ердељановић помиње Марчетиће Буњевце. Суботица, 1686. година.

      Он такође сматра да су Марчете и Марчетићи исто. У Босанску Крајину су се исељавали управо из Далмације.

      Одговори
      • ЖАРКО

        Небојша, хвала Вам на брзом одговору! Упознат сам са поменутим изворима и повезаности са родом Богуновић. Превасходно ме интересује да ли се могу повезати миграције Марчета/Марчетића на релацији Далмација-Бос Крајина-Подравина-Бачка до 19.вијека, односно Далмација-Лика-Истра, пошто у тим регијама постоје презимена Марчета/Марчетић. Уколико имате још неке изворе, молим за линк.

        Одговори
  • branislav ninic

    pozdrav iz vojvodine iz odzaka. prezime mi je ninic, poreklo potkozarje, sanski most,selo tramosnja.postoje usmene price da smo poreklom sa kosova, odn. po drugoj verzija iz crne gore. bio bih vrlo zahvalan za eventualno jos podataka, informacija.pozdrav branislav b. ninic. inace, krsna slava je sveti jovan.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Браниславе, Нинићи који славе Јовањдан, 1882 године спомињу се у парохији Гомионица-Трамошњи, Бусновима (Приједор), Раткову(Кључ), Турјак (Градишка) и Стрмница (Власеница).
      Нинићи још славе Стевањдан (Волари-Варцарвакуф, М.Град; Димитрије (Дубица); Бустрица (Приједор); Мијољдан (Лакташи) и Пантелиндан (Долац-Забрђе Сарајево).
      (Шематизам дабробосански за 1882 годину)

      Нисам пронашао да се у Далмацији и сјеверније да се спомињу Нинићи.

      У Херцеговини, не спомиње се презиме Нинић, али се спомињу Нинчићи који славе Никољдан и Нинковић који славе Јовањдан у Врбну, Нецвијећу,Будошима,Јасену (Требиње), Жрвњу (Љубиње), у Требињу и Невесињу.
      У Нецвијећу дошли су из Риђана код Никшића, а у Врбно и Будоше из Нецвијећа. Славе Јовањдан. Некад их је било у Пољицама (Попово), гдје се 1754 године помиње Јово Нинковић. Има их настањених и у Доњем Селу код Коњица.
      (књ:Херцеговачка презимена – Ристо Милићевић, стр. 528)

      Презиме Алининчић срећемо оближе Улциња у мјесту Сијерча… Како је у самом Калиновику живјела некада и породица НИНИЋ, па можда је Алининчић од Калининчића. (Петар Ашкраба Загорски-Србија…стр 401)

      Презиме Нинковић први пут се спомиње у писаним документима 1399 а Нинчић 1410 године у Дубровачком архиву.
      (Српске породице војводства светог Саве – проф.Новак Мандић Студо)

      Толико сам прикупио о презимену Нинић.

      П.С. Ко ћирилицу пише, тај се има с чиме поносити.

      Одговори
  • Vuk

    Zanima me poreklo prezimena Babic. Poreklo iz G. Jurkovice,opstina Gradiska(u potkozarju selo), Republika Srpska. Slavimo Sv. Nikolu. Cesto je prezime a ne mogu nigde da nadjem poreklo. Hvala vam unapred.

    Одговори
  • Бојан Раковић

    Поздрав за ауторе сајта. Занима ме поријекло презимена Раковић у Радосавској код Пискавице (Бања Лука). Иначе, у селу су само двије куће Раковића. Славимо св. Архиђакона Стефана.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Бојане, драго ми је да се као млад човјек интересујеш за своје корјене и поштујеш своју ћирилицу, писмо твојих прађедова. И још да ти кажем да сам у марту био на Земуници и Петковом брду код Плављана, прошао крај Раковића и цијелу Радосавску. Ову љепоту други кад виде, имају зашто да нам завиде.

      Презиме Раковић који славе Стевањдан спомињу се у „Шематизму дабробосанском за 1882 годину“ у парохији: Јелићи (Јелићка) у селу Радосавска; граду Бањалука, Бошковићи, Гомионица и Шљивно; Кукуље, Машићи и Романовци; (Лушци) Паланка код Санског Моста; Смољана код Петровца; Бољанићи код Маглаја и Високо.
      Осим Стевањдана, Раковићи још славе Ђурђевдан у парохији: (НОва Варош- Дубица); Ђурђиц (Бистрица бањакучка);Илиндан (Омарска);Јовањдан (Соколовићи-Вшеград) и Кузман и Дамјан (Добрун-ВИшеград). Презиме Рацовић у парохији Кључ славе Св. Димитрије.
      У Далмацији се такође спомињали Радовићи, по податцима из 1948 године.
      У мјесту Церање, у попису из 1756 године спомиње се домаћин Јандре Раковић. Такође међу Србима који селе из Далмације („доселили из Босне“) у Банат 1771-1774 године, помиње се Андрија Раковић из истог мјеста. Ове породице овдје више нема.
      Раковићи у мјесту Црногорци (Имотски), дошли из Зубаца у Херцеговини „међу првима“. Помињу се у документима 1799 године, као и у попису православаца у Црногорцима 1860 године.Нема их више.
      Препис:Породице далматинских Срба, аутор Александар Бачко, година 2008, стр.385

      У књизи Херцеговачка презимена, аутора Ристе Милићевића, не спомиње се презиме Раковић. Спомињу се Ракићи, римокатолици.

      У Зети, старосједилачка братства вјере православне, измеђуосталог чини и братство Калуђеровићи, које се дијели на мања братства а која чине: Калуђеровићи, РАКОВИЋИ, Мирковићи и Балијаш. (Богишићев архив Цавтат,XVI,- подаци из 1894 год.)
      Препис: Проф. др Павле С. Радусиновић,Друга књ: „Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба“, Титоград 1991 година, стр 277

      Слава Јелашчића била је Свети Стефан, која се често помиње код њихових потомака, а један дио од друге деценије 14-ог вијека славио је Архангела Михаила.
      Срби Климентису се доселили од Рудника, а једни положили под Авалу, вјероватно је то било око 1737-е године. Клименти у Малесији (који су у ствари потомци Јелашчића)су по предању из села Лајчит, прије 500 година и били су добри са Кучима, па се каже да су Калуђеровићи у Зети поријеклом из Климената и да се дијеле на Балијаше, РАКОВИЋЕ,Мијатовиће, Мирковиће и Бољевиће.
      Препис:Петар Ашкраба Загорски – Србија (или Загорје, Стара Србија, презимена,сеобе…) Загорје 2008, стр. 303

      Ето,Бојане, за сада од мене толико.
      Остани на нашем Порталу и много тога новог ћеш овдје сазнати, нарочито о нашем родно крају, некада званом Тимар, код многих већ заборављеног.

      Одговори
  • Вук

    Поздрав ауторима сајта. Да ли би могли да ми помогнете, оставио сам пост нешто изнад.. Наиме, занима ме порекло Бабића из Г. Јурковице.. Како су дошли тамо? По некој причи воде порекло иѕ Црне Горе али о томе нема пуно детаља.. Да ли неко зна нешто? Славимо Св. Николу 19.12.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Вуче, вуче.

      Тешко и теби да ћу нешто помоћи, јер твоје презиме спада међу најчешћа презимена код Срба, као и твоја слава Никољдан. Још ми је теже, што се назив твога мјеста не појављује под тим именом у „Шематизму дабробосанском за 1882 годину“. Овдаје, као и у књизи ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ, аутора Ђорђа Јањатовића; спомиње се презиме Бабић који славе Никољдан у парохији:Гашица и Бијаковац, Градшка-Ламинци, Драгељи (чине још села Кијевци и Церовљани), Кукуље (Лилићи и Алајбеговац), Милошево Брдо -Грабавица (Требовљани), Романовци-Машићи (Вилуси, Миљевци, Мрчевци, Сепировци, ПОдградци, Стапари и парохија Турјак са селом Шишкиновцима, који су имали 165 кућа и 1356 душа. Моја је претпоставка да је ово можда било пре име села Јурковице, подно Козаре. Овдје можеш пронаћи све то као и још 17 слава које слави презиме Бабић. Иначе, велики број Срба са простора Лијевча поља и с/и Поткозарја доселио се са простора Змијања и Тимара. Али, Бабићи који славе Никољдан, спомињу се само у парохији Ратково,као и у парохјама Бањалука,Приједор и његовој околици Јеловцу и Љубија. Бабићи који славе Никољдан спомињу се још на простору Дубице, Бугојна, Варцарвакуфа (М.Града), Гламоча, Крупе, Рогатице, Сребренице, Ливна, Прњавора, Сарајева, Герзова, Тешња, Санског Моста, и Власенице.
      Као и код многих, и код тебе је остала претпоставка да су ваши Бабићи „поријеклом из Црне Горе“, али из писаних документима, то ја нисам у могућности да пренесем.
      Презиме Бабић први пут се спомиње у Херцеговини 1382 године. Књига СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ ВОЈВОДСТВА СВЕТОГ САВЕ, проф. Новак Мандић Студо, Гацко 2000.
      Такође Петар Ашкраба Загорски у својој обимној књизи СРБИЈА (ИЛИ ЗАГОРЈЕ, СТАРА СРБСКА ПРЕЗИМЕНА, СЕОБЕ…) на доста страница спомиње презиме Бабић и славу свети Никола. Издвајам само неке. На стр 75-77 спомиње да су Бабићи стари Срби Загорани који се помињу у 14-ом вијеку и даље… Бабићи (именовани некад и као Бобић) помињу се сто година прије османске освајачке владе. Милатка и Озрена Бабића, тужио је Обрад Братеновић 1371-е године 18-ог марта…Бабића је, бар под тим презименом, нестало из Загорја, а како и куда све, то је незнано, несигурно. Бабићи који славе Никољдан, аутор спомиње у мјестима Пећини а дошли су из Дубрава (Љубиње). Бабићи из Кориза, мисле да су из Риђана и род су са Угљарима који славе Никољдан досељени су из Стона. Бабићи из Бугојна, а веле да су „из Херцеговине“, славе Никољдан. Бабића има пошиптарених, покатоличених, поисламљених, помађарених итд.
      Овдје нисам износио сазнања о Бабићима у Далмацији, Славонији, Бачкој и Бабату, као и Западној Србији који су се расељавали из садашњих подручја Бањалучке крајине.
      Ето толико за сад. Све најбоље и останите и даље наш вјерни посјетилац, јер тако ће те доћи и до нових сазнања о својим Бабићима и славељеницима светога Николе.

      Одговори
  • Dalibor Colakovic

    Postovani, pokusavam utvrditi poreklo porodice mog oca koji potice iz kraja Sanski Most-Tomina-Tramosnja-Kozica-Jovica. Namerno sam naveo sva mesta koja znam iz price moje pokojne bake. Oni su posli za zemun ’48 kada se rodio moj pok. otac. Djedova familija je imala prezime Calakic ukoliko se ne varam, a bakina Borenovic. Koliko se secam, bakini su slavili Nikoljdan, a moji su slavili Tripunjdan. Od djedove familije mislim da su 4 brata od istog oca i majke dobili po komunistickom apsurdu 4 razlicita prezimena:
    -Najstariji Milos-Maric (po majci Mari);
    -Moj djed Gojko po dolasku u Zemun preimenovan u Colakovic;
    -Druga dvojica Vlade i Dusan jedan je ostao Calakic, a drugi Colakic. Ovo su po nekim mojim saznanjima informacije i nadam se da mi mozete pomoci kako bih saznao nesto vise o njima.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Далиборе, ако си икако у могућности да нам ћирилицом напишеш које је право презиме твога ђеда, јер „на сто мука си ме ставио“.
      Претпостављам да се ради о презимену ЧЕЛЕКИЋ (или слично томе) који славе Трипуњдан, а спомињу се у ШЕМАТИЗМУ ДАБРОБОСАНСКОМ за 1882 годину у парохији манастира Гомионица, коме је припадало и село Трамошња. У парохији Томина коме припадају још и села Крухари, Кијево, Чапље и Илиџа, Трипуњдан славе само Марићи и Кокановићи, док у парохији Козица те 1882 године нико не слави ову Славу нити се спомињу Јовићи, ако је то значење „ошишане“ латинице која код ћириличара нема ама баш никаково значење.
      Бореновићи су старо презиме и спомињу се као слављеници светог оца Николаја (Никољдан) у Трамошњи и Томини а у парохији Милошево Брдо-Грбавица , на с/и Козаре, које припада данашњој опш. Градишка.
      Мислим да се нећеш наљутити, и да ћеш нам се поново јавити како би сазнали право презиме ТВОГА КОРИЈЕНА.

      П.С. Ћирилицу по љепоти свако име препознати може, зато се и не крије као друге.

      Одговори
    • JOVANKA COLAKIC

      Dragi Dalibore, Calakici su pravo prezime od navedenih. Mi smo stricevici po muskoj strani porijeklom iz Jovice tj Vilusi, opstina Banja Luka. Slave Tripundan, Baka ti je Vida Borenovic djevojacki Jovisic iz donje Tramosnje, ona i moja mama su od dvije sestre djeca. Da nisi ti Micin sin, a Gojkov unuk.

      Puno popzdrava od rodbine iz Banja Luke

      Одговори
  • Koljanin Slobodan

    Poštovani , cijenim Vas i Vaš rad to što radite ,jer danas se sve zaboravlja . Intersuje me ako znate nešto o prezimenu Koljanin odakle potiču i kad su stigli na ove prostore. Otac i deda su mi sela Dragelji (opština Gradiška ).Otac mi se zove Savo rođ.1944. a deda Veljko rođ.1913.god. Slava nam je Đurđevdan . Moramo malo po istoriji kopati jer i onako nas nema nigdje . Pozdravljam Vas i ako budete nešto saznali javite mi na e-mail.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Слободане, хвала на лијепим ријечима и Вашим намјерама.
    Презиме Кољанин спомиње се само у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годну у парохији Бистрица и Љубија (Приједор) као и Турјак и Драгељ (Градишка).Сви славе Ђурђевдан. Парохију Драгељ чинили су још села Кијевци Доњи са 53 куће и 708 душа, Кијевци Горњи са 45 кућа и 300 душа, Церовљани са 54 куће и 253 душе. Село Драгељ имало је 43 куће и 185 душа, а као црквена парохија, са овим селима, било је 195 кућа и 1446 душа. Парох је био Јован Станић. Као слављеници Ђурђевдана спомињу се још презиме: Вранћ, Врачар, Добраш, Вранеш, Вученовић, Кутљача, Мајкић, Чекић, Миљановић, Борковић, Марић, Гибача, Мачић, Калајџија, Галић, Пролић, Дакић, Грујић, Ђурић, Гагић и Бјелић. По презименима, моја је претпоставка да су доселили са подручја Тимара и Змијања, који чине велику већну становника Лијевче поља и с/и Поткозарја, до средине 19 вијека.
    Презиме Кољанин који славе Ђурђевдан (други слављеници се не спомињу) спомињу се и у Карловачком владичанству.
    У ЗБОРНИКУ за народни живот и обичаје јужних Словена, књига 41, Загреб 1962, налази се дјело аутора Стјепана Павичића СЕОБЕ У ЛИКУ, стр 152,гдје се спомиње Матија Колан, који са групом досељенка 1540 године долази из села Мушковци код Обровца, Зрмања, у село Прилишће, гдје се касније досељавају Буњевци.
    Толико сам пронашао за сада. Будите наш вјеран посјетилац и вјероватно још много тога сазнаћте о своме корјену. Свако добро.

    П.С. Ћирилица је српска љепотица, и љепоте њене нема да не стиди.

    Одговори
  • Татјана

    Вуче, Бабићи који славе Св.Николу мислим да су пореклом од Пљеваља,а који славе Св.Стефана су од Билећа, а Св.Ђорђа од Берана а и изнад Мартинића,Гостиље (Бјелопавлићи, Брда….за њих кажу да су староседеоци пре Бијелог Павла, и да су Лужички Срби)

    Одговори
  • мирјана ex bosančić

    Bosančići iz okoline Prijedora (npr. Donja Dragotinja) su potomci Ivana Kosančića, viteza Kosovskog boja (promena početnog slova k u B nastala radi zaštite od turske odmazde). Podaci u banjalučkom muzeju, po kazivanju J. Bosančića iz Beograda. U Kosaničko-topličkom kraju izgleda ih danas nema, ali ih ima još u Srbiji (Beograd, Vojvodina), Hrvatskoj, čak i Sloveniji.

    Одговори
  • мирјана ex bosančić

    Dopuna za Bosančiće: Seoba prvo na Zmijanje, pa onda na više različitih pravaca u Bosni – Banja Luka, Prijedor etc.

    Одговори
  • мирјана ex bosančić

    Slava Bosančića je Jovanjdan, 20. januar

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      У ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину Босанчићи се воде као слављеници четири различите славе.
      Св. Димитрије (8.новембар) славе у парохији Крмине (Бањалука)
      Св. Јован Златоуст (26. новембар) славе у парохијама: Ведовица (Дубица); Градишка-Ламиначка, Стапари (Градишка); Грмуша, РУјница (Бихаћ); Дубовик (Крупа); РАТКОВО (Кључ); Ребровац (Бањалука)
      Св. Јован Крститељ (20. јануар) славе у парохијама: Бањалука, Гомионица, Рекавице, Шљивно (Бањалука); Бугојно; Градишка-Ламиначка (Градишка)
      Св. Јован Милостиви (25. новембар) славе у парохији СВОДНА, чији је парох био Тривун Лазаревић. Да ли су Босанчићи тада стварно славили ову славу па касније преузели да салве Јована Крститеља, или је грешка овога пароха,овдје се неможе знати?! Парохију Сводна, тада 1882 годне, чинила су два села, село Сводна са 83 куће и 562 душе и село Деветаци са 15 лућа и 120 душа. У овој парохији као слављеници св. Јована Крститеља спомињу се ова резимена: Шурлан, Јањетовић, Јелисавац, Вукојевац, Бракус, Бероња, Обрадовић, Медић, Драгојевић, Курбелија, Адамовић. Кантар, Бјелајац.

      Одговори
  • dusan

    Молим вас да ли можете било шта да ми кажете о пореклу М И Л И Ј А Н О В И Ћ А . Из КУРШУМЛИЈЕ сам, и поуздано знам да се мој предак Весо ( чукундедин отац ), 1980 доселио из Рашке (село, Рвати), са породицом (два сина, Милића и Саватија). Славимо СВЕТОГ ГИОРГИЈА. ХВАЛА…

    Одговори
  • Оливера Димитријевић

    Замолила бих админа и све остале који нешто знају о пореклу презимена Тадић да ми помогну.Данило Тадић ,село Рамићи код Бањалуке.То ми је деда по мајци.Крсна слава Тадићима у Рамићима је Свети Јован (20.јануар)Нигде се не помиње ни село Рамићи а камоли презиме Тадић.Бројна смо фамилија ,на жалост расштркана по целом свету,па овим путем покушавам да спојим понеке карике.Захваљујем се свима који могу да ми помогну.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Тадић је раширено презиме по Босни. Ђорђе Јањатовић (“Презимена Срба у Босни“) наводи Тадиће који славе Св. Јована у протопрезвитеријату бањалучком, и то у парохијама: града Бањалуке, потом Бистрица и Лакташи. С обзиром да се село Рамићи (северно од Бањалуке) налази у близини поменутог села Бистрице, нема сумње да је и ваш деда из тог краја.

      Одговори
    • Милорад Богдановић

      Драго ми је када прочитам да младе особе интересује њихово корјење и кад све то ћирилицом пише. За такве, покушавам да помогнем колико је у мојој моћи.
      Село Рамићи које припада парохији Бистрица (БЛ) спомиње се 1882 године у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском, што је бројало 18 кућа са 205 душа, и гдје се спомињу и Тадићи који славе Јовањдан. Иначе ову парохију бистрчку сачињавало је укупно 14 села-мјеста: ЧИглук 7 кућа-41 душа; Павловац 18-117; Прњавор 11-112;Чокоре 13-155;Бистрица 80-909; Драгочај 20-181: Рамићи 18-205; Пријаковци 16-180; Мотике 15-118; Дракулић 24-206; Сарговац (тако пише) 3-24; Голеши (дио) 5-48: Борковићи (дио) 5-45; и Петрићевац са 2 куће и 9 душа. Свега 237 кућа са 2350 душа. Парох је био Василије Јунгић. Овај ШЕМАТИЗАМ можете пронаћи овдје у дигиталној форми. Тадићи који славе Јовањдан спомињу се још у парохијама: Бања Лука, Лакташи и Пале, те 1882 године. Ово презиме још слави седам различити слава, на простору ове тадашње митрополије.
      Ристо Милићевић у књизи ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА на стр.675 спомиње Тадиће који славе Јовањдан у Врбном код Требиња, и да су порјеклом од Пиве, одакле су овдје дошли око 1830 године. Овдје се спомињу и Тадићи католици који су дуго славили ову славу.
      Нисам пронашао у Славонји, Лици и Далмацији Тадиће који славе Јовањдан, а гдје је доста досељеника порјеклом са поткозарских и змијањских простора.

      Свако добро,и пратите нас, све ново што сазнамо, биће овдје написано.

      Одговори
  • Борис

    Поштовани,
    видим да се Срдићи не помињу. Моји славе Светог Јована док остали Срдићи славе Светог Николу. Иначе, причам о Срдићима из Приједора. О поријеклу сам чуо више прича Лика, Косово..) па ако Ви располажате са више информација, био бих неизмјерно захвалан..

    С поштовањем!

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Борисе, и Вама се захваљујем што ћирилицом пишеш и што се интересеујеш за своје претке.
      У ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину најбројнији су Срдићи који славе Никољдан. Спомињу се у 20 парохија,од Гламоча па до Бањалуке. У Поткозарском крају Срдићи славе Никољдан у парохији Јелићи (Јелићка) и Паланчиште. У парохији Приједор се те 1882 године не спомињу. Можда, то су само моје претпоставке, да су Срдићи из Приједора у сродстви са Срдићима из Јелићке који су крајем 1890 „негдје одселили“ а остала су Стојан (1830-28.9.1905) и Милица са кућом код Дакића. У књизи умрлих,у цркви у Јелићки, код Стојана Срдића пише да се доселио из Гламоча у Тимар-Јелићи, заједно са Солдатима који се и данас налазе у овоме селу.

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Заборавих написати да у ГЛАСНИКУ ЗМуБиХ,ХХХ.-1918 Владислав Скарић у свом тексту под насловом Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни спомиње СРДИЋЕ. На стр. 28 спомиње се простор Пљева и горња Сана гдје су досељеници са простора Далмације и из западне Босне гдје се спомњу Срдићи.
        На стр.35 описана је област између Сане и Уне гдје се Срдићи и Гламочани спомињу као досељеници од Гламоча.
        На стр. 43 описан је простор Угра и Врховина (између Угра, Врбаса и Врбање) гдје Скарић наводи да је овдје становништво мјешовито, гдје су заступљени Полимци (најстарији у овој области, дошли и прије Турака ) , Херцеговци и досељеници из западни области Босне којих је највише и гдје се спомињу и Срдићи, Вујасини, КАТАНИЋИ,Чекићи,Гвере,Вишекруне и Зељковићи у Јаворанима.
        Значи, по Скарићу , као и гореспоменутом Стојану из Јелићке, Срдићи су старином од Гламоча.
        У Карловачком владичанству нема Срдића који славе Никољдан. Спомињу се само слављеници Ђурђевдана, Аранђеловдана и Трипуњдана, а у књизи ПОРОДИЦЕ ДАЛМАТИНСКИХ СРБА, Београд 2008, аутор Александар Бачко, Срдићи се не спомињу.
        У Славонији 1736 године спомиње се код Воћина Павао и Стојко Срдић с породицом у селу Пушина и Крашковци као и Грозда Срдић у селу Речина.

        Толико за овај пут, будите са нама и вјероватно ће бити још забиљешки о презимену Срдић. Свако добро.

        Одговори
        • Борис

          Поштовани,
          неизмјерно се извињавам на касном одговору. Наравно, искрено се захваљујем. Ваш одговор ће бити остављен на сигурно, ради будућих потрага.
          Велики поздрав из Приједора.

          Одговори
      • Павле Срдић

        Овде један Срдић, пореклом из Црне Долине код Приједора. Мој курђел Марко Срдић се доселио крајем 18. и почетком 19. века из Миљеваца код Санског моста… мејл имаш па ако икад видиш, јави се…

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Поштовани Павле, презиме Срдић се не спомиње у Шематизму дабробосанском за 1882 годину у парохији Умци коме припада и село Миљевци, које је тада имало 35 кућа и 294 душа. Срдићи се спомињу у парохији Дабар и Паланка код Санског Моста.

          Одговори
        • Борис

          Поштовани Павле,
          не видим маил..А било би ми задовољство..

          Поздрав,
          Борис.

          Одговори
  • Savić

    Zanima me da li neko od vas ima podatke za porijeklo prezimena SAVIĆ, sa područja Potkozarja, tačnije grada Prijedora. Krsna slava nam je Sv. Stefan Dečasnki(Mratindan, 24.novembar). Pa ako neko ima neke podatke bio bi mu zahvalan. 🙂

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме САВИЋ спомиње се у ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину, као слављеници 23 различите славе, распрострањено у велиом броју парохија дабробосанске митрополије.
      МРатиндан (Краљ Дечански) слави се у парохији Лијешањ и Црквица код Сребренице и Машићи-Романовци код Градишке.
      Презиме Савић није се спомињало те 1882 године у Приједору. У Нишевићима славе Никољдан, Пантелиндан и Ђурђевдан у Бусновима, Трипуњдан у Љубији, Часне Вериге у Градишци, Јовањдан у Верићима, Оштрој Луци, итд.

      П.С. Ћирилица краси крштеницу, зато, недајмо да изблиједи.

      Одговори
  • Marko Dragic

    Postovani,

    Ja sam Marko Dragic, zivim u Beogradu, roditelji i njihovi roditelji zive u Rumi, doselili se iz sela Skakavac, Vodjenica, opstina Bosanski Petrovac, slavimo slavu Sv. Vartolomej i Varnava.Nigde ne mogu da pronadjem nista o prezimenu Dragic i periodu pre Bosanskog Petrovca, negde se pominje da je prezime poreklom iz Crne Gore, ako imate nekih informacija bio bih zahvalan, ako su potrebna imena nije problem,

    Pozdrav,

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Марко,
      Драгића има у Херцеговини и православних и католика. Православних има у Жељуши (Мостари) – славе Аранђеловдан и даљим родом су с Рашке Горе. Ови у Бијелој (Коњиц) где славе Томиндан, су даљим родом од породице Марковић из Дулића (Гацко).
      Што се тиче Црне Горе, Драгића има у околини Мојковца и Горње Мораче. Драгићи у Котору су добили презиме по нахочету.
      С обзиро на вашу славу, мислим да даље порекло требате тражити у Херцеговини.

      Одговори
  • Јелена

    Поштовани,
    можете ли ми рећи нешто о поријеклу презимена Поповић из села Верићи испод Козаре, слава је Никољдан. Хвала унапријед.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Јелена, презиме Поповић спада у групу презимена која је узела свештеничке породице, а која су прије имали друго презиме, и једно је од најбројнијих презимена која слави различите славе. У ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину Поповићи славе 23 различите славе. Поповићи славе Никољдан у 35 парохија, дабробосанске митрополије, те 1882 године, великом већином на простору Бугојно-Бихаћ-Приједор-Бањалука-Дервента, као и парохији Зеница и Слапашница код Сребренице.
      У Поткозарју, у том времену, Никољдан су славили Поповићи у парохији Козарац, Приједор и Ферићи (тако пише). У бањалучком крају, Бистрици, ман. Гомионица и Хан Колима. У дубичком протопрезвитерату у парохији Пољавнице, као и Градишке у парохији Ламинци, као и у Санском Мосту и њеној околини у Дабру и Козици.
      У карловачком владичанству Поповићи славе 12 различитих слава, међу којима и Никољдан, а на који простор је била честа мигравија становника са простора Тимара и Змијања. У Славонији по попису из 1689 и 1736 године спомињу се Поповићи „досељеници из Босне“.
      У Далмацији спомињу се Поповићи слављеници Никољдана. Најбројнији су у мјесту Бискупија који су 1689 године дошли из Гламочког Поља и махом су били свештеничка породица све до 1941 године. Ови Поповићи дијеле се на огранке који носе надимке (можда ти помогне): Брчкеле, Џидиће, Лакиће, Орлови, Попови, Салатани, Симурце, Шулићи, Морлаци и Видићи. Поповићи, исти слављеници, спомињу се још у Книну, и Кистаљу са надимцима Којићи и Кунтонићи. Извод из књиге Александра Бачко ПОРОДИЦЕ ДАЛМАТИНСКИ СРБА, стр 362-365.
      У књизи ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА аутора Ристе Милићевића на стр.576 спомињу се Поповићи који славе Никољда у Дражљеву код Гацка гдје су доселили „од Кисића из Пријевора“ код Билеће, одакле је дошао један најамник чији је син постао поп и иза њега, кажу, било је још десет попова из овога племена.

      П.С. Поздрави ми мога великог пријатеља Тому Поповића.

      Одговори
  • Nikola

    Поштовани, да ли имате какве податке о презимену САВИЋ, из Романовца и Машића код Градишке. Слава је Св. Стефан Дечански (24. новембар, Мратиндан).

    Унапријед захвалан!

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Савићи у Машићима спомњу се 1882 године у ШЕМАТИЗМУ д/б као слављеници Мратиндана, као и у парохији Лијешањ и Црквица код Сребренице.
      Нисам пронашао на другим мјестима да Савићи славе ову славу.

      Одговори
  • BORIS KEČAN

    Poštovani imate li ikakve podatke o prezimenu KEČAN iz Prijedora,slava Nikoljdan , unaprijed zahvalan

    Одговори
    • Небојша

      Презиме Кечан је можда у вези са крајишким презименом Кеча.

      Кече су староседеоци у Босанској Крајини, славе Св. Марка. Ова група родова Кеча-Ђукић-Шипка истиче се висином и светлом, често и риђом ковржавом косом. (Милан карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925. године)

      Сматра се да су им сродни Кнежевићи, такође староседеоци, пореклом са Змијања, али и Ђермани из Гламочког Поља. Ђермани из тог дела Босне такође славе Св. Марка.

      Што се презимена Кечан тиче, Ђорђе Јањатовић га налази у Ракељићу (Приједор) и у Умцима (Сански Мост). У оба места славе Св. Јована, Св. Никола се нигде не помиње као слава ове породице.

      Занимљиво да Кечана/Кечановића има у Поуњу, тачније у Брековици (Бихаћ), али тамо су муслимани. Вероватно су пореклом из Лике.

      Одговори
      • BORIS KEČAN

        hvala na informacijama , jeste imaju 2 porodice Kečana u Saničanima i Rakelićima (Prijedor), slave Svetog Jovana , a moji Kečani porijeklom iz susjednog sela Pejići (Prijedor) slave Svetog Nikolu.

        Одговори
  • Vladimir Jovanovic

    Поштовани господине Богдановићу,

    Био бих Вам веома захвалан када бисте ми могли нешто рећи о поријеклу Ивановића из села Друговићи, општина Лакташи. Славимо светог Ђорђа. Најстарији предак чије име нам је познато је Драгомир, зна се да се његов син Ристо родио 1835. године у Друговићима, познати су и сви Драгимирови потомци, али о самом Драгомиру не знамо ништа. Драгомир је једини радоначелних Ивановића у Друговићима. То ме наводи на закључак да се он сам доселио у Друговиће, а да је рођен негдје другдје. Постоји предање да су се Ивановићи доселили из неке Крајине. Ивановићи су послије промијенили презиме у Јовановић, тако да се ја сада презивам Јовановић.

    Срдачан поздрав,
    Владимир Јовановић

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Поштовани Владимире, препоручио бих да посјетите http://www.poreklo.rs/2012/11/15/digitalizovana-knjiga-%C5%A1ematizam-mitropolije-dabro-bosanske-za-godinu-1882/, како неби дошло до безпотребних преписки, јер презиме Ивановић као и Јовановић, а да не кажем слављеници светог Ђорђа, врло су бројни.
      Уз овај ШЕМАТИЗАМ за 1882 годину, препоручујем и дигитализовану књигу Ђорђа Јањатовића ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ, која доста олакшава претраживања. Немојте да Вас збуни, овдје се село Друговићи спомиње као Драговић у општини Прњавор.
      Наравно, ако већ нисте све ово прочитали. Јавите нам се поново.

      Одговори
      • Vladimir Jovanovic

        Поштовани господине Богдановић,

        Хвала Вам на Вашем одговору. Наше првобитно презиме је ван сваке сумње Ивановић, што потврђује и Шематизам Митрополије дабро-босанске. Извори које помињете су ми познати. Мислим да су за моје поријекло најрелеватнији подаци о Ивановићима на подручју сјеверозападне Босне, те подручјима данашње Хрватске који су некада обухватали Војну крајину. Интересантно је да је извјесни господин Ненад Менићанин спровео своје истраживање на ту тему, а доступно је на

        https://sites.google.com/site/menicanin/ivanovi%C4%87

        Срдачан поздрав,
        Владимир

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Владимире, видим да Вас искрено интересују коријени Ваши, да их пратите и претражујете , да цијените и поштујете своје писмо. То ми је драго. Зато, желио бих да се и Ви укључите заједно са нама и помогнете другим Ивановићима или Јовановићима, са сазнањима до којих дођете.

          Сада сам прочитао Ивановиће од Манићанина и доста тога се налази и на овоме нашем Порталу. Оно што бих Вам још препоручио је да прочитате наше дигитализоване књиге од Иве Мажурана (ако нисте) „Попис насеља и становништва у Славонији 1698 године гдје се на стр:
          62,264,323,332,342,351,380,424,434/6,487/8,499,510/11,527/8,534/5,552 спомињу Срби с именом и презименом Ивановић који су махом доселили „из Босне“ или „од Бањалуке“, као и књигу „Становништво и властелинство у Славонији 1736 године. Свако добро, и нека Вас срећа и здравље прати, као и осмијех на лицу.

          Одговори
          • Vladimir Jovanovic

            Поштовани господине Богдановић,

            Захваљујем се на информацијама. Погледаћу књиге које сте ми сугерисали.

            Срдачан поздрав,
            Владимир

            Одговори
  • Vladimir Jovanovic

    Извињавам се, испало је као да прејудицирам да ми на питање одговори искључиво госп. Богдановић, што ми није била намјера. Биће ми драго да ми одговори свако ко има сазнања о поријеклу поменутих Ивановића.

    Одговори
  • Санела Бабић

    Оливера Димитријевић, Данило Тадић из Рамића је син Алексе, иначе брат мог дједа Лазара. Можете ми се јавити на е-маил: babicsanela83@yahoo.com 🙂

    Одговори
  • Оливера Димитријевић

    Захваљујем сајту и свим уредницима на постојању,чините велику ствар.Управо сам прочитала поруку Санеле,одушевила се и наравно одмах се јавила.Много хвала свима,Фантастичан осећај.

    Одговори
  • Saša Đukić

    Poštovanje svim učesnicima foruma i molba:
    zbog nesreće našeg naroda(najviše bosanskih i hrvatskih Srba), golgote i migracija, volio bih da saznam porijeklo svojih predaka. Zato molim sve koji znaju o porijeklu Đukića (selo Lokve) iz Zenice (krsna slva sv. Jovan)da mi jave. Po oskudnom pričanju svoga oca (oskudnost saznanja zbog nemara ili neinteresovanja me duboko razočarala) potičemo iz okoline Ključa (bosanska krajina), ali se ne zna (čak ni orjentaciono kada su Đukići(ili kada je neko od njih)stigao u Zenicu, selo Lokve. Još manje je poznato kako i odakle su Đukići stigli u Ključ.

    Sa iskrenom zahvalnošću, na svaku sugestiju ili pomoć, Saša Đukić

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Поштовани господине Ђукићу, сви смо ми на неки начин грешни и само ми те своје гријехове можемо да исправимо. Неби ја сад о ћирилици, то остављам вама.

      Препоручио бих да на нашем Порталу пронађеш ШЕМАТИЗАМ дабробосански за 1882 годину гдје се на страни 49 спомње парохија Зеница коју чине још 18 мјеста, али под именом Локве, овдје се не спомиње. У овој парохији, (стр. 180) те 1882 године, Ђукићи се воде као слављеници Јовањдана, али нама који непознамо тај простор неможемо пронаћи на које се село односи. У околини Зенице, Ђукићи као славњеници ове Славе, спомињу се још у парохији Бусовача.
      Такође у парохији Саница код Кључа, у чијем саставу је и село Будељ Горњи (стр 41), спомињу се Ђукићи јовањштаци, гдје је било 81 кућа и 678 душа. На том простору најближи, Ђукићи слављениици Јовањдана су у Ст. Мајдану код С. Моста, Крупе, Омарске код Приједора и ман. Гомионица.
      Свако добро.

      Одговори
  • Милорад Богдановић

    Позивамо све наше цијењене посјетиоце да нам се придруже и узму учешће у прикупљању података о коријенима својим и својих предака, како би их спасили од заборава. Све што знате, поклоните и другима, јер оно нике вриједности нема ако је јединка има. Ово се не односи само на становнике Поткозарја и околине, него на све просторе гдје год Србина има.

    Још бих препоручио нашим члановима и посјетиоцима, да обавезно посјете ТРАГ гдје је доста доступних књига, и гдје су махом описана сва наша презимена и Славе које славе, као и миграције. За Поткозарје, препоручујем ШЕМАТИЗАМ дабробосански за 1882 годину, за сада најстарија књига и једна од највреднији црквених књига, упоредно с књигом Ђорђа Јањатовића ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ. Наравно, ИНФО, ПРЕЗИМЕНА, ИМЕНА, РОДОСЛОВ, исто тако ризница су великог блага наших предака.

    На крају, ПИШИТЕ ЋИРИЛИЦОМ, јер су је преци наши оставили нама да ми предамо својим наседницима. Та се нит несмије кидат, јер нико је више саставити неће.

    Одговори
  • Ивана Стајчић Милић

    Мене интересује порекло Стајчића из Козарца села под Козаром . Деда ,браћа му и сва родбина убијени остао мој тата рођен после смрти оца.Хвала унапред Ивана Стајчић Милић

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Ивана, презиме Стајчић 1882 године не спомиње се у Козарцу , али се спомиње у његовој околини. Стајчићи који славе Јовањдан спомињу се у парохији Турјак, Милошево Брдо- Грбавица и Градишка-Ламинци а слављеници Томиндана (слава је у суботу) у Машићима и Романовцима. Стајчић се још спомињу и у Гламочу, али они славе Ђурђевдан.
    (Шематизам дабробосански за 1882 годину и књига Презимена Срба у Босни аутора Ђорђа Јањатовића.)

    Одговори
    • Бранка Вујић р. Јунгић

      Презиме Стајчић постоји у селу Грбавци, парохија Турјак, Градишка. Погрешно је написано Грбавица, у Шематизму је правилно наведено Грбавци. Милошево Брдо данас не припада парохији Турјак.
      Рођена сам Јунгић у Грбавцима. Поздрав.

      Одговори
  • ŽELJKO ĆURIĆ

    Mene interesuje poreklo ĆURIĆ živim u K.DUBICI slavim SVETOG NIKOLU

    Одговори
    • ненад ћурић

      Ćurić, Bjelopavlići, od njih su u Nikšiću i Cetinju; Crljenici (Crepulje) u Sandžaku; Rijeka Crnojevića; Pitomine (Uskoci), Žabljak su iz Zubaca (Trebinje) i od njih su od 1882. god. u Vidrovanu (Nikšić); kod Risna i Herceg-Novog su iz Hercegovine; Trebesin, Herceg-Novi; Mojdež (Boka Kotorska) iselili se u Kovače (Tivat) http://www.cgautentik.com/index_crnogorska_imena_prezimena_u_cg_c,.php

      U Konjskom kod Trebinja ima Ćurića koji su pravoslavne vjere i koji su došli iz Boke. Teško da osim prezimena imaju išta zajedničkog s ijednim Ćurićima katolicima.
      http://hercegbosna.org/forum/povijest/porijeklo-prezimena-i-rodova-t2718-400.html

      Порекло презимена, село Полача (Книн)
      Порекло становништва села Полача, стање из 1920. године
      Полача се граничи од севера Босном; од истока Кијевом и Бискупијом; од југа Орлићем и Турићем; и од запада Ковачићем и Бискупијом. Куће су у групама, по племенима, без икаква реда, по дну стране, ради лакшег живљења.
      Полача се дели на Велику и Малу Полачу и Подинарје, где су им станови и где са благом љетују. Подинарје је удаљено од кућа од 1/2-2 сата хода. Хране 83 коња, 628 говеда, 4.220 оваца, 144 свиње и 1.922 козе.
      Некад је овде било јако хрватско становништво, јер је неко од властеле хрватске ту дворе имао; зато веле, да и село носи име Полача.
      Породице су:
      Ћурић, (13), дошли из Брчког (Босна) у XVI в., славе Св. Архангела Михајла;
      http://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-pola%C4%8Da-knin/

      • Да допуним за Ћуриће – у зап. Херцеговини неки Ћурићи наводе да су пореклом из Боке Которске. С друге стране, наишао сам и на податак да су Ћурићи из Зубаца дошле у Клек. Верујем да су оба огранка Ћурића даљи род јер се зна да је добар део Бокељана досељен из Херцеговине.
      http://arhiva.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u10/tekst.pdf

      док су се Мандићи у Пиви (Црногорска Херцеговина), који славе Ђурђевдан, раније презивали Ћурић. http://www.poreklo.rs/2012/02/03/mandi%C4%87/

      Одговори
  • milica

    Moj deda se prezivao Ivic, i poreklom je iz Potkozarja, sela Bistrice.Volela bih da uvrstite i njegovo prezime, jer pripada deci koja su prezivela logor za vreme drugog svetskog rata. Pozdrav!Ivici su porekolom iz Glamockog polja, sela Popovici.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Жељко, твоје презиме је загонетка, коју тешко да ће неко тачно да одгонетне.
    Презиме Ћурић и Ђурић вјероватно су једно те исто, само зависи од мјесто.

    Презиме Ћурић се спомиње 1882 у митрополији дабробосанској само на простору парохије Кралупи (Високо) и Пазарић (Сарајево) и нигдје више. Славе Архангела Михаила.
    Презиме Ђурић који славе Никољдан налазе се (1882) скором на цијелом простору ове митрополије. На дубичком простору спомињу се у парохији Двориште коју чине још село Мурати, Градина и Крива Ријека, и парохија Костајница у чијем саставу су још и села Мракодол, Петриња, Бабинац и Слабиња. У Дубици се не спомињу. Ови слављеници спомињу се још у непосредној близини , у парохији Јелићи т.ј Јелићки, Буснови (Приједор); Јаворани (Бањалука); као и у парохијама Бољанићи, Возућа, Маглај, Сочковац, Хрге (Маглај);Зеница, Бусовача, Травник; Вуковско (Бугојно); Голићи, Цикоте (Власеница); Грахово; Печеногорци (прњавор); Сарајево Град; Соколовићи-Вишеград; Сочаница (Дервента) и Угодновићи (Тешањ).
    (ШЕМАТИЗАМ д/б за 1882 годину и ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ аутор Ђорђе Јањатовић, 1993)
    Свако добро.

    П.С. С поносом се ћирилица пише.

    Одговори
  • slobo

    I nteresuje me prezime SILJAK iz Kozarske Dubice selo Donja Slabinja slava namje Djurdjevdan. Ako netko zna bilo sta neka mi se javi na slobodansiljak@gmail.com Pozdrav

    Одговори
  • radojicastojnic

    Занима ме поријекло презимена Стојнић,из Верића,под Козаром.Слава је Јовањдан.Ако неко има неке информације,нека ми се јави. 🙂

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Стојнићи у Верићима (Ферићи) спомињу се 1882 године у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском као слављеници Јовањдана. Ово презиме ову Славу славе још у парохијама Видовица (Дубица); Градишка, Драгељи, Јунузовци, Машићи, Романовци (Градишка); Добросело и Руишка (Крупа).
      Иначе, презиме Стојнић, у том времену, заступљено је само на простору Бањалуке, Приједора, Дубице, Крупе, Санског Моста, Градишке и Прњавора, који славе Стевањдан, Ђурђевдан, Јовањдан, Никољдан и Часне Верге.

      У КАРЛОВАЧКОМ ВЛАДИЧАНСТВУ 1896 године Стојнићи се спомињу као слављеници Јовањдана и Аранђеловдана.
      У Далмацији, Црној Гори, као и у Херцеговини, ово презиме се не спомиње.

      У књизи СРЕДЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ у новопазарско санџаку, аутор Петар Мркоњић ,на стр 358. спомиње се мјесто Батковићи у коме живе Стојнићи а који славе Јовањдан. Потражи ову књигу, а можда за који дан да ћеш и на нашем порталу моћи прочитати.

      Свако добро.

      Одговори
  • Vladimir

    Malo mi je čudna cela ova vaša geneza, po njoj ispada da niko u Potkozarju nije iz tih krajeva nego da su sve u pitanju dođoši od kojekude.
    To je upravo hrvatski pristup celoj stvari !
    Što je nedopustivo!

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Владимире, објасните на шта конкретно мислите?

    Нигдје у писаним изворима нема ни помена да је подручје Поткозарја, Змијања тј. простор између Сане и Врбаса доселило однекуда у времену Турака. Велика већина се раселило ка Далмацији, Лици, Банији, Славонији, Србији.

    У народу јесте остала прича „да смо сви из Црне Горе“ а у последње вријеме „из Херцеговине“ што нема основе, по многим показатељима, за ово подручје.

    Волио бих да се јавите, и наравно узмете учешће у овоме послу од користи за наш народ. Свако ново сазнање је вриједно, као и супротни аргументи, како би истина била чистија. Овако, доста је тамна, расчапутана и својатана.

    Одговори
  • Илија

    Господине Богдановићу,
    Пошто се у Поткозарју наводи презиме Шикман, нисам нашао у прегледу презимена и пореклу откуда потичу, већ ме понукао Ваш одговор господину Синиши ШМИТРАН, који претпостављам да је погрешан јер у одговору наводите Шикмане а не Шмитране. Ово из разлога што и местима које наводите нема Шикмана, а ни крсне славе такође нису које припадају Шикманима. Пошто споменули Шикмане, ја сам Илија Шикман из Крндије (Буковица) општина Цазин. Слава Шикмана је Стевањдан. Моји преци у Крндију су дошли из Кулен Вакуфа пре Окупације. Незнам много о мо пореклу, то Вас молим уколико имате више информација о пореклу овог презимена да ми јавите. Захвалан, Илија.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Поштовани господине Илија, хвала што сте ми скренули пажњу на моју грешку код замјене презимена Шмитран и Шикман.

    Презиме ШИКМАН спомње се у ШЕМАТИЗМУ дабобосанском за 1882 годину као слављеници Арх. Михаила у парохији Каоци код Прњавора, а сви остали славе Стевањдан и то у парохијама Јаворани и Поповац (Бањалука); Кључ; Пофалићи и Сарајево град (Сарајево); Петровац и Колунић (Петровац) и Руница (Бихаћ)
    Овдје, код подручја Петровца, описано је само осам парохија са славама и презименима, од 15. колико има, а што је изостављено. Моја је претпоставка да су ваши Шикмани припадали (пре селидбе) парохији Ћевар-Вакуф (тако пише) а коју су чинила још села: Калати, Бушевић, Кестеновац, Штрпци и Сеоце, са 176 кућа и 1109 душа. Парохија је имала дрвени храм св. вазнесенија Христова. Парох Божо Јокић.

    У протопрезвитерату бихаћком 1882 године, у парохији Рујница спомињу се села : Рујница (65 кућа-349 душа); Буковица (21-120); Крндија (17-120); Гата Беширевић (42-252) и Гата Бихаћка (54-288).
    У овој парохији Стевањдан славе: Шикмани, Мијстовићи (?), Гргићи (?), Борјан и Адамовићи. Парохија нема цркву. Родило се 1883 године :мушки 23, женски 28. Умрло: мушки 6, женски 3. Вјенчано 11. Парох Јово Грбић (?). Упитнике ја сам поставио због потешкоће читања.

    Толико за сада. Останите са нама и све ново што сазнамо, биће дописано, посебно простор око граничног простора ријеке Уне гдје су биле велике миграције Срба.

    Одговори
  • Мирко Коврлија

    Поштовани господине Богдановићу

    Да ли можда знате значење речи Коврлија? Колега на послу објаснио ми је да реч (презиме) Коврлија потиче од речи коврлијати, што по његовом значи окретати. А коврлијати у чантарију значи окретати у круг. Да ли је ово истина или је колега мој измислио све ово? Да ли би то значило да су се моји преци бавили грнчаријом.

    Срдачан поздрав

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    У Рјечнику Вука Ст. Караџића , на стр.281. пише:
    1.Коврљак, коврљака м. (у Петрову Пољу) као гужва од црвена и црна, што жене носе на глави, а преко тога округлу (јашмак.бошчу)
    2.Коврљање, котрљање
    3.Коврљати, љам. v.inpf. (у Ц.Г.) види котрљати.

    На стр 295. пише:
    1.Котрљање, н
    2.Котрљати, љам,
    3.Котрљати се, љам се
    4.Котрља се Голотрби Иво.

    Значи корвљати, котрљати, окретати, једно је те исто.
    Е сад да ли то има везе са грнчаријом, или с окретним и вјештим, одлучи се.

    У ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину презиме Коврлија се спомиње само у парохији Тишковац у протопрезвитерату Ливањскоме, а слава им је св. Василије. Ову парохију чине још села:
    1.Дулер
    2.Мрачај мали
    3.Мрачај велики
    4.Строжишта
    5.Триванов Дол
    6.Закошани
    7.Завођани
    8.Засеок
    Парохија има 138 домова са 714 душа. Парох Коста Новаковић.

    Свако добро.

    Одговори
  • Mirjana Klincov

    Poštovani,
    interesuje me porijeklo prezimena Klincov..Ove porodice žive u Drakseniću kod Kozarske Dubice i slave slavu Sveti apostol i jevandjelist Matej,29.novembra.Od roditelja sam čula da su doselili nekad davno iz Like,neko selo okolina Gospića..
    Klincovi žive i u Bronzanom Majdanu kod Banja Luke i slave Đurđevdan,ali nismo u srodstvu..
    Takodje,porijeklo prezimena Stanar iz Oštre Luke me zanima..Slave Svetog Nikolu..

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Мирјана, презиме Клинцов који славе св. апостола и јеванђелисту Матеја, спомињу се само у парохији Драксенићи, у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину. Матеј Евангелист (29. новембар) слави се у овој митрополији (1882) у 11 протопрезвитерата, у 18 парохија, гдје има 20 јављања. Осим Клинцова у Драксенићима, ту су још родови Драганић ( парохије Пале и Пазарић); Граовац (Бошковићи и Драговићи код Прњавора) Мавић (Брекиња и Дубица); Билчар- Билчаревић (Крупа и Нова-варош), као и код мањих огранака већих родова.
      Што се презимена Клицов тиче, они још славе (1882) св. Василија у парохији Јунузовци код Градишке а Ђурђевдан у парохијама ман Гомионица и Шљивно као и у парохији Градишка. Значи, ово презиме се више нигдје не спомиње у овој митрополији осим од Змијања до Драксенића.
      (Шематизам д/б за 1882 годину и Презимена Срба у Босни аутора Ђорђа Јањатовића, Сомбор, 1993)

      Али, у Далмацији, у Жарговићу и Голубићу (кнински) презиме Клинцов славе св. Матеја. Клинцови у Жарговићу доселили су у 18. вјеку из Босне. 1920 године била је само једна кућа, сад их више нема. У Голубићу, 1920 године двије куће. У литератури је забиљежено мишљење, да ова породица води порјекло из Гламочког Поља.
      У Стрмици Клинцови славе Ђурђевдан, гдје су дошли око 1880 из Голубића.
      (Александар Бачко – Породице далматинских Срба, Београд 2008; стр 215)

      У Карловачком владичанству (1896) презиме Клинцов славе само Матију Евангелисту.

      П.С. Мирјана, посјетите нас и овдје:http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Аууу Мирјана, заборавих Станаре, моје комшије.

        Презиме Станар и Станаревић је исто презиме само зависи од мјеста.
        Станари у дубичком крају славе три различите славе. У парохији Драксенић славеЈовањдан, Видовици Никољдан а у Дубици Арх. Михаила.
        Никољдан славе још у парохији Оштра Лука (за које се интересујете) и Глиница код Крупе. Из Оштре Луке вјероватно је послије 1882 године доселила једна породица у Кривају, источни преко Сане око 10-так км, славе исту славу , Никољдан.
        Од Станаревића Никољдан славе у парохији Бистрица бањалучка. Ђурђевдан славе у парохији Пале као и Рибник, а Јовањдан у Јаворанима код Бањалуке. Још славе Лазареву Суботу у парохији Бихаћ-Хргар и Пркоси код Петровца.
        (Шематизам дабробосански за 1882 годину)

        У Карловачком владичанству за 1896 годину Станари се једино спомињу као слављеници Ђурђевдана .

        У Далмацији ово презиме се не спомиње.

        Одговори
        • Mirjana Klincov

          Хвала и за ове податке за Станаре..
          Породица мог мужа потиче из Оштре Луке,али немају сазнања о томе одакле су дослелили у те крајеве..Имате ли Ви неких података о томе?

          Одговори
      • Mirjana Klincov

        Поштовани господине Богдановићу,

        захвална сам Вам на брзом и исцрпном одговору..
        Желим Вам пуно успјеха у даљем раду и наставићу да пратим
        ваш заиста одличан сајт,а препоручићу га и другима који желе
        нешто више да сазнају о поријеклу своје породице.
        Срдачан поздрав.!!
        Мирјана.

        Одговори
  • Мирко Коврлија

    Господине Богдановићу

    Много сте ми помогли и разјаснили неке ствари.

    Хвала пуно на одговору

    Срдачан поздрав

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Хвала, поштовани господине Мирко.

      Поклон који сте ми у поновном јављању даровали, видим, зове се ћирилица.
      Хвала Мирко. Останите и даље наш посјетилац.
      Свако добро.

      Одговори
  • tejić dragan

    Poštovanje.Molim vas da u Potkozarska prezimesna uvedete i prezime Tejić slave sv.Đorđa a žive u Lamovitoj SO Prijedor.Ako imate neka saznanja o prezimenu molim vas da mi napišete na moj email ili na ovoj stranici.Neka saznanja imam od g.Nebojše ( ako je to taj) koji mi je napisao neka saznanja o mom prezimenu.HVALA

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      У часопису Петра Кочића, Отаџбина бр 32, стр 3, година 1908, под насловом Паметна пошта, спомиње се Аврам Тејић из Ламовите као претплатник овога листа, гдје је пошта прво упућивала пошиљку у Беч па затим је долазла у Ламовиту, иако је од Бањалуке до Ламовите непуна два сата.
      На Бечкој пошти написано је црвеним мастилом: Lamovit, Bosnien, и тако је Аврам Тејић, адресант добио свој број „Отаџбине“ – што вам има на босанској пошти памети, то више Бог не створи.

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        У „Брбаским новинама“ бр 432, субота 16 јуни 1934, Службени гласник, пише.
        Оглас.
        На основу трговинског регистра за инокосне фирме брише се фирма „Аврам Тејић“, са настанком у Ламовитој срез приједорски, јер је по смрти власника радња напуштена.
        Основни суд Бањалука, 22 маја 1934

        Одговори
  • Илија

    Господине Богдановићу,
    Видим да сте исправили грешку у замени презимена Шикман и Шмитран. Ја потичем из села Крндија, па ми је доста тога са тог подручја познато. У парохији Рујница била је дрвена црква у којој је својевремено службовао и Милан Карановић, етнолог, али је иста почетком 2.светског рата запаљена. Постављени упитник код наведених презимена у одговору, право презиме је Мијатовић, Гргић је право презиме са Маринмоста (Мутник). Парохија коју сте навели као Ћевап-Вакуф, мислим да се ту ради о Кулен-Вакуф са Уне. У Шематизму Дабробосанске митрополије у епархији Рујница, претпостављам да је ту управо за моје Шикмане направљена грешка, па су пописани као ШИМАНИ, а не Шикмани, а слава је Стевањдан. И још нешто, у Порекло становништва Поткозарја, спомињу се међу осталим и Шикмани, али ништа детаљније нема. А то ме много интересује. Зато молим, ако имате више података и литературе за моје презиме да ми помогнете и упутите. Поздрав.

    Одговори
  • PREDRAG NENADIC

    prezime NENADIĆ mesto RUDOPOLJE kod GOSPIĆA SLAVA NIKOLJDAN

    Одговори
  • Daniela

    Postovani,
    moje dvije familije (sa djedove i sa bakine strane po tati) su iz Potkozarja. Radi se o porodicama Dosen i Balta. Ni jedno ni drugo prezime ne vidim ovdje. Baka je iz Balta /selo Balte na Kozari i za njih znam jako malo, a voljela bih kada bi ste mi mogli dati vise informacija. Doseni su iz Jutrogosta, selo izmedju Prijedora i Kozarske Dubice, slave Svetog Jovana, a postoji prica da su tu dosli iz Like. Ako imate vise podataka o ove dvije porodice bila bih Vam jako zahvalna.
    Srdacan pozdrav iz Banja Luke

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Село Балте које се налази у Козари, (западно од каменолома Дреновача) спомиње се 1690 године у коме су живјели побожни Срби и гдје се налази љековито врело звано Светиња. Само село вјероватно је добило име по презимену Балте. (Прота Симо Стојановић „Записи протином руком“, наслов – Опис села Балте и воде Светиње)
      У Шематизму дабробосанском за 1882 годину, у парохији Козарац коме припада и село Балте (Јаруге), бројали су тада 41 кућу са 365 душа , гдје се спомиње и презиме Балта и Балтић, који славе Ђурђевдан и Никољдан. Ова презимена исте славе Ђурђевдан и у парохијама Градишка-Ламинци, Дубица, ман. Моштаница и Приједор (Балте) – Козарац и Ступари код Маглаја (Балтићи). Никољдан у парохији Високо, ман. Моштаница и Приједор (Балте) – Агићи, Козарац, Крупа и Бобљуша код Унца (Балтићи). Осим ове двије славе у томе времену (1882) Балте још славе Јовањдан у парохији Јаворани и Поповац код Бањалуке, а Балтићи у парохији Кључ славе Јовањдан; Лучиндан славе у Бугојну и Ливну а сутрашњи Стевањдан у парохији Пале.

      У Карловачком владичанству за 1896 годину Балте се спомињу као слављеници Ђурђевдана а Балтићи Ђурђевдана и Никољдана.

      Презиме Балта носе и муслмани у БиХ.

      Иначе село Балте још се налазе код Челинца и источно од Сплита код граничног прелаза Аржано, Хрватска и БиХ. А у Украјини ово име носи град у Одесској област.

      О Дошенима, сутра.

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        О Дошен(овићима) мислио сам да ћу пронаћи много више него о Балтама, али преварио сам се. Ово презиме се не спомиње, у литератури која је нама доступна, у Црној Гори, Херцеговини, Далмацији, гдје су честа презимена која се подједнако спомињу и у Поткозарју.

        Дошени се спомињу у „Карловачком владичанству“ као слављеници Ђурђевдана и Никољдана а такође и као римокатолици, а Дошеновићи славе Јовањдан и Лучиндан.

        У Шематизму дабробосанском за 1882 годину, Дошени се спомињу као слављеници четири различите славе.
        Арх. Михаила славе у парохији Приједор. Ђурђевдан у Ведовици и Влашковцу код Дубице. Јовањдан у парохијама Бихаћ-Хргар; Глиница, Збориште и Крупа на простору Крупе; Читлук код Дубице. Никољдан славе у Глиници код Крупе и Колунићу код Петровца.
        Дошеновићи славе Ђурђевдан у парохији, Љубија, ман. Гомионица као и Паланка, Стари Мајдан и Умци код Санског Моста. Јовањдан славе у парохији Нови Град, Јасеница код Крупе и Врточе код Бихаћа.

        Одговори
  • Marko

    Postovanje, zamolio bih da mi ukoliko iko zna objasni poreklo porodice Babic koja slavi Svetog Kozmu i Damjana iz sela Gornji Biljani u blizini Kljuca.

    U mojoj porodici sa oceve strane se pamti do mog Kurdjela da su bili tamo, ali unazad dalje se ne zna, pa ako neko mozda zna, cenio bih svaku informaciju.

    Unapred zahvalan!

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Марко, драга ми је ваша заинтересованост за коријенима својим, али имам неколико непознаница које бих желио да разјаснимо, не ради нас, него других који се такође интересују за своје претке.

      У књизи Ђорђе Јањатовић „Презимена Срба у Босни“ као и у Шематизму дабробосанском за 1882 годину, спомиње се презиме Бабић који славе 16 различитих слава, али славу Козман и Дамјан или свете Враче, не спомињу се Бабићи као слављеници. То не мора да значи да их тада тамо није било, јер доста је изоставки касније утврђено.
      У поменутом Шематизму наводи се да су Биљани имали само 12 кућа (Кључ 24) и припадали парохији Кључ, чији је парох био Симо Карлаш.
      У овој парохији спомињу се Бабићи као слављеници Никољдана а слављеници Козмана и Дамјана се не спомињу.
      У Протопрезвтерату кључком св. Враче (Козман и Дамјан) славе Панићи и Аничићи у парохији Кључ, коме припадају и Биљани; у парохији Слатина Каурини а у парохији Саница Тојагићи.
      Иначе, св. Козман и Дамјан се од укупног броја јављања слави у Крајини 56%, у средњој Босни 40%, а у источној Босни се веома ријетко среће, тј, слави се у 24 протопрезвитерата, 73 парохије, гдје укупно има 126 јављања, али Бабићи се не спомињу.

      Свако добро.

      Одговори
    • Боро

      Поштовани Марко,
      И моја фамилија слави крсну славу Свети Врачи (Козмо и Дамјан)и ми смо са Пламеница у близини Кључа.
      По мом сазнању тамо су се доселили из Хрипаваца села близу Биљани, а наводно поријекло нам је из Херцеговине.
      Раније су се Пламенице звале Мигино брдо са засеоцима Бабиќи (крсна слава Св.Врачи),Громиле (Кр.слава Никољдан),Вуковиќи, Јосиповиќи,Адамовиќи и Ѓукиќи.

      Одговори
  • joja

    prezime JAUZ, slavimo slavu Mratindan 24. novembar. prezime Jauz je moguće naći u tri sela Jaruge, Gornji i Donji Garevci. sve je familija. Zanima me porjeklo?

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Изгледа да си као Јоја с Козаре. Тражио сам твоје презиме неколико дана, и аман баш ништа. Ниђе твога презимена нема.

      У Шематизму дабробосанском за 1882 годину не спомиње се презиме Јауз. У парохији Приједор коме припадају и Гаревци, Орловци и Чачкин поље (тако пише) тј Чиркин Поље, Мратиндан или Стефан Дечански нико не слави. Ову славу ,на овом простору, (Козара и Поткозарје) славе Турудије и Марјановићи у парохији Паланчиште; Граховци и Пилиповићи у парохији Љубија; Драгичевићи, Раца и Грубан, парохија Козарац и Грубани у парохији Марићка.
      На овоме простору спомињу се слична презимена као Јануз који славе Никољдан у парохији Моштаница и Читлук, Јапузи у Костајници, Јањузи у Гашници и Бијаковцу (Градишка) .
      Слављеници Мратиндана или краља Стефана Дечанског у Крајини славе 42%, у средњој Босни 16%. Од укупног броја јављања на Сребренички протопрезвитерат се односи 34 % по чему се он издваја.

      У Херцеговини, Дамлацији, Карловачком владичанству, Славонији, Црној Гори, нисам пронашао презиме Јауз.

      Један поклон за мог земљака http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0

      Одговори
  • Nadja

    Da li zbnate nesto o prezimenu gerdijan.Znam samo da poticu iz Jermenije.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Знам само да се 1882 године спомињу у парохији Ивањска код Крупе на Уни, и да су славили Ђурђевдан.
      Е сад, да сте ви нама мало више написали одакле сте, коју славу славите и подарили и нама своје сазнање о вашим корјенима из Јерменије, сигурно би и наши одговори били богатији.

      П.С. Ћирилица је српска љепотица.

      Одговори
  • Милорад Богдановић

    ПРОМЈЕНА ПРЕЗИМЕНА

    Током средњег вијека у дубровачком залеђу ПРЕЗИМЕНА СУ СЕ ЧЕСТО МЈЕЊАЛА у једном сродственом низу. Она најчешће обиљежавају једну генерацију актера па то преставља озбиљну тешкоћу истраживачима у праћењу развојне линије појединих, па и важнијих средњовјековних породичних лоза. Отуда свака врста даљњег проучавања ликова из средњовијековне историје захтијева прављење каталога којим би се припремила полазна основа за олакшано праћење кретања појединих породица, породичних лоза и ширих родбинских веза кроз вријеме као и још увијек отворена детаљнија роучавања имена и презимена…
    Ради тога примјером познате хумске властеоске лозе Богавчић – Радивојевић – Влатковић, показујемо да бројни њихови савременици са њима индентичним презименима, НИСУ ЊИХОВИ СРОДНИЦИ, те да се не могу по сродству повезивати са њима.

    Овако започиње Есад Куртовић, аутор књ. РАДОСАЛИЋИ – примјер „једнократни презимена“ средњег вијека, Београд 2009, а која се може и пронаћи на https://unsa.academia.edu/EsadKurtovi%C4%87

    Одговори
  • SLOBODAN SILJAK

    Gospodine Bogdanovicu interesujeme prezime SILJAK dali imate ikakvih podatako o tome prezimenu ?

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Слободане,
    презиме Шиљак се спомње у Шематизму д/б за 1882 годину као слављеници три различите славе.
    1.Арх. Михаила славе у парохији Гласинац (Рогатица) и Љубија
    2.Ђурђевдан у парохији Брекиња (Дубица)
    3.Мијољдан у парохији Вареш (Високо)
    Пошто ниси навео која је слава твојих Шиљака, нисам навео села ових парохија, мада мислм да се ради о мом колеги из Пете, али неби да нагађам.

    Шиљак Луко, дућанџија, спомиње се 1836 године као турски поданик који је у вашош Ивањица, срез моравички у окружју ужичком доселио прије годину и по.
    -Др Тих. Р. Ђорђевић, Арховска грађа за насеља у Србији (1815-1839), стр 552; 1926. година

    Петар Мркоњић- Средње Полимље и Потарје, стр 342; спомиње да су Шиљци слављеници Аранђеловдана и да су дошли из Бличкова у мјесто Побрше, Лађане, Пушине, а Шиљци (Клајевићи) у Лађане, Бушње, Пљеваљско Поље и Ритошић.

    У Карловачком владичанству за 1893? Шиљци се спомињу као слављеници Никољдана, али, нажалост, није наведено у којој парохији.

    У Далмацији и Херцеговини нисам пронашао презиме Шиљак.

    Свако добро.

    П.С. Један поклон за Шиљке http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0

    Одговори
  • tejić dragan

    Poštovanje.Oprostite što sam uporan,ali sam se na ovoj stranici već jednom obratio,ali je to promakelo „kontrolorima“. Molim vas da u kraiška prezimena uvrstite i prezime Tejić ( žive u Lamovitoj (tejići) od 18oo i neke.Neznam tačno od koje godine.Molim vas još jednom da to ispravite i da mi ,ako znate, odgonetnete porijeklo prezimena. Još jednom hvala na razumijevanju.

    Одговори
  • SLOBODAN SILJAK

    Zahvaljujem na informacijam inace moja slava je djurdjevdan i nalazimo se u selu Donja Slabinja opstina Kozarska Dubica ako imate jos kakvih informacija o ovom djelu Siljaka molim vas da mi posaljete inace ja sam iz usmenih kazivanja dosao do 1812 godine i dalje nisam uspio posto nemam vise informacija a trenutno i pravim porodicno stablo pa mi svaka informacija dobro dodje unaprjed se zahvaljujem POZDRAV

    Одговори
  • Саша Милић

    Поздрав
    Молим за информације о пореклу породица:
    1. Милић, Брекиња, Козарска Дубица (Св. Јован)
    2. Буразор, Мирковац, Козарска Дубица (Св. Никола)
    3. Босиочић, Брекиња, Козарска Дубица (Св. Никола)
    3. Кос, Челебинци, Козарска Дубица (Ђурђевдан)
    Хвала унапред.
    Поздрав

    Одговори
    • Небојша

      О дубичким Буразорима је писао Владислав Скарић. Наиме, он тврди да је пронашао у Темнићу родове са овим презименом. Пореклом су из Топлице у Србији.

      Славе Никољдан, као и ови дубички.

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Саша,
        драго ми је што си се огласио, највише због Милића-Кнежевића на тромеђи Јелићке, Радосавске, Славићке, који се спомињу у Шематизму д/б за 1882 годину али не и у књизи – Презимена Срба у Босни, Ђорђа Јањатовића. Оно што вас веже јесте заједничка слава, Јовањдан. Вјероватно се ради о једној породици која се раселила, и све су прилике да су твоји Милићи одселили из Тимара у Брекињу. Ова тимарска породица је била доста богата у турском времену, гдје се из још непровјерени извора (народне приче) наводи да су били све кнезови од давнина, и тако су се прозваше и Кнежевићи, чије презиме данас носе.
        Милићи се више нигдје у Крајини не спомињу, а настањену су махом у централној и источној Босни, највише око Маглаја, Мркоњић Града, Прњавора, Тешња и Сребренице.
        Милића има и у карловачком владичанству који славе Јовањдан, али ово презиме славе још пет различитих слава, а још четири у митрополији дабробосанској.
        Милићи у Херцеговин , а славе Јовањдан, налазе се у Чопицама (Бобани), а већина их славе Никољдан и Лучиндан. У Херцеговини осим православаца, Милићи су и католици и муслимани.

        Презиме Милић први пут се спомиње у писаним документима 1421 године, из Гацка. У дубровачким архивским изворима наводе се Мрђеновићи као Милићи и њихови земљаци Прибисалићи …(Исто. фол, 331, 12 окт. 1421).
        Скоро стотину година касније, 1519 године, у дефтеру зворничког санџака, Милићи се спомњу као село, сада општина Милићи, ј/з од Зворника.

        О Босиочићима, Косовима, а можда и о Буразорима, мало касније

        Литература:
        -Шематизам дабробосански за 1882 годину
        -Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993.
        -Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000.
        -Карловачко владичанство, 1893.
        -Ристо Милићевић. Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

        Одговори
        • Саша Милић

          Хвала пуно на детаљном одговору. Покојни деда јесте говорио да се фамилија раније презивала Кнежевић, али није знао у ком тренутку је промењено.
          Поздрав!

          Одговори
          • Милорад Богдановић

            Презиме КОС

            Презиме Кос спомиње се у Шематизму дабробосанском за 1882 годину у парохијама:
            1.Лакташи, ако слављеници Трипуњдана
            2.Гудавац код Крупе, као слављеници Јовањдана
            3.Козарац у селу Божићи гдје славе Игњатије

            Али слављеника Ђурђевдана је највише, и то на простору Козарске Дубице, у парохији: Божићи, Брекиња, Влашковци, Двориште, Драксенићи, Дубица и Костајница. Ови слављеници још се спомињу у градској парохији Приједор, као и Лакташима и Змијању.

            У парохији Брекиња Ђурђевдан славе следећа презимена: Бурсаћ, Глигорић,Которановић, Ручнов, Ивковић, Грубљешић, КОС, Раниловић, Петровић, Кораћ, Бијелић, Црљеница, Егић, Шиљак, Тепић, Буразор, Бошчанин, Тубица и Зарић.

            Значи, ово презиме се нигдје више не спомиње о овако великом простору ове митрополије, осим сјеверно од Змијања ка Уни и Сави, куда су се кретале све миграције Срба ових крајева.

            Још да напоменем да је те 1882 године парохију Брекиња сачњавало 8 села и то:
            1.Брекиња, (28 кућа и 208 душа)
            2.Челебинц, (24-196)
            3.Јасење, (26-181)
            4.Мразовци, (16-90)
            5.Комљенац, (24-184)
            6.Суваја, (17-160)
            7.Покличани, (23-197)
            8.Побрђани, 28-197)
            Парохија није имала своју цркву а парох је био Јован Зечевић. Следеће 1883 године у овој парохији родило се и крштено 59 мушки и 44 женске дјеце. Вјенчано је 10 парова. Умрло 25 мушки и 28 женски особа.

            Да су Косови продуживали и још сјеверније, (са ових простора) као и на запад, може се видјету у Карловачком владичанству (1893) гдје се презиме Кос спомиње као слављеници Јовањдана и Ђурђевдана, али и они што се изјашњавају као римокатолици. Нажалост, овдје нису наведена мјеста тј парохије гдје се они налазе.

            У Херцеговини се само на једном мјесту, а то је Драчево (Поповско), спомиње један Косовић, који слави Ђурђевдан, дошавши овдје половином 19 вијека с Пожарног.

            Извори:
            -Шематизам д/б за 1882
            -Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор,1993
            -Карловачко владчанство 1893
            -Јевто Дедијер, Херцеговина

            Одговори
  • gordana devojacko milic

    Postovani gospodine Boogdanovicu interesuje me poreklo prezimena Milic iz sela Maglajani kod Laktasa , slave svetog Nikolu

    Одговори
  • Gordana devojacko Milic

    Postovani gospodine Bogdanovicu interesuje me poreklo prezimena Milic iz sela Maglajanakod Laktasa , slave svetog Nikolu

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Гордана,
      Милићи који славе Никољдан спомињу се 1882 године у парохији Бањалука и Бошковићи, Брекња (Дубица) који још славе и Јовањдан, као и у парохији Бољанићи код Маглаја.
      (Шематизам д/б за 1882 годину)

      Горе у претходном тексту спомињу се Милићи, па можда нешто пронађеш што те још интересује.

      Одговори
  • Snježana Jelavić

    Dobar dan,
    pripadam obitelji Stričić. Moj pokojni otac Mile (1927.)rođen je u Kozinu. Njegov otac, a moj djeda zvao se Špiro i oženio je Soku Sudžuk kada je ona imala 15 godina, a djed 50. Izrodili su 6 djece.
    Po usmenoj predaji Stričići su porijeklom iz dubrovačkog zaleđa. Za vrijeme turske bavili su se trgovinom iznoseći izvan dubrovačkih zidina višak hrane i robe koja je dolazila u luku velikim brodovima. Ne pristajući na pravo prve bračne noći, muški članovi obitelji ubijaju agu, otimaju djevojku i bježe prema unutrašnjosti. Istražujući, došla sam do podatka da prezime nije izvorno Stričić već je izmjenjeno u jednom slovu (ž u č). Moj otac je za života govorio da mi ne pripadamo niti jednom Stričiću iz sela Stričić već da smo bili zaseban „klan“.Braća moga oca oženili su Vid-Stoju Džurić, a Jovo-Desu Karan. Sestra Dragica udala se za Branka Petrovića, a Stoja Đurađa Majkića. Svi osim Stoje i Đure 60.-ih godina odlaze živjeti u Vrbovu pokraj Nove Gradiške, a Stoja nakon ovog rata odlazi u Vojvodinu, a sjećam se kako smo slavili Đurđevdan kao krsnu slavu.
    Moja obitelj Stričić, iako broji veliki broj članova, ima samo jedno muško dijete tog prezimena. Ženska djeca rađala su mušku, a muškarci dobivali žensku.
    Gospodine Bogdanoviću, molim da potvrdite ili pobijete gore navedeno.
    Srdačan pozdrav,

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Сњежана,
    хвала вам на овако искреном интересовању за коријење своје.

    Немам ја толику храброст да потврдим или демантујем ваше наводе, јер има ту по мени неколико нејасноћа, па вјероватно када би ви мени одговор послали, онда бих се могао изјаснити.
    Прво, нисам, пронашао да у селу Стричићи спомиње се и истоимено презиме. Спомињу се Стрике и Стричевићи код и у Бањалуци, слављеници Ђурђевдана.

    Пошто је ваше дјевојачко презиме Стричићи, а које се спомиње 1882 године (Шематизам дабробосански) у селу Козин код Мајкић Јапре, гдје је било 19 кућа и 144 душа, као и недалеко у Дубовику, вјероватно сте презиме добили по мјесту одакле сте дошли (Стричићи), а до тада сте вјероватно имали друго презиме. Осим у Дубовику и Козину, ваше презиме се више нигдје не спомиње у Крајини и митроолији дабробосанској при крају 19 вијека.

    Презиме Стрижић се не спомиње на овоме подручју.

    Свако добро вам желим, и останите и даље са нама.

    Одговори
    • Snježana Jelavić

      Poštovani,
      vrlo rado ću ostati u komunikaciji s Vama. Meni je toliko žao što se moje djevojačko prezime više ne spominje u kraju odakle je moj otac rodom. Gore u Kozinu sam provela najljepše vrijeme svoga djetinjstva, zajedno sa svojom braćom i rodbinom. Moje djevojačko prezime će nestati kao što nestajemo svi mi i to me čini izuzetno žalosnom. Početkom ovog rata odlazila sam u Lušci Palanku kako bi ishodovala neke dokumente za oca, odnosno za sebe. Dakle, moj tata je upisan u tom gradu. Željela bih Vam reči da je moj djed Špiro i muškarac imenom Simo Sudžuković, kao mlad otišao u Ameriku, vratio se u Kozin i u poznim godinama oženio baku koja je bila kako sam već navela stara svega 15 godina. Vratio se kao bogat čovjek. Sve zarađeno pretvorio je u zlato i taj zavežljaj držao na tavanu. Djeci je zabranio da odlaze na tavan, a moj otac koji je bio drugo dijete po redu je ipak otišao gore. Na tom zavežljaju je bila zviždaljka i on je počeo puhati u nju. Kasnije, a tada on nije mario za to, djed je te predmete stavio u orah koji je stajao pred kućom. Bio je to orah u koji je grom udario i raskolio ga. Otac je pričao kako su kasnije vidjeli veliki kamen u tom rasjeku. Iza II. sv. rata neki vojvođani su dolazili u taj kraj i kupovali građu. Orah je prodan…..
      Pretražujući i želeći doći do što više podataka o svojim korjenima pronašla sam još jedan podatak. Neznam točno godinu, ali radi se o 1750.-im godinama jedan član mojih predaka postao je kanonik splitsko-dalmatinski.
      Ja znam, jer sam listala i čitala, da vi istražujete prezimena koja potječu iz kraja gdje je moj otac rođen. Moj otac je bio nepročitana knjiga, vrlo rijetko je govorio o sebi. Ipak, kad je upoznao moju majku davne 48. godine za sebe je govorio kako je krajišnik. Bio je oficir. Iako živim u RH nikada nisam zatajila svoje porijeklo.
      Vaša Snježana

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Да Сњежана (и моја ћер – тако се овдје вели, тако име носи),
        свака судбина је посебна и дирљива прича, и зато се несмије заборавити, треба је записану оставит, да буде опомена онима што стасају иза нас. Али, кад се живот воли, и радује се свакој ситници, памте се само добре ствари.

        Останите и даље са нама и свако ваше јављање, као и велики број наших посјетилаца, доноси и нама нова и богата сазнања.

        И на крају један мали поклон од мене http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0 , макар у неким посебним тренутцима, који ће вас повезати са родним крајем и „ђедовином, које нема ниђе љепше на свијету“

        Свако добро.

        Одговори
  • Милорад Богдановић

    БОСИОЧИЋИ, сл. Никољдан

    Босиочићи који славе Никољдан, спомињу се 1882 године у парохији Брекиња ( а такође и још једни Милићи) и Двориште код Дубице. Ово презиме још се спомиње у парохији Зеница, али слава им је Ђурђевдан. У централном дијелу Босне око Високог и Сарајева, Никољдан славе Босиљчићи, а Босиорчићи у Колунићу код Петровца славе Јовањдан.
    (Шематизам д/б за 1882 годину)

    Презиме Босиочић нисам пронашао да се игдје више спомиње.

    Одговори
  • Бојан

    мој отац је Гојко Видовић, деда ми је Десимир Видовић, прадеда Ђурађ или Ђуређ Видовић, из села Машићи и Душаново (пре рата 1992 се звало Шибић хан), општина Градишка, Република Српска, Славимо Св. Николу. Ако имате какве информације о пореклу. Хвала

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Бојане,
      ево са мањим закашњењем покушаћу да ти макар мало помогнем у твоме интересовању за презиме Видовић, који славе Никољдан.

      Презиме Видовић спомиње се у Шематизму дабробосанском за 1882 годину у парохији Машићи као слављеници Никољдана. Тада је у селу Машићи било 90 православних кућа и 654 душе.
      Видовићи , никољштаци, спомињу се још у парохији Бугојно, Вагани герзовачки, Власеница, Доњи Вакуф, Драговићи прњаворски и Чечава протопрезвтерат тешањски.
      У овој црквеној књизи Видовићи се воде као слављеници 14 различитих слава и махом су распрострањени по читавој дабробосанском митрополији.

      У Карловачком владичанству за 1893 годину Видовићи се воде као слављеници Јовањдана, Ђурђевдана, Аранђеловдана, Никољдана, а спомињу се и као римокатолици.

      Видовићи у Далмацији који славе Никољдан спомињу се у Стрмици а који су овдје доселили око 1780 године из Равних Котара. Око 1920 године у Стрмици је било 12 кућа Видовића. Да ли их и данас има, неби знао рећи.

      Наравно, презиме Видовић се спомиње и у другим крајевима, па ако те интересује, посјети нашу дигиталну билблиотеку и много тога ћеш сазнати.

      Свако добро.

      Извори:
      -Шематизам д/б за 1882
      -Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни,Сомбор 1993
      -Карловачко владичанство за 1893
      -Александар Бачко, Породице далматинских Срба, Београд 2008

      Одговори
  • Ranko GLIGIĆ

    Molim sviju koji nešto više znaju o porijeklu prezimena GLIGIĆ bez obzira s koje strane Kozare se nalazi da op tome nešto napišu

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Ранко,
    твоје презиме је махом распрострањено на подручју Сребренице и Поткозарја, као и великог броја презимена ових простора.

    Глигићи се спомињу у Шематизму д/б за 1882 годину као слављеници осам различитих слава: Аврамије, Алмпије, Миољдан, Стевањдан, Ђурђевдан, Ђурђиц, Јовањдан и Никољдан.

    У Поткозарју и околини Ђурђевдан славе у парохији Агићи и Демировац; Блашко и Бошковићи; Градина и Козарац; Милошево Брдо-Грабовица;
    Јовањдан у парохији Бистрица и Верићи; Драксенићи.
    Никољдан у парохији Двориште, Добрљин, Костајница и Читлук.

    Свако добро.

    Одговори
  • Borislav Subotić

    Поштовани, моје презиме је Суботић, и заиста мало знам о мом поријеклу. Од расположивих података имам те да је мога покојног прадједа Срету, који је рођен 1910. године, као бебу мајка донијела из села Милошево Брдо, са подручја Градишке, у село Мирковац, општина Дубица. Он је погинуо 1933. године, а иза њега је остао мој покојни дјед Никола, који је тада имао пар мјесеци старости, и моја породица је једина са таквим презименом на подручју Кнешпоља. Молио бих Вас да изнесете што више података о мојим прецима и презимењацима Суботићима са подручја Милошевог Брда, јер онај ко нема прошлост не може имати ни будућност. Унапред захвалан!

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Бориславе, о презимену Суботић има доста тога да се напише, али када нам не наведете макар славу коју су славили, или славе, онда је то врло тешко.

    Зато, о Суботићима из Милошевог Брда могу само написати да се спомињу 1882 године у црквеној књизи Шематизам митрополије дабробосанске као слављеници двије славе, Јовањдана и Часни верига.
    За који дан овдје-Завичај, можеш прочитати препис за парохију Милошево Брдо и Грбавце.

    Свако добро.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
    За првојављеног господина Борислава Паспаља, неколико појашњења у вези са пореклом назива презимена ПАСПАЉ – 1. реч паспаљ је стара српска реч. Најпре сам њено значење открио у једном од речника, а означава МЕКИЊЕ. На другом месту означава врло ситан прах од брашна код мељаве. На трећем месту означава отпатке при гребенању лана или конопље, на четвртом месту означава отпадак од дрвета, пиљевину, на петом месту пегавог човека итд. Значи, родоначелник овог презимена се некада бавио неким од наведених послова. ПАСПАЉИ су настали највероватније од потомака ускочког попа Јована Малешевца моји је пребегао у Хрватску, где има и највише породица овог презимена.

    Одговори
  • Mirjana Trajkovic

    Postovani! Odusevljena sam Vasim trudom i zeljom da svima izadjete u susret i obogatite nasa saznanja o dalekim pecima. I mene zanima poreklo mog devojackog prezimena koje je retko RASTOKA, moj pokojni tata DUSAN rodjen je u Donjoj Marickoj kod Prijedora , slava je Djurdjevdan. Ako mozete da mi kazete kako je nastalo prezime i odakle vodi poreklo. Ujedno me zanima i mamino devojacko prezima SAULA sa Korduna blizu Vojnica selo Lisine, Srdacan pozdrav Mirjana

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Хвала Мирјана на тако лијепим ријечима и, одмах на почетку прими поздрав из свог родног краја и земљака из Јелићке родом.

    Па нису баш РАСТОКЕ тако непознате и необичне.

    Још 1469 године спомиње се „насеље Растока у нахији Самобор гдје је живјело седам кристјанских породица. Имена домаћина породица су: Јелоња, Радух, Радељко, Вукса, Миливој, Радаш и Перинко. Становници овог насеља у десет наредних година смањивало се, а тај податак биљежи нам најстарији дефтер (стр 316) наводећи девет имена домаћина породица“. „Данас је то насеље Бастаси код Фоче, раније звано Растока“. Књ: „Сумарни попис санџака Босна 1468/69″; стр 115, 331.

    Такође, овдје се спомињу презимена као што су Радић, Вукић, Десница, Голубић, Романовић, Крчмар, Даничић, Тошић, Божанић, Павловић, Бабић, Радоњић,Јањић, Поповић… као и називи села: Костајница, Мелина, Срб. Бистрица, Врховина, мезра Кнежпоље, Моштаница, Врановина… итд, те 1469 године.

    Село Растоке налазе се и данас у Банији код Слуња, гдје је већина становништва досељено са подручја Подкозарја.

    Презиме Растока спомињу се поред Марићке и у парохији Козарац, који такође славе Ђурђевдан. Књ:“Шематизам митополије д/б за 1882 годину“.

    О Шаулама, можда касније, или ће неко други писати о њима.

    Свако добро, и останите и даље са нама.

    Одговори
  • Milan Pajic

    Postovani gospodine Bogdanovicu,

    Zanima me poreklo prezimena Pajic. Deka i baka su mi rodjeni u Atenici i Zablacu kod Cacka. Jos kao malom decaku, secam se da mi je pricao da smo poreklom iz Hercegovine ( ukoliko se dobro secam- kao i da smo jednom menjali prezime u Polic). Na internetu takodje nisam uspeo naci nikakve informacije. Hvala Vam najlepse na pomoci.
    Unapred zahvalan
    Milan
    Sydney Australia

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Поштовани господине Милане

      У писаним документима пронашао сам презиме Паић из 1827 године, што се може видјети и прочитати у књизи Др Тихомира Р. Ђорђевића – Архивска грађа за насеља у Србији; Београд-Земун 1926, или ново издање књ. Насељавање Србије, едиција Корени.

      У писму Василија Поповића од 19 маја 1827. из Чачка, налазе се имена људи који су пребјегли из нахије Пазарске у нахију Пожешку, гдје се под бројем 9 и 10. спомиње Милош Паић и Миљко Паић, стр 474 (492)

      На страни 486/9 (504/7) налази се списак пореских обвезника „у Срезу Трнавском Окружју Чачанском“ , упућен 16 јануара 1737. Кнезу Милошу, гдје се у селу Атеници спомиње под р.бр. 44, 45 „Ђоко Галоња и Старица удовица, старинаци, имају куће, нису у пореском тевтеру,….“ За Галоњу у примједби стоји “ Ушао жени у кућу и држи баштину свог шурака“.
      Под бр 46. спомиње се „Раденко Радичевић из села Заблаћу“ који је исто старинац .

      Овдје се такође спомиње и презиме Полић, стр 244/5 (262/3), гдје 9 марта 1837 Јован Мићић са карауле на Кокином Броду (Дрина) пише Кнезу Милошу: “ Кад сам у Мокру Гору дошао изађе преда ме она два Полића: Мјаило и Бућа, који су још лани из Турске овамо прешли и у Соколску Нахију, у селу Велешу, се намјестили“ … Нах. Ужичка
      Затим, 22 марта 1837 пише из Чачка дивизиони генерал Јован Обреновић Кнезу Милошу: „Лаза, иначе Бућа, и Мијаило браћа Јанковићи (Полићи), родом из Кратова, Нахија Нововарошка у Турској, а сада живећи од 1835 год. у Постињу, Окружју Подринском имали су једног брата заоставшег у Кратову“…
      „Данас 20. т.м. испитана су браћа Лаза и Мијаило Јанковићи (Полићи)… који су 5. т.м. преко границе наше у турску државу у село Кратово, Нахија Нововарошка, прелазили и волове Ђоке Полића из Кратова у предел овај претерали“
      Испит над Лазом Полићем. “ Име ми је Лазо Полић, година ми је 30, из Постиња сам, Среза Азбуковачког, Окружја Подринског, био сам буљубаша на караули Црнчанској… Ђоко Полић, наш рођак,…“.

      Ето , за почетак биће ти сасвим довољно и занимљиво да наставиш даље, а ако затреба ту смо.

      Свако добро.

      Одговори
  • sale

    Interesuje me o Majkićima, selo Donje Vodicevo, opstina Novi Grad (bivsi Bosanski Novi). Njihova slava je Djurdjevdan, znam po pricama da su starosedeoci….

    Veliki pozdrav

    Одговори
  • Majdanac

    Postovani gospodine Milorade.
    Imam jedno pitanje. Odakle poticu Majdanci? U samom gradu Gradiska, ima porodica Majdanac i pravoslavaca i muslimana. To mi je malo nejasno, pa ako znate nesto o tome da mi objasnite.
    Hvala unaprijed.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Нисам сигуран да се за сада може пронаћи тачан одговор на ваше питање али, све су прилке да носиоци овога презимена потичу из околине Бронзаног Мајдана, који су старо презиме замјенили мјестом одакле су дошли а своју славу задржали.
      За муслимане из Орахове могле су се чути кроз приче да „имају родбину у Ораови код Саве“ а за Србе на простору Лијевча поља па до Градишке и Српца, то се може видјети у доста писаних докумената, јер тај простор је био „пролазна станица“ за селидбу у Славонију.

      Гледајући да се ово презиме спомње у Шематизму за 1882 годину у парохији Драгељи и Градишка, гдје славе Стевањдан и Никољдан, као и у Приједору гдје славе Ђурђевдан, долази се до још чвршће претпоставке да су са простора тимарског или змијањског подручја гдје су ове славе доста заступљене.

      Добро би било да се мало позабавиш тиме кроз приче старијих особа, па ако нешто више дознаш, подари то и нама.

      Ја сам родом с тога краја, па засигурно ћу вас упознати ако дођем до нових сазнања.

      Свако добро и останите и дање са нама.

      Одговори
  • vasa mijuk

    Postovani, moji pretci i rodjaci su iz sela Citluk kod knezice. Voleo bih saznati poreklo tog prezimena. Unapred vam se zahvaljujem Vasa Mijuk

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Васо, презиме Мијук је необично и ријетко. Нисам пронашао да се игдје више спомињу него у парохији Читлук, којима је слава Ђурђевдан. То сам пронашао у Шематизму д/б за 1882 годину у нашој Дигиталној библиотеци http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/, гдје бих ти препоручио да посјетиш и вјероватно ћеш можда имати више среће и пронаћи нешто више о својима претцима.

    Свако добро и останите и даље са нама.

    Одговори
  • Goran Kondic

    Gospodo,

    zovem se goran kondic, pokojni otac mi je rodjen u stratinskoj blizu bronzanog majdana pa me interesuje odakle poticu kondici? slava nam je nikoljdan, otac mi se zvao todin, djed lazar a pradjed jovan!
    isto me interesuje porjeklo sa majcini strane, djevojacko prezime joj je cunjak a djed se zvao ratko iz sela krivaja blizu omarske
    hvala unaprijed

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Горане, незнам која си генерација, али о Кондићима као и већем броју презимена са простора некадашњег Тимара, тешко је тачно одговорити од када су овдје.
    Моја је предпоставка да смо на овоме простору „и прије Турака“ како се у старија времена говорило, мада у ова „електронска“ све се више чује прича да смо из Црне Горе и Херцеговине, што се тешко може уклопити са доступним писаним документима.
    Али, предложио би ти да посјетиш наш Српски ДНК пројекат http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/, као и наш Форум, и много тога биће ти јасније.
    Свако добро, земљаче.

    Одговори
  • Борис

    Е вала, свака вам част …

    Па да се и ја представим наиме презивам се Дошеновић, слава нам је Ђурђевдан. Прађед је Милан, ђед Милош обадвојица су одрасли у Босанском Милановцу с тим да ми је ђед сишао са брада у Здену општина Сански Мост.

    Отац ми је рођен исто у Санском Мосту као и ја и све до 1995 смо живјели тамо. Усљед ратних дешавања смо се настанили у поткозарју тј. Приједору. Од имовине имамо још неких 150дулума на Б. Милановцу практички шума, док је кућа у Здени продана.

    Оно што сам ја видио има и старосједиоца поткозарја и Дошена а богами и Дошеновића с тим да се и ја сматрам једним од њих јер практично сам одрастао у Приједору. Ето толико…

    Одговори
  • ПЕТАР

    Поштовани,
    занима ме да ли постоји веза презимена Милешевић са презименима Крнета, Крнетић пошто им је заједничка слава Св, Тома /Томиндан/.Наиме у неком магловитом породичном сећању код нас Милешевића из Мале Крупске Рујишке тврди се да смо се раније презивали Крнетићи и да смо се доселили из Лике.

    Унапред захвалан Перо Милешевић

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Петре, увјек је пожељно и корсно саслушати старије особе и прибиљежити њихове приче. Можда се у даљим претраживањима дође до потврде овога предања.
      Читајући Шематизам д/б за 1882 годину , за сада најстарије црквено дјело гдје се спомињу парохије, славе и презимена ове митрополије, у парохији Руишка спомиње се презиме Милошевић и Кутлија који славе Томиндана, а у парохији Добросело Крнетић, Ђурић и Љепоја. Томиндан још славе Крнета у парохији Крупа, Дубовик, (Х)Ашани; Ивањска-Крнетићи.
      Милошевићи који славе Томиндан спомињу се још у парохији Бањалука, Костајница и Читлук код Дубице.

      Одговори
  • Miron Jaksic

    Postovani, sta je sa prezimenom Jaksic. Mi smo iz sela Johova kod Dubice.Slavimo Lazarevu Subotu. Isto me interesuje prezime Jovanic, iz Gornje Suvaje kod Srba. Slava je Djurdjevdan. Hvala puno.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Јакшићи славе 12 различитих слава у митрополији д/б, а Лазареву Суботу само у парохији Костајница. У парохији Ведовница, те 1882 године, спомињу се презиме Лукач, Јанкић и Рацковић, али не и презиме Јакшић, што не значи да их тада овдје није било, јер, доста је примјера гдје су презимена изостављена.

      Јованићи славе седам различитих слава. Велика већина слави Ђурђевдан и то на простору западно од Врбаса ка Крајини.
      Јованићи у парохији Печеногорци код Прњавора славе Лазареву Суботу.

      Одговори
  • Branko

    Postovani,
    Interesuje me prezime Savic. Postoji nekiliko porodica u Milosevom Brdu, Opstina Gradiska- slava je Djurdjevdan. hvala

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Савић спомиње се 1882 године у парохији Милошево брдо као слављеници Ђурђевдана.
      Ђурђевштаци су и најбројнији слављеници презимена Савић који славе у 34 парохије митрополије д/б 1882 године. Ово презиме је настало од имена Саво, па зато је толико присутно, и поред Ђурђевдана, славе још 25 различитих слава.

      Твоји Савићи, као и велика већина презимена са простора Козаре и Лијевче поља, могло би се повезати са презименима Тимарског и Змијањског простора, гдје су настањени вијековима.

      Одговори
  • Билић

    Poštovani,interesuje me prazime Bilić iz Kršalja,opština Novi Grad,slava Sveti Nikola.Hvala

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Билић који славе Никољдан спомиње се 1882 године у парохији Брекиња и Видовица; Дубовик; Драговић (Прњавор); Угодновић (Тешањ); Кошутница (Рогатива); Доњи Вакуф и Оборци код Бугојна. Ово презиме слави још девет различитих слава.
      Презиме Билкић спомиње са на простору Бугојна у парохији Бугојно и Рогоушац, гдје се слави Јовањдан.

      Одговори
  • Dobrijević Nada

    Poštovani, uživala sam čitajući vaše odgovore i komentare i mnogo naučila o kraju u kome živim. Ono što me zanima i što se nadam da ću dobiti odgovor jeste porijeklo porodice Dobrijević iz Donje Ćele kod Prijedora, slava Sveti Jovan i po tome se razlikujemo od većine Dobrijevića o kojima sam čitala i na ovom sajtu i drugim forumima.
    Unaprijed Vam se zahvaljujem.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Изгледа Надо да ћу вас разочарати, јер, о вашем презимену и слави за сада ништа ново не могу да напишем. Вјероватно сте посјетили http://www.poreklo.rs/2012/03/07/dobrijevi%C4%87/ .

      За утјеху, да споменем, презиме Добријевић спомиње се 1443 године у дубровачким архивима, као и презиме Добрић 1335 године. Презиме Добриевић имало је и свој грб, из породице Војводства светог Саве у фојничком грбовнику – Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве,Гацко, 2000.

      Останите и даље са нама, и ако може, испуните ми једну жељу, пишите ћирилицом.

      Одговори
      • Dobrijević Nada

        Hvala na odgovoru, pokušaću da potražim odgovore u Crnoj Gori, jer jedan od učesnika u diskusiji povezuje prezime sa selom Mali Zalaz i Dobrosko selo iznad Kotora. Pošto sam čitala Šematizam za područje Rakelića kojima je Donja Ćela pripadala , mislim da ja navedeno pogrešno prezime Dragojević umjesto Dobrijević. Po zanimanju sam geometar, i imam uvid u gruntovne karte za to područje te sam vidjela prezime Dobrievic na njima na području gdje naša porodica živi u to vrijeme. Karte su nastale u periodu od 1882 do 1888. Što se tiče ćirilice, rado bi Vam ispunila želju, ali sam stvarno u tom dijelu neznalica za kompjuter. Ćirilica mi je inače u svakodnevnom životu osnovno pismo.

        Veliki pozdrav iz Prijedora od porodice Dobrijević

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Да, има доста тих података о Добријевићима, али потешкоће ствара повезаност са славом који ваше презиме слави, мада и ту треба доста опрезности, јер врло често је долазило до измјена.

          Када сте споменули приморје, наводим вам један примјер из књиге Петра Ашкрабе Загорског, Србија…,Загорје, 2008, стр 359, 360. „Обрад Добријевић, дукатник на земљи Вукашина Гргуревића изазвао је почетком 1450-е године „упад Вукашинових људи и пљачку околних дубровачких села, нарочито Трновице“. Или, „Добријевићи у Дробњаку (Доња Бијела) су од Вуловића. По предању Мискини код Требиња (крсна слава Шћепањдан) воде порјекло од Добријевића из Мирца (Ловћен)… Ваља рећи да су се Добријевићи на овом подручју (Шума требиска) појавили за доба Павловића и за доба Косача и да су родом из Загорја (Калиновик и околина) и Хоче у којима се помињу знатно раније“.

          Пошто сте по струци позавалац карте, препоручио бих вам , наравно ако већ нисте, до погледате аустиску војну карту http://mapire.eu/en/map/hkf_75e/?zoom=14&lat=44.92013&lon=16.74738, као и простор гдје се све спомиње презиме Добријевић.

          А што се тиче наше ћирилице, посјетите http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0 и засигурно, када се будете поново јавили, писаћете ћирилицом.

          Свако добро, Милорад Богдановић, рођен у селу Јелићка, живи на Пећанима.

          Одговори
          • Милорад Богдановић

            Ето, ја се расприча па заборавих оно што сам прво желио да вам препоручим. Посјетите наш Српски ДНК пројекат http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/, укључите се са нама, сазнајте своју халпогрупу, и много тога ће вам бити јасно око вашег коријена.

            Одговори
  • Dobrijević Nada

    Много Вам хвала за овај линк за карту, одлична је.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Препоручио бих нашим цјењеним посјетиоцима да прочитају књигу Миливоја Родића, Кнежица у Кнешпољу, 2006.
    https://drive.google.com/file/d/0B6JBktgoNrJWTWwtUERwSGdCcTA/view?usp=sharing

    Одговори
  • Valentina

    Postovani,
    Moje devojacko prezime je Vrabac i slavimo Sv.Georgija.Moji roditelji,majka mi vodi poreklo iz porodice Ratkovica,otac joj je Dusan a majka Danica( rodj Sibarevic iz Piskavice),poticu iz sela Gradina z.p.Omarska,parohija Jelicka.Naime svi rodjaci Vrabci slave sv.Nikolu( koja je nasa preslava) jedino nasa porodica proslavlja Djurdjevdan.Pokojna baba Jela(rodj. predojevic od majke Makivije,za oca nisam sigurna)mi je pricala da se neki nas predak koji se navodno prezivao Konjevic,prizeto i doneo svoju slavu a uzeo nase prezime.Jedino sto znam da mi se pradeda zvao Ostoja a prababa Bjelica.Posto na prostorima bivse SFRJ ima Vrabaca i medju kataolicima i muslimanima,pitam se odakle vucemo korene.Nosim se mislju da uradim porodicno stablo, obzirom da smo svi u rasejanju pa da neka nasa buduca pokoljenja znaju ko su i odakle su.
    Hvala unapred!

    Одговори
  • Valentina

    Izvinjavam se sto nisam pisala cirilicom jer sa uredja sa kog pisem nemam tu opciju.
    Pozz

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Валентина.

    Да ли бих могао знати која су генерација ваши родитељи? , пошто је и моја мајка Невенка (1930-2014) рођена Ратковић од оца Новака (1900-1941 син Јована и Стане, и мајке Милице (1900-1958) кћи Даничић Вука (од оца Илије 1807-1898) и Анђе. Питам, зато што мих вам можда могао помоћи код прикупљања података о породици Ратковић.

    Пошто ми је данас свечан дан, ћерка ми се удаје, само сам на час се овдје затекао, чуће мо се вјероватно иза неђеље, јер сутра се и у Лукиће на Славу ићи мора.

    Да, јеси ли проубала подесити ћирилицу преко http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0

    Одговори
  • Valentina

    Postovani Milorade,

    Kao prvo zelim cestitati udaju Vase cerke i neka joj bude sretno!Kao drugo,pisem sa iPoda i tu nemam opciju „srpska cirilica“ali kad budem imala priliku da pisem sa kompjutera bice i cirilicnog pisma i kao trece,bas je interesantno da smo“zemljaci“i to iz iste familije.
    Moji roditelji su Borka Ratkovic,udata Vrabac,rodjena 1944 god.od oca Dusana Ratkovica (19__-1974)i majke Danice,rodjene Šibarevic(Piskavica)(1913-2007),Za dalje pretke ne znam,pominjali su nekog Nikolu msm da mi je on pradeda i neku Staku koja je bila toliko hrabra da je ubila Turcina(mit ili istina?)Otac mi se zove Drasko Vrabac rodjen 1943 god.od oca Stojana (1923-1991) i majke Jele rodj.Predojevic(Gradina,1921-2008)Pradeda mi se zvao Ostoja Vrabac a prababa Bjelica.Kao sto rekoh u prethodnom postu,slavimo Djurdjevdan i to nam je doneo u amanet davni predak koji se navodno prezivao Konjevic a potom uzeo nase prezime Vrabac.Svi ostali Vrapci iz dela Gradine koje zovu Jezero slave Sv.Nikolu.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Валентина, Валентина.

      Код тебе је толико тога бурно али неповезано да се приче и писани податци никако повезати не могу.

      У матици умрлици и крштеници парохије Јелићи (Јелићка) твоја лоза Ратковића са мајчине стране спомиње се (до 1910 године ) презименом Стакић-Ратковић. Нпр. Мирјана Стакић-Ратковић рођ. 1827. гоине, умрла 7.12. 1905 у 78 години, од оца од оца Дамјана и СТАКЕ Стакић-Ратковић, им сина…? затим, Ратковић-Стакић Цвијо и Цуја, бр. куће 38. 10.6.1902 добили сина Стојана.
      За ту причу о СТАКИ АЈДУКУ, и ја сам чуо као дјете а то су ми потврдили и јуче у Лукићима. Можда су ти Ратковићи и прозвани Стакићи по жени која се побунила против турског зулума и „прве брачне ноћи-бегове одгије“.
      Вјероватно ће требати још времена да се ова мајчина лоза разјасни до краја.

      А што се тиче очеве стране, ту баш није толико замршено.
      Вјероватно да су приче „с кољена на кољено“ истините и да се неко од Коњевића приженио доласком у породицу Врабац у Градини. Доста је таквих случајева . У овом случају уљез је задржао своју славу али се презимена свога одрекао.

      Баш је овај твој случај доста интересантан и вјероватно да ћу се још позабавити тиме. Али, ако се ви, као и остали наши Ратковићи и Градинци придруже, свакако да ће поново оживјети сјећања из приче о СТАКИ АЈДУКУ.

      Свако добро.

      Одговори
  • Branislav (Branko) Rakić

    Znam da mi se deda zvao Djordjo Rakic, njegov otac Cvijan, iz okoline Petrovca. Takodje znam da mi se baka zvala Roksanda rodjena Novaković, cerka prote Nikodima Novakovica. Slava mi je Djurdjic. Voleo bih da saznam nesto vise ako neko nesto zna.

    Одговори
    • Небојша

      Ракића је било у Колунићу (околина Петровца):

      Ракић — двадесет четири куће. Славе Јовањдан. Они су од корена Бањачког. Био неки Раде Бањац, мален растом. Прозову га Рако, а његове потомке Ракић. Он се пресели из Дринића у Ведро Поље под „Ракића Косу“. Његов син Јандрија пресели пре 100 година с породицом у Колунић. То је први и најстарији Ракић, јер истом од њега као Ракина сина, долази у употребу новонадевено презиме. Јандрија је сахрањен у колунићком гробљу. На гробнпм крсту му пише. да је роћен 1758. г., а умро 1863. г. — Сви су Ракићи до 1876. г. живели у једној задрузи. Сад их је у Колунићу 24 куће. А неколико их се одонда још одселило којекуда.

      У Колунићу је било и Новаковића:

      Новаковић — пет кућа. Славе Никољдан. Четири од њих населиле 1814. г. из Биочића у Далмацији, пета дошла из Лике пре 120 година.

      Извор: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925

      Да ли је неко од петровачких Ракића и Новаковића заинтересован за днк анализу?

      Одговори
  • Валентина

    Поштовани Милораде,

    Што се тиче мојих Ратковића,стара кућа у којој су рођени деца Душана и Данице је била у делу села које зову Стакићи.И да истина је да су њих ,Ратковиће,до неког времена звали СТАКИЋИ(биће да је због те СТАКЕ-АЈДУКА.
    Мој деда је имао рођеног брата који се звао Стојан(њега смо звали Стока) а његова жена Доста и имао је кућу одмах поред куће мог деде.Нажалост мог рођеног деду,кога нисте навели као сина Цвије и Цује, нисам упознала али деда Стојана’-Стоку јесам.Тако да ће бити да су ми тај Цвијо и та Цуја прадеда и прабаба, по мајци,јер она се заиста сеца само бабиног имена Цуја,па је звали Цујка.
    Но мене интересује,да ли имате неке податке,одакле су дошли ти моји Врабци (одакле им то презиме) и Ратковићи баш ту у Градину?

    Срдачан поздрав

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Валентина,

      Ја немам толику храброст да ти кажем и напишем одакле су дошли твоји Коњевићи, Врабци и Ратковићи, ал засигурно се зна да су овдје били прије почетка 18. вијека када се са ових простора селило за Славонију. Тада је овај простор, звани Тимар, био доста насељен.

      Сва ова презимена су настала из звања и имена, тако да су прије тога имали друго презиме.

      Зато, моја је препорука да се не жури око истраживања свога коријена, као и да у нашој Дигиталној библиотеци можеш много тога пронаћи и сазнати о својим корјенима.

      Свако добро, а ако желиш, јави ми се на е-мајил milorad.bogdanovic@yahoo.com

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Валентина

        Треба ми твоја помоћ. Распитај се и јави ми ако сазнаш било шта о Стани Врабац која је рођена између 1890 и 1900 године удата у Шариће а преудала се око 1933 године у Лукиће. Мене занима да ли је била удата за Стојку или Остоју Шарића, или име било кога од њене дјеце. То ми је потребно, јер при крају сам завршетка књиге „Родославље јелићана“, па да не би изоставио нешто, ако неко може да ми помогне. Може на горе постављени е-маил или овдје .

        Свако добро.

        Одговори
  • Милорад Богдановић

    Данас је на засједању Међувладиног комитета за заштиту нематеријалног културног наслеђа при Унеско породична слава увршћена на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства, што преставља први упис културних добара из Србије на ову листу..

    http://www.nspm.rs/hronika/unesko-srpska-slava-uvrstena-na-listu-nematerijalnog-kulturnog-nasledja.html

    Одговори
  • Bozo Timarac

    Postovani , dali mi mozete pomoci oko mog prezimena i porekla odakle smo. Otac Stojan, djed Janko i slavimo Sv Pantelejmona. Selo H. Slabinja, opstina H. Kostajnica ( sada H.Dubica). Znam da u potkozarju ima dosta prezimena Timarac ali nismo rodjaci( familija) Ako bilo sta pronadjete bio bi zahvalan da mi javite. Hvala unapred!

    PS; Dali smo imali mozda neko drugo prezime?

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Јесте Божо.
    Ви сте као и велика већина Срба на костајнички простор дошли са простора Тимара и Змијања. Преласци су били у мањим групама, тј селили су се појединци из породице чија је већина остајала на старом огњишту. Тако је из Тимара (простор у равничарском дијелу ријеке Гомјенице, јужно испод Козаре) отишао у Слабињу (истоимено село Козаре) један од чланова твоје старе породице. Пошто су у Слабињи вјероватно већином били са простора Козаре, прозвали су твоју породицу Тимар(ац), замјенивши старо презиме које одлази у заборав.
    Вјероватно да сте преселили између 18 и средине 19 вијека.

    По слави коју славите, Пантелиндан, можда је ваше старо презиме било: Гогић који су са простора Трамошње; Николић села око Пискавице; Милутиновић, Пејић, Пртењак, Рељић,Тодић, Перић око Козарца и Омарске; Крстић, Марјановић, Бабић, Милутиновић, Вулета Ћирић и Јовичић са простора Марићке ка Козари; Ђико, Јањић, Николић, Митровић, Савић, Јовић, Шунић, Абаз, Рељић, Вукићевић и Вуковић са простора дољег тока Гомјенице и гоменичког поља, тј села Буснова и Ракелића.

    Засигурно, неко од ових презимена је било твоје старо презиме. Можда је остала нека забиљешка, прича, па откријете ваше старо презиме.

    Већина ових презимена одржала су се овдје и данас.

    Одговори
  • Метлић Дражен

    Прије свега поздрав за господина Богдановића и његов велики труд. Видим да консултује и изворе јер се позива на Дечанске хрисовуље и турске тефтере. Имате мој мејл па бих волио контактирари са Вама. Сада бих са своје стране дао само мали допринос неким излагањима. Што се тиче поријекла у смислу миграција и етимологије презимена морамо узети у обзир многе факторе: миграције у ширем окружењу и њихови узроци кроз историју као што су државна освајања која су била изузетно насилна , затим епидемије куге, државне интересе посебно османског царства , затим појаву читлучења и оџаклук -тимара у Босни и тд. Сугерисао бих опрез у кориштењу Шематизма из 1882. јер је настао непосредно по окончању устанка у БиХ када је изгино велики број Срба ( по неким ауторима чак до 250 000 што у борби, од глади и помора као и векиких масакара који су провосили домаћи муслимани над православнима), а мнофо цише је било избјеглих у околне земље и њихов повратак је трајао споро и Шемтизам је стога непоуздан. Оно што је у иаториографији још увјек отворена и тешка тема јесте влашко питање које је у огромној мјери значајно код изучавања миграција и поеијекла

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Дражене

      Поносно се осјећам кад ми се неко овако јави, неко ко ми се овако обраћа, неко ко жели својим знањем да помогне и другима. Зато, придружите се нама, да заједно оживимо из заборава оно што су наши претци оставили нама.

      А што се Шематизма тиче, можда си могао примјетити у неколико мојих обраћања, да често опомињем наше посјетиоце да буду опрезни јер доста грешака овдје има , што у слави, што у мјесту, што у презимену. Мада, и ту велика опрезност мора бити, јер долазило је касније и до промјена. Али, никако се не би требало запостављати, јер овај Шематизам је до сада једина и најстарија оваква црквена књига која је доступна широј јавности. Шематизам сам добио на поклон од свог колеге Мирослава Грбића, а ја подарио нашим посјетиоцима.

      Поштовани Дражене, нажалост, за сада, не могу да прочитам ваш мајл, вјероватно због радова на измјени и заштити нашег Порекла ових два-три дана, па ево мој мајл milorad.bogdanovic@yahoo.com па се јави.

      Свако добро ти желим.

      Одговори
  • Nenad

    majka mi je rođeno Vokić a u gornjem popisu ga nema, treba da je selo Veliko Palančište ako nešto znate

    unapred zahvalan

    Одговори
  • Ana

    Poštovani,

    da li mi možete reći nešto o poreklu prezimena Veinović? Moj deda Milan Veinović rođen je 1925 godine u selu Murati, Knežica, opština Kozarska Dubica. Njegov otac Petar Veinović se doselio u Knežicu rekla bih posle 1918 godine ali nisam savim sigurna u to. Ne znam odakle je tu došao, predpostavljam da je u pitanju Lika. Što se slave tiče, rečeno mi je da je porodica slavila Đurđevdan.

    Unapred zahvalna.

    Одговори
    • Небојша

      Вејновићи су велики крајишки род. Сродни су им Бајићи, Вигњевићи, Јакшићи, Бјелице, Шапоње, Павковићи, Лешићи и Басте.

      Слава Св. Василије Острошки. Као што сте рекли, у Босанску Крајину су долазили из Лике и северне Далмације. Милан Карановић није успео да утврди да ли су пореклом из Рашке, или из Херцеговине. У сваком случају њихово порекло се везује за јужне крајеве и простор данашње Црне Горе.

      Најпознатији Вејновићи су Перо и Остоја. Перо је једно време имао лађу која је превозила шљивовицу и со из Србије.

      Остоја Вејновић је био вођа једне чете у устанку 1875-1878.

      Одговори
  • Ostojic Mirko

    Господине Богдановићу интересује ме презиме Остојић слава нам је никољдан избјегли смо из села Рамићи општина Кључ унапред се захваљјујем Поздрав

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Мирко, презиме Остојић настало је од имена Остоја, па је тешко ономе ко није у њиховом сродству утврдити тачно вријеме настанка и разграњавања.

      Остојићи се спомињу у Шематизму дабробосанском за 1882 годину као слављеници Никољдана у парохији Рибник, Слатина и Соколово, као и варош Приједор и у оближњим Ракелићима и град Бања Лука и њена околина.
      Ови слављеници спомињу се још на простору Крупе, Градишке, Прњавора, Дервенте, Високог, Бугојна, Сребренице, Власенице.
      Остојићи се спомињу као слављеници 12 различитих слава распрострањени на великом простору ове митрополије која је обухватала 2/3 данашње БиХ.

      Остојићи се први пут спомињу у дубровачким историјским изворима 1373 године као средњовјековна властелинска и трговачка породица из Хумске земље.
      Родоначелник ове породице је Остоја по коме су добили породично име Остојић. Петар Остојић из Брштаника код данашњег Почитеља, изабран је 1392. године за дубровачког грађанина као угледан човјек из Хумске земље.
      Остојићи су као хумско-босански војници били учесници у бици на Косову 1389. године. Касније се селе ка Мостару и Фочи, па на запад и сјевер.

      Препис:
      -Шематизам митрополије д/б за 1882
      -Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993; стр 272-273
      -Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко,
      2000; стр160-161

      П.С. Твоји Рамићи остаће ми у великом и незаборавном сјећању. У његовој непосредној близини, у мјеста Калабе, 8.октобра 1995. године тешко сам рањен.

      Свако добро ти желим, као и да останеш са нама и прикупљена сазнања о Остојићима дарујеш и другима.

      Одговори
  • Milan Marić

    Poštovani g. Bogdanoviću,
    već neko vrijeme se bavim istraživanjem svojih korijena pa me zanima
    možete li mi pomoći u novim saznanjima vezano za moju porodicu.

    Zovem se Milan Marić. Živim u Prnjavoru, Republika Srpska/Bosna i Hercegovina.
    Moji su rodom iz sela Crkvena (zaselak Gajevi), opština Prnjavor, Republika Srpska i tu smo, prema mojim saznanjima proteklih 150 godina. Slavimo sv. Nikolu i nije mi poznato da smo ikada mijenjali slavu.

    Moji direktni preci su :
    otac Radivoje,djed Petar, pradjed Milan, čukundjed Aleksa, navridjed Stojko…

    Kumovi su nam Jugovići i Kalabići (po starini) , a prve komšije Šajinovići,Kuzmanovići, Kojići …
    Bio bih vam izuzetno zahvalan ukoliko mi možete dati više informacija o porijeklu moje porodice.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Милане

    Пошто видим да се бавиш овим истраживањем, одмах би желио да вас похвалим и да вам пожелим срећу у остварење таквих намјера. Као и многим сличним вашим намјерама, савјетујем да своја сазнања дарујете и другима, јер једино тада она стичу своју вриједност. Пор(ј)екло је ту да дођете до нових сазнања али и да своја сазнања овим путем дарујете и другима.

    Зато, прво бих жело да посјетите, ако већ нисте, нашу Дигиталну библиотеку http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/ гдје се може доћи до већег броја књига и часописа везаних за твоје презиме Марић и Славу коју славиш. Јер, твоја Слава и твоје презиме Марић, веома је учестало и бројно код Срба.

    Свако добро ти желим.

    Одговори
  • Djordje Miladinović

    Kao prvo izvinjavam se što pišem latinicom,to je jedino zbog toga što ne umem program za pisanje da podesim.Interesuje me poreklo prezimena Miladinović iz Mašića-Gradiška.Nedavno sam čuo da je prvi Miladinović koji je došao u to selo bio izvesni pop koji je tu došao na službovanje-verovatno iz Užica.Kada se to dogadjalo ne bih Vam znao tačno reći.Na svakoj informaciji sam Vam zahvalan.Srdačan pozdrav.Djordje Miladinović.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Ђорђе

    Тешко је било шта почети претраживати ако нисте навели Славу коју славите, јер презиме Миладиновић је добивено од имена Миладин, а ово презиме само у митрополији дабробосанској за 1882 годину слави 11 различитих слава и простире се на скором цијелом простору ове црквене области.
    Можда сте добили ваљане информације да потичете „из Ужица“, јер ово презиме је највише заступљено на простору Сребренице гдје Миладиновићи славе Арх. Михајила, Јовањдан, Краљ дечански, Вериге…, али колико видим те 1882 године у парохији Машићи Миладиновићи се спомињу као слављеници Никољдана. Парох ове парохије био је Јове Миладиновић који је славио ову Славу.
    Иначе, простор Машића, као и цијели простор Лијевче поља и Поткозарја је било „успутна станица“ за селидбе преко Уне и Саве у „обећану земљу“.

    И на крају покушајте посјетити http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0 гдје је доста наших цјењених посјетилаца прешло на ћирилицу.

    Свако добро.

    Одговори
  • Djordje Miladinović

    Hvala svaka informacija puno znači.Miladinovići iz Mašića slave Nikoljdan.Ako mi možete reći odakle je paroh Miladinović došao i kada,svako dobro Vam želim!Miladinović

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Тешко је сада рећи одакле је парох Јово Миладиновић дошао у Машиће и питање је да ли је и дошао, јер у то доба свештеници су махом били из мјеста гдје су рођени, у великој већини. Значи, вјероватно су „дошли“ прије једне до двије генерације, па то би се онда могло повезати са Машићком буном (1809) у којој је било и „ајдука из Србије“ занесени борбама из Првог српског устанка.

      Пошто си потврдио да славите Никољдан, да наведем да Миладиновићи (те 1882 године) ову славу славе само у парохији Машићи и Романовци као и у парохији Кралупе код Високог и у ГОРАЖДУ.

      Останите и даље са нама и своја сазнања о своме презимену подарите и нама да би и други роширили своја знања.

      Одговори
  • Радослав Чугаљ

    Поштовани

    Налетео сам овде случајним упутом пријатеља и прелистао добар део. Наравно, као и сваког, занима ме порекло презимена, нарочито обзиром на реткост. Мој отац је рођен у Старом Бару, тамо ми се деда одселио у младости и живео до краја 2.св. рата, а деда је рођен у селу Агићи код Босанског Новог. Највећи број Чугаља су из околине Жировца.
    Деда се звао Раде, отац му је био Адам. Сећам се његове приче да је код нас у свакој другој генерацији по један Раде (ја, он, његов деда…), а тврдио је да смо пореклом из Црне Горе мада то ничим нисам успео потврдити. Презиме је често помињано као куриозитет Баније коме нема објашњења порекла, а Хрватски сајтови га својатају као своје што, наравно, није истина мада они и кажу да су Чугљи већином Срби. Слава мог огранка породице је Св. Никола.
    Не налазим на овом сајту никакве податке везане уз своје презиме па бих Вас замолио да ми или нешто напишете или дате линкове за даљу претрагу.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Поштовани господине Раде

    Предложио бих вам да посјетите (ако већ нисте) нашу Дигиталну библиотеку http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/ и тамо је доста литературе гдје би се могли доћи до вриједних сазнања о презимену и порјеклу.

    Вук Ст. Караџић у

    Одговори
    • Радослав Чугаљ

      Хвала на брзом одговору и упутству, одмах почињем са листањем, нисам пронашао тај део сајта.

      Одговори
  • Mirjana

    Postovani,
    Zanima me poreklo Subotica iz sela Otisic u Dalmaciji. Slava Sv. Ahranglel Mihail – Arandjelovdan.

    Одговори
  • DUŠAN

    Poštovani,

    interesuje me nešto o prezimenu CUNJAK, živimo u Krivaji, a ima nas nešto i u Dalmaciji. Hrvati tvrde da smo iz Ozalja, pa iz Dalmacije dok moji djedovi tvrde da smo iz Nevesinja. Pozdrav Dušan

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Душане,

    доста сам времена данас посветио претраживању презимена Цуњак и осим Криваје као и Лексика презимена СР Хрватске, Загреб 1973, нисам нигдје више пронашао.
    Пошто наводиш да се презиме Цуњак спомиње у Далмацији,као и у Херцеговини, волио бих да нас укратко упознаш , јер овај простор Тимара као и Змаијања селио се на просторе Далмације. О презименима које хрвати својатају, мизерно је расправљати.

    Презиме Цуњак има велику срећу када има у своме роду др Млађана Цуњака, доброг познаваоца цркве и иконостаса на овим просторима, а самим тиме у мјештана тимарскога краја. Много боље би он могао овдје написати нешто о презимену Цуњак него ја. У књизи ; Историја Тимара и цркве брвнаре …, Бања Лука, 2009, написао је „пре пада под Турке, доселило се доста Срба срочара из Србије, Зете и Хума“ на ове просторе, мада претражујући презимена са тих простора , доста их се у тимарском крају не спомње, јер презимена настају тек касније.
    Наравно, а ако си ти „Душан Цуњак из Дежеле“ и љубитељ књиге, онда си моја генерација (1960), Омарска 1972-1976, могао бих и ти нас овдје упознати са својим презименом.

    Посјети и нашу Дигиталну библиотеку, наш Српски ДНК пројекат и обавезно http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0

    Свако добро.

    Одговори
  • Полић

    Поздрав
    Занима ме порекло презимена Полић у Лијевче Пољу, тачније село Лилић.Колико је мени познато, Полића од наше гране има и у Лакташима и у Бања Луци. Пре досељавања у Лијевче моји преци су живели у Борковићима код Бања Луке, где и данас има овог презимена. Славимо св.Николу. Знам да Полића има око Дрвара и Грахова, они такође славе св.Николу. Није ми познато порекло фамилије пре доласка у Борковиће и занима ме да ли имамо везе са Полићима из Прибоја и Подриња који славе исту славу као и ми.

    Унапред захвалан Срђан Полић

    Одговори
    • Полић

      Један детаљ сам изоставио, а то је да се у Шематизму Дабробосанском из 1882 у Кукуљима тј. Лилићу не помиње презиме Полић, што се поклапа са чињеницом да су Полићи дошли у Лилић крајем 19 века из Борковића код Бањалуке

      Одговори
  • Мића Обрадовић

    Поштовани,

    Као прво, морам Вам одати признање на стручности и темељности у Вашем истраживању.
    Интересује ме порекло Обрадовића. Отац ми је рођен у селу Медна код Мркоњић града. Деда се доселио у колонизацији у Војводину у место Српска Црња. Славимо Ђурђевдан.

    Свако добро и велики поздрав.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Мићо, тешко је одговорити на ваше тражено питање, јер презимена која су настала од властитог имена нису баш подесна за тачне одговоре.
      Презиме Обрадовић спомиње се 18.марта 1282 године као становници Курила (село у околини Дубтовника) као властелинска породица из Травуније. Касније се помињу у Церници код Гацка (Вук Обрадовић, 1325. год), у Требињу и у Прилепу у Дрини (Брајан и Вукац Обрадовић, 28.2.1392). Обрадовићи се спомињу и у Дечанским хрисовуљама II и III. у селу Љуболићи (1331-1345). Ови Обрадовићи задржали су породично име кроз вијекове од 1282 године па до данас, Сада живе у селу Сердарима у Требињу, а мисли се да је од ових Обрадовића и Доситеј Обрадовић. (Новак Мандић Студо – Српске породице војводства светог Саве, Гацко, 2000)
      Обрадовићи у Сердарима славе Стевањдан, а ово презиме носе још и католици и муслимани. (Ристо Милићевић – Херцеховачка презимена, Београд, 2005).
      Обрадовићи у Медни код Варцар Вакуфа чије се име мјења у Мркоњић Град послије Првог рата (1924. године), вјероватно су овдје доста давно, гледајући кретање становника овога краја.
      Парохија Медна спомиње се 1882 године са 2.000 душа, и Обрадовићи као слављеници Ђурђевдана. (Шематизам митрополије д/б за 1882 годину)
      Симо Обрадовић из Медне код Варцар Вакуфа, рођен 1880, рањен је 1918 године као А-У војник а поред Обрадовића спомињу се још презимена: Лисица, Симић, Тодоровић, Мрџан ?, Милекић, Пекез, Клепић, Антуновић, Лардека, Марић, Гаврић, Араповић, Божић, Блажевић, Давидовић, Чулакшић, Адамовић, Пјетловић, Пена, Олебина …http://digi.landesbibliothek.at/viewer/search/-/

      Свако добро

      Одговори
  • den

    Поштовани, интересује ме презиме Дењак из Доње Драготиње код Приједора. Тешко долазим до података везано за то презиме, одакле су доселили и поријекло тог презимена јер је врло ријетко, можда чак и једино у том дијелу се наилази на такво презиме. Постоји претпоставка да су доселили из Лике, али ништа са сигурношћу потврђено. Слава коју славе Дењаци је Митровдан – 8. новембра. Унапријед захвалан на било којем податку којим би ми могли помоћи. Поздрав и свака похвала.

    Одговори
  • Defendor

    Нема сумње да је презиме ретко. На попису Републике Хрватске из 2001. године забележено је само шесторо Дењака у Републици Хрватској и то свих шесторо у Загребу.

    Ђорђе Јањатовић ово презиме је забележио само у парохији Ашани, протопрезвитерат Крупски, као свечаре Димитријевдана.

    Ово потврђује и Ђорђе Николајевић у Шематизму Митрополије дабро-босанске. (Сарајево, 1882, стр. 169)

    Одговори
  • den

    Да, презиме је врло ријетко, баш зато ми је и нејасан његов настанак и поријекло породице, заправо, ти Дењаци сто су у Загребу потичу од исте породице Дењак из Приједора, али су одселили тамо. Ипак, и ово за парохију Ашане ми је користан податак. Хвала много и велики поздрав!

    Одговори
  • Milorad

    Poštovani,
    Zanima me porijeklo prezimena Milojica. Ovo prezime je zastupljeno u selima Donja Ravska i Misa Glava opština Prijedor.
    Zahvaljujem na odgovoru.
    S poštovanjem
    Milorad Milojica

    Одговори
  • milovan

    moja majka je od Vukovojaca iz Svodne , interesuje me kad i odakle su dosli, hvala unapred. slave jovandanj

    Одговори
  • zoran

    Postovani,

    otac mi je Knezevic iz sela Rakelica kod Prijedora.Slave Jovanjdan.Interesuje me odakle i kada su dosli.Hvala i pozdrav

    Одговори
  • Љиља

    Моја мајка је из села Крнете, општина Лакташи. Презивају се Опачић и славе Светог Луку. Интересује ме више о том презимену, као и о Тубићима, такође из Крнета, славе Ђурђевдан.
    Поздрав и хвала

    Одговори
  • ненад

    молим вас реците ми о поријеклу митрића, који живе у селу појезна, со дервента, рс, славе часне вериге. поздрав, захваљујем.

    Одговори
  • Јован Врањеш

    Ја сам иѕ села Косијерова код Лакташа ,Јован Врањеш одакле потиче преѕиме Врањеш,Поѕдрав

    Одговори
  • nenad kovrlija

    ja sam nenad kovrlija moji vode poreklo iz zaseoka kod bosanskog grahova nekada davno bili su bjelići bar tako kaže knjiga koja postoji i dan danas priča o prezimenu kovrlija bar kako mi je jedan od mojih stričeva ispričao počinje u nekom dvoboju megdanu sa turčinom iz kog je naš predak izašao sa povređjenom nogom pa je kovrljao a neki kažu i da je tog turčina zakovrljao nikako da uzmem knjigu da pročitam sta tamo sve piše inače pradeda mi je bio Stevan a deda Jovan Kovrlija i imao je osam njih ja sam sin najmlađeg nedeljka a ceo zaseok se prezivao Kovrlija neznam dal je jedna il dve kuće samo bilo kurbalija ako pridodamo i ove Kovrlije na Kozari i ove što su i dalje Bjelići dolazim do zaljučka da neznam ni sam koliko rođaka imam a koliko sam video svi slave Sv.Vasilija Velikog i Kovrlije i Bjelići pozdrav.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Ненаде, може ли се знати ко је написао ту књигу. Гдје се може пронаћи?

      Коврлије из Јеловца и Гареваца код Приједора су досељеници од Петровца, али да су у сродству са Бијелићима, питање је, то су за сада само претпоставке.
      Оба ова презимена су доста стара, а Петровац је био само пролазна путања за већину Срба који су долазили од Ливна, Гламоча, Далмације и Лике ка Поткозарју и Славонији.

      Одговори
  • Јоксим

    Ненаде, кажеш:“никако да узмем књигу да прочитам шта тамо све пише“… Чувај се сине Ненаде, књиге су опасне. Пази да се нека не заковрља. Ето белаја, мораћеш да тражиш помоћ Змаја од Шипова.

    Одговори
  • Вид Кнежевић

    Поштовани, ја сам пореклом од Кнежевића који су са Бјелајског поља из Босанске Крајине досељени у Отон код Книна 1684.год. (захваљујем Александру Маринковићу на помоћи у истраживању). Део породице Кнежевић је остао у Отону, у засеоку Кнежевићи а део се одселио назад у Босанску Крајину у Мали Цвјетнић код Дрвара. Касније је мој огранак одеселио пре другог светског рата у Македонију у Карађорђевац (Јосифово,Валандово) а после другог св. рата у Војводину. Славимо Св. Николу, а каже се да смо пореклом од Крушева, за које се не зна тачно где је. Ја сам добио податак да се односи на Крушево код Мостара. Ако знате нешто више, молим Вас да ми пишете на vid.knezevic@gmail.com

    Одговори
  • Mirjana

    Poštovani, molim Vas da mi kažete o porijeklu prezimena Stanojević. Selo Koturovi, opština Kozarska Dubica…Slavimo slavu Đurđevdan. Jedina informacija koju imam vezana je za mog pretka Vuka Stanojevića koji je došao na ove prostore polovinom 19.vijeka bježeći od Turaka…Hvala!

    Одговори
  • sneza

    Postovani, da li znate ista o poreklu porodice Petkovic, iz Svodne kod Novog Grada.Slave Sv. Stefana, hvala unapred i srdacan pozdrav.

    Одговори
  • Андреја Самолов

    Помаже бог пријатељи , потребна ми је помоћ у истраживању порекла мог презимена Самолов , пореклом сам из Лике , славимо Светог Јована . Открила сам презиме и у Русији , непроменјено , и ту је настала збрка . Хвала унапред свим добрим душама

    Одговори
    • Defendor

      Бог ти помогао Андреја,

      За почетак, било би корисно ако бисте нам рекли кад се најраније ваше презиме јавља у Лици, или нам бар навели из ког сте тачно места, па бисмо могли погледати ми сами у неком од пописа?

      Овако на први поглед, можда су у питању сеобе, а можда и сама случајност. Малопре погледах на вк.цом, па утврдих да заиста има доста Самолових у Русији, као и у деловима Украјине које су у XVIII насељавали Срби, пореклом углавном са простора Војне крајине. Али овако по језичкој вокацији, пре бих рекао да је случајно исто, него да има неке генетске везе. Говоримо ипак о два словенска народа који користе огроман корпус речи истог порекла.

      С поштовањем,
      Defendor

      Одговори
  • Андреја Самолов

    Хвала вам на брзом одговору и опростите због кашњења . Дакле , потичем из Плитвичког Љесковца , исто и слично презиме сам налазила у неким пописима околних села углавном из XIX века . С бескрајним дивљењем према вашем раду Андреја

    Одговори
  • dejan

    Pozdrav svima, interesuje me poreklo porodice Antonic iz Kozarske Dubice ( slava: Casne Verige Apostola Petra ). Hvala unapred.

    Одговори
  • Боро

    Поштовани Богдановиќу,
    Сајт Вам е фантастичан и кад човјек гледа који труд је потребан за све што сте урадили само остаје да се поклонимо Вама и Вашем раду.
    Моја фамилија је Бабиќ и потјечемо из села Пламенице (засеок Бабиќи)код Кључа.Отац ми је Неѓо, дјед Стево, прадјед Лазо и тамо су насељени за вријеме турске владавине из села Хрипавци које се налази на путу Кључ-Сански Мост.
    По предању мог дједа поријекло нам је из Херцеговине и прво су дошли у Лику а затим у Босанску Крајину..
    Крсна слава нам је и дан данас Свети Врачи Козмо и Дамјан па ме чуди да нигдје нема запис да славимо ову славу.
    Молим све који више знају о потеклу моје фамилије да напишу и подијеле са нама нова сазнања.
    Са поштовањем Боро.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Хвала Боро на овако лијепим рјечима, што је велика част за свакога, па тако и мени.

      Нажалост, за тебе, ништа ново не могу да ти напишем, јер, доста нејасноћа има, па када би нам могао још нешто написати о своме презимену, Слави и родноме крају, можда заједно, полако, дођемо до нових сазнања.

      У Шематизну митрополије дабробосанске за 1882 годину нигдје се не спомињу Бабићи као слављеници св. Врачи, нити село Пламенице и Хрипавци, гдје живе Срби. Можда су села гдје су Срби живјели, имали неко друго име, у та времена, као што су и нека друга села у околини носила. Колико се данас може видјети, та два села нису баш тако далеко једно од другога.

      Да ли се случајно у причама старијих особа није спомињала нека веза са презименом Панић, Аничић, Каурин и Тојагић, јер се једино та презимена спомињу у Шематизму као слављеници св. Кузмана и Дамјана (14.11.)?

      Одговори
      • Боро

        Поштовани Богдановиќу,
        Хвала на одговору који сте ми дали.Нисам у могуќности да добијем више информација за поријекло но колико се сеќам да су се Пламенице раније звале МИГИНО БРДО са засеоцима Бабиќи(Крсна слава Свети Врачи, засеок Громиле гдје је имало више фамилија:Бранковиќи,Драгиќи,Бабиќи,Зрилиќи и Миќановиќи(Крсна слава им је Никољдан), засеок Адамовиќи и Поповиќи, засеок Ѓукиќи,засеок Јосиповиќи,засеок Вуковиќи (Крсна слава им је Јовањдан) ту је и дио засеока Кула гдје живи муслиманско живље које и данас живи док су сви остали исељени после 1996 године.
        Са наведеним фамилијама колико знам немамо никаву повезаност само занам да има Бабиќа у Биљанима близу Санице и у Горњем Раткову само што они имају отегнуто презиме БАААБИЌИ као и једна фамилија у Кључу који су Хрвати-римокатолици..
        Поздрав од Боре из Скопља

        Одговори
  • Miso Gigovic

    Zna li neko odakle vodi porijeklo Gigovica? Slava Arandjelovdan? Hvala.

    Одговори
  • Жељка

    Поштовани,

    Молим вас нешто више о презимену Јаворић, село Јутрогошта, поред Приједор, слава Ђурђевдан.

    Хвала унапред
    Свако добро

    Одговори
  • Радован Сузић

    Постовани Милораде,

    Можете ли ми шта рећи о мојим коренима који су из Читлука општина Кнежица ( Козарска Дубица само толико знам ),заиста би ми много значила свака информација.Сузић није тако често презиме а иначе славимо Светог Јована.

    Унапред захвалан

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Сузићи су доста насељени на простору између Новога и Дубице. У Шематизму митрополије дабробосанске за 1882 годину спомињу се у три парохије, гдје славе исту славу – Јовањдан:
    1.парохија Добрљин
    http://www.poreklo.rs/2014/07/19/poreklo-prezimena-parohija-dobrljin-novi-grad-rs/
    2.парохија Читлук
    http://www.poreklo.rs/2014/07/19/poreklo-prezimena-parohija-citluk-kozarska-dubica/
    3.парохија Пољавнице

    Презиме Сузић спомиње се 1898. године и у епархији пакрачкој, у парохији Торањ код Пакраца, који исто славе Јовањдан.

    Пошто се ријетко гдје још спомиње ово презиме, све говори да је то старија породица која је на овим просторима давно настањена, ширила се у својој околини, али и прелазила у Славонију, као и већина Срба са тих простора. Исто тако се може рећи и за презиме Јаковљевић, које је у 18 вијеку било доста бројно.

    Добро би било када би се и неко од Сузића тестирао. Тако би сазнавши која је ваша хаплогрупа, и ко су ваши претци, више стотона година уназад.
    Све то можете погледати овдје на нашем Пореклу.

    Свако добро, и хвала ти Радоване што поштујеш своју ћирилицу.

    Одговори
  • IRINA LAZAREVIC

    POREKLO PORODICE MARKOVIC IZ SELA JOSEVA,OBRENOVAC.

    POREKLO PORODICE BOGICEVIC IZ SELA LONCANIK,OBRENOVAC.
    POREKLO PORODICE LAZIC IZ SELA TRSTENICA,OBRENOVA.

    Одговори
  • Милорад Шкорић

    Ево само да видим има ли каквих података о Шкорићима и Штрпцима у поткозарју или ширем подручју Босанске Крајине.
    Поздрав!

    Одговори
    • Defendor

      Погледајте у нашој Дигиталној библиотеци, требало би да има књига о Штрпцима, а у њој и подаци о Шкорићима. 😉

      Одговори
  • BORISLAV KONDIĆ

    Interesuje me postojili grb i pleme Kondića. Porijeklo nam je iz Crne Gore, a slava nam je „Sveti Nikola“. Do zadnjeg rata u BiH živili smo u okolini Sanskog Mosta, selo Tramošnja.
    Unapred zahvalan

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Тешко даће ти неко тачно одговорити на питање о твоме грбу и племену.
    Једино када би извршио тестирање и сазнао која си хаплогрупа, могло би се доћи до ближег одговора на друго питање, а за прво, е ту треба добро познавати историју својих предака, јер грб није беџ.

    Одговори
    • Defendor

      Па да, јер обично они који имају право на неки грб, то право имају потврђено неким документом, такви документи су се издавали у краљевским канцеларијама последњи пут у време постојања Аустроугарске на нашим просторима. Касније су сви грађани били изједначени, и није постојала таква канцеларија, јер никоме није ни требала. Ако су Кондићи имали грб, сигурно би знали за то или би чак имали потврду о томе да нам пошаљу, али пошто то није случај 99% је вероватноћа да нису имали грб.

      Што се пак тиче порекла, погледајте мало по литератури, или се јавите на форуму… неко ће већ знати… видех само да о Кондићима има у ГЗМ из 1919. (стр. 257) и 1977. године… овај први је доступан, а други у библиотекама… требало би отићи погледати.

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Кондићи, прије 130 година, били су многобројни слављеници Никољдана на простору Крупе, Дубице, Бања Луке, Приједора, Санског Моста и Кључа. Спомињу се још у Гламочу, Мајкић Јапре и Дубовику гдје славе Ђурђевдан, као и Јовањдан у парохији Соколово, недалеко од Трамошње. У Добруну код Вишеграда Кондићи славе Пантелиндан.
        Да су Кондићи доста стара породица у Трамошњи, говори Кондића брдо недалеко од цркве и школе гдје су Кондићи настањени. Такође, доста је свештеника било на овим просторима који су се презивали Кондић.

        Одговори
  • Goran Velaula

    Postovani, prvi put sam posjetio ovaj sajt I odusevio se, prije svega kolicinom informacija… Mene zanima poreklo prezimena Velaula? Pojavljuje se jedino u selu Petrov Gaj 15 km od Prijedora prema Bl. Poznajemo sve rodjake koji su odselili, a po nekim spomenicima, moglo bi se reci da smo starosjedioci.Po nekim informacijama selo se nekad zvalo Hadzimektići, slavimo Djurdjice. Ma bilo kakvoj informaciji bi bio zahvalan.
    S postovanjem

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Горане, драго ми је што си посјетио наше Порекло, и интересујеш се за претке своје.

      Прво, све до краја Првог свјеског рата твоје село носило је назив Хаџи Мехтић, да би 1921. године, ако се не варам, по одобрењу краља Петра, добило име Петров Гај. Почетком Другога св. рата муслимани-усташе вратили су стари назив. Поражени су, и Петров Гај поново враћа своје име. Гледајући какво је вријеме било и почетком прошлог рата, исто би се ово поновило.

      У саставу парохије Козарац, спомиње се 1882. године и село Хаџи-Мехтићи, које је бројало 55 домова, и живјело 365 душа. Ту се спомињу и твоје Велауле (пише Алалуле) који славе исту славу као и данас – Ђурђице. Ово презиме нисам пронашао да се више игдје спомиње, као и неколико још необичних презимена у овоме крају, што све говори да су Срби на овим просторима били настањени и прије доласка Турака.
      Овдје треба споменути и презиме Велауловић, чија је слава Стевањдан, а које се такође у Шематизму д/б митрополије за 1882 годину спомињу у парохији Живинице код Варцар-Вакуфа, данас Мркоњић Град.

      Препоручио бих ти најбржи и најсигурнији пут ка сазнањи о твојим претцима и сродницима, а то је тестирање и сазнање која си хаплогрупа. О свему овоме можеш се упознати овдје у Пореклу.

      Свако добро.

      Одговори
  • Зоран Петровић

    Поштовани,
    Да ли имате податке о пореклу презимена Петровић из села Бистрица који славе Ђурђевдан, општина Приједор?

    Поздрав

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Зоране, хвала ти што поштујеш своју ћирилицу и посјећујеш наше Порекло, интереујући се за претке своје.

      Твоје презиме је настало од имена Петар, имена које је учестало код православни Срба, тако да је врло тешко наћи одговор одакле су поријеклом твоји Петровићи.

      Једини и најсигурнији пут ка томе свакако је да извршиш тестирање и сазнаш која си хаплогрупа. Тиме ћеш сазнати с ким си у сродству неколико стотина година уназад, као и куда су се кретали твоји претци. О свему овоме можеш се упознати у Српском ДНК пројекту http://dnk.poreklo.rs/ , као и нашем форуму.

      Оно што се засигурно зна, а то је, да су твоји Петровићи настањени у Бистрици прије 140 година, као слављеници Ђурђевдана. Такође, у вароши Приједор спомињу се исти слављеници, који су вјероватно ваши сродници.

      Петровићи се у Шематизму д/б за 1882. годину спомињу као слављеници 25 различитих слава.

      Одговори
    • Милан Петровић

      Поштовани,

      моја фамилија је Петровић из села Демировац код Козарске Дубице и такође славимо Ђурђевдан.

      Одговори
  • Миле Зељић

    Моји Зељићи живе у селу Сјеверовци,парохија Бијаковац,општина Козарска Дубица, славимо Св. Георгија. Молим све који знају о поријеклу и имену Зељића да на овим страницама напишу. Moj отац се зове Ђоко, дјед Драгоја, прадјед Станоја и чукундјед Миливој. Предпоставлљам да су моји преци доселили послије Дубичког рата на ове терене ? Бог се јави….П.С.име села Сјеверовци се помиње тек пред 2.св рат, раније је био Бијаковац…

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Ово презиме 1882. године, махом се налази на простору Градишке гдје славе Алимпије у парохији Јунузовци; Ђурђевдан у парохији Кукуље, Гашница и Бијаковац; Никољдан у парохији Машићи и Романовци, као и Лазареву Суботу у Стапарима а Зељићи у парохијама Бихаћ, Добрљин и Пркоси код Петровца, као слављеници Јовањдана.

      У Западној Славонији 1898. године спомиње се презиме Зелић и њихова слава је Ђурђевдан у парохији Борова код Вировитице. Јовањдан славе у парохији Нова Градишка и Турчевић поље код Грубишног Поља, а Зељковићи Никољдан у парохији Нова Градишка.
      У овим парохијама махом су досељеници са простора између Врбаса и Сане, у времену од 17 до 19 вијека, али не тако масовно.

      Презиме Зелић спомиње се 1883. године у Шематизму митрополије Горњо-Карловачке као слављеници Никољдана и Зељковићи Ђурђевдана.

      Одговори
  • tendzeric dragoljub

    molim vas ako mozete da mi odgovorite porjeklo mog prezimena TENDZERIC,moj deda je rodjen u Gornjim Podgradcima opstina Gradiska gde i ima dosta Tendzerica ali niko nezna odakle smo dosli i kad,krsna slava nam je sv. PANTELEJMON ,molim vas da mi odg na mail dudy0110@gmail.com,sve sto znate posaljite mi,hvala mnogo unapred

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Ово презиме пронашао сам да се спомиње само у Шематизму митрополије дабробосанске за 1882. године у парохији Подградци, као Тенђерићи слављеници Пантелиндана.

      Одговори
      • Defendor

        А Тенџере су тестиране као I2 DN. 😉

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Исто као и Паројчићи од Грахова, Кљајићи од Коренице и Дамјановићи од Срба, који су географски најближи Тенџерићима из Подградаца. Можда су подградачки Тенџерићи у сродству са тестираном породицом Тенџере, католици, Обровац Сењски.

          Одговори
  • Spasoja Miljatović

    Miljatović prezime, porijeklo?!?!
    Selo Ševarlije, Kozarska Dubica
    Krsna slava : Jovanjdan (20.01.).
    Hvala!

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Миљатовић као слављеници Јовањдана спомињу се 1882. године махом на простору Дубице, у парохијама Агићи, Ведовица и Костајниц, као и у парохијама Дубовик код Крупе, Паланка и Умци код Санског Моста. У парохији Влашковци код Дубице Миљевићи су славили Никољдан. Овдје треба споменути да је 1882. године на простору између Дубице и Костајнице, поред десне стране Уне, ово село имало друго име, и припадало парохији Ведовица. То би нам ви требали написати, да остане забиљежено. Више нигдје у митрополији дабробосанској, тада се не спомиње ово презиме.

      Миљатовићи се не спомињу 1883. године у епархији Горњо-Карловачкој.

      Спомињу се 1898. године у епархији пакрачкој, који такође славе Јовањдан, у парохији Суботска код Пакраца. Вјероватно да је та породица родбински поветана са вама, и осталим Миљатовићима из тадашње митрополије дабробосанске.

      Пошто нисте баш тако распрострањени као нека друга презимена, било би добро да неко од мушких особа вашег презимена, искористи попуст за Свески дан ДНК од 50%, из изврши тестирање, и сазна којој хаплогрупи припадају Миљатовићи. Тиме се на најбржи и најтачније долази до сазнања с ким сте родбински поветани много стотина година у назад. О свему овоме можете се информисати на нашем форуму и http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.0

      Одговори
  • Драган Чулибрк

    Поштовани
    да ли имате податке о презимену Чулибрк(Culibrk) село Рашче(Rasce) Нови Град(Бос.Нови)
    слава Св.Jован

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      За презиме Чулибрк (Culibrk), никад чуо нисам.
      Можда мислиш на презиме Ћулибрк.

      Презиме Ћулибрк је доста давно настањено на простору око Уне и Сане.

      Ово презиме се спомиње и у времену Обреновића као досељеници из Крајине. Тако 1837. године спомињуе се кмет Јован Ћулибрк, као и Лазо, Митар, Петар и Саво који су незадовољни својим удомљењем на простору Лешнице вратили се поново назад у Крајину. Митар је тада имао у породици 6 мушки и 9 женски чељади, а Петар 2-4. Митар је био војни старјешина који се 21.4.1838 заједно са Петром Бојаџијом раздужио и придружио се Крајишницима, што су се поново у Крајину вратили. Била је то група од 285 чељади.

      Сви Ћулибрци који се спомињу 1882. године око Уне и Сане славе Јовањдан, осим у парохији Крупа који славе Никољдан. Тада се још спомињу и Ћулибрковићи, у парохији Добрљин, чија је слава такође Јовањдан. Више нигдје у тадашњој митрополији дабробосанској не спомиње се ово презиме.

      И у епархији Горњо-Карловачкој, 1883 године спомиње се ово презиме који исту славу славе, али нажалост није наведено у којим парохијама.

      Ћулибрка је било и у Славонији. Тако се 1898. године спомињу у Окучанима као слављеници Никољдана и Ћулубрци који славе Стевањдан у парохији Славонска Пожега.

      Такође и вама предлажем да искористите прилику и извршите тестирање, како би на најбржи и најсигурнији начин сазнали с ким сте у сродству у назад неколико стотина година http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.0

      Одговори
  • Plemić

    Poštovani, da li možete da mi kažete nešto više o porijeklu prezimena Plemić iz Stanice? Po ovome ovde stoji da je iz okoline Višegrada, a neki drugi izvor kaže da su „bili Skakići i da su se doselili iz Grahova“… Šta je od svega tačno i najbliže istini? Srdačan pozdrav!

    Одговори
    • Plemić

      Izvinjavam se, iz Sanice treba da stoji. Telefon mi je sam prepravio riječ…

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Вјероватни да су ваши претци дошли у Саницу, прије 19. вијека, са простора Рогатице или Сарајева. Само се на тим просторима спомиње ово презиме до краја 19. вијека. По слава су различити. У Саници и граду Сарајеву (из Санице је тада било досељеника у Сарајеву), Племићи се спомињу као слављеници Никољдана, док у Мокром код Сарајева славе Стевањдан. Племићи, из Соколовића код Рогатице славе Срђевдан.

        Можда би најбоље било да се неко од Племића тестира, како би сазнали којој хаплогрупи припадају, и тиме би вјероватно дошли до сазнања из које племићке породице потичете.
        О томе се можете добро информисати, овдје, у нашем Пореклу.

        Одговори
  • Velibor Maletic

    Postovani, mozete mi reci malo vise on prezimenu MALETIC a krsna slava je sveti pantelemon 09/08, ljep pozdrav

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Ниси навео из које си породице Малетић. Да ниси из Градине?

      Малетићи који славе Пантелиндан вјероватно је једна породица која се 1882. године спомиње у Градини код Приједора, Подградцима на Козари и Прибинићима код Тешња. Тада се Малетићи наводе као слављеници 13 различитих слава, и махом су настањени на простору Крајине и Романије.

      Ово презиме доста је било заступљено на простору Славоније, гдје су се махом расељавали Срби с друге стране Саве, али се Малетићи као слављеници Пантелиндана, не спомињу.

      Такође, нисам их пронашао ни на простору Херцеговине и Ц.Г., гдје је данас модерно рећи да су коријени баш отуда доселили.

      Одговори
  • Бориша

    Поштовани,
    Прије свега хвала Вам на овако дивном сајту и великом уложеном труду.
    Да ли знате нешто о презимену Шева,прије свега о поријеклу породице која је данас углавном настањена у Бањалучкој регији? Крсна слава је Св. Трифун.
    На Вашем сајту сам читао о Шевама/Шевићима који воде поријекло иѕ Никшића, али они славе Св. Арханђела…
    Срдачан поздрав!
    Унапријед захвалан, Бориша

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Хвала Бориша на овако драгим рјечима. Хвала ти што поштујеш своју ћирилицу.

      Презиме Шева спомиње се 1882. године само у Пискавици, на ј/з страни, између Шибова, Луке и Поточине.
      Презиме Шево, те 1882. године у митрополији дабробосанској славили су Лучиндан, Никољдан и Пантелиндан. Као слављеници Трипуњдана, нико се под овим презименом не наводи. Они су махом настањена на простору Високе Крајине, али и у парохији Маховљани (Св. Лука), Томина ( Св. Никола) и Стари Мајдан (Пантелиндан).

      У Славонији, у епархији пакрачкој за 1898. годину спомиње се само презиме Шевић у парохијама Поучје код Ђакова и Смољановци код Пожеге, чија је слава Лучиндан.

      У Далмацији, у Стрмици, презиме Шево славило је такође Лучиндан. Овдје су доселили половином 18. вијека из Плавна. Око 1920 биле су двије куће Шева. У сродству су са Опачићима, а неки су мишљења да су се Шеве презивали Опачићи.
      Препис: Александар Бачко, Породице далматинских Срба, Београд, 2008., стр. 475

      Зато, мој је приједлог да се тестираш, да сазнаш која си хаплогрупа и много брже и тачније сазнаћеш ко су ти сродници и претци твоји.

      Поздравља те Јелићанин.

      Одговори
  • Luka Ozegovic

    Postovani,

    Zanima me poreklo prezimena Ozegovic ( Manjaca ) koji slave Nikoljdan.

    Hvala

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Ожеговићи који славе Никољдан спомињу се 1882 године у Шематизму д/б, у парохији Ратково, на Мањачи. Да су овдје настањени више стотина година, може се видјети и по истим презименима и славама што се спомињу у Славонији од почетка 18. вијека, а можда и раније, на простору Пакраца и Папука, а 1898 у парохији Бјеловара и Копривнице, у Шематизму епархије пакрачке, гдје су у већем броју досељавали Срби са простора између Врбаса и Сане.

    Ожеговића је било и на просторуизмеђу Сане и Уне који махом славе Стевањдан као и на простору Лике и Баније, гдје такође славе ову славу, а неки и Ђурђевдан.

    Зато, моја је препорука да се тестираш, да сазнаш која си хаплогрупа, и на најбржи начин сазњаћеш с ким си у сроству неколико стотина година уназад.

    Одговори
  • Тодоровић

    Поштовани господине Богдановићу,

    Све похвале за Ваш рад, труд и издвојено вријеме за нашу потрагу о коријенима.

    Да ли Вам је познато поријекло презимена Тодоровић, поткозарско село Бакинци, општина Лакташи. По неким изворима ту смо присутни око 200 година (9 генерација). Наводно смо дошли из Куле код Мркоњић града гдје смо се презивали Чулић. Славимо Часне вериге.

    Свака помоћ је добродошла, унапријед хвала.

    Одговори
    • Вуле

      Господине Тодоривићу,

      Ја сам Милановић , моји су такође из села Бакинци код Лакташа.
      Занимљиво је што ми је деда такође причао да су се Милановићи у Бакинце доселили из околине Мркоњић града или Босанског Петровца, такође ми је рекао да су се раније презивали Чулић и слава ми је исто Часне Вериге светог апостола Петра.

      Одговори
  • Милорад Богдановић

    Хвала Вам господине Тодоровићу на овако дивним ријечима. Мени су други много помогли, зато се и ја трудим да помажем онима кога овај частан посао занима.

    Вјековима је Лијевче поље било насељено, али и пролазна путања за селидбе ка обећаним благом преко воде Саве. Махом су овдје православни Срби досељавали са виших простора између Врбаса и Сане.
    Вјероватно да има основе у причи да сте давно доселили од Куле код Мркоњић Града, и да тамо више нема твојих предака, јер 1882. године (Кула се тада није ни спомињала) на овим просторима Чулића није било, као ни Тодоровића. Они се тада једино спомињу у Црном Лугу у Ливањском пољу и Бањалуци, као слављеници Часних Верига, а исти слављеници, Тодоровићи, у Броду на Сави, Травнику, Машићима и твојим Бакинцима.
    Само да напоменем да је твоје презиме настало од имена Тодор, Теодор, које је било јако учестало код православних Срба до краја 19. вијека, а ево и данас се поново јавља (имам унука Теодора), и те 1882 године Тодоровићи се спомињу скоро у свим крајевима, и славе 18 различитих слава. Чулићи четири.

    Тодоровићи су јако бројни и у Славонији, гдје су махом досељавали православни Срби са простора између Врбаса и Сане, али нисам нашао твоје слављенике и презимењаке, као ни Чулиће, гдје се до краја 19. вијека ово презиме тамо не спомиње.

    Такође ни у епархији Горњо-Карловачкој 1883 године, не споињу се твоји слављеници, а презимена Чулић и овдје нема као ни у Славонији.

    Значи, претпоставке су вјероватно тачне, да сте на овим просторима Поткозарја и више од 200 година, и да се нисте дање расељавали.

    Као и другима, предлажем и теби да постанеш наш члан, да уплатиш чланарину Порекла, гдје онда имаш доступну нашу дигиталну библиотеку, у којој има доста вриједних књига и часописа, махом везана за славе и презимена, као и миграциом православних Срба.
    А ако имаш велике обавете и немаш баш пуно времена за читање, изврши тестирање, сазнај која си хаплогрупа и проблем је ријешен. То је данас постало хит. То се може видјети и на нашим страницама, јер наше Порекло је зачетник тестирања код свих Срба, све три вјере.

    Свако добро ти желим.

    Одговори
  • Тодоровић

    Хвала много на информацијама. Свакако ћу се регистровати и извршити тестирање за хаплогрупу.

    А моје презиме и слава је дуго присутно на овим просторима и волио бих знати одакле су дошли, тј. којом миграционом струјом те Вас опет молим ако негдје дођете до тих података да ми напишете.

    Свако добро и пуно успјеха у даљем раду. Велики поздрав

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Хвала и теби господине Тодоровићу.
      Када се тестираш, све ће ти бити много јасније.

      Одговори
  • drago

    Postovani moli bih Vas da mi pomognete za poreklo prezimena LAĐEVIĆ slava Sv, JOVAN Unapred zahvalan

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Ниси Драго навео мјесто одакле су твоји Лађевићи. Претпоставка да сте са простора епархије Горњо-Карловачке гдје се једино тамо спомињу 1883 године, као слављеници Јовањдана (такође и презиме Лађевац), Томиндана и Ђурђевдана, али нажалост ни овдје се не наводе мјеста гдје су настањени.

      Лађевићи су били доста бројни у мјесту Кањане у Далмацији, али се не зна ништа више о њима.

      Моја је претпоставка да су вјероватно са простора Херцеговине преко Далмације доселили у Кордун, Лику или Банију, и да се даље до краја 19. вијека нису расељавали.

      То је све што ти могу сада написати.

      Одговори
  • Вукашин Радојчић

    Поштовани Богдановићу,

    Рођен сам у селу Бабинац , Коз. Дубица, Крсна слава Свети Аранђеловдан
    Према причању ,наши Радојчићи су се доселили са Баније.
    Које податке можете дати о пореклу Радојчића.

    С. поштовањем

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Поштовани господине Вукашине

      У митрополији дабробосанској 1882. године Радојчићи се спомињу као слављеници шест различитих слава. У овоме Шематизму Радојчићи се у најближој околини спомињу у граду Бањалука као слављеници Јовањдана. Исту славу славе и у парохији Сребреница. Радојчићи који славе Аранђеловдан једино се тада спомињу у парохији Цикоте код Власенице.

      У епархији Горњо-Карловачкој за 1883, Радојчићи се воде као слављеници Ђурђевдана, али нажалост не наводи се мјесто у којој парохији или селу су били настањени.

      Али, пошто је велики број становништва са Змијања, Тимара и Поткозарја, вјековима се у мањим и већим групама расељавао у Славонију, вјероватно да су и твоји Радојчићи били доста давно насељени на овим просторима и пресељавали се у Банију и Славонију. Можда су и 1882. године били настањени око Козарске Дубице, али их парох није ставио на списак. Таквих примјера има доста.
      У Славонији, у Шематизму епархије пакрачке за 1898 годину, Радојчићи су многобројни. Славе седам различитих слава. Аранђеловдан славе у парохији Брачевац код Ђакова, гдје се спомиње ово презиме почетком 18 вијека, у попису, као досељеници из Босне.

      Свако добро ти желим.

      Одговори
  • R. LONČAR

    Poštovanje svima,
    godinama unazad tragam za poreklom i istorijom svoje porodice ali nisam saznao ništa konkretno. Radi se o porodici Lončar iz sela Međeđa, opština Kozarska Dubica. Tamo mojih Lončara više nema, iselili smo se u Inđiju tokom Drugog Svetskog Rata, pradeda Ilija, udovac sa preživelom decom Veselinkom, Jovanom i Radivojem. Ilijin sin Savo je sa 16 godina poginuo u Partizanima na Kozari. Moj otac je Aleksandar, deda Radivoj, pradeda Ilija, čukundeda Jovan ili Jovo, dalje ne znam. Da stvar bude zamršenija, imamo dve porodice sa istim prezimenom u tako malom selu, a nismo neki blizak rod. Moji Lončari su praktično izumrli, ostali smo po muškoj liniji samo rođeni brat i ja i dva brata od daljih stričeva, tako da nisam imao od koga da saznam nešto više. Porodica je mahom postradala u Jasenovcu i u Partizanima i sada su ostali samo sestra i brat mog pokojnog dede. Ispitivajući malo istoriju došao sam do dve nezvanične informacije: Lika, kako nagađa dedina sestra ili Hercegovina / Crna Gora, kako je govorio neki pokojni pradeda, pominjajući Nikšić, što mi prenosi otac jer pradedu nisam stigao da upoznam, mada mi je sve to nedovoljno potkrepljeno, nisam ništa više od toga saznao. Tražeći po internetu i čitajući apsolutno svaku knjigu na koju sam naišao, nalazio sam na podatke da smo iz, sada napuštenog sela Lončari u Boračkoj oblasti u opštini Gacko, pa da smo poreklom od nekih Terzića iz Banjana kod Nikšića, a ja koliko znam Banjani slave Jovanjdan. U šematizmu iz 1882. se pominjemo u Međeđi, mestu gde smo bili do 1940-neke, ništa novo za mene. Tako da sam jako zbunjen, sve u svemu, voleo bih kada bi mi neko pomogao, zanima me moje staro prezime, zanima me period i razlog dolaska u Bosansku Krajinu, zanima me pleme i područje iz kojeg potičem, možda su Drobnjaci zbog Slave, mada nisam viđao Lončare u spiskovima tog plemena. Jako mi je žao što nemam rođake Lončare osim tih bliskih braća od strica, od dedinog brata, takođe mi je jako žao što ne znam odakle tačno potičem, što bi možda pomoglo da pronađem neke davno izgubljene rođake. Moj mejl glasi: rloncar78@gmail.com, tako da ako neko nešto zna ili ima neke smernice prema kojima bi me uputio, neka mi prosledi, bio bih mu veoma zahvalan. Hvala unapred!

    Одговори
  • R. LONČAR

    Zaboravio sam da napomenem da slavimo Đurđevdan.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Сви који су своје садашње презиме добили по занату којим се бавио неко од његових предака, па тако и Лончари, прво треба да крену у претраге од себе, па уназад колико их њихова сјећања и сазнања воде. Није лако, ал ако се воли овај посао, сигурно да ћеш учинити добро, како у својим намјерама тако и другима који ће касније наставити што си започео.
      Мој савјет теби је да извршиш тестирање, али када ти то осјетиш. Тиме ћеш сазнати која си хаплогрупа и упознаћеш с ким си у сродству од тестираних особа. То је за сада наједноставнији и најбржи начин да се крене у озбиљнију и сигурнију претрагу о својим претцима.
      Јеси ли претраживао породицу Лончар из Ратковца, Машићи, Славонија који славе исту славу као и ви, а који се спомињу у шематизму епархије пакрачке за 1898 годину? Са ваших простора највише расељеника је ишло ка Банији и Славонији, а вјековима су били око Козаре настањени.

      Одговори
      • Милорад Богдановић

        Овдје, у последњем пасусу, направио сам грешку, гдје сам описао Лончаре који славе Стевањдан, умјесто истих што славе Ђурђевдан. Да се не би стварала пометња, најбоље би било избацити цијели пасус.

        А требао сам написати да Лончари који славе Ђурђевдан, те 1898. године спомињу се у парохијама у близини Саве: Кобаш, Окучани и Рогоље, затим у близини Кутине и парохији Липовчани код Чазме.

        Одговори
  • Marko Kotur

    Poštovanje, da li mi možete reći više informacija za prezime Kotur iz sela Vlaškovci, Kozarska Dubica. Krsna slava nam je Sveti Nikola. Imena pradjeda i prababe su Milan i Stoja, dalje unazad ne znam. Hvala unapred.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Котур није тако учестало као нека друга наша презимена. Распорострањено је у кругу Банија-Кордун-Лика-Далмација-Крајина-Славонија.Сви славе Никољдан.
      Зато, препоручујем да неко с овим презименом изврши тестирање како би се знало која су хаплогрупа. То би подједнако било од велике користи за наша даља истраживања, као и за ову велику породицу с презименом Котур и Котуровић.
      За Марка могу рећи да су његови претци у овоме селу настањени прије 1882. године. Тада, још се спомињу у парохијама Божићи, Демировац, Моштаница, као и на простору сусједне Градишке у парохијама Гашица и Бијаковац, Градишка и Ламинци, те Кукље, Милошево брдо и Грбавица. За сада је само претпоставка да су на ове просторе доселили са простора Ливна, парохије Пећи, доселивши на простор Дубовика код Крупе и одатле се раселили у горе споменута подручја, одакле су се расељавали по Славонији и Банији.

      Одговори
  • Aleksandar

    Помоз Бог господине Богдановићу, веома сам вам захвалан на овој светој дужности које сте се, у ова сулуда времена, када нам се ужурбано брише идентитет, прихватили!
    Презивам се Мајкић, мало сам истраживао своје корјене, али додјем до Змијања.Прије тога , као да нисмо ни постојали па бих вас молио за информацију више.
    Родом сам из Приједора, отац и ђед из Новог града Крсна слава Ђурђевдан..
    Унапријед сам вам захвалан,

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Хвала Александар

      Може ли се знати одакле је тачно твој ђед, из Новог Града или околине? Потребно ми је тачно име мјеста и приближна година ђедовог рођења. Још ме интересује како си дошао до података о твојим коријенима везано за Змијања? Јесу ли то приче, претпоставке или писани извори? И на крају једно лично питање, на које и не мораш одговорити ако не желиш а оно гласи, јеси ли у сродству са породицом Ђуре Мајкића са Урија.

      Одговори
      • Aleksandar

        Господине Богдановићу,
        мој ђед Никола, 1933 г. родом из Сухаче крај Новог града, прађед Васо.
        Искрено, истражујући мало због саме струке а више из жеље, српску историју, културу , језик и умјетност као и миграције многих братстава кроз историју покушао сам да уђем у траг и свом братству али све завршава са Гвозденом са Змијања!
        Нас Мајкића нема нешто много у Приједору а и ако нас има или се не познајемо или смо у неком далеком сродству што ми је још чудније, у Новом Граду такође, али исто тако кад наиђем на неког далеког рођака Мајкића и кад чујем да слави Ђурђевдан сигуран сам да нас вежу корјени из прошлости.
        Рођака Ђуру који слави Ђурђевдан не познајем лично али знам за ту фамилију са Урија
        Ето тако,
        Хвала Вам много,
        Арх. Мајкић Александар

        Одговори
      • Aleksandar

        П.С. У недељу сам најављен у манастир Гомионицу гдје ће ми бити доступна ризница књига.

        Одговори
  • uzelac zdravko

    interesujeme otkudpotiče prezime uzelac imanas stotinjak opština prijedor u više sela

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Тешко да ћеш од некога другога сазнати одакле потиче твоје презиме. Тешко је знати је ли то стално или измјењено презиме. Јесте ли се презивали Ужелац, добивши презиме по ужету, које се стопило у Узелац, или је неко нешто узео од некога па вас прозваше овим презименом.
      Ово презиме спомиње се 1882. године као слављеници Јовањдана у парохији Гудавац код Крупе и Рујница код Бихаћа. Најбројнији су слављеници Никољдана у парохијама Бихаћ и Хргар, Врело и Грмуша (Бихаћ), Колунић код Петровца, Ракелићи код Приједора, Хадровци код С. Моста. У Гудавцу код Крупе славе и Петровдан.
      Узелаца је било и у епархији Горњо-Карловачкој за 1883 као слављеници Никољдана и Лучиндана, али нажалост нису наведена мјеста гдје се они тада били настањени.
      Свакако да је ово презиме најбројније у Славонији. У епархији пакрачкој за 1898. годину спомињу се у парохијама:
      -Бастаји код Дарувара, Брачевац, Набрђе код Ђакова, Торањ, Кукуњевац код Пакраца, Рајићи код Новске, Барна и Турчевић поље код Грубишног поља и Липовчани код Чазме као слављеници Никољдана.
      -Мајар код Ђакова и Михољац Горњи гдје славе Ђурђевдан
      -Окучани, слава Стевањдан
      -Вуковље код Гарешнице гдје се воде као слављеници Јовањдана.

      Претпостављам да је твоја лоза од Ракелића или Марићке. Из Марићке је тестирани Узелац I2a Dinarik, па ако сте у сродству, а претпостављам да јесте, онда овдје у Пореклу можеш доста тога новога да сазнаш о својим сродницима.

      Одговори
  • Vojin Bosanac

    Postovani gosp. Bogdanovicu…Vidim dБакићa ste znalac u svom poslu pa rekoh da se i ja javim sa par pitanja posto se ovom problematikom bavim vec nekih 25 godina…Trenutno zivim u inostranstvu a poreklom sam iz z.Slavonije,okolica Okucana…Zanima me poreklo porodice Bakic (Бакић) iz Bistrice ,opstina Prijedor…Istrazivao sam razne knjige i dokumente,ali sam zapeo nekako na prelasku sa 18. na 19 vek…Moji preci su (najvjerojatnije) naselili Okucanski kraj (selo Ladjevac) s kraja 1700-tih i pocetka 1800-tih godina i po predanju su se prezivali Bakic i slavili su Srdjevdan (20.oktobar),ali je nekim sledom nesrecnih okolnosti (bolesti,nedaca ili neceg drugog slava promjenjena u Sv.Georgija)..U prezime Bosanac je promjenjeno (svojevoljno ili ne) za vreme boravka na teritoriji tadasnje Austro Ugarske (najvjerojatnije s namjerom „rasrbljavanja“,tako da od pocetka 19. veka ili malo kasnije nosimo to prezime)..Sve do danasnjih dana ljudi i poznanici u starom kraju nas znaju(i ponekad zovu) kao Bakice…Najstariji pisani trag imam iz parohijske knjige rodjenih s datumom 1846. o rodjenju mog sukundjeda Teodora i sve potomke i srodnike do danasnjih dana znam u datum(u nazad ,bice uskoro 172 godine)…O Bakicima u Bistrici vrlo malo znam i tesko je naci poveznicu,kako „spekulisem“ i nagadjam iz literature (Vojin Dabic „Vojna krajina“) da su se u podrucje opustjelog potkozarja naseljavale krajiske porodice s Korduna ali i ostalih krajeva..Postoji li mogucnost da su u Bistricu naseljeni kordunasi prezimena Bakic iz Gornjeg ili Donjeg Budackog ili Perjasice (kako se spominju na popisu iz 1725.godine)…
    Vrlo bi mi pomoglo sve sto je relevantno na ovu tematiku jer ako se mogu pronaci neki cvsci dokazi mojih pretpostavki odlucio bi se na „promjenu“ prezimena (uz postojece bi ubacio i Bakic)..Vrlo zahvalan pratilac foruma iz Norveske.

    P.S. Svaku srecu i uspjeh u ovom casnom poslu Vam zelim

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Добро вече Војине

      Хвала на овако лијепим ријечима.
      Чини ми се Војине да смо се ми већ једном упознали. Био сам ја у Бодеграју и Лађевцу у првој седмици октобра 1991. године и разговарао сам у Лађевцу са Бакићем који ми је причао о њиховој старој слави Срђевдану. То је и моја слава. Нажалост, врло брзо сам отишао ка Пакленици и Пакрацу, и више се никада срели нисмо. Волио бих да размјенимо приватне поруке, па да заједнички проширимо своја сазнања.milorad.bogdanovic@yahoo.com

      Бакићи који славе Срђевдан, по мојој претпоставци, вјероватно су сродници са Богдановићима и Грбићима, који су хаплогрупа R1a, Z280, Y2613 карпатско-далматинска грана. До сада нисам сазнао да се неко од Бакића Срђевданаца тестира. До тада остаће овдје велика непознаница.
      Бакићи који славе Срђевдан стара је породица у Славонији, доселила са простора Дубице и Градишке почетком 18 вијека. Крајем 19. вијека (1898) ови Бакићи се спомињу једино у Бјеловару. Значи, Војинови Бакићи-Босанац, вјероватно су из ове породице, повезана са Бакићима с друге стране Саве, гдје је простор Окучана била прва станица расељавања становништва ових крајева. Нисам упознат да се у приједорској или бањалучкој Бистрици спомиње презиме Бркић.
      Презиме Босанац спомиње се у Лађевцу 1898. године, у Шематизму епархије пакрачке као слављеници Ђурђевдана. Лађевац је тада бројао 629 душа и 42 православна дома.
      Пошто је ово презиме доста учестало у крајевима гдје су расељавали, нема потребе да сада овдје раширујем ову тему.

      Одговори
  • Војислав Ананић

    ПОРИЈЕКЛО НЕКИХ БРАТСТАВА НА ПОДРУЧЈУ КОЗАРЕ И ПОТКОЗАРЈА

    Абази су поријеклом с Косова (славе св. Пантелију).
    Абарде су поријеклом из Полимља.
    Алавуци код Дубице су породица старовлаха из Добрња од Вишеграда (славе Јовањдан).
    Алауле су досељеници из Полимља (славе св. Ђурђа).
    Аладинићи су поријеклом из Аладинића у Дубравама, код Стоца, у Херцеговини.
    Арнаути су поријеклом с границе Албаније у Црној Гори (славе Ðурдевдан).
    Атељи су поријеклом из Корјеница у Херцеговини.
    Бабаји су поријеклом из Куца у Црној Гори (326,230).
    Бабајици су из Старог Влаха (славе св. Николу).
    Бабари су из Старог Влаха (славе Михољдан).
    Балорде су досељеници из Херцеговине.
    Балабани су поријеклом из села Балабана од Мораце, близу Скадарског језера, у Црној Гори (славе Петровдан).
    Баљци су с Баљака у Херцеговини.
    Бандо, Бандици и Бандолаји су из југоистоцне Херцеговине.
    Басаре, Басоре су поријеклом из сјеничког краја, од Старог Влаха (славе Ðурдевдан).
    Батнога је из Батнога од Стоца, у Херцеговини.
    Балауловићи су досељеници из Полимља (славе св. Арандела).
    Бенцуни су доселили из Полимља (славе св. Симеуна).
    Бенцузи су из Полимља (славе Јовањдан).
    Бендери су из Веље Међе у Попову, у Херцеговини, а ту су дошли из Корјеница (славе Олимпијев дан).
    Бендераци су поријеклом из Џинове махале у Невесињу, а ту су дошли из Корјеница (славе св. Јована, а прислужују Великој и Малој Госпођи).
    Берицћи су поријеклом из Црне Горе. Њихова братственичка слава је св. Стефан.
    Бероње су поријеклом из Рашке (славе св. Јоана).
    Богдашици су из Богдашица од Билеће у Херцеговини.
    Богуновићи су по породичној традицији дошли из Рашке преко Далмације (Зрмање) и Лике у ове крајеве. Њихови субратственици Бероње, Ковачевићи, Пашићи и Пјанићи. Славе св. Јована.
    Бодироже су поријеклом из Црне Горе. Прешле су Херцеговину и онда у сјеверну Далмацију. Сматра се да су доселили у првој миграционој сеоби. Из сјеверне Далмације су се раселили по Босанској Крајини. Славе св. Стефана 9. јануара.
    Бозе су од Абаза с Косова (славе Пантелијев дан).
    Бајинци су дошљаци из источне Херцеговине.
    Борчани су из Борца у Херцеговини.
    Белензаде су из Беленића, из Попова у Херцеговини.
    Букве, Буквићи су поријеклом из Старог Влаха (славе Стефандан).
    Буразер, Буразори су из Топлице у Србији (славе Никољдан).
    Булајићи су поријеклом од Грахова у Црној Гори (славе Никољдан).
    Букомири су поријеклом из Куча и Братоножица у Црној Гори.
    Брбори су из Херцеговине.
    Ваљевићи су из Полимља (славе св. Симеуна).
    Варцари су из јужне Херцеговине (славе св. Илију). Њихова даље поријекло су Братоножици у Црној Гори.
    Велени су из Веленића код Таре.
    Велоуловићи су доселили из Полимља (славе св. Стевана).
    Веруше су дошљаци из Доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
    Варсоковићи су поријеклом од Скопске Црне горе.
    Врањеши су из Дробњака или из Полимља, из Црне Горе (славе св. Ðурда).
    Врбице су поријеклом из Врбице од Билеће у Херцеговини.
    Вукобрати су од Вукобратовића у зубачком селу Турментима (славе св. Ðурда).
    Вуковицћи су из Требињске шуме у Херцеговини.
    Галичићи су из Попова поља у Херцеговини.
    Галебине су из Требињске шуме у Херцеговини.
    Гафури су поријеклом из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ðурда).
    Гаци, Гаковици су поријеклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан).
    Гваријани и Гердијани су из села Орашја у Шуми код Требиња, у Херцеговини (славе Ðурдевдан).
    Герини су поријеклом од Герина из Бурмаза, код Стоца, из Херцеговине.
    Голеши су поријеклом из Полимља. Прије су ту доселили с планине Голеша у Косову.
    Грубач је поријеклом из Опличића и Бољуна од Стоца у Херцеговини.
    Грмуше су доселили из Плава у Црној Гори.
    Дарде су из Колашина у Црној Гори (славе св.Пантелију ).
    Девићи су доселили из Шекулара (славе Ðурдевдан).
    Долинићи су доселили из Лике, поријеклом су од Радочајића из долине Неретве у Хецеговини (славе Ðурдевдан).
    Дрљаце су поријеклом из села Бабајића и Козлица, Азбуковица.код Колубаре у Србији (славе св. Трифуна).
    Дракулићи су из Корјеница у Херцеговини (славе Мратињдан).
    Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
    Дулићи су из Дулића од Гацка у Херцеговини.
    Ðиласи су поријеклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
    Зорановићи су поријеклом из Херцеговине.
    Зорицћи су поријеклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ðурдевдан).
    Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ðурда).
    Јаракуле су поријеклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
    Јањетовићи су поријеклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
    Јаснићи су поријеклом с Косова (славе Ðурдевдан).
    Југовићи су из Гацка у Херцеговини.
    Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
    Кавенуше су поријеклом из Полимља (славе св. Симеуна).
    Кадијевићи су поријеклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
    Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
    Калабе су поријеклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
    Калабићи су поријеклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
    Калиновићи су дошли из Куцча у Црној Гори (славе Никољдан).
    Каругићи су поријеклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
    Келемановићи су из Поцрња, вјероватно од Љубиња у Херцеговини.
    Керкези су поријеклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
    Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијев дан).
    Ковацевићи су из Рашке (славе св. Јована).
    Козоморе су поријеклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
    Комадине су поријеклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
    Кондићи из дубичког краја су поријеклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан).
    Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље поријекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
    Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
    Косијери су поријеклом из Косијерева у Црној Гори.
    Косовци су поријеклом из Косова.
    Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

    Кочићи су поријеклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

    Краљевићи су доселили из Херцеговине.
    Крвавци су поријеклом из Херцеговине.
    Крчиковићи су поријеклом из Црне Горе (славе Никољдан).
    Кртолине су од Лубура у Риданима, из Црне Горе.
    Круге су доселиле из Црне Горе.
    Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
    Куваље су поријеклорн од Сјенице (славе Ђурђевдан).
    Кукићи су поријеклом из Бањана у Црној Гори. Кукићи су доселили из Херцеговине.
    Кукуљи су доселили из Црне Горе.
    Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негдје су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
    Лугоње су поријеклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
    Лукачи су поријеклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
    Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
    Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
    Лопарице су из Црне Горе.
    Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истјерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег-Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на таку даљину. То је изгледа било 1717. године.
    Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
    Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
    Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
    Матаруге око Козаре су поријеклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
    Матавази су из Црне Горе, гдје се тамо мисли да су поријеклом Арбанаси.
    Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св.Јована).
    Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
    Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
    Мацинко је доселио из Херцеговине (слави св.Илију).
    Мацноге су доселиле из Херцеговине.

    Мацуре су поријеклом из Братоножица у Црној Гори (славе св. Арханђела).

    Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
    Мерчепи су поријеклом из Риђана у Црној Гори.

    Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

    Мирославићи су поријеклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову Гордићи, а поријеклом су из Мратиња од Никшица (славе Никољдан).
    Мостарци су поријеклом из Херцеговине.
    Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
    Неретвљанци су поријеклом из Херцеговине.
    Никшици су поњеклом од Никшица у Црној Гори.
    Обади су из Борца на Неретви у Херцеговини.
    Обућине су поријеклом од Колашина (славе св. Ðурђа).
    Одавићи су поријеклом из Херцеговине.
    Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
    Ољача имају своје имењаке у Ољачинћима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су поријеклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ðурдевдан).
    Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
    Отасовци су из Црне Горе.
    Падежани су поријеклом с југа Србије.
    Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ðурда).
    Палавестре су поријеклом из Херцеговине.
    Парух је поријеклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
    Пашици и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
    Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
    Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
    Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу).
    Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
    Попаре су поријеклом из Фатнице у Херцеговини.
    Предојевићи су поријеклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
    Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
    Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
    Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
    Рорићи су поријеклом из Невесиња у Херцеговини.
    Сантрачи су поријеклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијев дан).
    Селаци су доселили из Старог Влаха.
    Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ðурда).
    Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
    Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
    Скопље су из Херцеговине.
    Смољани, Смолићи, Смолоићи поријеклом су с карсног платоа између доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ðурђевдан).
    Смољевицћи и Смољо поријеклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ðурда).
    Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
    Срдени су из села Срдевица у Гацку, Херцеговина.
    Стираћи су поријеклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
    Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
    Танкосавици су поријеклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
    Тице су из Полимља.
    Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су поријеклом из Полимља (славе св. Стевана).
    Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
    Трубари су из Херцеговине.
    Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијев дан).
    Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
    Ћеранићи су поријеклом из Невесиња у Херцеговини.
    Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
    Убавићи су од вишеградског краја.
    Угарчићи су поријеклом из Невесиња у Херцеговини.
    Угарца су из Херцеговине.
    Угреновићи су поријеклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
    Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
    Хере су поријеклом из Херцеговине.
    Цикоте код Дубице су поријеклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурда).
    Џепине су поријеклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
    Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
    Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
    Шашари су из Херцеговине.
    Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
    Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
    Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
    Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
    Шолаје су поријеклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
    Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
    Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековића у Прибоју, гдје се спомињу од 1642. године,Црна Гора (славе Никољдан).
    Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
    Шуњићи су поријеклом из Херцеговине.
    Шумани од Дубице и Градишке поријеклом су од Полимља.
    Шурлани су поријеклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

    ИЗВОР: Историја Козаре и Поткозарја, ево једне интересантне теме са братскога сајта ojkrajino.com, коју је поставио из Подгрмеча Вукашин, а ради се о поријеклу српскога становништва на подручју планине Козаре и Поткозарја.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Историја Козаре и Поткозарја

    Ево једне интересантне теме са братскога сајта ojkrajino.com, коју је поставио из Подгрмеча Вукашин, а ради се о поријеклу српскога становништва на подручју планине Козаре и Поткозарја.

    ПОРИЈЕКЛА ДАНАШЊЕГ СТАНОВНИШТВА

    Миграциона струја из Старог Влаха, Старе Рашке, Зете и Хума, односно Старе Србије, Црне Горе и Херцеговине у сјевему Далмацију и Лику. Миграционе струје српског становништва кретале су се из тадањег Старог Влаха и Рашке, Зете и Хума, односно старе Србије, Црне Горе и Херцеговине у сјеверну Далмацију, од Цетине преко Крке до Зрмање и настављале у Лику. 0 тим миграционим струјама постоје историјски подаци. Најстарије познато насељавање из наведених центара, правцем наведене миграционе струје, пада у вријеме Цара Душана (1337-1351), који је неке становнике из тадашњег Хума, а данашње Херцеговине, преселио у крајеве око Клиса и Скрадина. Овоме раном досељавању припада црква Вазнесење Христово у селу Цетини, у парохији Врлици, основану 1389. године (326,235). Православне цркве које су направили ови становници посвећене су св. Ђурђу и св. Николи. Вјероватно су ти становници имали те братственицке славе и њима посветили и богомоље. Ђурдевштаци су из Пађена, а Никољштаци из Куча у Црној Гори (326,235).) Вјероватно су то они Власи, досељени из XIV вијека, који се послије налазе у Лици на Велебиту године 1433. и Цетини 1436. Један од тих Влаха зове се Томаш Аладинић. Мјесто Аладинићи постоји у Дубравама код Стоца, у Херцеговини. Вјероватно је и Томаш поријеклом из тога мјеста (326,235). Турци су заузели 1522. године Книн и Скрадин, а 1524. године Сињ (135, 1267). Народ из Старог Влаха или Рашке (старе Србије), данашње Црне Горе и Херцеговине досељавао је у сјеверну Далмацију и у периоду од 1523 до 1527. године (326,236). У овом периоду доселили су многи од Никшића. Ово становништво из сјеверне Далмације помјерало се и у Лику. (326,236). Други талас насељавања, услиједио је послије Турског освајања Клиса 1537. године из наведених крајева у сјеверну Далмацију у периоду од 1567 до 1574. године. Изгледа да је у овом периоду највише доселило становника из подручја данашње јужне Херцеговине (У овом периоду (1567-1574.године) су цркве посвећене св.Ђурђу и св.Јоакиму и Ани. Сматра се да су тада доселили становници са тим братсвеничким славама и правили цркве посвећене тим свецима (326, 235). И овог пута помјерање народа из Далмације вршено је и у Лику (326,236). Пресељавање народа из јужне Херцеговине у сјеверну Далмацију спомиње се и 1590. године (326,236) (У овоме периоду 1590. године прављене су цркве посвећене св. Јовану, св. Илији и св. Николи. Сматра се да су тада доселили становници са тим братственичким славама и правили цркве посвећене својим свецима заштитницима (326,236.). Пресељавање народа из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине у сјеверну Далмацију било је и 1618. године. (Досељеници од 1618, године изградили су цркве у Жегару, Дрнишу, Врлици и Стрмици посвећене св, Ђурђу, св. Јовану и св. Николи. Сматра се да су доселила братства са тим братственичким славама и правили цркве својим свецима заштитницима (326,237). Досељеници су се населили у Цетини, Жегару, Дрнишу, Врлици и Стрмици (326, 237). Сеоба народа из Црне Горе и Херцеговине миграционом струјом за сјеверну Далмацију била је и 1682. године. Досељеници су се населили у Обровцу (326,237). Први досељеници праве цркве посвећене све. Лазару и св. Тројици, доселила братства са тим славама 1682. године (326,237). Године 1717. са архимандритом Стеваном Љубибратићем 180 породица из Херцеговине, претежно из Зубаца, прешло је у Имотску крајину (Далмацију) (326,237). Истога времена браћа Новолици са 40 породица из Шуме и Зубаца прешли су Неретву (326,237). Миграционе струје из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине у правцу насељавања Босанске Крајине. Одмах како су Турци заузели тадашњу Босну 1463. године насељавали су православно становништво близу границе. Турци су углавном око 1480. године држали област око Купреса, Дувна, Лијевна, Гламоча и изворни крај ријеке Унца, нешто земље у Горњој Пљеви и на Сани до Каменграда, Скопља, Лашве и Влашица, источну Босну са Маглајем, Власеницама и Зворником. Свуд туда су Турци из војничких обзира морали насељавати Србе, који су као мартолози и други нередовни војници чували границу, четовали и у рату војевали на турској страни. До 1503. су турске границе на сјеверу отприлике исте, али су се иза тога брзо мијењале. Турци су 1512. године узели сребреничку бановину. Од јајацке бановине су држали Угри још само доњу Пљеву и врбаску долину од Јајца до Саве. Од 1514. до 1528. године отели су Турци Лику и Крбаву, а 1528, и остатак јајачке бановине од Сокота и Јајца до Саве. Насељавање сјевероисточне Босне могло је почети одмах послије 1512, а крајева око средњег и доњег Врбаса послије 1528. године (326,237). Према литератури процес расељавања Срба из Херцеговине и Црне Горе наставља се и у XVI вијеку, али овога пута у Босну. У првој четвртини XVI вијека дошло је до убрзаног прелажања сточара на земљорадњу. Турци су у новоосвојеним крајевима насељавали огромном већином православно српско становништво, чији се број у босанском санџаку у ово вријеме нагло повећао. Они су се већином доселили из Херцеговине и Црне Горе (134,132). Тако се 1516. године у попису босанског санџака биљеже Срби и у нахији Озрињу, Требетину, Усори, Врбањи, Купресу и Гламочу (Белград). И стара нахија Ускопље насељена је Србима. Дакле, директно досељавање најпречим путевима из тадашње Старе Рашке, Зете, Хума и неретвљанске покрајине, односно данашњег Санџака, Црне Горе и Херцеговине, Турци су вршили за своје интересе. Турци су ово насељавање православним становништвом вршили из економских и одбрамбених разлога, с обзиром да су ови горштаци били и добри ратници, па су испочетка имали и ријетке привилегије. Послије извјесног времена долази до укидања привилегија овим досељеницима па су услиједила све чешћа бјежања у Аустрију (215,10). Савременик, Б. Курпешић, који је 1530. прошао Босном и Босанском Крајином скроз од Кладуше преко Кључа и Сарајева, вели да су Турци довели Србе из смедеревског санџака и населили их по Босанској Крајини (326,237). Године 1551. јавља генерал Ленковић да су Турци довели из унутрашњости више хиљада Срба и да су их населили око Срба и Книна (326,238). У даљњем освајању према сјеверозападу и западу Турци насељавају освојену територију српским живљем из Херцеговине и црногорских брда. На тај начин слив ријеке Врбаса, Сане, Уне са Унцем постају крајеви насељени српским становништвом. Турско подручје западно од ријеке Босне око средине XVI вијека представља територију са претежно српским становништвом. Вјероватно је да је пред крај 16. вијека Хасан-паша Предојевић довео из Херцеговине, од Билеће, своје сроднике и друге и настанио их у крајевима око ријеке Уне. Без сумње је велика сеоба пред крај XVII вијека донијела досељенике и овоме крају. У народу Босанске Крајине сачувао се спомен на поријекло из Херцеговине и старе Србије (326,238). Из овог се види да су брдски крајеви Старог Влаха, Рашке, Црне Горе и Херцеговине били расадник становништва које се расељавало по Босанској Крајини и Далмацији, али да није никад потпуно напуштало и свој родни завичај.
    МИГРАЦИОНЕ СТРУЈЕ ИЗ СЈЕВЕРНЕ ДАЛМАЦИЈЕ И ЛИКЕ ЗА БОСАНСКУ КРАЈИНУ
    Ова миграциона струја кретала се правцем старих римских путева, који су тад коришћени. Један римски пут био је од Сплита преко Клиса-Ливањског поља-Гламочког поља-Кључа. Други крак ишао је долином Сане преко Јајца. Један крак био је долином Врбаса све до Босанске Градишке и Саве. Прије Ливањског поља један правац пута се одвајао преко Дувањског поља, Купрешког поља за Ускопље и настављао долином Врбаса. Други правац некадашњег римског пута водио је из сјеверне Далмације и Лике преко Книна-Струмице-Грахова на Уначко Врточе за Босански Петровац (326,248). У вријеме задњих деценија XV вијека пада без сумње насељавање западних брдских крајева, који су граничили са млетачком и угарско-хрватском државом и са јајачком и са сребреничком бановином. Послије освајања неке територије настајала је и колонизација. Око 1530. године спомињу се Срби у Гламочу, Унцу и на извору ријеке Уне и већ желе да пређу на територију која је под окупацијом Аустрије. Други су још 1526. године прешли и населили се по Жумберку (326,236). Они који су ишли из сјеверне Далмације и Лике правцем римских друмова насељавали су слободна мјеста; ту су једни остајали, а други постепено кретали даље. Треба напоменути да становништво које је населило неко мјесто није га лако напуштало. Једни су ту остајали, а други из братства ишли даље у потрагом за бољом земљом за обрађивање и пашом за стоку. Тако су насељена подручја Унца, Гламоча, Грахова, Ливна. Босански Петровац са сусједним личким крајем најприје је добио мало досељеника, али су касније доселили исељеници из Гламоча, Унца и сјеверне Далмације. Према једној вијести из 1573. године, овај крај је имао толико народа да је могао дати приличан број војника (326,248). Даље насељавање је вршено према Кључу, Јајцу, у подручје Змијања и Врховине. Сљедећа етапа бииа је насељавање Поткозарја и Козаре.

    НАСЕЉАВАЊЕ КОЗАРЕ И ПОТКОЗАРЈА

    Довољно је напоменути само неколико историјских података који ће нам реци о помјерању становништва, о насељавању и расељавању у овом граничном појасу, који се често називао ничија земља, земље између двије војске на граници, између двије царевине, а понекада и између три царевине. Отуд и назив Крајина. Послије пораза Угарске код Мохача 1526. године неке градове на Уни запосједа аустријски владар Фердинанд, који је на цетињском сабору 1527. године изабран за краља. Тада је напуштена према Турцима прва линија на Врбасу и пребачена на линију ријеке Уне. Падом Костајнице 1556. године под турску власт становници Кнешпоља, бјеже на сусједну Банију, а преостали дио одлази с угарском војском. Тако је остао празан простор од Уне до Козаре. Прије пада Костајнице (половином XVI вијека), Турци су заузели Благај, Добру и Нови Град (73,213). Срби су населили брдске крајеве, док по градовима није било никога. То је била у пуном смислу ничија земља. И Турци и Аустријанци почели су да ничију земљу насељавају сваки са периферије на својој страни. Кад су Турци освојили Костајницу 1556. године, постали су господари цијелог Поуња. Тада су населили извјестан број православног народа као своју рају. Аустрија је задржала границу на Уни до 1592. године, када је и ова линија напуштена и пребачена на линију Глина-Корана-Мријешница и лијева обала Купе. Кад су вођени ратови између Мађарског краља Матије Корвина и Турака у овим крајевима се дошло до помјерања становништва. Велики број је пребјегао преко Саве и Уне. Турци су у ове крајеве одмах населили велики број православног народа као своју рају. Према Житвадорском миру од 1606. године крајеви од ријеке Уне до Карловца требали су бити неутрална зона и незапосједнути. Тада је Кнешпоље било ријетко насељено. Преци данашњих Кнешпољаца почели су досељавати у Кнешпоље. Досељевало се ново становништво и враћало избјегло становништво из Лике, Кордуна и Баније. Насељавање је зависило од војнополитичке ситуације између Аустро-Угарске и Турске. Ти досељеници су се досељавали у ове крајеве средином XVII вијека. Послије турског пораза под Бечом 1683. године Турци су поново утврдили градове на Уни и Сави, као природној граници између ове двије државе. Сви који доселе у ове крајеве добијали су бесплатно кућишта, али су досељеници преварени и постајали су кметови. Миграциона струја становништва из Далмације и Лике, пошто је попунила ненасељено подручје око Унца, Грахова, Гламоча, Босанског Петровца, Кључа, Јајца, Змијање и Врховину, кретала се даље долином Врбаса и Сане према ријетко насељеном Поткозарју и Козари. Ово помјерање становништва извршено је у два периода. Први период насељавања био је одмах послије 1700. године (73,27 и 326,217). Због честих граничних ратова у првој половини 18. вијека, долази и до помјерања становништва из ових крајева на подручју Баније. Талас досељавања био је за вријеме Лаудонова рата 1788-1799. године. Турска власт побољшава однос према хришћанском становништву. Године 1793. султан је увео неке повластице за овај народ, тако да су могли сами себи да бирају народне старјешине, с тим да их паша потврђује. Осим тога, одређено је да се Турци не смију насељавати по хришћанским насељима и да не смију ништа на силу узимати од хришћана. Тад су се бројни становници овом миграционом струјом из Далмације, управо од Унца, Босанског Петровца, Гламоча, Кључа, Јајца, Змијања, Врховине, доселили у Поткозарје и населили простор између Врбаса и Уне до Саве. Није било прелажења преко Саве, јер је то била граница између Аустрије и Турске. До Саве је талас насељавања слабио због границе и политичких прилика. Било их је тад који су доселили у Поткозарје и из Ливањског поља. Међу тим досељеницима од Ливна спомиње се и братство Шормази. Код становника Поткозарја свјеже је предање о овом досељавању из Далмације и Лике, преко Унца, Босанског Петровца, Гламоча и Змијања, односно Врховине. Једни су остајали на заузетим кућиштима, а други из истог братства ишли и заузимали земљу даље, па су зато и иста презимена на овом миграционом правцу. Наведеним миграционим путем у Поткозарје, између осталих, дошла су и сљедећа братства:
    Арежине, Балаци, Балабани, Балорде, Банцици, Бањци, Басаре, Басурици, Башици, Берици, Билбије, Бјелајци, Благојевици, Бодироже, Бодици, Бокани, Босанцици, Босници, Бундали, Бурсаци, Вејновици, Веруше, Вишекруне, Врањеши, Врховци, Вујасини, Вујасиновици, Вукоради, Гајици, Гвере, Гвозденовици, Гламоцани, Гламоцаци, Граховци, Грабици, Грацани, Грбици, Грубише, Грубар(н)и, Готовци, Гузијани, Далмајије, Дамјановици, Дебељаци, Девици, Деснице, Добрњци, Домузи, Драгајаци, Драгајловици, Дрљаце, Дрце, Дувњаци, Еруези, Жежељи, Жуници, Загарци, Згањани, Желици, Зељковици, Змијањци, Зорици, Индици, Ињци, Јајцани, Јапунџе, Јунгици, Кајтези, Калабе, Калабици, Калиници, Капоње, Каралије, Карани, Карановици, Каури, Кауриновици, Катаници, Кацавенде, Кекодуши, Керкези, Кесици, Кесери, Кецмани, Клиновци, Ковјеници, Кокоруши, Кољани, Комадине, Кореновици, Кордици, Косовици, Коцици, Краљевици, Кресојевици, Крнете, Крцмари, Куаље, Кудре, Кулиџе, Купјешаци, Купрешаци, Купрешевици, Купеши, Курде, Куриџе, Куцине, Латиновици, Ливњаци, Лукаци, Лушцани, Љевљевици, Љубибратици, Мајданци, Марјановици, Марцете, Матавуљи, Матаруге, Мастикосе, Мацноге, Мацуре, Медици, Меселџије, Милетици, Мисаљевици, Мокроноге, Мораце, Мудриновици, Неретвљанци, Ољаце, Омцикуси, Опацици, Ожеговици, Падени, Пеуље, Пеулици, Пинтери, Плавањци, Племици, Подгорци, Попаре, Предојевици, Примошљани, Пухали, Пухаце, Раденовици, Ратковци, Раце, Рељици, Родици, Ружвице, Сабљици, Сантраци, Санадери, Сјеножете, Смољани, Скендерије, Совиљи, Солдатици, Срдици, Сувајци, Ступари, Стојановици, Тимарци, Тимотари, Тишме, Торбице, Травари, Тромошљани, Три…овљани, Тркуље, Трниници, Трубарци, Тубини, Цермановици, Цулибрци, Цургузи, Унцани, Хере, Цикоте, Црљенице, Црнобрње, Цекици, Ценици, Цапљаци, Џапине, Шакоте, Шаренци, Шеве, Шербуле, Шербици, Шипке, Шикмани, Шкорици, Шоботи, Шолаје, Шормази, Шљивањци, Штековици, Штрпци, Шурлани (326,245 -264).
    Према неким подацима, једна миграциона струја из Старог Влаха, Васојевића и Полимља кретала се преко Високог, Зенице на запад за Поткозарје до Уне и Саве. За вријеме турске окупације у овом пограничном крају око Саве становништво је мигрирало са десне стране Саве на лијеву на територију Аустрије. Они који су прелазили истим именом називали би своје ново насељено мјесто, па су зато иста имена насеља на једној и на другој страни Саве. Тако имамо варошице Градишку и Српску Градишку, Дубицу и Козараску Дубицу, Костајницу и Српску Костајницу. Већина села од Козарске Дубице до Славонског Брода има исто име са једне и друге стране Саве; Свињар, Кобаш, Јабланац, Греда, Двор итд. Тако је и са презименима становништва. Ово је један од доказа да је становништво селило с једне стране ријеке на другу, из једне окупаторске царевине у другу. Поцетком XIX вијека код Дубице се границе три царства: француско, аустријско и турско. Прве српске породице у Козарској Дубици населиле су се из оближњих села, из околине Приједора, Санског Моста, па из даљег Гламоча. Од српских породица досељена је међу првим породицама Бакиц 1848. године, затим су дошли Гргици из Раковице, Гајици из Врховице, Мисаљевици из Бугојна, Матаруге из Демировца, Вујасиновици из Клековаца; Цикоте (раније звани Рељици из Јасења, а старином из Цикота), Благојевици из Бјелајаца, Косовици из Дворишта, Мацуре из Јасења и други (1,23). Насељеници из оближњих села бавили су се обично разним занатима, највише ковачким, пекарским, калајџијским, терзијским итд. Остали, ако би имали више новца, бавили су се трговином. Међу њима су се нарочито истицали Херцеговци (274,13). Тако је братство Банциц у Бањој Луци, досељено из Банцица од Љубиња у Херцеговини, развијало кујунџијски занат. Кујунџијски занат у Босни и Крајини није старији од XVI стољећа. Поријекло народа Крајине изучавали су Скарић, Милан Карановић, Б. Милојевић, Петар Раденовић, Г.Р. Грујић (73,207). Митрополит Саво Косановић скупио је податке за митрополију Дабробосанску о породицама и славама и то је штампано 1883. године (73,208). Шпиро Кулишић утврђује насеобину Матаруга. Кад је устанак Срба у Крајини 1858. угушен, народ је пребјегао преко Уне и Саве на подручје аустроугарске окупације. И у устанку 1875. и 1876. години народ је бјежао на територију коју су били окупирали Аустријанци. Послије окупације (Босанске) Крајине, Босне и Херцеговине од стране Аустрије 1878. године отпочело је масовније насељавање Личана на овом подручју, а дошло је и до унутрашњег сељакања становништва у Поткозарју.

    ПОРИЈЕКЛО НЕКИХ БРАТСТАВА НА ПОДРУЧЈУ КОЗАРЕ И ПОТКОЗАРЈА

    Абази су поријеклом с Косова (славе св. Пантелију). Абарде су поријеклом из Полимља. Алавуци код Дубице су породица старовлаха из Добрња од Вишеграда (славе Јовањдан). Алауле су досељеници из Полимља (славе св. Ðурда). Аладиници су поријеклом из Аладиница у Дубравама, код Стоца, у Херцеговини. Арнаути су поријеклом с границе Албаније у Црној Гори (славе Ðурдевдан). Атељи су поријеклом из Корјеница у Херцеговини. Бабаји су поријеклом из Куца у Црној Гори (326,230). Бабајици су из Старог Влаха (славе св. Николу). Бабари су из Старог Влаха (славе Михољдан) (326,265). Балорде су досељеници из Херцеговине. Балабани су поријеклом из села Балабана од Мораце, близу Скадарског језера, у Црној Гори (славе Петровдан) (326,249). Баљци су с Баљака у Херцеговини, Бандо, Бандици и Бандолаји су из југоистоцне Херцеговине (326,254). Басаре, Басоре су поријеклом из сјеницког краја, од Старог Влаха (славе Ðурдевдан) (326,250). Батнога је из Батнога од Стоца, у Херцеговини. Балауловици су досељеници из Полимља (славе св. Арандела). Бенцуни су доселили из Полимља (славе св. Симеуна). Бенцузи су из Полимља (славе Јовањдан). Бендери су из Веље Међе у Попову, у Херцеговини, а ту су дошли из Корјеница (славе Олимпијев дан) (326,240). Бендераци су поријеклом из Џинове махале у Невесињу, а ту су дошли из Корјеница (славе св. Јована, а прислужују Великој и Малој Господи) (326,240). Берици су поријеклом из Црне Горе. Њихова братственицка слава је св. Стефан (326,246). Бероње су поријеклом из Рашке (славе св. Јоана) (326,248). Богдашици су из Богдашица од Билеце у Херцеговини. Богуновици су по породицној традицији дошли из Рашке преко Далмације (Зрмање) и Лике у ове крајеве. Њихови су братственици Бероње, Коваццвици, Пашици и Пјаници. Славе св. Јована (326,248). Бодироже су поријеклом из Црне Горе. Прешле су Херцеговину и онда у сјеверну Далмацију. Сматра се да су доселили у првој миграционој сеоби. Из сјеверне Далмације су се раселили по Босанској Крајини. Славе св. Стефана 9. јануара. Бозе су од Абаза с Косова (славе Пантелијев дан) Бајинци су дошљаци из истоцне Херцеговине. Борцани су из Борца у Херцеговини. Белензаде су из Беленица, из Попова у Херцеговини. Букве, Буквици су поријеклом из Старог Влаха (славе Стефандан). Буразер, Буразори су из Топлице у Србији (славе Никољдан). Булајици су поријеклом од Грахова у Црној Гори (славе Никољдан). Букомири су поријеклом из Куца и Братоножица у Црној Гори (326,230). Брбори су из Херцеговине (326,261). Ваљевици су из Полимља (славе св. Симеуна). Варцари су из јужне Херцеговине (славе св. Илију). Њихова даље поријекло су Братоножици у Црној Гори. Велени су из Веленица код Таре. Велоуловици су доселили из Полимља (славе св. Стевана). Веруше су дошљаци из Доњег Полимља и Васојевица у Црној Гори. Варсоковици су поријеклом од Скопске Црне горе. Врањеши су из Дробњака или из Полимља, из Црне Горе (славе св. Ðурда). Врбице су поријеклом из Врбице од Билеце у Херцеговини. Вукобрати су од Вукобратовица у зубацком селу Турментима (славе св. Ðурда). Вуковици су из Требињске шуме у Херцеговини. Галицици су из Попова поља у Херцеговини. Галебине су из Требињске шуме у Херцеговини. Гафури су поријеклом из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ðурда). Гаци, Гаковици су поријеклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан) (326,252). Гваријани и Гердијани су из села Орашја у Шуми код Требиња, у Херцеговини (славе Ðурдевдан) (326,254). Герини су поријеклом од Герина из Бурмаза, код Стоца, из Херцеговине. Голеши су поријеклом из Полимља. Прије су ту доселили с планине Голеша у Косову. Грубац је поријеклом из Оплицица и Бољуна од Стоца у Херцеговини. Грмуше су доселили из Плава у Црној Гори. Дарде су из Колашина у Црној Гори (славе св. Пантелију ) (326,252). Девици су доселили из Шекулара (славе Ђурђевдан). Долиници су доселили из Лике, поријеклом су од Радоцајица из долине Неретве у Хецеговини (славе Ђурђевдан). Дрљаце су поријеклом из села Бабајица и Козлица, Азбуковица.код Колубаре у Србији (славе св. Трифуна) (326,221). Дракулици су из Корјеница у Херцеговини (славе Мратињдан). Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра. Дулици су из Дулица од Гацка у Херцеговини. Ђиласи су поријеклом из Црне Горе (славе св.Симеуна). Зорановици су поријеклом из Херцеговине. Зорици су поријеклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан). Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа). Јаракуле су поријеклом од Рашковица из Старог Влаха (славе св. Ђурђа) (326,242). Јањетовици су поријеклом од Теодоровица у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан). Јасници су поријеклом с Косова (славе Ђурђевдан). Југовици су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовица у горњој херцеговачкој површи. Кавенуше су поријеклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевици су поријеклом из Завале у Попову, у Херцеговини (326,245). Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе-Никољдан). Калабе су поријеклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан). Калабици су поријеклом од Нове Вароши из Старог Влаха. Калиновици су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан). Каругици су поријеклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан) (326,242). Келемановици су из Поцрња, вјероватно од Љубиња у Херцеговини. Керкези су поријеклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан) (326,250). Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијев дан) (326,249). Ковацевици су из Рашке (славе св. Јована) (326,248). Козоморе су поријеклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована) (326,248). Комадине су Поријеклом из Васојевица у Црној Гори (славе Никољдан) (326,253). Кондици из дубичког краја су поријеклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан). Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље поријекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију). Корјеници су из. Корјеница у Херцеговини. Косијери су поријеклом из Косијерева у Црној Гори. Косовци су поријеклом из Косова. Котури у више села дубичког и градишког подруцја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан). Коцици су поријеклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе. Краљевици су доселили из Херцеговине. Крвавци су поријеклом из Херцеговине. Крциковици су поријеклом из Црне Горе (славе Никољдан). Кртолине су од Лубура у Риданима, из Црне Горе. Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан). Куваље су поријеклорн од Сјенице (славе Ђурђевдан). Кукици су поријеклом из Бањана у Црној Гори (326,256). Кукици су доселили из Херцеговине. Кукуљи су доселили из Црне Горе. Кужети (Зорици) су се назвали што су прекужили кугу, а негдје су били кувари у кужини и по том названи Кужети. Лугоње су поријеклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан). Лукаци су поријеклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан). Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована). Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини. Лопарице су из Црне Горе. Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истјерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег-Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на таку даљину (73,214). То је изгледа било 1717. године (326,237). Мандици су неки из Раске, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан). Мајсторовици су доселили из Херцеговине. Малешевци су од Билеће у Херцеговини. Матаруге око Козаре су поријеклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Цехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године (326,252). Матавази су из Црне Горе, гдје се тарно мисли да су поријеклом Арбанаси (326,252). Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св.Јована). Мораце су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан). Мастиловици су из Гацка у Херцеговини. Мацинко је доселио из Херцеговине (слави св.Илију). Мацноге су доселиле из Херцеговине. Мацуре су поријеклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела) (326,222).

    Одговори
  • Војислав Ананић

    II

    Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан). Мерцепи су поријеклом из Ридана у Црној Гори. Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха. Мирославици су поријеклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову Гордици, а поријеклом су из Мратиња од Никшица (славе Никољдан) (326,255). Мостарци су поријеклом из Херцеговине. Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори. Неретвљанци су поријеклом из Херцеговине. Никшићи су поњеклом од Никшића у Црној Гори. Обади су из Борца на Неретви у Херцеговини. Обуцине су поријеклом од Колашина (славе св. Ђурђа). Одавици су поријеклом из Херцеговине. Ожеговици су из села Ожеговица, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана) (326,249). Ољаца имају своје имењаке у Ољацинцима, у Дубници, у Врањској Пцињи, а они су поријеклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ðурдевдан) (326,252). Опарице су доселили из Левацких Опарица (славе св. Јована). Отасовци су из Црне Горе. Падежани су поријеклом с југа Србије (326,253). Падени су из Падена у Херцеговини (славе св. Ђурђа) (326,235). Палавестре су поријеклом из Херцеговине. Парух је поријеклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Пашици и Пјаници су дошли из Рашке (славе Јовањдан) (326,248). Периновици су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Муцибабица. Пиштељици су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу). Племици су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу). Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини. Попаре су поријеклом из Фатнице у Херцеговини (326,259). Предојевици су поријеклом из Рудина код Билеце у Херцеговини (славе св. Алимпију). Прибицевици су доселили из Херцеговине. Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини. Рендулици и Рендици су од Сјенице. Рорици су поријеклом из Невесиња у Херцеговини (326,243). Сантраци су поријеклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијев дан). Селаци су доселили из Старог Влаха (326,257). Силимици су из Херцеговине (славе св. Ђурђа). Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевица у Црној Гори. Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врац (326,255). Скопље су из Херцеговине. Смољани, Смолици, Смолоици поријеклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан) (326,249). Смољевици и Смољо поријеклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа). Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан). Срдени су из села Срдевица у Гацку, Херцеговина, Стираци су поријеклом из Васојевица у Црној Гори (славе Јовањдан). Сунарици су из Старог Влаха (славе Симеуњдан). Танкосавици су поријеклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа) (326,247). Тице су из Полимља. Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су поријеклом из Полимља (славе св. Стевана). Трниници су из села Трнина у Колубари. Трубари су из Херцеговине. Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијев дан) (326,251). Тумарици су из Тумарске, планина Коњух. Цераници су поријеклом из Невесиња у Херцеговини. Цермани су из Љубиња у Херцеговини (326,244). Убавици су од вишеградског краја (326,246). Угарцици су поријеклом из Невесиња у Херцеговини. Угарца су из Херцеговине. Угреновици су поријеклом из Старог Влаха (славе Јовањдан). Хашани су доселили од Плава из Црне Горе. Хере су поријеклом из Херцеговине. Цикоте код Дубице су поријеклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа) (326,244 и 252). Џепине су поријеклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан) (326,241). Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија). Шатенци, Шамате су доселили од Билеце из Херцеговине. Шашари су из Херцеговине. Шеве су од Никшица из Црне Горе (славе Аранђеловдан). Шевици су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан). Шљивици су из Старог Влаха (славе Никољдан). Шоботи су поријеклом од Мрњавцевица из Куца у Црној Гори (славе Митровдан) (326,244). Шолаје су поријеклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа). Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине. Штековици су из Васојевица. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, гдје се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан). Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини. Шуњици су поријеклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке поријеклом су од Полимља. Шурлани су поријеклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације. У другом свјетском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице прије другог свјетског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало. На ово подручје послије другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција послије другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на мјесто гдје је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју. Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је послије другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања. Рајко Станивуковиц из села Побрдана у Кнешпољу послије другог свјетског рата је доселио из Добрње са Змијања. Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прица да му је прицала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика родена у XIX вијеку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан. Мало мушко дијете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.« Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

    ТРАДИЦИОНАЛНО СЕ ПАМТИ ПОРИЈЕКЛО ПРЕНОШЕЊЕМ ПРЕДАЊА ОД ОЦА СИНУ

    Ево неколико примјера, Крнете, Баслаци, Саџаци, Милановици доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је посједовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје-то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промјене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побјегао у други феуд, али је по казни морао промијенити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовици су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланциште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовици. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовицима. Од њега пред други свјетски рат било је више од 20 куца, домаћинстава. Презиме Симатовици добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наслиједили су Симатовици. Косова има у Бабицима, а славе Игњатовдан. Не знају откуд су доселили у Крајину. Колико се дуго памти и преноси с кољена на кољено предање освом пријеклу говори и овај податак. Братство Коврлија живи и данас у селу Божици на Козари, а дошли су из Босанског Грахова. Три родена брата: Стеван, Јован и Раде (њен прадјед). У исто вријеме је и Ђурађ Коврлија дошао са своја четири сина: Лазаром, Драганом, Миланом и Јанком и населио се у Брезицане. Раде Коврлија (њен прадјед) је довео у Божице сина Вукана (њеног дједа) од 9 година. Славио је Божић. Специјално би седам дана прије Божића пошао на коњу у Далмацију код своје родбине па би се вратио тацно уоци Божица догонећи вино и бакалар (риба) и нешто смокава. То је било велико славље и доживљај, посебно за дјецу. Иначе, крсна слава му је била свети Василије (14. јануар). Вукан Коврлија оженио се млад и у првом браку имао је шестеро дјеце: Мицо (њен отац), капетан 1. класе у пензији, живи у Приједору, Дара умрла 1948, Бошко живи у Београду; Смиља удата Кончар, живи у Београду, Раде и Душан погинули у народноослободилацком рату. Прва жена је умрла рано, те се жени и други пут и имаде сина Бранка (умро у 31. години живота). Вукан (њен дјед) убијен је 1941. године од стране усташа. Он је био способан грађевински предузетник. Радио је многе објекте у Приједору (стара болница), а и широм Крајине. Цијела породица Коврлија уцествовала је у НОП од 1941. год. Из овог се види да је братство Коврлија у Божићима и Брезицнирна на Козари дошло истим миграционим правцем и да су они још између два свјетска рата имали своју родбину у Далмацији и посјецивали је. Дакле, то је миграциони правац који је настајао у Рашкој или Црној Гори и кретао се преко Херцеговине, сјеверне Далмације, а онда преко Грахова за Козару. Братство Миодраг у Доњим Гаревцима или Орловцима доселило је из Гуце у Србији. Презиме Миодраг старо је 200 година. Славе св. Ђурђа. Виле и Турудије сматрају се најстаријим досељеницима у овим крајевима. Глигици у Кнежици доселили су од Босанског Петровца и тамо су се звали Милосављевици. Дакле, миграциони правац Херцеговина-Далмација-Босански Петровац—Поткозарје. Има више од 110 година кад је један Милисављевиц дошао у сукоб са Турцима и морао је бјежати од Босанског Петровца и промијенити презиме. Тад су дошли у Стригову (Баљ) и ту се населили. По дједу Глиги добили су презиме Глигици. Из Стригове преселише у Кнежицу у Кнешпоље на цитлук бега Канефера Југовца. Ту су и остали. Славе св. Николу који је 19. децембра сваке године. Ово је исприцао стари Милан Глигиц, који је запамтио предање од свога дједа и старих Глигица. Радаковици су доселили из Лике у Рековце код Бање Луке. Из Рековаца су дошли на посјед код Козарске Дубице. Орлици и Мирици су доселили из Лике у Агинце. Трубарци у Грабовацком потоку (Широка Лука, Мљецаница), доселили су из Трубараца. Славе Лучиндан. Трубарци су доселили из Далмације. Кондици су у село Слабињу давно доселили из Далмације, а славе св. Николу. Ђурђевици у Врбашку су се доселили из Ђурдевица Таре у Црној Гори негдје око прве половине XIX вијека. Славе св. Николу (посна слава). Неколико породица Ђурђевица населило се и у Кијевцима. Од 7 домаћинстава Ђурдевица у Врбашкој други свјетски рат је преживио само један мушкарац, који се послије рата вратио на згариште, подигао куцу, оженио се и добио 4 дјеце. На згаришту, према казивању Лаже Крнете из Приједора засеока Ђурдевица остало је једно огњиште, један оџак, једна гламља, није усташа успио да угаси братство. Преостали Ђурдевиц прица о страхотама рата и не жели да се она икада више понове. Прица како је од седам домацинстава свога братства Ђурдевица остао само он и на старом дому својих прадједова подигао куцу и наложио ватру на огњишту да се види дим да нису сви Ђурдевици уништени. Братство Синик у селу Ресановцима, на падинама Козаре према Просари, према предању старијих дошло је однекуд из Херцеговине. Славе Алимпијев дан 9. децембра. Ђурдевици у Јакуповце су доселили из Црне Горе иии старе Херцеговине, а славе св. Јована. Милановици, Тодоровици и Ступари у Бакинце су доселили од Мркоњиц-Града, а тамо су се звали Цулици. Цулици убише бега и мораше да бјеже од Мркоњица и да промјене презиме. Тамо су била три брата: Милан, Тодор и Стојан Цулиц. Од Милана су Милановици, од Тодора Тодоровици, од Стојана Ступари у Бакинцима. Милановиц, Тодоровиц и Ступари славе Цасне вериге. Братство Цулица код Мркоњица слави исто Цасне вериге. Славу нису промијенили. Братства Боројевици, Ратковици, Смиљаници, Малешевици, Милаковици и Татици,сви су поријеклом од Грахова у Црној Гори и доселили има 250 година у Бакинце и Јакуповце. Ратковици славе св. Николу, Смиљаници св. Ðурда. Ово су ми исприцали стари Смиљаници и Милошевици. Ковацевици у Бакинцима су доселили из Срдевица од Гацка, а у Срдевице кажу да су дошли из Црне Горе од Никшица, док неки спомињу и Грахово. Ковацевици у Бакинцима славе св. Ђурђа. То су ми испричали стари Ковацевици, који преносе предање својих прадједова. Скендерија је поријеклом из Херцеговине, негдје од Требиња. Слави св. Враца. Миливоје Родиц, пишуци о дијалектолошким испитивањима, о поријеклу становништва пише: »Према досадашњим поузданим науцним истраживањима зна се да становништво Босанске Крајине потице из истоцне Херцеговине. Има веома сигурних доказа да православни живаљ у Босанској Крајини није аутохтон, вец »дошљак с далека југа«. Када се извршило то досељава-ње и којим правцима? Познато је да су на миграције становништва највише утицала турска освајања. Доласком Турака у наше крајеве, поцела су сложена помјерања народних маса, које су се селиле од југа и југо-запада ка сјеверу и сјеверозападу. »Мотиви тих миграција били су разноврсни, али је основни, најдубљи узрок увијек био исти: тешка, трагична људска патња.« Миграције су испремјештале већину становништва коме је говорни језик српски, па у неким областима преовлађују старосједиоци, у другим подручјима су, опет, многобројнији досељеници. У Босанској Крајини су саме придошлице. Зна се, такоде, да су неки крајеви у прошлости дуго времена имали улогу »изворишта сеоба«. Најјача миграција потиче из источне Херцеговине, дакле из старог Хума, источно од Неретве, и из требињске области. Херцеговину ту треба схватити у њеним историјским границама, онима из доба херцега Стјепана који се 1448. крунисао у Милешеву за »херцега од светога Саве« и по којему је Херцеговина добила има. Из тих планинских предјела сеобе су разнијеле Србе јекавце са новоштокавском акцентуацијом у многе крајеве наше домовине: у западну Србију, истоцчну и сјеверозападну Босну, Барању, Славонију и другдје. Пресељавања су поцела кад су Турци освојили Босну (1463). Најприје су се на далматинским и хрватским границама, а затим и у сјеверозапдној Босни појавиле велике масе православаца. Њихова досељавања одобравали су Турци. Први досељеници с југа пристижу у Босанску Крајину поцетком XVI вијека, али се досељавање наставља и касније, јер је познато да се није извршило одједном. Насељавање сјеверне Далмације и сјеверних и западних области Босне тијесно је повезано. Те сеобе имале су етапни карактер и трајале су дуже. Далматински Срби исто су дошли с југа. Матица ових досељеника је Херцеговина. По неким истраживањима први Србии из Хума стигли су у сјеверну Далмацију измеду 1523. и 1527. године и ту се настанили (313,35). Насељавање Босанске Крајине Србима из Хума и Травуније врши се преко сјеверне Далмације, у групама и постепено, онако како се ширила и Турска на сјевер и запад. Турци нису спречавали колонизацију становништва у освојеним областима. Они су и сами насељавали пограницне области Србима из унутрашњости ради одбране тек успостављених граница и уцвршцења своје власти. О тим миграцијама лијепо нас обавјештава др П. Ивиц. Од свих наших дијалеката – пише он -истоцнохерцеговачки јекавски је у епоси миграција доживео најјацу експанзију. Његови припадници, Срби, из некадашњег Хума и Травуније, преплавили су западну Босну у чијем данашњем становништву они сацињавају велику вецину. . .« Отуда је говор људи Босанске Крајине веома сличан источнохерцеговачком говору; то је природни наставак говора истоцне Херцеговине, што се јасно види и на дијалектолошкој карти српског језика коју је приредио професор Ивиц. И насељавање Кнешпоља извршено је такође за вријеме турске власти, у склопу великих сеоба с југа на сјевер. Срби досељавају у ове крајеве највише из Врховине (»Врховине«), тј. са подруцја срезова: Босански Петровац, Кључ, Сански Мост и Мркоњић-Град. Књежопољци и данас Врховином називају свој стари завичај, који је за њих нешто дивљацнији од питомог Кнешпоља. Њих су из висинских предјела покренули економски и политички разлози: потраге за бољом земљом и склањање испред турског зулума. Овдје на обронцима Козаре лако се долазило до незапосједнутих површина. Осим тога, у дугом беговату цовјек који се био огријешио о турски закон био је ослободен сваке одговорности. Врховина је, дакле, једно извориште досељеника. Друго извориште је Лика. Насељавање Кнешпоља Лицанима новијег је датума. Оно је почело са аустроугарском окупацијом 1878. године и краће трајало, али се ипак за то вријеме доста Личана населило по Кнешпољу. Поједина кнежопољска села читава су насељена досељеницима из Лике; у другима су, опет, Личани измијешани с ранијим придошлицама. Иако су неки Кнежопољци Врховљани, а неки Личани, у говору се не разликују јер су, у ствари, и једни и други истог проријекла-херцеговачког. Ваља, свакако, истаци још једну важну чињеницу: у Кнешпољу је незнатан број старих директних досељеника из далеких крајева. Ова досељавања су млада од оних у јужнија подручја Босанске Крајине, јер су се Срби касније спуштали из брдовите Врховине у потрази за земљиштем и мирнијим животом. Ипак, користеци се подацима научних истраживања, данас можемо бар оријентационо одредити не само ближу него и даљу постојбину ових придошлица. У младем насељавању Кнешпоља уцествовале су, како је већ речено – Врховина и Лика, и посредно Хум. За поједине породице зна се откуда су доселиле и њихово приближно поријекло. Владислав Скарић, који је истраживао поријекло Српског становништва Босанске Крајине, наводи да су у Кнешпоље и на шире подруцје Козаре досељеници стигли из ових крајева: из Старог Влаха (Букове, Угреновици, Цикоте, Буразори), из Црне Горе (Обуцине, Злојутре, Комадине), из Херцеговине (Шурлани, који нису дошли директно већ преко Далмације), из Далмације (Мацуре, Балаци, Каури, Марцете, Црнобрње, Бурсаци, Родици, Торбице, Мудриници, Дрце), од Ливна (Шормази, Тркуље, Куцине), од Грахова или Унца (Крнете), од Унца и Дрвара (Кецмани, Трубарци, Бокани, Зорици, Карани, Шипке, Грбици), од Унца или Петровца (Мораце, Бањци, Медици), од Петровца (Бјелобрци, Ступари, Балабани, Дрљаце, Тубини, Латиновици) и од Санског Моста, Кљуца и Јајца (Предојевици, Кацавенде, Бундале, Јајцани, Ћургузи). Ову подјелу треба, свакако, условно примити јер, нпр., уопште не спомиње лицке досељенике. Ипак, она приближно одредује ранију постојбину Кнежопољаца и њихово поријекло. 0 поријеклу доста јасно говоре и нека презимена као што су: Личани, Далмација, Каурин и сл. Тако је установио поријекло становништва Кнешпоља Миливоје Родиц, који је о говору Кнешпоља написао цитаву студију од 31 до 56 стране у Зборнику крајишких музеја од 1974. године. Граница Кнешпоља иде Уном од Козарске Дубице до Српске Костајнице, одатле ријеком Стриговом на шуму Пастирево и Каран, па даље обухватајуци села Г. Јутрогошту, Црну Долину и Велико и Мало Паланциште прелази преко Козаре и избија на село Моштаницу, а одавде се путем Моштаница-Дубица спушта опет на Уну. На овом простору смјештено је педесетак кнежопољских села, од којих су већа: Цитлук, Стригова, Двориште, Јутрогошта, Јеловац, Паланциште, Крива Ријека, Г. Градина, Медуводе., Мљецаница, Слабиња, Брекиња и друга« (313,34) У литератури постоје оскудни подаци о насељавању муслиманског становништва у овом крају. Приликом освајања данашње Босанске крајине, од 1463. године па даље, кад су заузели Козарац 1518. године, Турци почињу насељавати муслимански живаљ. Новодосељени муслимански живаљ углавном се задржао у равници, а повецавао се примањем ислама од стране православног становништва у настојању да задрже своје раније посједе. Послије освајања козарске Дубице, у варошицу су се поред Турске војне посаде насељавали већином муслимани. Најприје су насељаване муслиманске породице из околних и даљних мјеста. Породице Пезици, Шерици, Пашагици и Коцановици досељене су при повлацењу Турака из Угарске. Породица Низамје турског, а Арнаутовици арнаутског поријекла. Цигани (Роми) су досељавани као занатлије. Послије пада Костајнице под Аустрију 1678. године, дио њеног становништва смјештен је у Козарац. Козарац је у периоду турске управе био искључиво насељен Муслиманима, дијелом досељеним из Костајнице, Новог Града, Старог Мајдана, Кључа, Лике па и Албаније (402,13). Године 1689. Аустријанци су заузели Удбину и тада су пресељавали Муслимане у ове крајеве. Тако су се доселили и први становници Приједора. Ту је раније постојала шума Луг. Вјероватно је да су ово мјесто основали избјегли потурцени Срби из Лике. Према одлукама Карловачког мира (1699) којим је завршен бецки рат, простране области дотадашњег турског царства, сјеверно од Саве и Дунава припале су Аустрији. Муслиманско становништво из крајева припалих Аустрији исељавало се у турске провинције Балканског полуострва. Многи су дошли у ове крајеве и ту се населили. Нарочито велику миграцију муслиманског становништва у ове крајеве имамо послије пада Лике 1699. године под Аустрију. Кад се Турска морала повући из тих крајева, повлачили су се и Муслимани унутар нових граница турског царства (215,10). Поред бегова, који су били посједници земљишта, муслиманско становништво бавило се занатством. Бегови и поједине имућније муслиманске породице имали су своје мајдане за топљење руде (215,10). Као што сам навео, прво становништво Приједора потиче од потурчених Срба пребјеглих из Лике. Након новог рата 1739. године границе су поново помјерене у корист Турске, те је дошло до новог насељавања изван зидина града. Пространији равничарски предјели с обје стране Сане служили су као пландиште и испашиште за стоку, а уздигнутији дијелови као житна поља. Вјероватно су први досељеници из Лике и Удбине затекли понеког староседиоца немуслимана којима је острво Свињарица на десној страни Сане служило као пландиште за њихове свиње и крупну стоку. Избјеглице населише Свињарицу. Терен је био шумовит и од тог су градили дрвене куће. Најстарији дио Приједора настао је на острву Свињарици. Мјесто је изабрано ради лакше одбране од непријатеља. Сана је знацајна саобрацајница па је и то утицало на избор мјеста насеља. Постоји предање да је неки Хаџи-Пашо, поријеклом из Лике, који је имао три брата и ишао на хаџилук у Меку, основао Приједор. У Приједору постоји гроб неког Паше који је умро 1780. године. Постојало је предање да је тај Пашо прије доласка у Приједор живио код Цазина. Он је прије био удбински ага. Предање каже да се населио Хаџи—Пашо. Његови потомци прозваше се Хаџипашици. Хаџи-Шабан, син Пашин, унук Ибрахим-бег и праунук Мехмед-бег били су капетани Приједора, па се њихово потомство прозва Капетановици. Први досељеници били су Пашици, названи по споменутом Паши, доцније Капетановици. Затим су се доселили Суљановици, Црналици раније звани Диздаревици, Бабици, Рецшици, Грозданици, Цаници и Оклабџици. Још у овом вијеку било је у Лици Грозданица, Цаница и Оклабџица, али они нису Муслимани. Те породице су добиле веце парцеле земље насељене православним и сиромашним муслиманским становништвом, са обавезом да у случају рата подигну извјестан број војника. Друге муслиманске породице населиле су се XIX вијеку из околних мјеста из Алишица, Лушци Паланке (код Санског Моста), из Љубије, Хамбарина, Цејрека, Томашице, Козарица и Царакова. Доцније током тога вијека досељавале су се муслиманске породице и даље из крајева: из Кулен-Вакуфа, Бихаћа, Кључа, Козарске Дубице, Цазина, Ђаковице, Елбасана, Призрена, Тиквеша, Подгорице и из Мале Азије (274,12). Послије бомбардовања Београда 1862. године преостало муслиманско становништво се морало иселити из Србије. Пошто је овај крај тада био слабо насељен, турске власти су један дио тих исељеника, око 100 породица из Београда, Ужица и Ваљева, довели у Костајницу. Тако се насељавало ово подручје муслиманским становништвом. Већина досељеника је дошло из територије коју је тад окупирала Аустрија, из Лике, а касније из Србије. Остали дио је дошао из других подручја наше земље, а нешто мањи број из Турске и Албаније..

    П. С Приликом пребацивања текста са латинице на ћирилицу, појавило се пуно словних грешака. Овога пута, да се не бих огрешио, презимена нисам исправљао, мада се знају. Има још ситнијих грешака.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ПОТКОЗАРЈЕ (праисторија)

    Из обавјештења које дају антички извори произлази да су овдје становали Мезеји.
    Код грчког географа Клаудија Птоломеја, који је живио у другом вијеку прије нове ере, налазимо неколико подалака о племену Мезеја. Према неким подацима Птоломеј Мезеје убраја у Либурне. Према другим Птофемаеус их смјешта иза Либурна, западније од Дериопа, Дерија и других, што значи да су се Мезеји налазили одмах уз Јаподе, сјевероисточно од Либурније.
    Податке о Мезејима налазимо код грчког географа Страбона. У вријеме у којем је живио од 63. до 19. године прије нове ере, 011 пише: »Панонски народи су Брцуци, Андизети, Дициони, Пирусти, Мезеји, Десидијати. . . до Далмата и скоро до Ардијејаца на југу«. Страбун је Мезеје уврстио у значајнија панонска племена.
    Апијан је писао:»Панони су један велики народ на ријеци Дунаву, а њихово подручје пружа се по дужини од Јапода до Дарданаца«. Апијанове Паноне можемо лоцирати на подручје провинције Далмације. Тако су Мезеји први источни сусјед Јапода у долини Уне.
    Има више података о Мезејима из времена када су они били у склопу римског царства у нашим крајевима. Плиније пише да су Мезеји били моћно и велико племе које је са 269 декуртја припадало конвекту у Солони. Припадало је провинцији Далмацији. Тад је провинција Далмација била насељена већином Илирима. То пише и Диона Касије. Цассиус Дио наводи да је Германик побиједио Мезеје ударивши на њих из Паноније, што значи да су становали близу панонско-далматинске границе.
    П;линије и Дион Касије Мезеје убрајају у Далмате. Више аутора је Мезеје приписало скупини илирских народа.
    У првој половини XX вјека прихваћена је претпоставка о илирској припадности Мезеја. И. К. Патсцх је објавио у неколико чланака етничку припадност Мезеја. Здравко Марић мисли да сјеверна Босна у предримско доба има елементе културе чији су носиоци дошли са сјевера, из Паноније, и да су носиоци те културе били народ Панони. Становници Доње Долине и њихови сродници у Санском Мосту и Зецовима, насеља са територије племена Мезеја. Здравко Марић каже да су становници Доње Долине сродни Мезејима. У римско доба је ова западнопанонска етничка групација названа Панонима. Археолошки налази из Доње Долине, Санског Моста и Зецова показују своју сличност.
    До сличних резултата, истражујући Мајданиште у Благају на Сани, дошли су Баслер и Пашалић. Даље на основу досадашњих истраживања Мезеје треба приписати групи панонских народа.
    Међутим, археолошки налази из долине Сане, упоређени су налазима из бихаћке околине, показују да у поречју Сане нису становали Јаподи, већ неко друго племе. Пач сматра да су Јаподи допирали све до Сане, а да су Мезеји заузимали велико подручје Врбаса и Врбање све до ријеке Босна.
    Здравко Марић мисли да источна граница Јапода, односно западна граница Мезеја, може да буде између долина Уне и Сане. Сјеверна граница територија Мезеја била би провинцијска граница. На основу тих података истраживачи су Мезејима одредили локализацију у сјеверозападној Босни, углавном у поречју Сане и Врбаса.
    На основу бројних аутора може се закључити да се Мезеји налазе између Јапода, Дициона, Десијата и Осеријата. Западна граница им је између доњег тока Уне и Сане, јужна граница
    јужније од Јајца, источна иза Врбаса и Врбање, а сјеверна граница између провинција Далмације и Паноније.
    Дакле, Мезеји су као велика племенска скупина у касно праисторијско доба и посљедњих некоиико вијекова старе и првих вијекова нове ере, као и за вријеме римске владавине, насељавало сјеверозападни дио данашње Босне и Херцеговине, првенствено поречје ријеке Сане. По завршетку »Батоновог рата« у 9 години нове ере, Рим је пришао да учврсти своју власт на новоосвојеној територији. Далмација је стављена под управу Октавијана Аугуста као царска провинција. Расподјелом провинције 9. године нове ере Мезеји су прикључени провинцији Далмацији и укључени у Салонитски конвентус. То је била граница према провинцији Панонији. То се односи на вријеме послије подјеле дотадашњег Илирика на провинције Далмацију и Панонију.
    Од цара Августа Мезеји су регрутовани у далматинским хордама (ауксилијама), које су биле размјештене по разним крајевима римског царства, а од Клаудија и у морнарици и равентској флоти. Војни рок је био око 20 година, а онда су ислужени војници насељавани у мјестима гдје су служили војску по домовини. За вријеме службе у војсци научили би латински језик. Тако су један од важнијих носилаца романизације у првом вијеку нове ере били мушкарци који су примљени за служење војске.
    Уз римску војску су дошли трговци, занатлије и рударски стручњаци. И они су утицали на романизацију. Натпис који датира из 75. године нове ере, а нађен је у Самниуму, показује да су Мезеји још тада сачињавали племенску општину којој је на челу стајао праефецтус цивитатис (287,12).
    Што се тиче даљег развитка Мезеја и њиховог уређења, важан је податак Касија Диона који спомиње утврђена мјеста племена Мезеја. Могли би бити са мјестом које спомиње Касије Дион. Томашек на основу тога закључује да се Сплоунум (Сплонум) налази на Сани, тј. код Старог Мајдана и да се мјесто развило као рударски центар. Споменути центар Републицае Сплонисларум изгледа да је ерару у Солони испоручивао приходе жељезних рудника. Засад би се, према подацима које дају Касије Дион и наведени епиграфски споменици, могло Сплаунум (Сплонум). Овај град се спомиње и на натпису из Комина код Пљевља. Натпис нам не објашњава локализацију мјеста, али је значајан по томе што се њиме поново потврђује да је Сплонум имао ранг градске општине као и остали градови који се овдје спомињу. Са подручја Мезеја потиче и надгробна стена из Цикота код Приједора на којој се спомиње дедикант ветеранус Аурелиус Сурус еx бенефициариис лег. X Гем. Лична имена у овом натпису припадају групама обичних италско-римских, илирских, трачких, а и келтских имена (287,13).
    Етничка припадност становника је шаролика што се види из пронађених натписа. Илирског поријекла је Татониа Процула, њен муж Аурелиус Сурус, и синови Оптатус и Фирмианус. Зипандус је изгледа трачко име. Qуинтус и Царо декларирају се као либертини из Итатије, неодређеног је поријекла Аурелиус Баосус и Сумпа. Улпиа Матера са другог споменика из Цикота је панонског поријекла. У Благају на споменику се сусрећу три римска имена: Илпиа Нона, Цампаниус Марцианус и Јулиа Марциана. Веома честа су имена италског поријекла која су носили кондуктори, а у другом вијеку прокуратори.
    У подручју Аргенларије констановано је присуство Грка који су се ту населили као рударски стручњаци и трговци. Одавде је натпис и једног декуриона из Сирмија који је у сребрњачком рударском дистрикту куповао руду за ковнице свога града. По натписима познати су Хелиодорус, Орк са Оријента, као насиједник у Раканским Барицама, и Пхилоцвриус, такође Грк или Оријенталац, у Агићима; дакле, обадва са рударског подручја Јапре-Босански Нови (287,96).

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТЕРИТОРИЈА БОСАНСКЕ ДУБИЦЕ И БРОЈ СТАНОВНИКА 1931. И 1971. ГОДИНЕ

    За вријеме турске окупације овог подручја Кнешпоље је било под управом кајмакама у Костајници. Овај је имао у Босанској Дубици мудира, старјешину испоставе, који је сва наређења предавао суботом сеоским кнезовима, а ови су имали по једног заступника у свакоме селу. Кнежеви би примљене заповијести сутрадан саопштавали народу сазивајући га клепалом на зборно мјесто. Кадија је био у Костајници.
    За вријеме аустријске окупације овог подручја котар-(срез) из Костајнице је 1895. године пренесен у Босанску Дубицу. Котарски предстојник-(сеоски начелник) је суботом наређивао свима кнежевима из среза што има да се ради, а ови би недјељом народ позивали клепалом и наређења му достављали. Тад је и котарски (срески) суд уведен у Босанској Дубици.
    За вријеме Краљевине Југославије административна подјела извршена је на срезове и општине. Тако је 1931. године Кнежопоље припадало срезу Босанска Дубица. Територија среза је подијељена на 6 општина које укупно имају 51 село, изузев града Босанске Дубице.
    Подјела територије среза Босанска Дубица на општине у 1931. години је сљедећа:
    Босанско-дубичку општину сачињава територија града Босанске Дубице са селима Јашиком и Спиљом, која има 4854 становника. Сједиште општине је у Босанској Дубици;
    Драксенићку општину сачињава територија 6 села, и то: Драксенић, Демировац, Међеђа, Просара, Клековци и Доња Градина. Општина има 6007 становника. Њено сједиште је у Драксенићу;
    Пуцарску општину сачињава територија 10 села, ито: Пуцари, Бијаковац, Раковица, Војскова, Сретлије (Горње и Доње), Јеловац, Кадин, Божици, Лићани, Гуњевци. Општина има 6738 становника. Њено сједиште је у Пуцарима (1,26);
    Међувођску општину сачињава територија 11 села, и то: Међувође, Агинци, Горњашевци, Котурови, Бјелајци, Маглајци, Фурде, Сиључани, Парнице, Хаџибунар, Влашковци. Општина има 5874 становника. Њено сједиште је у Међувођу (1,26);
    Кнежичку општину сачињава територија 10 села, и то: Двориште, Мирковац, Брекиња, Хајдеровци, Јеловац Доњи, Јутрогушта, Читлук, Ушивац, Мурати, Градина Горња, Крива Ријека. Општина има 4713 становника. Њено сједиште је у Кнежици;
    Јоховску општину сачињава територија 12 села, и то: Јохова, Побрђани, Тукључани, Јасење, Комленац, Вриоци, Суваја, Верија, Новоселци, Челебинци, Врановац, Мразовци. Општина има 5164 становника. Њено сједиште је у Јохови (1,27).
    На подручју среза Босанске Дубице 1931. године било је 5553 домаћинства са 33.350 становника. Од укупног броја становника је 28.587 православних, 1631 католика, 3017 Муслимана, као и 288 евангелиста и нешто мало Јевреја и др. Православни живе на читавом подручју среза Босанске Дубице. Муслимани живе само у граду Босанској Дубици. Католика има по селима: у Јошику око 316, у Парницама 179, у Маглајцирна око 166, затим у Шпиљи 23 и у још неколико села у мањем броју. Евангелисти њемачке народности су насељени у Врановцу и у Просари, гдје их је населила Аустрија из Галиције (1,25).
    У току другог свјетског рата (1941-1945) с подручја среза Босанска Дубица погинуло је 2868 бораца НОР-а и 15.627 жртава фашистичког терора. Дакле, у партизанима и фашистичким логорима смрти широм наше земље погинуло је 18.495 становника. Овај податак говори да је 55,4% становништва погинуио у другом свјетском рату са подручја данашње општине Босанска Дубица, са територије Кнешпоља. То је, управо, територија Скендерове »Стојанке, мајке Кнежопољке.«
    Пописом становништва 1971. године на подручју општине Босанска Дубица било је Срба 23.989, Муслимана 5114, Хрвата 717, осталих 564, свега 30.384 становника. Дакле, двадесет и шест година послије другог свјетског рата није још постигнут предратни број становника на подручју Босанске Дубице, односно мање их је за 2966 становника.

    Становништво данас

    На подручју Козаре и Поткозарја пописом становништва у 1971. години било је Срба 138.389, Муслимана 58.957, Хрвата 22.170, осталих 5.890, свега 225.412 становника. Најбројнији су Срби 61,4%, Муслимани 26,2%, Хрвати 9,8% и на остале отпада 2,6%.

    Одговори
  • Драгица

    Поштовани,
    више пута сам неуспешно, покушала да утврдим порекло презимена мојих родитеља.
    Мој отац се презива Гачић и рођен је у селу Тријебово, Општина Мркоњић Град. Мој деда се звао Илија. Славе Јовањдан. Из приче моје маме, доселили су се из Гламоча, а у Гламоч из Црне Горе. По неким причама, раније су се презивали Црнчевић и презиме су променили склањајући се од Турака. Примећујем да у Мркоњић Граду има и Муслимана са презименом Гачић.
    Мој деда Илија је имао брата, чије име не знам, који се, после 2. светског рата, са својом породицом преселио у Кикинду или околину. Никада нисам имала прилику да се упознам са било ким од њих, а волела бих да ступимо у контакт.
    Моја мајка је рођена у истом селу, али у засеоку Чулићи (презивала се Чулић). Отац јој је био Никола, а деда Илија. Славе Часне Вериге – 29.01. Не знам да ли су у овај крај дошли и одакле, или су ту одувек живели.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    У село Нови Козарци код Кикинде је колонизирао након 2. св. рата Лаза Гачић (преминуо пре годину-две). Остао му син са породицом у истом месту. Знам да су пореклом из Босне. Лаза је био душа од човека. Не знам да ли Вам је он био сродник?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top