Пишете родослов? Питајте нас! Reviewed by Momizat on . Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас Rating: 0
You Are Here: Home » Родослов » О родослову » Пишете родослов? Питајте нас!

Пишете родослов? Питајте нас!

Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.

Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.

Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!

Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.

Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.

Пишите, постављајте питања.

Будите активни и на нашем Форуму.

Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.

Важно је да стигне.

Јавите се на и-мејл:

rodoslov@poreklo.rs

Коментари (789)

  • Joвана

    С обѕиром да имамо неке информације о нашем пореклу, а које досежу до 1800. год. интересује нас да ли нам можете помоћи да дођемо до још неких даљих предака? Наше изворно презиме је Мачужић, и наши предци су на просторе Рашке (Тепечи-Чечина)дошли са простора или Метохије или Црне Горе. По нашем претку Милутину се сада презивамо Милутиновић и живимо у Краљеву, а има нас и у Вионици- Ивањица, иначе Мачужића који су задржали то презиме има у Ушћу и Баљевцу на Ибру, Краљеву, Крагујевцу (Вучковица и Гривац), Трстеник (Мала Сугубина и Пољна). Сви славимо Ђурђевдан. Оно што смо запазили у претрагама је помињање Мачужића на простору Колашина. Жеља нам је да уз Вашу помоћ, сазнамо још нешто о нашим предцима, односно коренима, што даље у прошлост. Поздрав.

    Одговори
  • Igor

    Zivim u Kovinu i ne znam nista o svom rodoslovu sem pra babe i pra dede,baba Keve i deda Aritona Stosica iz Drenovca kod Vranja….od izuzetnog je znacaja za mene i porodicu ako bi nam pomogli da saznamo vise o svojim precima……unapred zahvalna porodica Stosic.

    Одговори
  • Stevan Smiljanic

    Postovani,
    Moji su se doselili u Sumadiju oko 1737 godine(Donje Grbice kod Kragujevca). Citajuci neke izvore dosao sam do saznanja da moja porodica vuce poreklo iz okoline Grblja. Moji su se ranije prezivali Gvozdenovic(porodice koje su se tad naselile su jos Raletici i Bataveljici).Inace, dosli su iz okoline Sjenice, koja im je bila “usputna stanica”. Ako imate neki podatak koji bi mi pomogao molim Vas da mi posaljete.
    Hvala unapred!
    S postovanjem
    Smiljanic Stevan

    Одговори
  • zeljko otanjac

    postovani,
    mojia familija zivi u selu Jakovu nadomak Beograda,neznam od kada tu zive i odakle su se doselili .interesuje me odakle potice moje prezime i moja familija.ako imate neki podatak molim vas prosledite mi, unapred zahvalan.

    Одговори
  • Dragomir

    Крстовићи су живели, а неколико породица и сада, у селу Гораждевац код Пећи. Славимо св. Александра Невског, а преслава је Аранђеловдан. По причама старијих водимо порекло из села Коњухе код Андријевице и у Метохију смо се доселили пре више од 200 година. Највероватније да смо огранак братства Кастратовићи,који су из Гораждевца, које ословљавамо као рођаке. Родоначелник је Милија и имамо податке за 8 колена. Молим вас, ако имате било који податак или савет којим путем да кренемо у трагање за коренима, да ми то проследите.

    Срдачан поздрав!
    Драгомир Крстовић

    Одговори
    • Slavisa

      Vasojevici slave Nevskog i imaju preslavu Arandjela, a centar im je Berane i Andrijevica.

      Одговори
      • Александар Маринковић

        Славиша, а да није обрнуто? Такође, средиште Васојевића нису ни Беране ни Андријевица већ Лијева Ријека одакле су се ширили ка северу.
        Ако већ поседујете први попис Велике Плане, да ли би сте били љубазни да га поделите са свима као што и ми делимо изворе с којима располажемо?

        Одговори
  • rajko renovica

    moja familija vodi porijeklo od zimonjica iz gacka slavimo istu slavu lazarevu subotu.moj prapradjed se zvao pero i vjerovatno je on promjenio prezime i dosao u okolinu sarajeva.prije 2 svijetskog rata su zivjeli u sumbolovcu kod pala.po nekom mom misljenju mogao je biti rodjen oko 1860 posto je imao 2 sina jovana i djordju rodj.1900 god. jovanova djeca su rajko i persa ,a rajkova djeca slavko i risto.i na kraju slavkova djeca rajko i sinisa.to je sve sto znam.jako me interesuju nasu dalji korijeni tj ko je perin otac i koji od zimonjica su nam krvno najblizi.posto je moj otac kao trogodisnjak ostao bez svoje porodice i oca zna iz prica i jedne slike koja je sacuvana molim vas da mi pomognete da pronadjem nase korijene i rodjake iz gacka da ga bar pod stare dane obradujem i odvedem i upoznam sa zimonjicima u gacku.

    Одговори
  • sinisa

    Smatram da je retko prezime Pejkovic,ali ne znam poreklo, ukoliko imate neki podatak prosledite mi,da bih znao odakle potice moja familija. Voleo bih misljenje strucnjaka.

    Unapred zahvalan,
    Pejkovic Sinisa Leskovac.

    Одговори
    • Марко Пејковић

      Синиша, Пејковићи који живе у области Јабланице потичу из Шекулара планинског краја који се налази недалеко од Андријевица и нешто даље од Берана између брда. Мој деда је из једног села недалеко од Медвеђе.

      Свако добро.

      Одговори
    • Goran Vojlovce

      Поздрав Синиши и Марку,

      има Пејковића и у Доњој Јабланици(Лебане), у селу Великом Војловцу. Моји су се 1936. године доселили иѕ села Барја (Лесковац). Али се питам одакле у Барју кад и ја знам за порекло Пејковића из Црне Горе?

      Одговори
      • Марко Пејковић

        Пејковићи су у те крајеве дошли преко Пећи негде на почетку прошлог века како би чували границу од Арнаута која је изнад Медвеђе после Берлинског конгреса (1878) била са Турском, јер су уз границу добили бесплатно земљу од краља. Могуће је да неки нису добили земљу ту него су се померили ближе Лесковцу у то село Барје, па онда опет коју деценију касније прешли у то ваше село Војловце.

        Одговори
  • luka

    postovani,
    moje prezime radosavljevic molim da mi posaljete saznanja o poreklu,slavimo slavu sveti luka,deda zivi u gornjoj bresnici prokuplje,po mojim saznanjima preci su dosli iz raske jedna familija po pricanju dede se doselila kod cacka i isto su dali ime selu bresnica,
    unapred hvala

    Одговори
  • Nebojsa Filipovic

    Postovani,
    moje poreklo je obavijeno maglom. Filipovic sam sa kosova iz sela Livadje kod Lipljana. Otac mi se zove Vladislav, Deda Drago, Pradeda Jorga, Cukundeda Filip (od koga smo i nasledili prezime). Trazio sam prezime Filipovic u Livadju ali nigde ga nema, pa sumnjam da je rec o dezinformaciji, ali ne mogu da utvrdim razlog. Obzirom da nam je poreklo kosovsko (u to sam siguran) mozda je rec o krvnoj osveti i skrivanju tragova. Otprilike da je Cukundeda Filip rodjen izmedju 1870 i 1880. Dotle seze moje znanje o mojem rodoslovu. Pomozite.
    S’ postovanjem
    Nebojsa Filipovic

    Одговори
  • estavella

    Da li neko zna tacno da mi kaze sta znaci stara rec BRATUCAD koja je cesto koriscena u popisima…hvala unapred…

    Одговори
  • administrator

    Братучад тј. братучед значи син једног брата деци другог брата, брат од стрица, стричевић. Хвала на интересовању за корене. Свако добро вам желимо.

    Одговори
    • estavella

      i jos jedno pitanje, da li na sajtu mogu da se vide tudji profili…tj.mesto na profilu u kojem su ljudi pisali o svojim familijama…sto sam onoliko ispisao sve svoje familije i sela, ako to niko ne vidi :-)

      Одговори
  • estavella

    Karic-Krnjevo-Azanja-od 1930 Beograd slava Sveti Nikola
    Ivkovic-Valjevska podgorina,Gola Glava od 1950 Beograd slava Djurdjic
    Boskovic-Valjevska podgorina,Gola Glava slava Sveti Nikola
    Sofronic-Valjevska podgorina,Gola Glava
    Dabic-Valjevska podgorina,Gola Glava,Valjevo
    Hranisavljevic-Krnjevo-Smederevska Palanka
    Jelic-Azanja
    Jovanovic-Valjevska podgorina,Lelic
    Bircanin-Valjevska podgorina,Suvodanj slava Djurdjevdan
    Jovanovic-Tamnava,Blizonje
    Balinovac-Tamnava,Pambukovica slava Sveti Jovan
    Jankovic-Krusevac
    Buljubasic-Tamnava,Batalage
    Blazevic-Senj
    Papic-Senj

    Одговори
  • Anchi25

    Postovani,
    zelela bih da saznam poreklo mog dede koje se zvao Jozef Gara.

    Hvala unapred

    Одговори
  • estavella

    Да ли неко зна где може да се нађе књига „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

    Одговори
  • Илија

    Поштовани,
    сурфујући нетом наишао сам на ваш сајт,и наравно ту сам се и задржао. Велики сам љубитељ онога што ваш сајт пропагира. Надахнут коментарима и свим осталим,пало ми је на памет да вас и ја упитам за помоћ приликом решавања загонетке зване – порекло. у нашој земљи је премали број људу(изузев удатих жена) који носе два презимена, но то је случај са члановима моје породице,па и са мном. Прво од њих је „Фонламов“, на прво помен примећује се да је доста необично и да притом одудара од осталих, што због завршетка -ов, а што због саме композиције. Прилично дуго ме буни, а притом нисам сигуран да ће вам оно што знам из прича бити од помоћи. Мој деда, а и прадеда су, увек када би их питао одакле потичемо, помињали Врање, што ме још више збуњује, осим тога скоро да ништа више не знам. Презиме које следи за њим у имену наше породице је „Францисковић“. Примећујете да се ова два презимена поприлично разликују, но мене збунјује то што их је два. Ја, а ни моји родитељи не знају за неког прадеку/прабаку који су га носили. Од кад знамо за себе има их два. Ово друго презиме је прилично јасно, занима ме само порекло, а сем Врања ниједно друго место ми никада нису поменули. Моја познавања предака сежу свега до око 1890-их.Генерално сви у породици знамо јако мало, тј. ништа о нама. Иначе живим у Нишу. Унапред хвала.

    Одговори
  • administrator

    Илија, хвала на јављању. Покушаћемо да вам у наредним данима помогнемо да дођете до неких нових сазнања везано за порекло ваших презимена. Позивамо и све посетиоце нашег сајта да се укључе и пошаљу све што би могло да буде од значаја за вас.

    Одговори
  • Sarko

    @ Nebojsa Filipovic

    Koju slavu slavite?

    Prezime ste promenili izmedju dva svetska rata kao i 80% Kosovskih Srba.

    Stanovnistvo Livadja je uglavnom doseljenicko: Prema Urosevicu iz 1933 godine samo dve kuce su bile starosedelacke, 12 domacinstava poreklom iz okoline Tetova, 6 domacinstva poreklom iz Sirinicke Zupe (selo Sevce), 10 domacinstva poreklom iz Ibarskog Kolasina (danasnja okolina Zubinog Potoka), 1 kuca doseljena iz Susice (Pristina), 1 kuca doseljena iz Muzicana (Stimlje), 8 domacinstva doseljeno iz Susice, a daljim poreklom sa Sar-planine -Sirinic.Z i 13 domacinstva nepoznatog porekla.

    Одговори
  • Sarko

    Odgovor za Luku iz Gornje Bresnice kod Prokuplja.

    Nemam kompletne podatke za Gornju Bresnicu, ali imam podatke odakle je stanovnistvo Gornje Bresnice.

    Stanovnistvo Gornje Bresnice je: starosedelacko (posrbljeni Vlasi) i doseljeno iz Stare Srbije i Makedonije.

    Одговори
  • Дијана Ђушић

    Poštovani, mnogo sam se obradovala kada sam videla da postoji ovakav sajt. Naime, mnogo bih volela da saznam nešto više o svojim precima jer znam samo ime svog pradede i prabake. Prezivamo se Đušić, i znam da mi je taj pradeda Vojislav i njegova žena Angelina živela u selu Koraćica na obroncima Kosmaja. Koliko god sam pokušavala da otkrijem odakle potičemo nikako nisam uspela, i volela bih da znam odakle potiče naše prezime jer nemam nikakvu informaciju, sem nagađanja svog dede da je to možda crnogorsko prezime. Bila bih Vam veoma zahvalna da me uputite kako mogu saznam nešto više o svom prezimenu i poreklu. Hvala!

    Одговори
    • Ranko Radelić

      Поштована Дијана, прочитао сам ваше питање, немам директан одговор, али вас могу упутити на извор који ће вам можда тај одговор дати. Наиме, Душан Кашић (касније аутор многих радова и протојереј-ставрофор, доктор наука и ректор Православне богословије – информишите се више на Гуглу) у току 2. свјетског рата је као бјеловарски парох протјеран у Србију и био са породицом избјеглица у Кораћици. Ту је написао свој први рад чија је тема била Кораћица, поријекло насеља и становништва. Није ми познато да ли је овај рад икада штампан, али да је чак остао само у рукопису требао би се налазити у Београду у Патријаршијској библиотеци, гдје ће вам уз минималну накнаду направити и фотокопију.

      Одговори
    • obrad đušić

      poštovana rođako,reći ću ti da je tvoj đed bio u pravu kad je govorio da potičemo iz crne gore ,ovako redom da ti prenesem naše porijeklo porodice se ovde u crnoj gori zna naime potićemo iz mjesta Kolašin /morača) tada prezimena radunović slavili Aranđelov dan kad se zbog krvne osvete (ubili turskog muftiju),sele sva tri brata s a porodicama na sjever crne gore tačnije u trepću kod andrijevice ,skrivaju se pod zaštitom porodice Marjanović (otuda se i pominjemo u nekim spisima kao marjanovići ),međutm ne ta nas je porodica skrila od turskog zuluma i osvete svoim vezama nas prebacuju u metohiju i kosmet tj. Pećki okrug u mjesta nadomak manastira danas poznatog pod imenom DEVIČ posvećen sv,Joanikiju ,ovde porodica po nagovoru sveštenika menja svoje prezime i skriva se pod slavom sv apostola tome 19 oktobar TOMINDAN i to braća sva prihvataju kao svoju glavnu slavu a sv arhanđela mihajla ostavljaju kao prisluživanje tako da moja porodica i danas slavi tako isto sv Tomu kao glavnu jer se dugi niz godina slavila a za Aranđelov dan siječemo slavski kolač kao našu staru slavu .nerekoh ti tada su se braća skrila pod različitim prezimenima i to ovako jedan po imenu Voislav kako je bio razborit i mudra starina za koga su seljaci šiptari na njihovom jeziku govorili (ĐUŠA-u prevodu Starac) od njega su ĐUŠIĆI,drugi koji je stalno govorio staru srpsko:- crnogorsku riječ ŠUTI o ovome ,šuti o onome tj Ćuti od njega su ŠUTIĆI zato se mi i dan danas svojatamo i nikako nedaj bože uzimamo sa ŠUTIĆIMA jer znamo da smo jedna porodica kao i sa KOPRIVICAMA kao trećeg brata .eto sestro pokusah vam približiti makar malo porijeklo za sve kasnije i njihova raseljavanja po srbiji i crnj gori morao bih ti još dugo pisat no neka ti je ovo izvor i lako ćeš doći do tvoje porodice veliki pozdrav iz Crne gore tačnije Budve gde živimo

      Одговори
  • administrator

    Дијана, хвала вам на овим топлим речима. Покушаћемо да сазнамо нешто више о пореклу вашег презимена. Коју крсну славу славите?

    Одговори
  • Sarko

    Dijana, nepoznatog ste porekla, vasi su stari doseljenici u Koracici, slavite sv. Vartolomeja i ogrank ste Maketica, nastali ste od Maketica. Dakle po starom ste prezimenu Maketic. Stanovnistvo sela Koracice (danas opstina Mladenovac) je poreklom od Sjenice-Pesterske visoravni, Metohije – (Iz Djakovice i Vikokih Decana), (Iz uzickog okruga), (iz Banata), i ima dve porodice koje su nepoznatog porekla, tvoji i jos jedna brojna porodica. Svi ovi doseljenici cine oko 95 % doseljenika u Koroacici. Ima Djusica i u druge krajeve Srbije, ali oni nemaju nikakve veze sa vasom porodicom, jer ne slave sv. Vartolomeja, vec imaju druge slave.

    Одговори
  • Ana

    Poštovani,
    želela bih da sastavim rodoslov svoje porodice.
    Moje devojačko prezime je Radun, potičemo iz Bosne,selo Podić, opština Prekaja.Najbliži grad Drvar.Krsna slava nam je sv.Vasilije veliki, 14.januar.
    Očevi roditelji su Mirko Radun i Milica Radun(dev.Radun).Mirkovi roditelji su Simo Radun i Ana Radun.
    Znam da mi je otac imao brata od strica koji je izbegao u Francusku, činimi se 50-60 godina,tamo se oženio Kineskinjom.Na žalost niko je nije upoznao,niti se zna da li su imali dece.Takodje jedan deo familije je izbegao u Ameriku, znam da jedan deo živi u Čikagu.
    O bakinoj familiji nažalost neznam ništa.Samo znam da je i ona iz tih krajeva Bosne.

    Одговори
  • Дијана Ђушић

    Ali, taj clanak sam i ja gledala, ali je problem u tome sto moja porodica ne slavi sv Vartolomeja, vec svetog Arhangela Mihajla.

    Одговори
  • turudic dragan

    Postovani voleo bih da saznam poreklo Turudica i njegovo znacenje.Koliko sam upucen ali neznam ni da li je to istina prava je to da su cetiri brata krenula u seobu dva su dosla u MACVU A DVA NA ravnu GORU. Krsna Slava nam je Sveti Mrata bar nam koji smo u Macvi.

    Одговори
    • Zorana Rogic

      Драгане,

      Девојачко презиме моје прабаке која је родом из Врлике, Хрватска, је било Турудић. И ја се трудим да сазнам више о пореклу твог презимена. Али, ако ти је овај податак од икаквог значаја, радо ћу ти помоћи.

      Велики поздрав! :)

      Одговори
      • turudic dragan

        zorana rogic
        ja znam da ima turudica i u hrvatskoj i u bosni.Ono sto sam slusao od starijih rodjaka sam napisao u prethodnom tekstu.Voleo bih da to temeljnije ispitam malo,jer slabo o tome negde pise.
        Bilo bi lepo kada bih jos nesto saznao o poreklu turudica.
        Hvala i tebi

        Одговори
  • Sarko

    Ana, ja ti mogu pomoci oko vaseg porekla, a za rodoslov ne ocekuj da ti neko pomogne, ako ga vi ne znate onda neznam ko ce drugi.

    U selu Strpci Veliki selo se nalazi ili u opstini Drvar ili u Lici mogzda je pogranicno selo sa danasnjom opstinom Drvar. Zabelezen je rod Raduni sa 10 domacinstva slave Sv. Vasilija. Dosla dvojica braca Rade (Radun) i Mile iz Gerzova u drugoj polovini 18. veka. Mile bio Malim pa se prozvali Malim Od Rade su Raduni, a od Malog Malinovici, Mali se nije zadrzao ovamo nego odselio u Marinkovice. Daljom starinom su iz Crne Gore i zvali su se Injci (Injac), spominju i prezime Konjikusic. To ili im je jos stariji prezime ili prezime nekog njihovog ogranka.

    Одговори
  • Mirjana

    Postovani,moj pradjed je zivjeo u selu Marini kod Prijedora Republika Srpska, moj djed se tu rodio ,pa i moj otac,medjutim porijeklo naseg prezimena Marjanovic nije ih posebno interesovalo i to sad nema ko da mi kaze.Ne znam odakle su dosli u ove krajeve,kako je nastalo prezime itd.Na nekim stranicama sam pronasla da su Marjanovici neki ogranak Vasojevica iz Crne Gore, ali nisam sigurna jer ne slavimo Djurdjevdan vec Sv.Arhangela Mihaila.Ako neko moze da mi pomogne bila bih Vam veoma Zahvalna, a Administratoru hvala na ovakvoj stranici :)

    Одговори
    • Milena Zivanovic (rodj.Jalic)

      Draga Mirjana, moja baba je iz Marina, zvala se Mika Marjanovic (devojacko), udato Vujasin u Svodnu kod B.Novog. Stradala je u Jasenovcu i samo ovoliko znam jer je moja pokojna majka bila ratno siroce te nemam vise informacija. Ako znas nesto vise o nasoj familiji(a izgleda jesmo)pisi mi. Ja sam rodjena i odrasla u Vojvodini, zivim u BG.

      Одговори
      • Mirjana

        Draga Milena, nisam bila u prilici ranije da se javim pa to cinim sada. Zaista mi je drago da si se javila i vjerujem da smo familija.Ako ti je lakse da mi pises na e/mail, poslacu ti.Jos uvijek radim na istrazivanju prezimena i mnogi Marjanovici su stradali u Jasenovcu ili u toku drugog svjetskog rata na Kozari, a koliko sam saznala, dio se preselio u Srbiju, tacnije Banat…Srdacan pozdrav i javi se…

        Одговори
  • Ana

    Sarko, hvala ti za ovo.Mada koliko sam ja slusala dedu kao mala,mi vodimo poreklo iz
    Crne Gore,naime tri brata su pobegla zbog ubistva turcina.Naselili su se u Bosni.Brat od kog mi vodimo direktno poreklo naselio je zaravan ispod Satora,danas se to zove Podić.Pre ovog prezimena nosili su prezime Gnjatić, te se i danas cesto
    cuje da selo zovu sveto brdo Raduna.
    problem se javlja sto postoji i u Lici rod Raduna, ali su u pitanju katolici, i koliko znam sa njima nemamo nikakvih dodirnih tačaka.

    Одговори
  • Sarko

    Za Igora iz Kovina, a poreklom iz Drenovca kod Vranja.

    Imam podatke za selo Drenovac kod Vranja iz monografije Riste Nikolica koje su iz 1905 godine.

    Poreklo stanovnistva sela Drenovca: Najstarija porodica u ovome selu jesu Taskovci, koji su dosli sa Kosova. Oni su vele prvi kolac udarili u Drenovcu. Danas su peto koleno i jos se ne uzimaju, sto znaci da su se doselili izmedju 1750-1780 godine, (ako uzmemo u obzir da su podaci iz 1905 godine, a vec peto koleno). Zovi ih i Olelici verovatno po selu starog zavicaja. S njima su sa Kosova dosli i Baba-andjinci koji su im kumovi. Svi slave sv. Arhandjela.

    Posle njih su dosli Pelifanci, samo ne zna odkuda. Neki su od njih ziveli u Suvarni. Dosla su, vele tri brata, jedan ostao u Drenovcu, a dvojica otisli u unutrasnjosti Srbije. Nastanili se namestu zvanom Bara. Kako nisu imali orah da mlate, Taskovci im ustupe jedan od svojih oraha. Slave sv. Arhandjela, a neki i sv. Nikolu jer vode poreklo od dovodaca.

    Surdulici, doselili iz istoimenog sela Surdula (pcinjsko selo), pobegli su od Usejin-Pase koji im je dosadjivao. Slave. sv. Arhandjela.

    Dojinci, praded im se doselio iz Golemog sela (opstine Vranje). Sv. Arhandjel.

    Raskinci dosli iz Dobrejanca selo u Pcinji. Odatle su izbegli zbog Arnauta koji su se nastanili u Dobrejancu. Sv. Nikola.

    Petrovci dosao predak iz Streska, koji se prizetio u taskovsku porodicu. Slave. sv. Nikolu.

    Pavlovci iz Punosevca selo u Pcinji. slave sv. Arhandjela.

    Krstic Mihajlo dosao iz Klinovca selo blizu Bujanovca.

    Paunovici iz Krive Feje.

    Pendzinci, dosla braca Pesa i Djordje iz Drezgovice oko 1870 god. Slave sv. Nikolu

    Djoka Ljubic iz Gornjeg Kusca (gnjilansko) slavi sv. Arhandjela. Ljubici iz Gornjeg Kusca starim su poreklom iz Prilepa.

    Tvoj deda Ariton mora da potice od neke od ovih porodica. Siguran sam da Vam je prezime Stosic iz novijeg vremena.

    Одговори
  • sanja cosic

    Pozdrav,
    Najpre zelim da pohvalom administratore i unapred se zahvalim na ulozenom trudu.
    Prezivam se Cosic,iz Volujca kod Uzica. Imam neke naznake o poreklu,ali sve su to neproverene informacije.Porodica Cosic je zaista velika,svi slavimo sv.Jovana,20.januar.Otac mog pradede je umro mlad,tako da je mog pradedu odgajio neko iz sela (takodje Cosic) . Kazu da prezime potice od izvesnog Nikifora Cose,koji je sa porodicom ili plemenom dosao sa planine Volujak kod Niksica. Ne znam koliko generacija je Nikifor udaljen od mog pradede Zdravka. S obzirom da mi je deda rodjen. 1941,3 dete po redu,pretpostavljam da je Zdravko oko 1910. Pre njega nista ne znam.
    Bila bih vam zaista zahvalna ako mozete bar da potvrdite ili negirate verziju koju ja imam.

    Одговори
  • Sarko

    Odgovor Sanji Cosic

    Tacno je da je selo Volujac kod Uzica dobilo ime po selu Volujac koje se nalazi negde kod Niskica odatle su se Vasi preci doselili i osnovali istoimeno selo Volujac kod Uzica. Ranije je bila cesta pojava da doseljenici kada osnuju neko selo, daju ime selu po starom zavicaju.

    Selo Volujac deli se na vise zaselaka (Slovici, Cosici, Maksici, Vasici, Knezevici, Boskovici, Dagovici, Ljubojevici, Tomasevici, Tomici, Milosevici i dr. Stanovnistvo slavi: sv. Arhandjela, sv. Jovana, sv. Nikolu, Djurdjevdana i dr. Najstariji rodovi u selu su se doselili u drugoj polovini 18. veka: A to su doseljenici iz sela Volujak kod Niksica i iz Kolasina, kasnije se doseljavaju doseljenici iz Pljevlja, iz Seljasnice kod Prijepolja, Priboja i dr.

    Одговори
  • sanja cosic

    Hvala vam puno na potvrdi mojih informacija. Ako mozete recite mi odakle bih trebala da pocnem potragu za svojim precima,crkva,istorijski arhiv?

    Одговори
  • Анђела З. Крунић

    Поздрав и поштовање за Ваш рад!
    Срећом у мојој породици има већ одавно истраживача нашег поријекла и то веома активних/чак су и књиге издаване/ тако да са те стране могу се чак и похвалити.Оно што мене интересује јесте да ми пружите савјет како и одакле да кренем истраживати следеће.Наиме мој покојни дјед Дамјан Крунић – убијен је 1943.г. у Јасеновцу.1914.г. је регрутован у аустро-угарску војску и на ратишту у Галицији /граница Румуније и Украјине/ је пребјегао у руску војску.Придружио се јединицама Алексе Дундића и борио се на страни Руса.Остао је у Русији пуних девет година и проглашен добровољцем ради чега је и добио као добровољац државну земљу у селу Кошутица општина Соколац.Интересује ме гдје могу потражити податек о тим људима који су се борили у том одреду и по причању старијих ,мој дјед је био ожењен у Русији, па би ме интересовало имам ли тамо рођака.ХВАЛА и све похвале за рад!

    Одговори
  • Branka

    Moje djevojacko prezime je Sedlan, zivjela sam u Gracacu (Hrvatska) do 1995. Prezime je vrlo rijetko, znam za nasu porodicu u Gracacu i da ima u Donjem Lapcu. Na zalost, ne mogu naci nikakve podatke o porijeklu prezimena niti o daljim precima!
    Bila bih vam vrlo zahvalna ako nesto otkrijete! Hvala!

    Одговори
  • Sanda

    Branka, ja znam za porodicu Sedlan u Novom Sadu, ne znam da li ti je to od neke koristi.

    Одговори
  • Maja

    Poštovani.interesuje me poreklo prezimena Užičanin.Moji preci su posle 1800-te došli iz Užica,i tamo su se prezivali Kustudić.Bila su tri brata i sestra.Sestru su Turci hteli da otmu,i oni su morali pobeći,tako da se jedan od braće uputio ka Sremu i tu nastanio.Došavši u Srem zadržao je prezime,po poreklu,Užičanin.Molim Vas da mi napišete više o tome.

    Одговори
  • Milena Milojevic

    Postovani, moje devojacko prezime je Mladenovic, ali prezime mog dede Stanislava Mladenovica na rodjenju je bilo Stojanovic, a kasnije je promenio prezime u Mladenovic, po svom dedi Mladenu. On je poreklom iz Sela Vrelo kod Babusnice. Otac mu se zvao Todosije Stojanovic, a deda Mladen Stojanovic. Krsna slava im je Sveti Nikola. Baba Darinka Mladenovic(rodj. Simic) iz Aleksinca (selo Vakup), otac joj se zvao Milutin Simic. A majka Danica Simic(rodj. Tukovic ili Turkovic), poreklom je iz Crne gore, iz okoline Niksica.Znam samo da je cela njena familija(otac i braca njegova sa svojim porodicama) dosla iz CG u Srbiju, ali ne znam zbog cega. Njihova krsna slava je Mitrovdan. Zelela bih da jos nesto saznam o poreklu njihovom, ali samim tim i mom. :) Hvala.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    О Радунима остало је записано у Шематзму даборбосанском за 1882 годину. Тада се спомињу у селу Подић гдје је било 14 кућа и 75 душа. Радуни се спомињу и у Гламочу гдје је било 24 кућа и 207 душа и у селу Борковићи (парохија Пискавица).

    У селу Јелићка, општина Приједор, Никола Радуни (1882-1971)и жена Спасенија (1883-1960), овдје су засновали породицу, добивши кћерку Миљку 19.9. 1911 године и тако још четири члана породице. У овом мјесту још се налазе куће породице Радун , али су скором напуштене.

    Сви ови Радуни славе Св. Василија.

    Одговори
  • Aleksandar

    Pregledao sam vas sajt i dopada mi se to sto radite. Prezivam se Kostic po pretku koji se zvao Kosta. Pre njega, ne znam bas mnogo detalja, ali njegov deda (ili pradeda) je bio izvesni Nikola Grbavče za koga kažu da je bio vojvoda. Ne znam o kom se kraju radi niti o kojim godinama. Moja slobodna procena, analizirajući stablo, kaže da bi trebalo da je on živeo između 1780 i 1830. Nažalost o njemu nisam pronašao ništa. Nadam se da ćete mi pomoći sa nekim informacijama. Unapred Hvala.

    Одговори
  • Sarko

    Aleksandre, ostavi podatke, ako hoces da dobijes odgovor. Nisi poznata licnost, kao ni ja kao ni vecina nas. Gde su ti rodjeni deda(pradeda, u kojem selu? Koja Vam je krsna slava?

    Одговори
  • Aleksandar

    Sarko, probacu ukratko da to napisem (prema onome sto znam). Deda (Todor) je rodjen u Sapcu gde je izgorela crkva sa podacima, njegov roditelji su: otac (Dusan) rodjen je, mislim u Beogradu, bio je veterinar kod kralja Aleksandra, majka Bosiljka, rodjena 1892 (preko njene linije istrazujem tog vojvodu). Njen otac se zvao Todor i ziveo je u Jagodini (ili okolini Jagodine). Njegov otac se zvao Aleksa Nikolic, a njegov otac je bio taj „vojvoda“ Nikola Grbavce. To bi bilo otprilike sve sto znam. Nasao sam kopiju porodicnog stabla sto je moj neki deda ujak pravio dok ga nisu ubile ustase u Becu 1937. pa su to pronasli u njegovim stvarima i ja sam sada preuzeo na sebe da istrazim sto vise mogu. Hvala jos jednom za svaku pomoc.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Zeleo bih da znam odakle poticu Radovici koji slave djurdjevdan a nastanjeni su u okolini Foce, Pljevalja i Priboja.

    Одговори
  • Momcilo Tubic

    Zeleo bih da znam nesto vise o porijeklu porodice Tubic , slavimo Djurdjev dan i zivimo u Maglaju.Po nekoj verziji smo iz hercegovine.

    Одговори
  • Nebojsa

    Vitomire ,Radovici(Djurdjevstaci) su poreklom iz Drobnjaka.
    Ima Radovica i u Hercegovini…Nevesinje,Bileca i druga mesta.Postoje dve nesrodne grane,jedni slave sv. Petku i ti su poreklom iz Bjelica,a drugi slave sv. Nikolu i poreklom su iz Kuca.

    Momcilo, Tubici jesu poreklom iz Hercegovine(Popovo Polje).Slavili su Jovanjdan.

    Ako hocete nesto vise da saznate o poreklu prezimena generalno,pisite na temi „Istrazimo Korene“ .Ovo je koliko sam shvatio stranica gde se govori o rodoslovima.
    Pozdrav!

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    NEBOJSA,
    IZ KOJIH KNJIGA SE MOZE VIDETI DA SU RADOVICI KOJI SLAVE DJURDJEVDAN POREKLOM IZ DROBNJAKA, IZUZIMAJUCI LUBURICA I TOMICA?
    DA LI JE NEKO PISAO O STANOVNISTVU ZAVRSJA KOD FOCE I FOCANSKIM PREZIMENIMA?
    DA LI JE NEKO PISAO O RADOVICIMA IZ FOCE, CAJNICA, PLJEVALJA I PRIBOJA?

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    MOLIM SARKA DA MI KAZE NESTO VISE O ISELJAVANJUU PORODICA IZ DROBNJAKA.
    O NASELJAVANJU ZAVRSJA KOD FOCE, PORODICAMA IZ DROBNJAKA.
    O RADOVICIMA KOJI SLAVE DJURDJEVDAN, ISKLJUCITI LUBURICA I TOMICA.

    Одговори
  • Nebojsa

    Vitomire,iskljucicemo Luburica i Tomica.
    Evo npr. Milan Karanovic u studiji o iseljenim Drobnjacima,navodi da u je okolini Gorazda stanovnistvo cak 66 % poreklom iz Drobnjaka i Kolasina.
    Ako jos i postoji podatak da su Radovici(Djurdjevdan) iz Drobnjaka poreklom,na osnovu istrazivannja respektabilnih autora,mislim da je to dovoljan dokaz.
    Ali naravno,slazem se da uvek postoje i druge opcije.
    Ja cu pogledati i Radovice iz okolnih oblasti,nazalost niko nije obradio Focu i Gorazde konkretno,ali svakako da su Radovici iz okoline sa istom slavom srodni vasim.
    U Visegradskom Starom Vlahu,koji je u blizini,nema Radovica.

    Одговори
  • Nebojsa

    Vitomire,Radovici su poznato bratstvo i u Pivi,tako da je moguce da su i oni naseljavali taj kraj,samo oni slave sv. Jovana.

    Takodje sam pogledao malo Valjevski kraj i okolinu Dragaceva.

    Tako npr. u Valjevskom okrugu jedni Radovici su poreklom iz Tusine(Drobnjak)od bratstva Cerovica,dosli su tu u XVII veku i slave sv. Stefana Decanskog,verovatno su menjali slavu.
    Drugi Radovici su dosli u Valjevo i okolinu iz Omarina u Visegradskom Starom Vlahu,oni slave Djurdjevdan.

    Treci su stigli iz Pive,krajem XVIII veka i srodni su sa Djuricicima,slave takodje Djurdjevdan.

    U Dragacevski okrug Radovici su stigli iz Grahova u Crnoj Gori,u 19. veku,slave Mitrovdan.

    I jos jedni Radovici su zabelezeni u tom kraju,ovi su srodni sa Radonjicima i poreklom su od Sjenice,slave Djurdjevdan.

    Eto nekih mogucih opcija.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    NEBOJISA,

    PISEM KNJIGU O RADOVICIMA KOJI SLAVE DJURDJEVDAN.NJIH IMA U ZAVRSJU, FOCANSKI KRAJ, ZATIM U CAJNICU, GORAZDU, PLJEVLJIMA I PRIBOJU.
    IMAM KNJIGE OD LUBURICA, OD TOMICA, NEMAM OD KARANOVICA – ISELJENI DROBNJACI.
    DA LI MI MOZES KAZATI KOJI SU DROBNJACI ISELJENI U FOCANSKI KRAJ I KOJU SLAVU SLAVE.
    dA LI IMA RADOVICA U STAROM VLAHU I DA LI MI MOZES NESTO VISE KAZATI O TOME?
    KOJE DROBNJAKE KARANOVIC POMINJE U FOCANSKOM KRAJU/
    DA LI NESTO ZNAS O NASELJAVANJU PRIBOJSKOG I PLJEVALJSKOG KRAJA I DAS LI TU IMA RADOVICA?

    Одговори
  • Mećava

    Poštovani,
    Molio bih vas da mi pomognete oko rasvjetljavanja prezimena Mećava!
    Unapred zahvalan

    Одговори
  • Damir Stojcevic

    рођен сам у хрватској на банији па ме интересује када и одакле су Стојчевићи дошли

    Одговори
  • Radmila

    Pisala sam na sto adresa, raspitivala se o svom poreklu po očevoj liniji, ali, ništa! Rezultat je skoro na nuli.
    Sramota je kako ljudi ne znaju ništa o svojim precima, a oš veća kako ih to uopšte ne interesuje!
    Ne mogu vam opisati kako me raduje pronalazak ove stranice! Hvala unapred ako mi pomogne!

    Одговори
    • administrator

      Поштована Радмила, нисте написали за које се презиме интересујете. Наведите нам што више података, одакле је ваш деда, прадеда, коју крсну славу славите по оцу. Хвала на јављању, покушаћемо да вам помогнемо.

      Одговори
  • milena

    Ja sam vec postavila pitanje,odgovor nisam dobila, pa cu ovog puta biti kratka i jasna. Devojacko prezime mi je Mladenovic. Moj deda Stanislav Mladenovic je uzeo ovo prezime po svom dedi Mladenu, inace mu je bilo Stojanovic. Znaci, deda Stanislav Mladenovic(Stojanovic), pradeda Todosije Stojanovic i cukundeda Mladen Stojanovic su iz sela Vrelo, na Staroj planini, kod Babusnice i slava nam je Sveti Nikola. Interesuje me da li su dosli odnekud ili su starosedeoci? I da li mogu nekako, i od koga, da saznam imena i drugih predaka i cime su se bavili?

    Одговори
  • Radmila

    Поштовани,
    Нисам објашњавала шта ме интересује јер сам хтела да видим да ли ћу моћи да се улогујем, а иначе, баш сам срећна што постојите и што ћу, можда сазнати нешто о свом пореклу по оцу.
    Девојачко презиме ми је Томић, презиме често, али без могућности да се сазна нешто више о одређеној лози Томића.
    У мом истраживању по црквеним књигама, дошла сам до података који су ме тотално
    збунили и изненадили.
    Мој отац, Лазар Томић, рођен је у Новом Саду 1913.год. од оца Лазара Томића и мајке Катице Мајски.
    Говорили су да су татини из Турије, а баба је била из Србобрана.
    Међутим, ја проналазим следеће: моји деда и баба венчали су се у Србобрану (девојчином месту) а, живели су у Турији пре него што су дошли у НСад.
    У Турији је живео и мој прадеда Гаврило Томић где се венчао 1856.г. са Вероником Ауд, Немицом. Прадеда је имао 39год. и био другобрачни женик, а невеста је имала 26 год. и био је то први брак.
    У Турији су добили троје деце, 1857., 1858.,и 1861. Милорада, Елисавету и Милована.
    Онда, 1869 добијају мог деду Лазара, али , сада су у Стапару!
    Прадеда Гаврило је био столар, славио је Св. Георгија као и сви Томићи у Стапару, а деду је крстила Терезија, кћи Цепанчић Игњата. Она га је, као одрасла и венчала у Србобрану!
    Свим Томићима у Стапару, кумови су били Цепанчићи!
    Када је 1884. умро прадеда Гаврило, супруга му је била Анка Циврић!
    Мислим да је то мој прадеда због тога што тата није знао да је његова баба била Вероника, знао је да је Немица, али по имену Ана!
    Мало конфузно изгледа, али како ствари стоје, мој прадеда се можда женио три пута!
    За прву жену се не зна ништа, друга је била Вероника, моја прабаба, а онда је дошла и Ана.
    Мој деда је живео у Турији кад је добио ћерку Ану!
    После је у НС. добио мог оца,Лазара (и кум се тако звао!)
    То је оно најбитније што сам ја сазнала о мојим Томићима, а сада не знам да ли су они пореклом из Стапара или Турије, односно не знам да ли је Гаврило из Стапара отишао у Турију, па се после вратио где је и умро.
    У Турији је било Томића тзв. Бајшански и Кусије (шпиц-наме), али су славили друге славе. По Србији расути Томићи такође славе друге славе, јако ретко Ђурђевдан!
    У Архиву Војводине постоје књиге из 1830. као најстарије, тако да не могу да нађем прадеду Гаврила који се родио негде 1813-1817.
    Вртим се у кругу, а склона сам да верујем да је мој прадеда из Стапара, села које је основала Марија Терезија тако што је из места Бокчиновићи и Врањешево, данашња локација Апатина,преселила житеље дубље на копно а, ту доселила Немце.
    То је било половином 18. века, а после пар година ту је доселила људе са пустара Неорић и Сент. Иван, данашње Пригревице, међу којима је било и Томића.
    Наравно, волела бих да знам одакле су дошли Томићи, да ли су били наВојној граници или су дошли са Чарнојевићем и уопште, интересује ме тај део наше историје!
    Интересантно је и то што у Стапару има презимена којих нигде у Војводини нема!
    На пр: Аперлић, Цепанчић, Циврић,Плужарев, Депалов, Иђушки, итд.
    Мислим да сам била преопширна, али историја се не може изговорити у пар реченица.
    Извињавам се, али више од десет година муку мучим са жељом да нешто сазнам, па сам сада претерала… Ако можете, опростите ми… Унапред хвала!

    Одговори
    • miroslav markov

      ***поштовање и поздрав г-ђи радмили и на овом сајту – ето, прво што рекох је „хајде да се умрежимо“ и драго ми је да сте овдје – али , вријеме пролази а ми тапкамо у мјесту и дођемо до непремостивог зида – зато и очекујемо да нам се други јаве и помогну у давању нових смјерница ако желе и ако хоће, јер мени је смијешно да неки човјек из граца пита овај сајт за своје поријекло а да се није потрудио да оде у ратни архив у грац и тамо нађе грађу коју би нама понудио – ето, тако ја замишљам „умрежавање“ – да имамо свог човјека тамо на извору // **осим матичних књига ја сам истраживао грунтовне и катастарске књиге па и разноразну литературу (задруге пчелара, списак регименти, попис исплатних књига за припаднике регименти и њихове благајнике – касирке,) али из „наших“ извора слабе помоћи, поготову што мене ваша администрација третира као „странца“ а богами су информатички неписмени у неуљуђени па на неке одговоре чекам 3 године и нема их па ћу морати сам да пођем у архиве и дакако платим //то је њима битно – такса, море бре //, јер за администрацију ми смо докони ђаболебароши који нешто од досаде тражимо да „они имају нешто радити, а оно или је врућина или хладноћа“ па да нам још нешто чепркају по прашњавим и од мишева поједеним папирима….зато сам иако невољно, али на наговор неких пријатеља генеаологије јавио се на овај сајт и пронашао насрећу и вас да вас бодрим у вољи да наставите са послом којег сте одабрали као посљедња генерација која може нешто да сачува од неизбјежног „extra R.E. non est salus „и да то међусобно подијелимо као непроцјењиву вриједност особног интегритета а које у новом систему вриједности неће ништа никоме вриједити…свако добро и настављамо са сурадњом

      Одговори
    • Brana Đaniš-Maksić

      Занима ме порекло презимена ЂАНИШ.
      С поштовањем
      Брана Ђаниш-Максић

      Одговори
  • Sarko

    Radmila, monografije za Vojvodinu nisu jos dostupne javnosti, mozda i gresim. Ali nigde se nemogu nabaviti. A sto se tice sela Turije kod Srbobrana, selo je dobilo ime po istoimenom selu Turiji kod Bujanovca. Prema predanju u 15 ili 16. veku doselii se doseljenici iz Turija-Bujanovca u Srbobranu i po njihovom starom selu prozvali su selo Turije kod Srbobrana. U vreme seobe 1690 godine u Turiji kod Bujanovca zivelo je 33 porodica, od toga 30 porodice su doseljene u istoimeno selo Turije kod Srbobrana, a tri porodice su iseljene u Gornju Pcinju okolina Vranja.

    Одговори
  • sandra

    Zanima me poreklo prezimena Svrzic, posto je veoma retko. Neko kaze da potice iz Bosne, neko sa Kosova. Ako znate vi bila bih vam zahvalna.

    Одговори
  • Nebojsa

    Интересантно презиме,а пошто помињете Илиџу,написаћу нешто што може да вам буде од користи .

    Постојала је у околини Сарајева беговска породица Сврзе, ово презиме се још помиње и у Херцеговини, Ристо Милићевић о њему каже следеће :

    “ Сврзе(католици),у Кнешпољу(Широки Бријег).Према сопственом казивању,пореклом су из Сарајева .Кажу да су били богумили и да су због тога побегли у Далмацију,а одатле „дошли овамо“ .У Кнешпољу се помишу 1768. године .Живели су у Дунићима(Посушје),где се спомињу 1743. године .На подручју Херцеговине се више нигде не спомињу .“

    Врло вероватно су ваши Сврзићи добили то презиме баш док су боравили у Сарајеву и околини,пошто тамо има пуно топонима са тим називом (Сврзе),који су име добили по истоименој беговској породици.

    Још две ствари су битне што се тиче вашег порекла .
    Прва је та да су Срби из Сарајевске околине углавном пореклом из Лимске долине(Полимља),а друга ствар је слава св. Мрата .
    За већину Срба,који славе св. Мрату се сматра да воде порекло са севера Албаније, или околине Дечана,али ово не мора да буде тачно,зато што су Срби често мењали славе, као и презимена .

    Надам се да сам вам бар мало помогао и дао неке смернице за даље истраживање,ако сазнам нешто више јављам,поздрав .

    Одговори
  • Sarko

    Sandra, deda ti je rodjen u okolini Varvarina ili u Jagodini u to sam 100% siguran, a poreklom ste sa Kosova. Niste dobili prezime po nekom toponimu vec ste prozvani po necemu o tome cu nesto kasnije…

    Gornji Katun kod Varvarina: Svrzici (15., kuca), doselili se iz Cicevca u srezu razanjskom, a tamo sa Kosova. Ima ih i u Varvarinu. Slave samo Sv. Minu. (podaci datiraju iz 1905 godine).

    Varvarin: (podaci datiraju iz 1905 godine). Svrzici (16., kuca), doselili se iz Cicevca. (((Ovako su prozvani sto su se mnogo selili, te nemogu nigde da se svrstaju))) Slave samo Sv. Minu.

    Mijatovac kod Cuprije: (podaci datiraju iz 1930 godine). Svrzici (6 kuca., slave Sv. Minu, a preslavljuju Sv. Lazara), doseljeni oko 1800 godine iz Varvarina gde ih i danas ima. Ovi su tek po doseljenu uzeli za preslavu Sv. Lazara. Pozdrav

    Одговори
  • Sarko

    Sandra, ako ti nesto nije jasno tu sam da pomognem koliko mogu…

    Одговори
  • Sarko

    Nebojsa brate, upravo listam dve monografije o sarajevskoj okolini. A to su monogarafije: Sarajevsko Polje i Glasinac. Nije tacno da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom poreklom iz Limske doline (Polimlja), ne znam mozda sam ja oslepeo treba mi naocale, ali ja upravo citam da su Srbi iz okoline Sarajeva najbrojniji po poreklu iz sadasnje i nekadasnje Stare Hercegovine. Mozda si greskom napisao da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom po poreklu iz doline Lima. Sigurno posedujes neke monografije o sarajevskoj okolini, pa bi te zamolio da ih jos jednom pogledas i da se uveris da nije to tako kako si napisao bio. Narаvno ima i doseljenika iz doline Lima u okolini Sarajeva, ali sigurno nisu brojniji od Hercegovaca, to moze svaki da potvrdi koji poseduje monografije o tom kraju. Nemoj ovo da shvatis kao neku provokaciju, hteo sam samo da ispravim gresku koja nije tacna. Nadam se da se neces ljutiti kao prosli put i ako vidis neku gresku sa moje strane slobodno me ispravi. Pozdrav

    Одговори
  • Nebojsa

    Сарко,видиш да ниси добро информисан . :) Скоро цело Полимље је некада припадало баш Старој Херцеговини .
    А није новост да велики број Срба води порекло управо из Старе Херцеговине .
    Ових досељеника има од Мораве на Истоку,па све до Уне на Западу .

    А становништво Сарајева и околине добрим делом води порекло из околине Колашина,то мораш да знаш,уколико већ поседујеш неке монографије . Поздрав .

    Одговори
  • Sarko

    Nebojsa, u pravu si, nisam znao da je Polimlje nekad obuhvatalo i Hercegovinu. Danasnje Polimlje racuna se da je sever Crne Gore, jugozapdni deo Srbije uz granicu sa CG i mali deo Bosne.

    Одговори
  • Nebojsa

    Шарко, постоји књига „Вогошћа и Биоча“ Миленка Филиповића, где он наводи да већина породица тог краја води порекло из околине Колашина. Интересантно је да су те миграције новијег датума од оних из остале Босне и Херцеговине у Сарајевску околину и уследиле су након што је тај крај опустео услед болести и глади.

    А што се тиче Полимља, „Стара Херцеговина“ се у једном тренутку толико проширила да је захватала и велики део Рашке, а самим тим и Полимље.

    Све ово се слаже и са оним што је констатовао наш познати историчар Владимир Ћоровић.
    Наиме, он тврди да становништво Босанске крајине води порекло из Рашке, Херцеговине и Црне Горе, а да Сарајевска насеља потичу претежно из Лимске долине.

    Одговори
  • Snežana

    Zanima me sve o porodici Prijić, poreklo,migracije, brojnost itd.

    Одговори
  • Nebojsa

    Снежана,ако желите нешто конкретно да сазнате о вашим Пријићима,наведите славу и место порекла .

    Одговори
  • djordje

    Imam pitanje vezano za porodicu Luburic

    Одговори
  • djordje

    Sve me zanima. Znam samo da slave Nikoljdan

    Одговори
  • Nebojsa

    Покушајте да напишете и место одакле потичете,бар приближно,како бих вам дао што тачнији одговор .

    Овако можемо само уопштено о презимену

    Податак из Српског презименика :

    ЛУБУРА
    Основно значење речи лубура везано je за разне предмете пачшьене од коре младог дрвета, као што су корпа, посуда за воду, суд за мерење текућипа. па и дела човечјег тела – лубање. Ово последње je и као метафора послужило и као основа за презиме (уп. семантичке пандане Чутура. Чутурило. Тиквицки и сл.), као и апелатив лубетина у значењу човек велике главе.
    – Лубура: залажено je у Темерину (Бачка) 1725; православна породица код Осјек-Блажуја и код Сарајева 1882. године; православи и у Сарајевском пољу почетком XX века у следећим местима: у Младицама, Добрињи, Војковићима. Осијеку и Бињижеву; савремено презиме у Сарајеву; у Хрватској у Дубровнику и околини (седам особа 1948. године).
    – Лубурић: у Костајнини у Банској крајини 1713: православна породица у Гомионици(Ђурђевдан) и Стапарима код Бањалуке и Босанске Градишке 1882; католичка породица у Босни 1743. године; у Радишићима у Херцеговини крајем XIX века; савремено у Сарајеву; у Хрватској 1948: околина Пакраца, Петриње, Винковаца. Костајнице и у Дубровнику.

    Лубурићи из Херцеговине:

    Лубурићи у Брестицама и Риоцима(Билећа).Пореклом су из Црне Горе. Када су се доселили на подручје Билеће,није утврђено. Славе Никољдан .Село Риоци је дало познатог четобашу у Херцеговачком устанку и сердара билећког Мрдака Лубурића(1848-1907).Мрдак се посебно истакао у бици на Вучјем Долу 18. јула 1876. године,а показао је задивљујућу храброст и у другим биткама вођеним против Турака.

    Лубурићи из Црне Горе :

    Лубурић (Лубира = Лубина), огранак Вујачића; Никшић и подручни Бањани (Велимље) досељеници из Херцеговине; Никшићко Прековође, огранак Вујачића из Грахова (Никшић); Злоступ (Голија), Никашић, преа ли у Горанско и Плужине (Пива).

    Вујачићи су по најстаријем предању,из племена Хота.

    Одговори
  • Risto Milenic

    Da li mozda znate poreklo prezimena Milenić? Ziveli su u selu Orah,opstina Bileća, Hercegovina! Mada sam cuo da vidimo porijeklo iz nekog sela blizu Niksica pocinje na „B“, zaboravio sam kako se zove… i procitao sam negde da smo ogranak Bulajica iz Vilusa(Niksic).

    Одговори
  • Nebojsa

    Миленићи у Заречју(Билећа) и у Билећи .У Билећу су се доселили из Браћановића у Црној Гори,а пореклом су од Дубајића из Вилуса .
    У Заречје су дошли из Билеће око 1840. године,ради „заваде с Турцима“ .
    Славе Никољдан.(Ристо Милићевић,Херцеговачка презимена)

    Иначе,у Црној Гори,Дубајићи су забележени у околини Никшића .

    Одговори
  • Војислав Пилиповић

    Око две деценије читам, распитујем се и прикуплјам грађу за родослов моје породице, од Пилиповића из Унца, Велики Цвјетнић / мада прикуплјам грађу и за Рађеновиће, Вејине и Ђиласе/ због женске линије моје мајке и баба.Имам кнјига и Цвијићевих редакција, затим о далматинским православним породицама итд. али кад је реч о Пилиповићима нисам далеко одмакао. Имам податке о пореклу од Предојевића из Санице /Лушци аланка/ па преко Далмације до Унца. На другом месту се поминје најближе сродство са Јерковићима и Шлјиварима у Далмацији, ане са Предојевићима из Далмације јер они нславе Св. Николу а Пилиповићи и Предојевићи Св. Алимпија. Код Петра Рађеновића, Цвијићевог сарадника пише да су се Пилиповићи доселили у Унац пре око 300 година и да су по Пилипу добили презиме, а код хрватског историчара Лопашића се у Влашком уставу поминје Милован Пилиповић крајем 15. века.Дали имате о Пилиповићима нешто опиплјивије и конкретније у далјој прошлости Унапред се захвалјујем – Војислав,социолог у пензији

    Одговори
  • Nebojsa

    Поштовани господине Пилиповићу ,

    Не знам да ли сте имали прилике да прочитате овај текст,вероватно јесте?Ово је одломак из књиге Милана Карановића „Поуње у Босанској крајини“.
    За Пилиповиће каже следеће :

    “ Нагде од Југо-Истока доспела је преко северне Далмације група родова: Пилиповић-Предојевић. Славе сви Св. Алимпију. Има их у овој области: Пилиповића 59 кућа. у 21 насеља и од њих Бубале 2 к. (Приведен им предак Бубале и по очуху прозвани, а задржали своју славу), Предојевића 6 к. у 3 н., и од њих Чојановићи 7 к. -„Закопина“ је Пилиповића Велики Цвјетнић,а Предојевића је Предојевића Главица
    код Лужачког Поља. Најпажљивије сам испитивао да ови Предојевићи нису у сродству са оним владикама што су били у Манастиру Хрмњу, па пресели у Манастир Марчу,са Хасанпашом Предојевићем,који је заузео Бихаћ 1592. год. и са старјеничком
    породицом Предојевића у Херцеговини,па се до сада није могло ништа да установи.“

    Колико сам упућен,Предојевићи из Херцеговине славе Никољдан и вероватно се ради о две различите гране .
    Било би од користи ако знате како се Пилип раније презивао,или да пратите родове које славе ретку славу Св. Алимпија у крајини,Лици и Далмацији .
    Ако нађем нешто више,написаћу .

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Поштовани Сикимићу.

    Да ли још нешто знате у вези РАДОВИЋА из околине Билеће.

    Коју славу славе?
    Одакле потичу?
    Да ли им је то примарно презиме?
    Да ли су мењали салву?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Лаки

    Велики поздрав…
    Интересује ме порекло презимена Шутаковић из Призрена.Славимо Св Илију.Унапред захвалан.

    Одговори
  • Nikola Poznić

    Poštovani, počeo sam da pišem rodoslov porodice Poznić. Moji su poreklom iz Omsice, opština Gračac Republika Hrvatska. U svom istraživanju došao sam do 1866 godine i rođenja mog pradede kao i imena njegovih roditelja. Stupio sam u kontakt sa opštinom Gračac sa namerom da mi iz matičnih knjiga daju eventualno podatak o mom čukundedi. Od njih sam dobio odgovor da oni nevode matične knjige već da to radi matični državni ured. I njima sam se obratio ali nemam odgovora. Moje pitanje je dali vam je poznato dali su se u to vreme – posle 1800 godine vodile matične knjige na tom području, ko ih je vodio i dali su sačuvane. Ako su vođene gde bih mogao doći do podataka i gde se one sad nalaze.

    Одговори
  • peđa

    Pozdrav, interesuje me prezime Tanović Čajniče.

    Одговори
    • Nebojsa

      Тановићи су пореклом из Маина (Будва), па су се касније ширили по Херцеговини.
      Позната муслиманска породица Тановић из Гацка, такође зна да су им преци дошли из Приморја, управо из Маина.
      Сва је прилика да су у Гацку неки примили ислам!

      Одговори
  • Милорад Богдановић

    Има ли још игдје Богдановића да славе (или су славили) Срђевдан осим у селу Јелићка и граду Приједору, као и Б.Броду (1882 год)?

    Одговори
  • Jovana Radojevic

    Dugo sam istrazivala o svom prezimenu i puno toga sam saznala.
    Poreklo porodice Radojevic je iz Crne Gore, ali Radojevica ima dosta i na Kosovu.
    Konkretno, najstariji predak moje porodice je Marinko. O njemu znam da je bezeci od Turaka sa jos dva rodjena brata iz Crne Gore dosao u Srbiju. Njihov dogovor je bio da se nasele jedan od drugoga na sat vremena hoda, pa se tako jedan od brace naselio u selo Ratkovic (okolina Kragujevca), drugi brat u selo Kavadar (okolina Rekovca), a treci brat u selo Dragovo (mesto u kome i ja zivim). Posle nekog vremena Turci su pronasli jednog od brace koji se naselio u Ratkovicu, tako da su oni preko noci promenili prezime u Markovic kako ih Turci ne bih nasli. Drugi brat koji se naselio u Kavadar se posle nekog vremena vratio u Crnu Goru, a treci brat je ostao u Dragovu i od njega potice moja porodica.
    Toliko ja znam o svom prezimenu i porodici ali bih volela da saznam jos i eventualno pronadjem svog nekog „daljeg“ rodjaka. Nadam se da ce ovo procitati neko ko zna istu ovu pricu i ko mi je mozda neki dalji rod…

    Одговори
  • Mirjana

    Pozdrav svima. Interesuje me porijeklo prezimena Letić. Do sad sam imala prilike da vidim da nas ima svih vjeroispovjesti i svuda. Podaci koje ja znam su vezani samo za mjesto u kom ja zivim i iz kog je moja uza porodica, selo Balatun nadomak Bijeljine, Republika Srpska. Slavimo Djurdjic (16. novembar). Jedan od mojih djedova je za zivota pokusao da napravi porodicno stablo koje za za nasu porodicu ide, po ovo sto imamo, do 1815. A da su porodice Letic, Misic, Djilas i Mijic jedna od najstarijih u Balatunu, u koji su dosle iz Crne Gore. On nam je svima poklonio to porodicno stablo jos kad smo bili djeca. Uvijek me intrigirala napomena koja kaze da su po predanju postojala tri brata, ali ne kaze iz koje porodice, po imenima Glisa (od njega nastaju Glisici) Arsen (Arsenovici) i Zivan kome je nadimak bio Leta, te otud Letici. Ako neko nesto zna stagod vise, ja bih bila zahvalna, a ja cu ovu hrpu papira pregledati jos jednom, mozda nadjem nesto zaniljivo sto do sad nisam primjetila. Hvala unaprijed!

    Одговори
    • Nebojsa

      Мирјана, Летића има и у Босанској крајини, тамо су стигли из Лике, славе Ђурђевдан. Чест је случај код нас да је Ђурђевдан слава, а Ђурђиц преслава, или обрнуто.

      У Семберији нисам пронашао Летиће, али има пуно Мишића и Мијића, док Глишиће и Арсеновиће такође нисам пронашао, па не могу да потврдим ту вашу причу.
      Да ли знате презиме које су носила та три брата? То би помогло пуно.

      У Црној Гори се помињу Летићи у Пљевљима, 1895. године.

      Одговори
      • Mirjana

        Ja mogu samo da potvrdim stranu koja je vezana za selo iz kog sam. Tu ima i Glišića i Arsenovića i sve tri porodice slave istu slavu, Đurđic. U Balatunu je preslava Spasovdan, te čitavo selo to praznuje.

        Što se zajedničkog prezimena tiče, stvarno ne znam niti je zapisano u porodičnom stablu koje ja imam.

        Одговори
        • PaSlaw

          Mirjana, samo kratko, jedno pitanje: Znas li da su Mladici iz Bozinovica sa Zgorja imali nadimak Letic? Moje misljenje je da treba da ides u tom pravcu.

          Одговори
          • Mirjana

            Uspjela sam da pronadjem zajednicko ime za tu navodnu trojicu brace, no da li to sta znaci… Bilo je Kuzmanovic. A drugo, stvarno nisam znala da je koristeno i kao nadimak u Zagorju, pokusacu i na tu stranu svakako, hvala.

            Одговори
  • Radmila

    Хвала Шарку на објашњењу у вези са Туријом, али мене више интересује Стапар код Сомбора јер се ту родио мој деда Лазар. Његов отац, Гаврило Томић,столар, добио га је у Стапару, са другобрачном женом Вероником. Кад је умро, прадеда је био ожењен Анком Циврић, а не Вероником!
    У Стапару је било више породица Томић, а досељени су 176О/69. из пустаре Неорић код Пригревице. Њима су увек кумовали Цепанчићи и то се преносило са колена на колено.
    Томићи у Стапару славе Св. Ђорђа, док Томићи у другим местима славе друге славе.
    Због тога их повезујем са Дробњацима, они су славили ту славу.
    Моја жеља је да сазнам нешто о животу мог прадеде и оних пре њега.
    Значи, одакле је дошао у Стапар, када, са ким је био ожењен први пут, има ли са првом женом потомство и сл.
    Наравно, то је везано за порекло Томића.
    Ја покушавам да неке ствари докучим и преко осталих досељеника у Стапар, њихових имена, презимена, ко је коме кум, стари сват итд.
    О свему томе је мало написано, монографија нема, људи нестају, одлазе на онај свет, а нико није заинтересован за историју и своје претке. Чак им је то стрaшно досадно!
    Пуно поздрава свима који муче исту муку као ја и имају исте жеље.

    Одговори
  • miroslav markov

    * Придружујем се сфери интересирања уважене госпође Радмиле и очекујем заједнички ангажман у расвјетљавању овог дијела повијести стапара код Сомбора
    * Од доступне литературе могу се пронаћи неки факти у књигама Јована Јурга „Стапар и Стапарци у 18-ом веку“, те Миленка Бељанског: Бокченовић, Врањешево и Пригревица – постојбина данашњих Стапараца“ (Сомбор 1972.)
    * Велико хвала за труд у издавању књиге „Стапар-приче и јунаци“ Мирославу Божину и проф. Браниславу Ћурчићу издане 2002. године пригодом обиљежавања јубилеја 250 година (1752-2002) од оснивања Стапара у част датума 25. 07. 1752. године када је гарантним писмом камералног администратора Фрање Јосипа де Редла из Сомбора објављено да ново земљиште у стапарском атару досељеници добијају „на доживотно поседовање“, уз уверавање да „на овом камералном поседу неће бити узнемиривани или можда на друго место пресељени“ а све по вољи благочестиве царице Марије Терезије.*****волио бих да имам копију овог царичиног гарантног писма
    ** иначе, захваљујући љубазношћу г-ђе Мире Зарић из Стапара био сам неописиво почашћен и емотивно ганут кад сам у својим рукама држао непрекинуту матичну књигу рођених парохије Бокченовић и у којој је 22.07.1752. године испод наслова „Стапар“ уписано прво крштено дијете, што се сматра датумом настанка села, а у тој књизи су имена наших предака ма какви они били и, ето, мени је дата част да након 100 година од напуштања Стапара поновно све то прегледам,а има тога још и зато требамо размијенити посједујуће документе.

    Одговори
  • Miloš Lazić

    Poštovani,
    Najpre želim da Vas pohvalim i da Vam kažem da je ovo što radite vrlo plemenito, jer, za mene bar, to ko su nam preci i kog samo porekla znači da nismo „tikva bez korena“. Ja već duži niz godina pokušavam da dođem do što više podataka o poreklu porodice Lazić iz sela Ribaševina kod Užica. Slava ove porodice je Sv.Lazar (Lazareva subota), i koliko sam do sada saznao, u Ribaševinu su Lazići došli kao Markovići iz sela Stapari kod Užica, kao hajdučka porodica da bi se tu sakrili i pritajili. Radonačelnik sadašnjih Lazića je Lazo, sin Andrijin, koji se u nekim starim popisima pojavljuje kao Lazo Andrić. U suštini, to je sve što znam po pričama starih. Ono što sam još saznao je da su Lazići, kao i većina porodica koji slave slavu Sv, Lazara, odnosno Lazarevu subotu, poreklom od plemena Mataruga. Pa me zanima da li možete da potvrdite ovaj navod oko porekla i da li možda mogu da saznam nešto između. Nešto između, kao na primer, odakle su došli u Stapare, ako je i taj navod tačan, koja prezimena su koristili u dalekoj prošlosti. U napred Vam se zahvaljujem i strpljivo čekam na Vaš odgovor.

    Одговори
  • PaSlaw

    Milose, u knjigi „Srbija“ se pominju Andrici (prilicno opsirno) sa Zagorja, starinska porodica. Danas ih ima kod Visegrada, dvoji su, jedni sa Veletova (od Veletica) slave Scepandan, a drugi u Gostinju, slave Arandjelovdan. Ivo Andric je po majci Andric. Tvoji preci su vjerovatno imali otacka prezimena (od Andrije Andric, od Lazara Lazic) ali svejedno, treba sve uzeti u obzir. Ako nadjem nesto o Lazicima, cu javim..

    Одговори
    • Milos Lazic

      Унапред се пуно захваљујем.

      Одговори
      • PaSlaw

        Obecao sam, pa evo…U svom prvom javljanju, Milose, pomenuli ste da mislite da vodite porijeklo od plemena Mataruga i vrlo je vjerovatno da je to i tacno. Naime, iz starovremenog prezimena Krasojevic sa Zagorja razvila su se danasnja prezimena: Sarenac, Zimonjic, Parezanin, Batinic, Sakota, Mataruga…Krsna slava Krasojevica je bila Lazareva Subota. Interesantno je da su od Sarenaca Lazici, Galici i druga bratstva u bijeljinskom kraju. Na Zagorju su Lazovici cija je slava takodje Lazareva Subota.
        P.S. Nisam mogao da citiram jer je prilicno opsirno, nego sam „povadio“ ono sto bi Vas moglo da interesuje.

        Одговори
  • Nenad

    Postovani.
    Interesuje me poreklo prezimena Grgurov,slava je Sveti Mrata iliti Sv.Stefan Decanski.
    Svako dobro i unapred zahvalan.
    Nenad.

    Одговори
    • PaSlaw

      Nenade, bratstvo Grgur ili Grgurevic su starinom sa Zagorja. Bilo ih je na vise mjesta na Zagorju (Kalinovik, Sivolje, Viseva…) i ne zna se da li su ista rodbina ili bliznjici. Smatraju se potomcima vojvode Grgura Milatovica. Sa Zagorja Grgurevici su se selili pro Gacka i Huma, a jedni i u Kuce, a onda se proselili u Bjelopavlice. Danas ima zivucih prezimena kojima je u osnovi „Grgur“ ali i drugih prezimena koja poticu od Grgura zagorskih ali nisam nasao da bilo ko slavi Svetog Mrata( krsna slava ovog bratstva je uglavnom Djurdjevdan ili Scepandan). Iz kjnige „Srbija“ Zagorskog.

      Одговори
  • Sarko

    Nenade, nemam monografije za juzni Banat, ali imam neke podatke o stanovnistvo iz neka sela u okolini Bele Crkve i Vrsca. Najstarije stanovnistvo sela Vracev Gaj je najvecim delom iz dinarskih krajeva, doseljeno u pocetku 18. veka.

    Poreklo stanovnistva u nekim selima Bele Crkve:

    Kusic su naselili Srbi iz centralne Srbije u toku seobe 1690 godine.

    Banatsku Suboticu, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u toku velike seobe 1690 godine.

    Jasenovo, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u 18. veku kao prvi naseljenici.

    Kajtasovo, naselili su doseljenici sa Kosova u 18. veku.

    Banatsku Palanku, naselili su kosovsko – metohijskih doseljenici oko 1780 godine.

    Vlajkovac kod Vrsac naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.

    Zagajicu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.

    Partu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine i iz okoline Smedereva.

    Kasnije je u ovim nekim selima prisutno i doseljavanje dinarskih doseljenika od 1915 godine koji su dolazili kao kolonisti ili kao solunci iz Like, Dalmacije i Bosne i Hercegovine.

    Одговори
  • Sarko

    ..Kao i doseljavanje posle 1945 godine iz raznih krajeva Srbije.

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Istražujem već dugo moje korene i znam do čukun čukun dede. Porodica mog oca se prezivala Topalović i živeli su u selu Štulac kod Vrnjačke Banje. I sada tamo žive. Znam da je bilo dva muškarca sa prezimenom Topalović 1834. kako se m gledala popis stanovništva i tada tog sela nije bilo već se vodilo pod Rudjince, susedno selo. Po predanju znam da smo rođaci sa jednima, a sa drugima nismo, oni su nam kumovali. Ogranak kome ja pripadam slavi slavu Đurdjic i Beli četvrtaK. Topalovića takođe ima i u susednom selu Dublje. U Vrnjačkoj Banji postoji i ugledni hroničar Ognjen Topalović i pitala sam i njega za korene i odakle su zapravo došli Topalovići u krajeve oko Vrnjačke Banje, nazalost, ni on ne zna, nije to proučavao. Ovde na sajtu sam videla da u okolini Čačka takođe postoje Topalovići i slave istu slavu, pa sam došla do zaključka da je možda to isto pleme. Hvala unapred. Bila bih vam jako zahvlana. A tako bih volela da znam odakle su došli Topalovići i želela bih da uradim dnk, ali mi nije jasno da li će se to videti kroz dnk mog sina, pošto brata, a ni oca nemam, da bih mogla da vidim dnk tip. Nije mi jasno da li će se kroz dnk mog sina videti moje praporeklo, ili praporeklo mog muža. Hvala

    Одговори
  • Nenad

    Moj deda je iz Kusica, ozenio se u Vracev Gaju, zato sam i napisao da mi je otac odatle, trebao sam to odmah da napisem, moja greska. Postoje neke indicije da smo
    poreklom sa Kosova, samo nisam siguran, zbog пrezimena takvog kakvo je, zato mi je i problem naci informacije. Svima vama veliko hvala, i molio bih vas da ako imate jos
    neke, bilo kakve informacije o prezimenu Grgurov, posaljite mi.
    Unapred zahvalan.
    Nenad.

    Одговори
  • slamarski

    interesuje me odakle potiče prezime Slamarski, jedino što znam jeste da se pojavljuje u selu Uljma kod Vršca, krsna slava nam je sv. Đorđe.
    Unapred hvala.

    Одговори
  • slamarski

    još samo da dodam da u Uljmi postoji više porodica sa prezimenom Slamarski, a u razgovoru sa neima utvrdili smo da nepostoji veza između nas unazad neih 4-5 kolena.

    Одговори
  • Sarko

    Gospodine Slamarski, selo Uljma kod Vrsca osnovano je 1490. godine, kada se naseljavaju Srbi. Rumuni su doseljeni u 18. veku, to je sve sto imam vezano za selo.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    Госп. СЛАМАРСКИ,
    Вашег презимена нема у Избишту, бар према подацима Ј.Ердељановић у књизи “Срби у Банату“, чак ни међу исељеним или изумрилим родовима.
    ШТо се тиче становиника Избишта, цит.“ ПРЕДАЊА ИЗБИШТАНСКИХ КРОДОВА ПОКАЗУЈУ ДА СУ ЈЕДНИ ОД ЊИХ ДОСЕЉЕНИ “ИЗ СРБИЈЕ“, ДАКЛЕ СВАКАКО ИЗ СЕВЕРНЕ СРБИЈЕ, ЈЕДНИ ИЗРИКОМ ПОМИЊУ СМЕДЕРЕВО, А ДРУГИ ИЗ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ, СВАКАКО НЕДАЛЕКО ОД ОВЧЕГ ПОЉА, И ТАКО СУ СЕ ИЗМЕШАЛИ И ЈЕДНИ И ДРГУИ…“
    Било је 13 фамилија који су се први населили.

    Одговори
    • Никола нино Сламарски

      Господине Маринковићу, познато ми је да се презиме Сламарски не појављује у Избишту, питао сам чисто из радозналости каквих података о Избишту има. Међутим, интересује ме да ли Ви можда поседујете неки податак у вези појављивања мог презиена у Уљми, као и како је и од кога настало. И ако можда посеујете неки ближи податак везано за презиме Сламарски. Једино што знам јесте да је јединствено по подручју из разлога што се колико је мени познато јавља само у Уљми. Свеједно унапред се захваљујем ако имате или немате било какав податак.

      Одговори
  • Александар Маринковић

    За Николу Сламарског@
    УЉМА – “…Мисле да је име Уљма дошло од многих брестова, које су зампамтили још старци и да је изведено према румуском, нпр.: Код улма ћемо да станемо (Ulm = брест)….Међу првим насељеницима, тврде, била су три брата “из прека“, који су дошли преко Бан. Паланке: од једног су Путникови, од другог Станкови, а од трећег Јованови; сви су славили Св. Николу….Код Крашована у селу постоји предање о досељавању “из Македоније“, у доба Марије Терезије, када су као православци, и покатоличени…“
    СЛАМАРСКИ – (6, Ђурђиц) и СЛАМАРСКИ (1, Ђурђевдан); обе породице, по мени несумњиво истог порекла, означене су у Ердељановићевом делу “Срби у Банату“ као “родови чије порекло није утврђено“.
    Надам се да је мало помогло. Поздрав!

    Одговори
    • slamarski

      Kako bi i gde mogao da dođem do podataka vezano za moje prezime? Da li postoje neki arhivi kojima mogu da pristupim i informišem se u vezi prezimena? Unapred zahvalan

      Одговори
  • Александар Маринковић

    Никола, ако живите у Уљми, да ли сте пробали у црквеним књигама или у градском архиву? На жалост, мисим да ти подаци у Србији нису дигитализовани. Ако ништа друго, вреди пробати у архивама Матице српске…познајем особе које су тамо нашле податке о својој породици тј. одакле су дошли на просторе дан. Војводине.

    Одговори
  • Aleksa

    Da li administrator ili neko od forumasa zna nesto o Popadicima iz Hercegovine, Drobnjaka, Zatarja ili Polimlja…?

    Одговори
    • PaSlaw

      Aleksa, u knjigi „Srbija“ pominju se dvoji Popadici.Jedni su „…Popadici,stari gradjani u Foci,cija je krsna slava Jovanjdan, su od Vukovica s Meke Grude,potomci popa Djordjija (zivio od 1800-1837)i njegove udovice popadije, po kojoj je nastalo prezime Popadic.Djordjina zena je bila od Stijepovica iz Drobnjaka, a sestra majke Novice Cerovica. Popovici u Savniku doseljeni oko 1865 g. su od Popadica iz Foce“.
      Drugi su „…Popadici…su roda Starcevica u Miljevcima i okolo (kod Pljevalja) i u vezi su sa Strahinjicima proseljenika kroz Boku, sto sa Krasojevicima (starovemeno prezime)vodi porijeklo iz Zagorja“. Ovi drugi slave Lazrevu Subotu. Toliko od mene. Valjda ce Vam valjati.

      Одговори
  • Aleksa

    Hvala puno, PaSlaw-e znacice mi ovi podaci. Da li bi mogao napisati ko je autor ove knjige i sta znaci starovremeno prezime?

    Одговори
    • PaSlaw

      Autor knjige je Petar Askrabic Zagorski. On u svojoj knjigi polazi od prezimena koja su na podrucju Zagorja postojala prije Kosovskog boja, a onda prati put i razvoj tih przimena i koja su sve ovovremena prezimena razvila od tih starovremenih.Krasojevici i Vukovici (Vlatko Vukovic Kosaca,vojvoda,predvodio bosanske Srbe na Kosovu,odnosno lijevo krilo Lazareve vojske) su jedni od tih srednjovjekovnih porodica. Ja sam Vam uglavnom naveo sve sto pise o Popadicima, ako se jos nesto pojavi… pisem.

      Одговори
  • nenadcuric

    Питао сам пре пар дана, међутим одговори нису на сајту. Можда су избрисани, шта већ. Замолио бих неког да ми да неке информације о пореклу презимена Ћурић. Слава је никољдан, отац из поткозарја ‘Горњи Јеловац, дед Јован, прадед Ристо. Прича је да су се доселили из Херцеговине (око Требиња) у 19 веку. Хвала пуно, поздрав. Ненад Ћурић

    Одговори
  • Александар Маринковић

    За НЕНАДА ЋУРИЋА @
    http://www.scribd.com/doc/14462803/Istorija-Kozare-i-Potkozarja
    Жао ми је што немам времена да претражујем па то препуштам вама. Можда ћете овде наћи одговоре. Поздрав!

    Одговори
  • Лека

    Да допуним за Ћуриће – у зап. Херцеговини неки Ћурићи наводе да су пореклом из Боке Которске. С друге стране, наишао сам и на податак да су Ћурићи из Зубаца дошле у Клек. Верујем да су оба огранка Ћурића даљи род јер се зна да је добар део Бокељана досељен из Херцеговине.

    Одговори
  • nenadcuric

    Хвала Александру (Леки), поздрав
    Ненад Ћурић

    Одговори
  • Jelena

    Već dugo se bavim pisanjem rodoslova i oduševila sam se kada sam pronašla ovaj sajt. Imam sreću što živim u Somboru gde postoje matične knjige od 1745 godine pa imam podatke za svoje pretke od vremena kada su se u ove krajeve doselili u Velikoj seobi 1690 godine. O vremenu pre tog perioda malo znam osim podatka da su mi preci došli iz okoline Valjeva a možda a pre toga sa Kosova. Zanima me da li još negde ima porodica sa prezimenima Maširević, Mijić i Šarčanski.Znam da Mijića ima dosta u Bosni, oko Banja Luke i u Lici, i po nekom predanju prilikom Velike seobe Srba jedan deo porodica Mijić je otišao preko Drine u Bosnu, a drugi deo u Vojvodinu. Maširevići i Šarčanski slave Sv. Nikolu a Mijići Sv. Arhanđela Mihaila.
    Bila bih zahvalna ako bi neko mogao da mi pomogne u daljem istraživanju.
    Gospođa Radmila bi mogla da pokuša da podatke o svojoj porodici iz Stapara pronađe u Istorijskom arhivu u Somboru,pošto je moguće da se tamo nalaze traženi podaci.

    Одговори
  • Немања

    Зовем се Немања Пајкић, из Голупца на Дунаву. У општини и Архиву Србије, нашао све што сам и могао из доступних извора (матичних књига, пописа кнеза Михаила из 1863. године као и турских тефтера из 1831. и 1835. год.) тако да вас нећу тиме умарати. Оно што мене интересује везано је за презиме и крсну славу, а у вези са породичним стаблом. Иако је моје презиме сада Пајкић, у време пописа кнеза Михаила било је Стокић, а у турским тефтерима из 1831. и 1835. године поред три брата стоји патроним „Стокин“, сви они су се до негде почетка XX века потписивали и били уписивани и потписивали се (са изузетком пописа из 1863год.) са два презимена, односно додоавали су и Кнежевић (нпр:у породичном тестамену из 1898год,личним документима,књизи умрлих).
    Ја сам за то „друго“ презиме чуо из породичног предања, а касније сам наишао и на писане трагове, које сам већ спомињао, па сам се и заинтересовао баш за њега – не зато што алудирам на некакве краљеве,титуле и слично, већ зато што се надам да би ми то могло помоћи да одем и даље у прошлост.
    Моје конкретно питање би гласило да ли би, ако хипотетички узмем, да је моје „старо“ или како год би га схватио, презиме Кнежевић могло да ми значи и помогне у погледу истраживања?
    Чуо сам о местима које носе назив Кнежевићи, породицама из Црне Горе чији су се чланови насељавали по Хрватској, Босни и Херцеговини и Србији, Кнежевићима који су живели са оне стране Дунава, али јако мало знам о томе (иначе славим Светог Мрату и нисмо мењали славу никада, иако у мом крају често мењају славе због плаца на који се селе итд…). Интересује ма да ли бисте ми у том погледу могли дати било какву смерницу.

    Хвала.

    Одговори
  • Nebojsa

    Истраживајући порекло становништва Млаве, Љубомир Јовановић је почетком 20. века Пајкиће пронашао у следећим местима:
    Бусур:
    Пајкићи (4 куће) у Горњој Мали, заједно са Филџпонима и Неђелкоњима доњли из Црне Реке. Слава,Св. Алимпија.
    Орешковица:
    Пајкићи се доселили крајем 19. века из Ждрела, славе Велику Госпођу.
    Трновче:
    Пајкићи старином са Косова, славе Св. Арханђела.

    Одговори
    • Немања

      Хвала вам Небојша на одговору.Знате ли можда да ли је неко писао на тему(порекла становништва) област североисточне Србије за период-почетак 19. века?
      Хвала

      Одговори
      • Nebojsa

        Нема на чему Немања,

        Имам још једну књигу која можда крије одговор на Ваше питање.Ту се испитује порекло становништва горњег Пека,што је нешто ближе Голупцу.
        Опширна је,па ако нешто пронађем,а има везе са Вама,написаћу.

        Одговори
  • Немања

    Хвала вам унапред Небојша.
    Погледајте презиме Стокић(које је моја породица носила до негде краја 19. века,тек тада су узели Пајкић по наврндеди Пајки))као и наравно Кнежевић које сматрам „старим“ породичним презименом.

    Одговори
    • Nebojsa

      Немања,у монографији „Млава“,нисам пронашао Кнежевиће и Стокиће,само Пајкиће.

      У малој монографији горњег Пека,у селу Дубока(недалеко од Голупца),пронашао сам Стокиће,који су ту дошли из Шапине.Славе Св. Алимпија.
      Као што сам написао у првом посту о Вашим Пајкићима,постоји и једна таква породица са истом славом,па можда ту постоји веза.(славе су се иначе мењале)

      Ово дело је написано 1922. године и такође се не помињу Кнежевићи.

      Тај округ је,поред Влашке и Тимочко-Браничевске струје,имао и доста досељеника са Косова.

      Одговори
  • Раде

    Зовем се Радосав Савић, из Ваљева. Мој чукундеда је дошао из села Јовања које се налази у близини Ваљева. Знам да су моји преци дошли негде из околине Гацка у Херцеговини око 1770. нисам сигуран како су се презивали (неки кажу Шћепановић, неки Шћеповић,… али нико није сигуран), знам да су због нечега морали да беже од Турака. Кажу да их је било петорица браће, Сава који је дошао у Јовању, Димитрије који је дошао у околину Причевића код Ваљева, двојица браће коју су Турци убили негде код Дрине и још један брат за кога кажу да је остао у Гацку.
    Интересује ме да ли би сте могли да ми помогнете да откријем како се Сава презивао и да ли постоје неки записи у Гацку о његовој породици.

    Одговори
  • djordje

    Поздрав свима,за прво јављање само да питам да ли неко зна нешто више о пореклу презимена БУДИМИР из Лике,ја имам нека сазнања па бих да упоредим. Занима ме одакле су дошли и кад се први пут спомиње презиме.
    Ставићу свој материјал чим стигнем.

    Одговори
    • Nebojsa

      Ђорђе,вероватно ти је познато да су крајишки Будимири сродни Родићима из Лике?

      Иначе,презиме Будимир се помиње и у Паштровићима,даљим пореклом су из Македоније.

      А ево ти и нешто уопштено о презимену:

      Будимир: евидентирано у Шибенику 1772. године; у селима Бара, Буковача,Цимеше и Бусије у Бјелајском пољу; у Грабовпима (Неготинска Крајина); у Лучићима код Високог (Босна); у селу Пожерање, пореклом из Зрмање (Лика);фреквентно у Хрватској: код Грачаца,Имотског, Сиња, Белог Манастира, Бјеловара,Славонског Брода, Сплита и Шибеника. Једнако je са личним именом Будимир које први пут срећемо 1080.године у Супетру код Сплита. Уп. топоним Будимир код Сиња уХрватској и Будимирци у Македонији.

      Одговори
  • Мирослав

    Поштовани, дајте нам мало више информација о Србима из данашње Македоније, као и о Србима којима су променили презиме у -вски, а којих највише има у Србији, то је једна немала заједница од око 250.000 људи.
    Наравно Македонију ставите такође у менију ‘завичаји’.
    Хвала.

    Одговори
    • Nebojsa

      Слажем се са тобом Мирославе,Срба има и у Албанији и тамо су променили имена,али су остали Срби.
      Не знам колико је могуће истражити порекло тих Срба који су променили презимена у међувремену.
      Што се Македоније тиче,довољно је рећи да је она свима остала у памћењу као Стара Србија!

      Одговори
  • Марко

    Поштовани,
    Да ли имате неку информацију о презимену Крунић, моји су из Општине Ариље, Село Вигоште.
    Славимо славу Свети Лука.
    Унапред захвлан!

    Одговори
    • Nebojsa

      Марко,у Вигошту нисам пронашао Круниће.У западној Србији их је било у Рађевом Селу,ту су дошли из Доње Буковице(Ваљевски крај).Славили су Никољдан.

      У Вашем случају може бити реч о херцеговачким,или црногорским Крунићима.

      Проблем је тај,што Крунића у Херцеговини има у више места и нису сви истородни.
      Рецимо Крунићи у Љубињу су пореклом из Пиве и славе Ђурђевдан,у Орашју Св. Јована,а има их још са славама Св. Никола у Клепцима,док у Анђелићима славе Аћимовдан.

      Постоје још и Крунићи из групе Никшића.Као што Вам је вероватно познато,главна каратеристика овог племена је управо слава Св. Лука,па може бити да водите порекло баш одатле.

      Одговори
  • peter

    Wir suchen Geschwister und Nachkommen von den Großeltern Nikola Maricic und Maria Maricic, geborene Dukovac, welche um 1940 in Hasici bei Kljuc, Bosnien gelebt haben. Weiter suchen wir 2 Brüder Mile und Rade Vojnovic, die mit der Familie Maricic verwandt sind. Mile und Rade Vojnovic sind zusammen zwischen 1920 und 1930 mit einem Schiff nach Kanada ausgewandert.

    Wer kann uns über die Familie Maricic und Vojnovic Auskunft geben.
    Danke!

    Одговори
  • mistersrdjan

    Поштовани,
    Да ли имате неку информацију о презимену СТОЈАНОВИЋ, моји су из Општине Бабушница, Село Остатовица.
    Славимо славу Свети Никола.

    Поздрав за Milena Milojevic која је поставила слично питање

    Одговори
  • Dragoljub

    Sve čestitke za projekat koji ste pokrenuli.
    Već izvesno vreme proučavam svoje poreklo, pa me interesuje da li možete da mi date neke podatke i smernice za dalje proučavanje. Moja porodica Živanović potiče iz Knjaževačkog Belog Potoka, ono što imam dokumentovano je da je pradeda rođen tu, 1867/8 godine, i da se čukundeda zvao Živan. Neznam da li prezime potiče od njega (jer sa majčine strane čukundeda se zvao Gaja a prezime Gajić potiče od njegovog dede, takođe Gaje). Prema porodičnom predanju nema podataka da se porodica doseljavala. Od početka XX veka moj deo porodice živi u Nišu.Slavimo Sv.Mratu (Stevan Dečanski) i koliko znam slava nije menjana. porodični nadimak u Belom Potoku je „Mrdinci“. Prema mojim saznanjima taj kraj je pripadao Vidinskom pašaluku, pa pretpostavljam da bi se nešto moglo naći u turskim tefterima, ali ne znam gde se oni mogiu naći.
    Puno pozdrava,
    Dr Dragoljub Živanović, Niš

    Одговори
  • vasic branko

    Postovani, voleo bih da znam poreklo svog prezimena. Koliko znam, otac mi je Nikola, deda Branko po kome sam ija dobio ime, a pradeda se zvao Krstan Vasic. Svi su rodjeni u selu Rasavci opstina Donji Vakuf, BiH. Velika mi je zelja odavno da saznam vise o poreklu svog prezimena, odakle su mi preci dosli ili su od vajkada bili na tim prostorima. Krsna slava mi je Djurdjevdan ili Sveti Djordje 6 maj.Takodje me interesuje i poreklo moje supruge koja se prezivala Stjepanovic, a njeni su iz Omarske kod Prjedora BiH, slava im je Sv. Ignjatije. Zeljno ocekujuci odgovor se unapred zahvaljujem u ime cele moje familije.

    Одговори
    • Nebojsa

      Једни Васићи (околина Сарајева) су пореклом из Бјелица и славе Св. Аћима и Ану.
      Други, такође настањени у Сарајеву и околини, пореклом су из Пиве и славе Св. Јована.
      У Подрињу има Васића који славе Ђурђевдан, али они су ту славу узели од Митровића, који су пореклом Дробњаци.
      Васића има и у Високом, тамо су дошли из Лепенице, славе Св. Јована.
      Стјепановићи су пореклом Малешевци.

      Одговори
  • Александар Маринковић

    FOR PETER TIKALE – MARIČIĆ FAMILY
    MARIČIĆ (around Ključ) – after WW2, inhabitans of Bosanska Krajina (including Ključ) settled in various places in Serbia, specially Vojvodina region.
    As far as I know, you can find family Maričić (maybe from Ključ) as colonists in villages around Zrenjanin in Vojvodina. In modern days, there is few Maričić families in Banatsko Karađorđevo (township Žitište, county Zrenjanin).
    I must admonish you that Maričić is common surname not only in Bosanska Krajina but also in Dalmatia, and from both regions there were colonists in Vojvodina. So, it is hard to be certain which one is the right one. It will be very useful if you could know “krsna slava“ (a family protector) for families you seek for.
    I understood you well, you are trying to find Vojnović familiy that is left to Canada somewhere between 1920. – 1930.? If you are trying to find anyone who left Serbia as an emigrant to North America, Australia or Western Europe, this web-site is not good place, I am affraid. You have to try elsewhere: in Canadian database for emigrants / azilants or in “I am searching for….“ web-sites in serbian languages. Many people fled or went from Serbia and there is no database of any kind in Serbia / ex Yugoslavia for them (or it is very bad).

    Одговори
  • dzonikojic

    Pozdrav.
    Ja sam poreklom od porodice Kojic. Imam informacije da smo poreklom iz Kolasina, i da su moji predci doseljeni 1780. godine u Sumadiju. Nedavno sam cuo pricu, da je ta prica ne potpuna i da su moji doseljeni ranije, tacnije 1690. godine. Trazio sam poreklo, i nisam nasao za svoje poreklo. Mi slavimo Sv. Petku, i zivimo u selu Zakuta, u to selo su se moji predci i doselili. Ako bi ste mogli da mi pomognete da dobijem tacnije informacije o svojim korenima, bio bih vam veoma zahvalan. Unapred HVALA.

    Одговори
    • Nebojsa

      Ваши Којићи нису пореклом из Колашина у Црној Гори, већ са Косова, из Ибарског Колашина.

      У Бечевици су Ђеровићи и Ђоновићи, као и Пантешевићи (Петронијевићи и Дамњановићи), чије је старо презиме Нијемчевићи, досељени из Ибарског Колашина, одакле су такође дошли Тијанићи, Ризнићи, Карајовићи и Радаковићи у Гледић. Сродници Карајовића су Карапанџићи у Ерчегама у Моравици, а Радаковића Којићи у Закути (њихови родоначелници Радак и Којо су били браћа). У Закуту се заправо доселио Саво, са синовима Радаком, Којом и Драгутином. Радак је отишао у Гледић, а потомци Које и Драгутина (Којићи, Гајовићи, Бачовићи) остану у Закути.

      Овај чланак сте имали прилике да прочитате и овде на сајту (Ко су Шумадинци).

      И у Темнићу,у селу Коњух има Којића.Они и Бабићи су најстарији досељеници.
      Ти Којићи су такође пореклом са Великог Косова и славе Св. Николу.

      Одговори
  • jasna munjas

    Postovani, interesuje me poreklo i vise saznanja o prezimenu Ivankovic. Znam da poticemo iz Hercegovine, najstarije ime koje se pominje je Stanos….neki su otisli u Hrvatsku i sada su katolici. Moji su dosli u Srbiju i nastanili se u Lazarevcu. Krsna slava nam je Sveti Stefan. Takodje bih molila i poreklo prezimena Divnic, oni su takodje negde iz Hercegovine. Nastanjeni sada u Valjevskom okrugu. Krsna slava Sveti Nikola. Hvala unapred! S postovanjem Jasna Ivankovic Munjas

    Одговори
  • milan

    Moji su poreklom iz s. Rudara kod Kuršumlije (Lukovići po ocu, Pavlovići po majci), dakle iz istog su sela. U Kosanicu (Toplička regija) su se doselili sedamdesetih godina 18.veka sa Golije,raška strana, i to sela Sebimilje, Paresije. I očevi i majčini slave istu slavu-Djurdjic, predslavu-Djurdjevdan, zavetinu-sv.Trojicu. Lukovići su navodno dobili prezime po nekom Luki Ivanoviću, a Pavlovići po Pavlu Milovanoviću.
    E,interesuje me poreklo dolaska familija Luković (Ivanović,ako je uopšte ovo tačno)i Pavlović (Milovanović) na Goliju. Gde mogu doći do više informacija o poreklu mojih predaka sa Golije. Biću Vam neizmerno zahvalan, jer evo pedesetak godina dobijam protivrečne informacije i ne mogu da verujem da se toliko više zna o Srbima iz Bosne, Hrvatske, Vojvodine, a tako malo o Srbima iz centralne Srbije, Raške, postojbine.

    Одговори
  • Milos

    Interesuje me da li znate nesto o poreklu Tosica,selo Kusadak,do jedinog saznanja za mojih 25 godina do kojih sam dosao je da je cukundeda dosao iz Crne Gore kod babe u kucu i da je uzeo prezime po ocu jer su ga zvali Tosa. Unapred zahvalan… :)

    Одговори
  • Sarko

    Milose da li slavite Djurdjic? Ako slavite Djurdjic, poreklom vam je iz Metohije. A stara rodovska prezimena su vam Knezevici-Karici od kojih su nastale mnogo porodice kao i Tosici. Evo podatke o poreklu stanovnistva sela Kusadka. http://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/?lang=lat

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Велики поздрав за Шарка и Небојшу и има питање за обојицу.

    Шта знате да ми кажете о РАДОВИЋИМА из околине БЕРАНА и БИЈЕЛОГ ПОЉА?

    Молим Вас да ми цитирате податке из књига које посједујете.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • stojan

    Обраћам Вам се са молбом да ми помогнете у проналаску порјекла мог презимена Богојев.Тачан податак је да је мој отац рођен у мјесту Иланџа општина Алибунар у Војводини гдје и сада живи одређен број становника са овим презименом, већи број су ми крвни сродници док има једно домаћинство које није са нама у крвном сродству а носи исто презиме.Слава моје породице је Петровдан.Мој отац је на просторе Републике Српске дошао послије другог свјетског рата.Тренутно у мјесту Нова Топола општина Градишка у Републици Српској живимо мој брат и ја са овим презименом и чланови наших породица.Посебно ме је изненадило кад у попису српских презимена нисам пронашао презиме Богојев.Најдаље уназад што знам о мојој породици је да се отац мога оца звао Богојев Драгољуб и да је живио у мјесту Иланџа.

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Topalovici iz okoline Vrnjacke Banje tacnije selo Stulac

    Istrazujuci svoje korene zamolila sam i ucesnike ovog foruma za pomoc oko porekla mojih predaka, odnosno odakle su doslu u to selo.Ali iako sam zatrazila pomoc pocela sam da obilazim starije osobe iz tog sela koji znaju nesto o tome.Na iznenadjenje u kucu mi je dosao covek koji se takodje preziva Topalovic i koji mi je detaljno ispricao mnogo istorije mojih predaka koje ja nisam znala, posto mi je otac rano umro, a dedu sam izgubila sa 5 god.
    Po njegovom kazivanju, za vreme Austrougarskih ratova sa Turskom nasi daljni preci su dosli iz mesta Ibarski Kolasin, a prethodno su dosli iz Kolasina. Recica koja prolazi kroz selo Stulac ima naziv Josevik, a pokusavajuci nekako da povezem to selo sa nekim drugim mestom u Srbiji izaslo mi je vrelo mineralne vode na Kosovu blizu Zubinog Potoka sa nazivom Josevik. U selu Stulcu na dva mesta odakle od prilike i formira se ta recica nalaze se dva mineralna izvora tako da mi je to takodje neka paralela sa Kosovom. Posto su se doseljenici davli uglavnom mesta tamo gde su isli i gde su se skucili po onom odakle su dosli.Zanimljivo je sto sam trazeci prezime Topalovic medju crnogorskim prezimenima nasla da su se za vreme neke od seoba iselili na Kosovo i Dragacevo, Negrosine. U VREME POPISA 1834. god pronasla sam da u selu Rudjinci, koje je susedno selo i u to vreme selo Stulac nije ni postojalo u popisu stanovnistva Petra i Pavla Topalovica. Nisu bili braca bliska posto moj deo porodice nije u rodu sa ostalim Topalovicima, a sa nekima jeste. Ne znam da li je to zato sto se to izrodilo vremenom ili nisu bili blizak rod kada su se doselili. Ali nadam se da cu pronaci pisane podatke o tome u Arhivu Srbije gde cu dalje istrazivati. Pretpostavljam da mi je predak od ta dva Topalovica pod imenom Petar posto se to ime mog pra dede, a to bi tom Petru koji je moj pradeda, bio deda taj Petar iz popisa iz 1834. Jako sam srecna sto sam ovo saznala, i to od coveka koji ima metastaze raka i verovatno nece dugo, a ja sam se potrudila iz svih snaga da saznam sto dalje, a na kraju mi je na kucni prag dosao covek i rekao nesto sto mi je jako pomoglo. Nadam se da cu i ja nekom pomoci sa ovim saznanjem. Pozdrav

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Uz komentar o poreklu Topalovica iz sela Stulaca kod Vrnjacke Banje dodala bih jos nesto:

    I jos nesto sam zaboravila reci, kako se istorija Srba ne ponavlja, ona samo ide u kontinuitetu ka lomatanju po Srbiji, seobama koje traju i traju da daj Boze da se malo skrasimo. Citajuci na Wikipediji o Ibarskom Kolasinu pronadjem podatak da i zadnjih decenije glavna mesta seoba jadnih i mucnih Srba iz tog kraja je ka Kraljevu, Kragujevcu i Smederevu. Znaci putevi seoba su vec vekovima utabani samo se menjaju generacije, a nacija koja se seli je ista. NE ZNAM DA LI JE TO NASE PROKLETSTVO UZ NASU NESLOGU I NEJEDINSTVO

    Одговори
  • Marija

    Trazim rodne listove za rodjake koji su rodjeni 1860-tih godina, u Barajevu i Dobrom Dolu kod Smedereva. Do sada sam bila u arhavama Smederevske Palanke i Smedereva i Barajeva, ali od izvoda iz knjige rodjenih ni traga ni glasa. Samo izvodi iz knjige umrlih u Goloboku. Ne znam u kojoj bih jos arhivi mogla da trazim? Imate li neki savet, gde se nalaze izvodi iz knjige rodjenih za tako „mlada“ godista? Hvala unapred i pozdrav!

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    ТОПАЛОВИЋИ У ЦРНОЈ ГОРИ

    Topalović, Piva, grana Branilovića (Đukanovića), od njih su u: Bukovici, Krće, Strajilovićima, Bušnju i Zvjezd (Pljevlja); u Rožaje porijeklom iz Kuča, ranije kao: Bećiragić; Nikšić iz Pive; Kolašin iz Pive, pa u Donjem Dragačevu i nekim mjestima Srbije; iz Pive u Barajevo (Šumadija) kao: Topalović i Vasiljević (Blagojević) i u Glumačkom brdu i Draženovcu, a kao: Davidović i Markovac u Nenadovcu; Borač Kragujevački i kao: Vesović. Oko 1804. god. doselili se od rijeke Tare; Nešigor (Donje Dragačevo), Srbija i dalje, doseljenici od Kolašina; Velje Selo (Bar); Turment (Trebinje), doseljenici iz Crne Gore; Kunje (Ulcinj); Strajilovići (Pljevlja); u Ljeroši (Pljevlja), ogranak Jakića grana Miloševića iz Bijele (Šavnik). Vidi: Milošević; Bušnje i Zvjezd (Pljevlja)
    Topalovići iz Pive (Plužine), starosjedioci

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    ТОПАЛОВИЋИ У ХЕРЦЕГОВИНИ

    У Турментима(Зупци и Требиње), Хргуду(Столац) и Крајпољу(Љубиње).
    У Турментима су старином из Црне Горе, одакле су дошла три брата:Раде, Панто и ТОПАЛ.Топалови потомци прозвали су се ТОПАЛОВИЋИ.Једно су братство са Радановићима и Пантовићима у Турментима.Славе Ђурђевдан, а прислужују Велику Госпојину.

    Топаловићи у Хргуду и Крајпољу су поријеклом из Грахова у Црној Гори, одакле им је предак доселио на Хргуд.
    У Крајпоље су дошли са Хргуда на Сердаревића читлук.Славе Ђурђевдан.

    Топаловића има и у Рибарима(Коњиц)

    Оволико о Топаловићима из Херцеговине,али не треба сметнути са ума да је то секундарно презиме, које је настало од неког примарног презимена, тако што је неко у примарном презимену био хром у ногу и звали су га ТОПАЛ,ТОПАЛ, а његове потомке прозову ТОПАЛОВИЋИ.

    ТОПАЛ на турском језику значи хром у ногу.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Sarko

    Zdravo gospodine Radoviću, nemam ništa o Radovićima iz okoline Berana i Bijelog Polja. Nedavno sam saznao da ima Radovića u Vranju, u gradu. Moj rođak živi s majkom u Vranju i njegova školska se preziva Radović.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Шарко,

    Баш сам се забринуо што се не јављаш.

    А да ли знаш коју славу славе ти РАДОВИЋИ у Врању?
    Шта још о њима знаш?
    Да ли се могу ја са њима повезати путем мејла или фејсбука?

    Шарко, молим те и даље ми шаљи податке о било којим РАДОВИЋИМА.

    Велики поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Zahvaljujem za objasnjenje o TOpalovicima.A sa bakine streane su mi rodjaci Radovici iz sela Lipova kod Varnjacke Banje i kada iscrpim sve moguce informacije o Topalovicima prelazim na Radovice.Hvala vam Vito Radovicu

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић,

    Молим Вас, кажите ми све што Ви знате о РАДОВИЋИМА Ваше баке.
    Коју славу славе?
    Да ли им је то прво,примарно презиме?
    Да ли су мењали презиме?
    Да ли су мењали славу?
    Која им је преслава?
    Одакле су дошли у Врњачку Бању и околину?

    Ја пишем књигу о РАДОВИЋИМА, па ми је сваки податак драгоцен, а ето прилике да се и Ваши РАДОВИЋИ нађу у мојој књизи.

    Још једно питање: Одакле су Ваши ПЛАВШИЋИ?
    Коју славу Славе?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Ma nisam Plavsic, to me cerka tako zove zbog kose. Provericu sve za bakinu familiju, malo ce potrajati dok navatam bakine rodjake, posto su mi baka i deda jako rano umrli kao i otac tako da se ja izlomih po rodjacima da saznam. A sto je jos ludje sacekala sam da stariji koji to znaju umru pa se sada raspitujem preko njihove dece.vNije me to zanimalo sve do ove godine. Valjda zbog gubitka mame koja mi je bila sve i drugi me nisu zanimali. A sada su mi ti preci jako jako bitni. Obraticu vam se za pomoc. Ali sudeci po konstituciji svoje bake, nas unuka mislim da smo negde krsne Hercegovke, koje je tesko slomiti mada mi je to i osobina Crnogorki. Ne znam. Ovde na sajtu sam bas za te Radovice nasla da su se doselili u Vrnjce, a Vrnjacka Banja je tek kasnije oformljena pa verovatno su to ti moji. Ne znam koja je slava u pitanju ali saznacu i volela bih da kasnije kupim vasu knjigu jer zaista mi je stalo da saznam sve. Takodje bih vas zamolila da li mozda nesto znate o plemenu Jeremic koja se doselila negde iz Crne Gore, prvo u selo Sabanta kod Kragujevca, slave Pantelejev dan. Hvala najlepse

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић,

    Молим вас да ми обавезно сазнате све о вашим РАДОВИЋИМА, по оним питањима које сам вам поставио, али што пре, јер можете исконтактирати рођаке и путем телефона.

    Што се Јеремића тиче, нисте казали коју славу славе.

    ЈЕРЕМИЋИ У ЦРНОЈ ГОРИ:

    У Пјешивцима Горњим су огранак Никчевића;
    Огранак Бакића из групе Новаковића, из Заграђа код Берана доселили се у Тубровић код Азбуковице у Србији;
    Из села Велика у Васојевићима,одсељени у подручје Космаја у Србији;
    Има их у Мајсторовинама код Бијелог Поља,
    Има их у Зеокама у Шумадији-Колубара тамо су дошли из Мораче од Колашина

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић

    ЈЕРЕМИЋИ У ХЕРЦЕГОВИНИ:

    у Сливљу код Гацка и у Мостару.

    Јеремићи у Сливљу су поријеклом испод Орлине у Црној Гори.Тамо су се звали ШТУКЕЉЕ.

    Јеремићи у Мостару су стара породица.Славе Ђурђевдан.
    Од Гатачких Јеремића потичу Јеремићи који се у 18 и 19 вијеку помињу у Фочи и Сарајеву.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Hvala vam zaista na iscrpnim informacijama. Pokusala sam da saznam o Radovicima iz sela Lipove kod Vrnjacke banje. Osim sto sam saznala za slavu da je Trnova Petka 8. avgusta, nista drugo nisam mogla da saznam posto je deka koji moze da mi kaze na operaciji pa nije zgodno da ga uznemiravam. CITALA SAM KNJIGU U KOJOJ JE POPIS STANOVNISTVA IZ 1863. za region sadasnje Vrnjacke Banje i zove se Nasi stari i uopste se nisam setila da pogledam za Radovice posto sam se bila jako fokusirala na Topalovice i nisam ni gledala za to selo. Mada sam ovde na sajtu saznala za Radovice koji su se doselili u Vrnjce, a Lipova je od tog sela 3 km. Takodje, znam da ih ima u selu Vrba i slave Sv Luku. Cim sve saznam, javicu vam. A sto se tice slave Jeremica to je sv Pantelej 9. avgusta i znam sto posto da je ta cukun baka koja se doselila bila udovica ali je u popisu stanovnistva iz 1863. nisam videla. U septembru poseticu Arhiv Srbije i pogledati popise za ovaj kraj od 1833. pa do 1900. koliko zapravo fizicki mogu i koliko mi dozvole. Posto cu biti fokusirana na selo Stulac i Topalovice, selo Lipova i Radovice i cukun baku Jeremic Novo Selo. Nadam se da cu nesto saznati. A vama u svakom slucaju veliko hvala. Samo me zanima da li znate za Jeremice, za koje ste mi kazali, koju slavu slave?
    Znaci Jeremici slave Paneliju 9. avgusta, a Radovici Trnovu Petku 8. avgusta

    Одговори
  • Marko Markovic

    mozete li da mi kazete nesto o porijeklu Pantica (Republika Srpska)
    Slave sv.Nikolu (19 decembar)

    Одговори
    • Nebojsa

      Пошто не пише место, претпостављам да је реч о Пантићима из околине Сарајева.
      Ови Пантићи су живели у Блажују и Доњем Ступу. Раније су се презивали Пејић и пореклом су из Пиве. Слава Св. Никола.

      Пантића са овом истом славом у РС има још и у Подрињу.

      Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић.

    Молим Вас да ми пронађете те податке о РАДОВИЋИМА из Врњачке Бање и околине.

    За Јеремиће, када све податке будем скоцкао, одмах Вам шаљем.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • lazar gajic

    Zivim u selu Ranilovic kod Arandjelovca. Zovem se Lazar Gajic. Pisem rodoslov. U nekim od prikupljenih podataka pise da se prvi Gajic u Ranilovic doselio iz Male Mostanice kao kovac. Ne znam mu ni ime. Moja prababa zna samo do cukundede i dalje ne. Ako nesto znate o Gajicima javite mi bio bih vam zahvalan…

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Za Vitomira Radovica

    Deka koji je iz Radovica i koji je operisan je istrazivao korene Radovica iz ovog kraja i zena koja brine o njemu mi je odgovorila da je on istrazivao i da zna 6 generacija unazad, tako da cemo saznati sve, samo da se malo oporavi da ga ne zamaram mnogo, posto je imao operaciju na mozgu, prosirenje neke aorte ili tako nesto, i zao mi je da ga mucim.

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић,

    Молим Вас да обавезно дођете до тих података о РАДОВИЋИМА, јер је можда деда то негде записивао и да има негде писаног трага.

    Да ли можете да дођете поново до те књиге, која описује Врњачку Бању?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Za Vitomira Radovica

    Cim se deka oporavi eto mene sa informacijama.Da, mogu ponovo do te knjige, imaju je u biblioteci. Ali tu je samo prepis popisa stanovnistva iz 1863. za tadasnju nahiju, mislim da je Pozeska tada bila, posto se to stalno menjalo. Gledala sam po knjigama iz Crkve povremeno su neka sela u Krusevackoj, a nekad u Pozeskoj nahiji.Perfektno uradjen popis, sa brojem clanova porodice, imenima, godinama i zemljistem koji poseduju kao i prihodima te porodice pretvoreni u dukate cesarske. Javicu vam za Radovice cim imam vremena da odem do biblioteke, u guzvi sam velikoj.

    Одговори
  • Драча

    Поштовани,
    Да ли знате нешто о пореклу породице ДРАЧА? Заинтересовао сам се за истраживање када сам налетео на мог претка, Петра Драчу, пописаног 1709. године у Карину (данас општина Обровац, Хрватска). Попис је извршила Млетачка Република, а чува се у Државном Архиву у Задру. Није ми познато када смо се населили у Карин, односно засеок Куновац, нити одакле смо дошли.
    Неко ми је раније рекао да смо из Западне Србије прешли негде недалеко од Мостара (где и данас постоји село Драче), па одатле у два правца – једни у Карин, други негде у Западну Славонију (не сећам се имена места).
    У околини Крагујевца се налази село Драча и манастир Драча. Ето, не знам ни да ли то има некакве везе са нама.
    Славимо Св. Стефана.

    Хвала унапред!
    Драча Млађен

    Одговори
    • Nebojsa

      Драче у Далмацији :

      Драча – Ислам Грчки, Карин, Куновац, Биљане Доње, Земуник Горњи, Буковић, Шопот, Кашић, Церање Горње, Мирање, Тињ, Коларина, Кула Атлагић. Славе – Св.Стефан, Св. Јован

      Драча у Босанској крајини има у Крупском округу, славе Св. Николу.
      Такође у Заложју (Бос. крајина) је почетком 20. века забележена породица Драча.
      У Заложје су дошли средином 19. века из Лике. Већ тада је забележено да су изумрли.

      У Херцеговини, тачније у Мостару, живела је мислиманска породица Драче.
      У Мостар су дошли 1820. године из Равног и Драчева (Попово Поље), где су били хришћани.

      Драче из Црне Горе :

      Драча, Подгорица, види: Драчис
      Драчевице, Херцег-Нови, по нахочету; у Хотима (Тузи) у 14. в.
      Драчис, и Драча, у Бару 1367. год. и 1369. год.

      И моје мишљење је да су Драче пореклом негде са Приморја или можда чак и Драчевице, на шта нас и само презиме наводи.

      Као што видимо,из Приморја су прво стигли у јужну Херцеговину, па су неки тамо примили ислам, а неки кренули даље, па тако дошли и до северне Далмације, а касније и до Славоније.

      Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић,

    Још једном вас молим да не заборавите, да потржите ту књигу и да видите у црквеним књигама шта пише о РАДОВИЋИМА.

    Било какав податак о РАДОВИЋИМА да сазнате одмах ми јавите.

    Велики поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Nista ne brinite, bice uradjeno.Sada sam u haosu imam gostovanja u porodici iz inostranstva tako da od silnog kuvanja nasih jela i kolaca nema vremena da odem do biblioteke.Sto obecam to i odradim

    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић

    С нестрпљењем чекам следеће Ваше јављање.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Aleksandar Krstic

    Poštovani,
    interesuje me dalje dalje poreklo…… Naime, Krstići su iz sela Ravna Dubrava, Opština Gadžin Han, Zaplanje, slava je Sveti Jovan Krstitelj. Poznata su mi sledeća imena predaka: deda Jeftimije, pradeda Milorad, čukundeda Ilija, navrndeda Krsta, po kome verovatno i nosim prezime, kao i njegov otac Zlatan. Najstarije pominjanje koje sam ja pronašao je da je Krsta Zlatanov 1871. najverovatnije više puta išao za Pirot. Takođe mi je poznato da je Krsta Zlatanov imao još dva brata, Stevana i jednog čije mi ime nije poznato…. Stevana je odgajio komšija, koji mu je i preneo prezime Kitanović. Kitanovića i danas, koliko mi je poznato, ima u Ravnoj Dubravi, kao i druge porodice Krstić, s kojom, kako kažu, nismo u srodstvu. Ako me usmena prenošenja nisu prevarila, naš porodični nadimak je Zlatanovski, što ima smisla zbog imena kurđela Zlatana. Najbliža crkva je u selu Krcimir, koje je 15-ak km udaljeno. Pretpostavka mi je da je Zlatan iz Bugarske, ali….. E,tu mi je potrebna Vaša pomoć…
    Unapred zahvalan…
    Aleksandar (Borivoje) Krstić

    Одговори
  • Урош Весковић

    Поштовани,
    недавно сам почео да истражујем своје породично стабло. Нажалост, успео сам да сазнам до чланова који су живели у првој половини 19. века. Моје презиме је Весковић, живим у околини Краљева, крсна слава је Свети Никола. Волео бих да сазнам више о мојим прецима. Био бих захвалан на било којим информацијама, или смерницама у даљем истраживању.

    Одговори
    • Nebojsa

      Весковићи су у тај део Србије стигли највероватније са југа, југо – запада :

      Бумбарево Брдо су засновали досељеници од Сјенице, из Буђева, од Корита и Бихора. Сјеничаци су Чушајићи и Пауновићи, из Буђева код Сјенице су Тодоровићи, са Корита су Весковићи (старо презиме Хаџићи), а из Бихора су Мировићи. И као што су Баре Гружанске настале у оквиру села Љуљака, тако је и Бумбарево Брдо настало у оквиру села Претока. У исто време досељеници обнављају и два плодна и благодатна јасеничка села – Белосавце и Марковац. Између та два села је било и треће – Бељевац, које је после одласка Турака задуго било празно (тзв. алија, тј. ничија земља), све док га кнез Милош 1838. године није разделио суседним селима. У Белосавце долазе са Пештери Козодери, Бољарци, Савићи, од Сјенице Ђекићи, Гајовићи, Мићићи, Вукајловићи, Драгићевићи, Вукадиновићи, Миловановићи, Шаровићи, Новитовићи, Алексићи, Милићевићи (Марићи), Бошковићи, Николићи, Димитријевићи, Миливојевићи, Миљковићи, Ракићи, Ђокићи, са Корита Вуксановићи (Митровићи), Видаковићи, Рајовићи, а из Граца (Стари Колашин) Луковићи.(Ко су Шумадинци)

      Као што видимо, постоји реална могућност да је раније презиме било Хаџић.

      Хаџића има пуно у Црној Гори, али и осталим српским крајевима. Ипак, да се задржимо на Весковићима за сада.

      Весковића има и у Васојевићима, тачније они припадају Србљацима. Воде порекло од Лушчана, који су међу првима населили Васојевиће. Старином су из Цеклина, од племена Ђурашковића. Постоји прича о четири брата, који су се због крви завадили, па су тројица морала да побегну. Један од те тројице се звао поп-Лука, други Андрија, а трећем се име не памти. Сва тројица дођу у Лужац, који се по имену најстаријег, тако и прозове. Касније се Андрија одсели у Бихор и тамо се потурчи, добивши име Адро и остане у Бихору, у селу Врбици. Потомци му се прозову Адровићи. Од попа Луке је племе Поповићи, а од овог трећег су Томашевићи, Пајковићи и Весковићи. Потомци Адровића су се са својим иноверним рођацима држали заједно и делили добро и зло. И то је тако трајало све до средине 19. века.

      У Берану, Весковићи славе Ђурђиц, а у Забрђу су такође забележени Весковићи (3 куће), који су Србљаци из Гусиња, а по занату су Ковачи.

      Одговори
  • bojana

    zelela bih da saznam nesto vise o poreklu miodragovica. nas predak negde sredinom 19 veka mihailo je dosao iz omarske u lamince,bos.gradiska.ozenio maru iz petrovog sela i imali su sina gligu mog pradedu i valjda luku

    Одговори
  • bojana

    zaboravila sam napisati mihailo miodragovic slavi sv.STEFANA ARHIDJAKONA ,a cula sam da miodragovici poticu iz zupskog aleksandrovca ali ne znam da li je to tacno.

    Одговори
  • Nebojsa

    Према Владиславу Скарићу, братство Миодраг у Доњим Гаревцима, или Орловцима близу Омарске, доселило је из Гуче у Србији. Презиме Миодраг старо је преко 200 година. Славе Ђурђевдан.

    Одговори
  • Nebojsa

    За Јасну Муњас :

    Иванковићи католици из западне Херцеговине су пореклом из Далмације,тачније из Добрана.(славе Ђурђевдан)
    А Иванковићи православци су у Љубомир(Требиње) стигли из околине Никшића и презивали су се Угреновић.
    Славе Аћимовдан.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Миодраговићи у селу Марићка славе Архиђ. Стефана, као и пресељеници у Приједору и Омарској. То је једна од најбројнијих породица овога села. Миодраговићи и сусједном селу Буснови славе Јовањдан.
    Мијодраговићи у парохији Кокори, протоп. прњаворски, славе Архиђ. Стефана исто као и Миодраговићи из Марићке.

    Одговори
    • Bojana Miodragovic

      Svi Miodragovici u selu Maricka-Prijedor,slave krsnu slavu sv Jovana Krstitelja,iz jedne od tih porodica je i moj otac Milenko Miodragovic,koji je ozenivsi moju majku preselio u susjedno selo Busnovi,u kojem je bio i ostao jedini domacin sa tim prezimenom.Dakle niko ne slavi slavu sv Arhidj. Stefana,pa cak ni preseljeinici u Prijedoru.Dvije-tri porodice Miodragovica u Prijedoru koji slave slavu sv Arh. Stevana,a nemaju veze sa Maricanima,su(cini mi se)doselili iz Prnjavora.Ja bih zeljela saznati od kud Miodragovici u Marickoj,da li i kakve veze imaju sa Hercegovinom ili Crnom Gorom,…Dakle ko god sta zna,a da je siguran u tacnost :) neka pise . Veliki pozdrav

      Одговори
  • jankovic milica ivan

    Sajt vam je odlican… Mozete li mi pomoci da saznam nesto vise o Jankovicima iz sela Rakari, opstina Mionica? Slavimo Veliku gospojinu. Jankovici su sisli u Rakare iz Planinice sa Suvobora… Cukundeda mi je Milic 1843/1918, pradeda Miloje, deda Andrija, otac Milic…Hvala unapred

    Одговори
    • Nebojsa

      Јанковићи су се у Планиницу населили почетком 17. века.
      Село је основала породица Кобасица. Кобасице зову друкчије и Ибранима и досељени су из Старе Србије, из околине Пећи с реке Ибра. По причању старијих, доселиле су се две породице и прва се населила у Потоку, а друга на Брду до Струганика.
      Кобасице и Ибрани су : Маринковићи, Јанковићи, Петковићи, Матићи, Ћировићи, Божовићи, Петровићи, Антонијевићи и Јешићи, има их 46 кућа, славе Велику Госпођу (15. августа)

      Одговори
  • bojana

    Sajt vam je za svaku pohvalu.. Mozete li da mi kazete nesto o poreklu Radovanovica slava sv. Nikola, mislim da su dosli iz Hercegovine u Prijedor. Veliki pozdrav

    Одговори
  • jankovic milic ivan

    za nebojsu…hvala…da ne znas odakle su tacno dosli u planinicu i od kada slave veliku gospojinu…oprosti na mom sturom pisanju ali prvi put u zivotu sam na nekom forumu…ako se ovo zove forum…

    Одговори
    • Nebojsa

      Само тај податак постоји, значи почетак 17. века. Стигли су међу првима. Остали досељеници су стигли знатно касније.
      Не пише да је било промене славе.

      Одговори
  • Орлић

    Честитам на већ постигнутом! Најбољи могући начин да се прекине са самониподаштавањем је тај да верујете у свој род! Овај чудан осећај да смо најбољи на свету и кога имају сви Срби мора да има своју тајну, скривени број… Величина тајне мери се количином лажи које су све веће што сте ближи истини. Зато, упамтимо наших 9 назива покољења и откримо ко су?! Надаље је све лакше! Дакле останимо ПРИ- РОДУ да би били ПРИРОДНИ , останимо везани НА -РОД да би били НАРОД! Не могу да опишем усхићење које сте ми приредили тиме што сте ми показали пут до моје родне куће! Орлић… није више само презиме чије се порекло лажима затрло у деобама, сеобама, ратовима, преверавањима… ОРЛИЋ је настало ПРЕ-ЗИМЕ и зла зима није нас уништила! ОРЛИЋ је ПРЕЗиме! Још једном, ХВАЛА!

    Одговори
  • Ненад

    Поштовани,
    Морам бити искрен и признати да сам се одушевио када сам сурфујући по нету видео ваш сајт. Већ дужи период истражујем своје корене, како по очевој тако и мајчиној “линији“. Оно што ме највише интересује је порекло односно одакле потичу моји преци по оцу, јер сам стицајем околности за мајчине претке добио сасвим солидан родослов ( у питању је породица Бресјанац).
    Елем, презивам се РАДОСАВЉЕВИЋ и моје порекло води из села Марковац, општина Младеновац. Моја слава је св.НИКОЛА (19.децембар). Оно што сам успео да сазнам , односно нај даље да “одем“ у назад је да су у Марковцу (који је тада припадао Јасеничком срезу), 1863 године, живела браћа Јован и Андрија (који је мој предак) Радосављевић, са сестром Ружицом.
    У покушајима да одем што даље односно да сазнам одакле потичу Радосављевићи из Марковца, на неки начин наишао сам на “зид“ односно “лавиринт“ пошто сам долазио до неких мени врло не сигурних података и информација које нису могле ничим да се подкрепе. Тачније добијао сам информација да моје порекло води из околине Бјелог Поља и Берана (из Црне Горе), а затим да су пореклом са Пештера односно околине Сјенице. Још више ме збуњује чињеница везана за моје предке, што у Младеновцу (где иначе живим) има породица Радосављевић које славе Ђурђев дан или Ђурђиц.
    У нади да ћу коначно “решити“ вишегодишњу загонетку,унапред вам захваљујем.
    Ненад

    Одговори
    • Nebojsa

      По свему судећи, пореклом сте са Косова и то из Призрена. Ово је одломак из књиге “ Ко су Шумадинци „.

      Марковац је за прилике тога времена био велико село, а његови житељи су ту дошли са две стране – из села са десне обале Велике Мораве и са Косова и Метохије. Уз Павловиће и Јеремиће, из Глоговца су дошли Станимировићи (у оквиру којих су огранци Анђелковићи и Велимировићи), Обрадовићи (са огранком Стевановићи), а из Седлара Ракићи (са огранцима Радивојевићи, Миловановићи и Ненадовићи) и из Гложана Аврамовићи (са огранцима Милисављевићи и Стојановићи).

      Са Косова су између две велике сеобе (1690-1736) у Марковац дошли преци данашњих Јагоровића (чији су огранци Милановићи, Милојковићи, Милосављевићи, Милошевићи, Милојевићи, Петрићевићи, Пантићи и Петровићи), Мишковићи (чији су огранци Спасојевићи и Мишићи), а после њих око средине XVIII века долазе Бркићи (чији су огранци Вучковићи, Јовановићи и Маричићи) и Павличићи (чији су огранци Васићи и Благојевићи), док су Конићи (друго име Станојевићи и Стеванићевићи) дошли од Пећи, а велики род Черкеновића (чији су огранци Богосављевићи, Вучковићи, Којадиновићи, Доцићи, Вељковићи, Ђурићи, Стојановићи, Ивановићи и Миљковићи) од Призрена, такође између две велике сеобе (1690-1736). У овим породицама је свакако и предак који је у списку Кочине чете.

      За разлику од Марковца, који има хетерогено становништво, Велико Крчмаре је у време Кочине крајине компактније село, јер га сачињавају само два рода – Первизи, досељени из Призрена, и Цукићи, досељени из Старе Србије. Оба рода су досељена 1737-1787. године. Уписник Кочине чете из Крчмара је Радосав Живановић (23 године) и несумњиво потиче из рода Первиза, у којем данас постоје два огранка – Радосављевићи и Живановићи – која се могу довести у везу са овим Кочиним саборцем.

      Одговори
    • Olivera

      Poštovani,

      s obzirom da sam udata Bresjanac i da ne znamo mnogo o porodici, zbg raznih životnih okolnosti mog muža, molila bih vas da mi pošaljete stablo koje imate. Vrlo zahvalna :)

      Одговори
  • Ненад

    Моје поштовање Небојша,
    Хвала Вам на овако брзом и исцрпном одговору али Вас морам замолити за још један одговор.Не желим да ме погрешно схватите али морам да Вас питам какву сте повазаност нашли са селом Марковац који се налази данас у општини Младеновац (на регионалном путу за Крагујевац и Аранђеловац, у окружењу села Стојник, Велика Иванча, Орашаца, ЈАгнјило …) са селом Велико Крчмаре? Колико је мени познато Велико Крчмаре се налази недалеко од ЛАпова и у близини му је место МАРКОВАЦ. Исправите ме ако грешим али мислим да је дошло до забуне око назива Марковац.
    У сваком случају хвала Вам и у изчекивању ВАшег одговора ово ћу да прихватим као још једну могућност одговора на питање “Одакле су моји потомци (корени)?“’

    Одговори
    • Nebojsa

      У том крају је присутна досељеничка струја са Косова, о чему је овде и реч. А унутрашњих миграција је одувек било.
      Ово је моје мишљење, наравно, треба увек тражити и даље, поздрав.

      Одговори
      • Ненад

        У сваком случају хвала пуно …

        Одговори
      • Ненад

        Велико поштовање Небојша,
        Као што сте ми сами рекли (написали) у Вашем одговору “треба увек тражити и даље“, ја сам то и урадио превасходно читајући објављене текстове на овом сајту, а и на још неким сајтовима који се баве истом темом (проблематиком), па сам овим путем хтео још нешто да Вас питам односно да појасним неке нејасноће.
        1. да назовем тако “прави“ Радосављевићи су огранак Васојевића из Црне Горе по сину Новаку и одселили су се за Србију (то сам сазнао на сајту http://www.montenegro.org.au/R.html ), да ли се можда зна коју су они крсну славу славили?
        2. У Вашем одговору очигледно сте пермутовали место Марковац крај Лапова и село Марковац код Младеновца одакле су моји преци, а то сам закључио упоређујући списак презимена који сте ви навели са списком презимена породица које су живеле 1863. па и данас у селу Марковац – Маринковићи, Лекићи, Крсмановићи, Радовићи, Алексићи, Драговићи, Лазовићи, Ратковићи, Јоковићи, Симићи, Ивановићи, моји Радосављевићи и још неколицина …. Волео бих ако имате неке информације о селу Марковцу крај Младеновца да ми дате у колико располажете са тим.
        3. Уз Ваше дужно поштовање, али оно што сте ми навели да постоји могућност да се доведу у везу Радосављевићи из Великог Крчмарева, као моји преци, не одбацујем али ми је логично да има више везе моје порекло са Радосављевићима из села Кусадак и Глибовац који су много ближи селу МАрковцу него месту Велико Крчмаре.
        Небојша, надам се да ћете ове моје констатације схватити као најдобронамерније (није ми стварно жеља да икога исправљам) јер ми је жеља да стварно сазнам што “даље“ и што поузданије порекло мојих Радосављевића, а надам се да ћу и од Вас у томе имати помоћи.
        Пуно Вам хвала и за досадашње одговоре јер су ми помогли да откријем неке нове чињенице.
        Поздрав.

        Одговори
        • Nebojsa

          Ненаде, на овом сајту који сте навели, постоји податак да су Радосављевићи из Васојевића одсељени у Србију. Не пише где тачно, те је стога тешко утврдити коју славу славе. Може се претпоставити да је као и код већине Васојевића, Св. Аранђел у питању, или њихова преслава Александар Невски. (уколико није било промене славе у међувремену)

          Ја конкретно немам податке о становништву Марковца у околини Младеновца, али ћу Вам написати нешто о Радосављевићима из околине Београда, па можда ту постоји веза.

          Рецимо, Радосављевићи из Великог Села код Београда, славе Ђурђић и пореклом су из Ресаве.
          У Великој Моштаници Радосављевићи су огранак Василијића, иначе најстарије породице у том крају. Славе Ђурђић.
          Радосављевићи из Лисовића су пореклом из Крајковца у Топлици, не пише шта славе.
          Радосављевићи из Кораћице(Младеновац) су пореклом од Сјенице и такође славе Ђурђиц.

          Као што видимо, поклапају се неке ствари. Ви имате информацију о пореклу из Сјенице, колико сам схватио. А такође помињете и Радосављевиће из Младеновца, који славе Ђурђиц, а нису у сродству са Вашом граном.

          Славе су се често мењале на овим просторима, па не треба искључити из игре грану Радосављевића која слави Ђурђиц, а пореклом је из Сјенице.

          Наравно, ово су само још неке смернице, као што смо већ рекли, истраживање порекла је дуготрајан и тежак посао и увек треба тражити даље, док се не дође до циља.

          Одговори
  • Ненад

    Велики поздрав Небојша.
    Морам Вам се прво захвалити на овом одговору и драго ми је што сте мој коментар добронамерно прихватили.
    Добро ми је познато да је код нас у многим случајевима “дубље“ истраживање нечијег породичног стабла веома тешко (али за мене исузетно занимљиво) јер сам имао прилике да се у то лично уверим. Оште је познато да су многа покољења са колена на колено мењала презиме (ево знам један пример из околине Младенoвца где од четири рођена брата, сада постоје четири “различите“ фамилије и због различитог презимена многи потомци нису свесни да су блисkи рођаци), као и крсне славе (оно што је карактеристично као знак “припадности“ за неки род код нас Срба), тако да се неке ствари и истине изгубе у тој рашомонијади.
    Ваш први одговор о пореклу мојих предака искрен да будем мало ме је изненадио и збунио зато што сам већ годинама имао сасвим неке друге информације, али оно што је било позитивно у њему је да сам се овај пут више ангажовао и заинтересовао да идем до краја тако да сам пре пар дана од једне госпође дошао до сазнања да су се стварно из околине Сјенице у централну и западну Србију иселили Радосављевићи али да постоје две назовимо их групације или линије, једни која слави св.Јована, а друга (која је настала из предходне) и слави св.Николу.
    Сплет околности је хтео и да ових дана ступим у контакт са неким “мојим“ Марковчанима и том приликом сам дошао до мноштва информација како о настанку села Стојника и Марковца (по брату Стојану и Марку) тако и до информација да је насељавање ових места почело после Првог српског устанка. У тој “најезди“ у село Марковац дошла су и два брата Радосав и Веселин из како ми је речено Иванграда односно сада Берана, тачније из места Љешко поље. Веселин није имао породице, а Радосав (мој наврдеда) је имао синове Јована и Андрију (мој чукундеда) као и четири ћерке, тако да сад у Марковцу има да тако кажем “две фамилије“ Радосављевића, које се “гранају“ по Јовану и Андрији и сви славимо св.Николу.
    Једино у свему овом остало ми је као питање, да ли су Радосав и Веселин у Марковац дошли као Радосављевићи или су се другачије презивали. Уверен сам да ћу и то сазнати.
    Захваљујући Вама Небојша, односно Вашем првом одговору ( за који морате признати да сте пермутовали места …  ), ја сам ипак дошао до одговора на моје питање и зато Вам ПУНО ХВАЛА.
    Велики поздрав, Ненад
    п.с. Да ли ми можете рећи где и на који начин се може купити или наручити књига “Ко су Шумадинци“, Миодрага Недељковића

    Одговори
    • Nebojsa

      Ненаде, то је лепа вест и мени је драго ако сам помогао.
      А што се настанка презимена тиче, оно је могло да настане и касније, тек по доласку у ове крајеве. Што ће рећи да сте раније имали друго презиме. Иначе, презимена у Шумадији су настајала релативно касно, све до средине 19. века. (нека и касније)

      Радосављевића у западној Србији има заиста пуно. Могао бих евентуално да потражим оне који славе Св. Николу, или Св. Јована, па да упоредимо са том причом.

      Књига се налази и овде на сајту, потражите (http://www.poreklo.rs/2012/07/20/ko-su-%C5%A1umadinci/). А постоји и у електронској форми на интернету и може се скинути. Тачан назив је: Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци.

      Одговори
      • Nebojsa

        У Горњем Драгачеву, Радосављевића има у месту Бијели Камен. Тамо су се Радосављевићи доселили за Карађорђа, из Сјенице. Славе Св. Јована. Са њима су, такође из Сјенице, стигли и Сеничани (Ђурђиц) и Пртењаци (Ђурђевдан).

        У месту Котража, Радосављевићи су такође пореклом из Сјенице. Дошли су за Карађорђа, заједно са Марићима. Славе Аранђеловдан.

        У Колубари и околини Ваљева нема Радосављевића који славе Св. Николу и Св. Јована, или су пореклом из Сјенице, па их стога нисам ни поменуо.

        Поздрав

        Одговори
      • Ненад

        Поштовање Небојша и још једном Вам хвала за све информације.
        Као што кажете и ја сам знам да су презимена веома често мењана или су касније настајала, тако да ми то остаје да утврдим да ли су моји преци у Марковац дошли са тим презименом или је оно настало доласком у село.
        Књигу сам скинуо са сајта, него интересовало да ли је има у слободној продаји јер мислим да су ово само одломци из књиге (објављени као фељтон). Ако је то цела књига у реду.
        поздрав, Ненад

        Одговори
  • Грујић

    Поштовани господине, била бих вам захвална за информације о пореклу породице Грујић из Вреоца код Лазаревца. Крсна слава породице је Ђурђевдан. Унапред хвала!

    Одговори
  • Slobodan Filipovic

    Postovani,

    da li mi mozete nesto reci o poreklu Filipovica, selo Prvenovice, kasnije Slatina kod Novog Pazara, odmah pored manastira Sopocani, Moj deda se zvao Nicifor Filipovic. Nasa Krsna slava je Sveti Stefan Decanski – Mratindan. Molim Vas da mi date bilo kakvu polaznu informaciju. Inace u okolini Novog Pazara ima Filipovica ali mi je receno da nismo u srodstvu.
    Pozdrav

    Одговори
    • PaSlaw

      „…Filipovici (Jovanjstaci) su u rodu sa Kulicima i Balandzicima a starinom su porijeklom iz Pive“citat iz knjige „Srbija“ P.A.Zagorski (Zagorski citira O.Blagojevica iz knjige „Piva“.

      U knjizi „Srbija“ pominju se i drugi Filipovici. Jedni (posislamljeni,begovska porodica)zive na Zagorju, znaju ko su, slavili su Djurdjevdan. Zagorski smatra da su starinom Djurdjevici, a jos dalje Kalinovici(to su srednjovjekovna prezimena).

      Ovaj drugi dio nisam mogao zbog opsirnosti da citiram, ali ukratko, to je to.Pozdrav.

      Одговори
  • Ристић Александар

    Поштовани,
    да ли би сте могли да ми дате смернице за даље истраживање породичног стабла фамилије Ристић из Течића код Рековца (Левач),који славе Св.Николу зимског, а преслава је Св.Никола летњи? По предању, Риста се после пропасти Првог српског устанка доселио у Течић из Топлице, па је тако и уписан у тефтеру чибука за козе и овце Капетаније Левач, јагодинске нахије за 28.3.1832.год. као ,,Риста Топличанин“. Истраживач Тодор Бушетић у својој студији из 1903.год. наводи да су Ристићи једна од две породице у Течићу (вероватно једна од две највеће), која слави Св. Николу. Познато је да је Ристино презиме било Дмитровић, што указује на то, да му се отац звао Дмитар. Инетересује ме, како је могуће даље спровести истраживање, на територији Топлице, с обзиром да нема прецизираног места из којег је он кренуо на свој пут ка Левчу?

    Срдачан поздрав,
    Ристић Александар

    Одговори
  • Sarko

    Gospodjo Grujic, zabelezeni ste 1933-1936 god. u Vreocima kod Lazarevca. Prilikom ispitivanja sela Vreoci Petar Z. Petrovic je zabelezio ovo: Mijalkovici (Grujici 2 k., Djurdjevdan), Bircagici (Stankovici 5 k., Djurdjevdan), Radovanovici (3 k., Djurdjevdan), svi su jedan rod. Predak se doselio iz okoline Sjenice, a daljom starinom su iz Birca u Bosni.(Regija Birac obuhvata teritorije opstine Zvornik, Osmaci, Sekovici, Vlasnica, Milici, Bratunac i Srebrenica).

    Одговори
  • Sarko

    Za Nenada iz sela Markovac, opstina Mladenovac. Borivoje M. Drobnjakovic zabelezio je u trecoj deceniji 20. veka vasu razgranutu porodicu. Tacno je da ste poreklom iz Bijelog Polja, o tome ste i pisali, ali niste znali o najblizim srodnicima i o starom prezimenu.

    Radovici (Lekici, Zivkovici) 15 k., slave Sv. Nikolu. Staro im prezime PAVICEVICI. Doselio se Rado, deda coveku od 70 godina, od Bijelog Polja. Radu sa tri brata doveo Karadjordje 1809 godine i naselio ih na svoje imanje, koje se i danas zove ,,Karadjordjeve oranice““.

    Gajevici (2 k., Sv. Nikola). Rod su sa Radovicima.

    RADOSAVLJEVCI (2 k., Sv. Nikola). Rod su sa Radovicima – Lekicima.

    Одговори
    • Ненад

      Велико Вам хвала на овим информацијама Сарко, односно на Вашем труду да ми помогнете да што више и “даље“ сазнам о пореклу “мојих“Радосављевића.
      Све ове чињенице које сте Ви навели у принципу сам знао. Стоји то да су Радосављевићи и Лекићи из села Марковца род и то траје од када се мој прадеда Рајко (1888-1947)оженио са прабабом Живаном Лекић, али то није одговор на оно што ја желим да сазнам. Да будем прецизнији, мене интересује конкретно одакле потичу Радосављевићи (односно да ли су са тим презименом и одакле дошли у село Марковац, пошто је очигледно да су се презимена често мењала). Да се не понавњам пошто видим да сте упознати са мојим питањем, желео бих само да сазнам колико је то могуће нешто од пре Андрије и Јована Радосављевића који су живели у селу Марковцу ( има их у попису из 1863) за које знам по причи да су имали оца Радосава и стрица Веселина, али нико са сигурношћу од мојих саговорника у селу Марковцу не усуђује се да ми потврди да су се презивали Радосавњевић.Једино што сам без иједног тренутка размишљања добијао објашњава да су дошли, као што сам већ и раније наводио из Сјенице, Берана или Бјелог Поља, образлажући то чињеницом да су се (и сами сте то навели као аргументовану чињеницу) после Првог српског устанка или можда нешто касније исти доселили у Марковац.
      У сваком случају хвала Вам пуно, а мени остаје даље истраживање и упорност у томе.
      Поздрав :)

      Одговори
    • Ненад

      Да ли бисте могли да ми дате нешто више информација о целом селу Марковцу или да ме упутите где те информације могу да пронађем односно одакле их Ви добијате.

      Одговори
  • Slobodan Filipovic

    Filipovic

    Hvala, i to je nesto.

    Pozdrav

    Одговори
  • DRAGAN PETROVIC

    NENADE IMA VAS U SELU MLADENOVCU .

    Одговори
    • Ненад

      Хвала Драгане на информацији. Знам за Радосављевиће из село Младеновца, али нисмо никакав род. Једино нам је презиме захедничко. :)

      Одговори
  • DRAGAN PETROVIC

    ZNAS LI NENADE NESTO O NJIMA?

    Одговори
    • Ненад

      Ништа посебно нити превише. Има их пар кућа и познати су као “Лапини“, а славе Ђурђевдан. У колико Вас нешто интересује о њима могу да се распитам јер ми то барем није далеко. Прича о самом презимену је мало конфузна (барем од људи са којима сам до сада разговарао), а као порекло се наводи Иванград односно садашнје Беране.

      Одговори
  • Vito Radovic

    За Пуфницу Плавшић,

    Да ли сте нешто сазнали у вези РАДОВИЋА и да ли сте били у библиотеци да поново узмете књигу о РАДОВИЋИМА?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • milan

    pozdrav
    da li mi neko moze reci nesto o Gvozdenovicima, moj deda slavi sv. Alimpija Stolpnika. iz mesta Plocnik, opstina Prokuplje, a njegov otac je tu dosao iz Rudara opstina Kursumlija. Hvala u napred

    Одговори
    • Небојша

      У Мрљаку (Прокупље), Гвозденовићи су пореклом Катуњани из Црне Горе. Тачније пореклом су из племена Ћеклића (Катунска Нахија).
      Дуго су живели у селу Штави, код Сјенице. У Мрљак су се доселили 1885. године.

      Одговори
  • Mile Santrac

    Za Vitu Radovica iz Ulcinja,

    Postovani gospodine Vito,obracam se i molim Vas da napisete sve sto Vi znate o porodici i prezimenu SANTRAČ.
    Slava je Sv.pantelija …9.avgust
    Poreklo,kretanje,prezime,slava…..Santraca
    Ja dokuči do Kolasina-CG,ali nista znacajno.
    Veliki pozdrav

    Mile Santrac Beograd

    Одговори
  • Vito Radovic

    Za MILA SANTRACA,

    Radim na tome, imam dosta podataka, jer sam ja o Santracima pisao.
    Kada dodjem u Srbiju u Zrenjanin gdje ja imam stan, onda cemo lakse komunicirati i biti na vezi.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Милан Зорић

    Бићу захвалан свима који ми пруже и најмању помоћ око израде породичног стабла за породицу Зорић. Деда Стеван (надимак Куђо) ми је живео у Завлаци код Личке Калдрме, где ми је рођен отац Иван. Деда Стеван је поред Ивана имао је још три сина (Бранко, Божо и Гојко) и три кћери (Ђука, Зора и Борка). После рата су колонизацијом стигли у Апатин, где сам се ја родио. Слава нам је Ђурђевдан.
    Унапред хвала за сваку информацију.

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Za Vitomira Radovica

    u Istrazimo korene zajedno sam vam ostavila kometar o Radovicima, samo sto za zadnja cetri nisam napisala sela odakle su vec samo opstine, ako zelite mogu vam to dostaviti , kao i popisane clanove domacinstava svih tih sto sam vam dala.

    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Molim vas, posaljite mi sve sto imate kao i popis sela, popis clanova domacinstva i navedite mi autora i njegovo delo kao i stranu koju citirate.

    Bicu vam veoma zhvalan na dostavljenim podacima.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Radmila

    Pošto nema nade da sama nešto otkrijem o Tomićima iz Stapara kod Sombora, obraćam se opet ljudima koji posećuju ovaj sajt, da mi pomognu.
    Naime, mene interesuje da li postoji mogućnost da su Tomići iz Stapara poreklom iz Drobnjaka jer slave Sv. Đorđa, a u Stapar su došli oko 1760. god. iz Prigrevice, tada Prigrevica Sv. Ivan i Neorića (pustare).
    Selo Stapar stvorila je Marija Terezija da bi u njega preselila stanovnike Apatina, tj. sela Bokčinovci i Vranješevo, a zatim Prigrevice.
    Znači, u ove krajeve došli su u prvoj polovini 18. veka.
    Pored toga me interesuje odakle potiču Cepančići koji su uvek kumovi Tomićima. I dan danas žive u Staparu i jedni i drugi, a niko ne zna ništa o svom poreklu.
    Iz Sent Ivana su tada, 1763. g. preseljeni u Stapar iz Prigrevice su prezimena: Krajnak, Krstović, Kupusinac, Raletić, Čupić, Mašić, Vlaškalin, Perišin, Ninkov, Ačanin, Vasin, Ačanski, Lazin, Mrkić, Đalac, Rašković, Gavrilović, Tomić Gajo, Popov, Milošev, Martonoški, Jerković i još neka.
    Ovo sam navela zbog mogućnosti da su te porodice imale nekog dodira i u prošlosti.
    To što nemaju ić na kraju prezimena je verovatno zbog zabrane M. Terezije.
    Iz Bokčinovca su: Lazići, Igrići, Katanići, Volići, Marići, Zarići, Aperlići, Bajac, Ćurčin, Živkovići, Markovići, Cepanica, Civrići, Nagulovi, Đurđevići, a iz Vranješeva: Bojanić, Danguz, Vučenov, Vračarić, Glavić, Granić, Karanić, Jerković, Trnjakov, Plužar, Mjanov, Nikolić, Popov, Đakov, Simin, Stokanov,
    Popović, itd.
    Mnoga od tih prezimena postoje i sada, tj. potomci ljudi koji su se doselili u 18. v.
    U Staparu, koji ima, možda neke veze i sa Staparima kod Užica, rođen je moj deda Lazar Tomić. Krstila ga Terezija Cepančić, ćerka Ignjata Cepančića. Bilo je to 10. marta 1869. god.
    Odakle da ja sada krenem, ko zna koji put iz početka, da istražujem poreklo Tomića iz Stapara kod Sombora? Ima li neko predlog, savet, ideju? Ako ima, pomozite mi, molim najlepše. :)

    Одговори
  • Милан Зорић

    ЗА РАДМИЛУ,

    Дробњаци су у историјским изворима први пут споменути као презиме 1354. године (личност са именом Бран Дробњак), а као племе уписани 1390. године.

    Племенску заједницу «Дробњака» је основало пет сродних братстава од Новљана: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи. Новљани су прастаро српско племе, једно од најчистијих, од којег је настало племе «Дробњаци».

    Данас Новљана под тим именом нема.

    6. маја 1605. године Дробњаци су потукли Турке у Буковици. Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи славе славу Ђурђевдан у помјен на 6. мај 1605. године.

    1655. године, Фердинанд III, немачко-римски цар као и угарско-хрватски и чешки краљ, доделио је Јурају Томићу и његовој браћи Мартину, Мијату (Миховилу), Николи и Петру племићку титулу и грб.
    Грб Томића можете видети на овом линку: http://imageshack.us/a/img41/3683/tomicl.jpg

    Грб и племићка титула зарађени су с мачем у руци бранећи Војну Крајину од Отоманске империје. Војна крајина је било гранично подручје Хабзбуршке монархије.

    Подробније информације о грбу и српској племићкој породици Томић из 1655. г. могу се пронаћи у Бечком историјском архиву.

    Надам се да сам мало помогао
    Поздрав

    Одговори
  • Radmila

    Милану Зорићу,
    најлепше хвала на доброј вољи и подацима које је изнео о Дробњацима и Томићима!
    Нисам знала зашто славе Св. Ђурђа 6. маја, али интересантно је баш то, да Томићи из других крајева славе друге славе.
    Има логике да су моји Томићи остали истог презимена и славе, пошто су дошли да бране Аустроугарску и нису се морали крити од Турака.
    А, у ове крајеве дошли су, изгледа, у 17. веку и ту на територији данашњег Апатина (Бокчиновци, Врањешево) и у Сент Иван Пригревица, бранили Војну Крајину.
    После их је Марија Терезија преселила све у Стапар. Наводно, пљачкали су бродове на Дунаву и Мостонги! Уствари, кад је потреба за њима опала, она је ту досељавала Немце.
    О грбу и племићкој титули неких Томића сам читала, али то сигурно нису били ови у Стапару, који су добили земљу на коришћање, салаше, а неки су били занатлије.
    Мој прадеда је био столар.
    У матичној књизи рођених и венчаних нисам нашла ни једног са неком титулом.
    Интересује ме каква су то имена: Јурај, Мартин, Миховил,не бих рекла да су српска.
    У Стапар је 1763. год. досељен Томић Гаја, а Срби су највише имали библијска имена.
    Но, мени ови подаци показују да сам добро, надам се, кренула од Црне Горе и од Дробњака, а видећу то ако нађем још неке податке.
    У сваком случају, Зоран ми је помогао и још једном се захваљујем! <3
    Захваљујем се и Јелени која ме упућује на Архив у Сомбору, али сам ја то тек сада прочитала.
    Пошто сам ја из Новог Сада, а нисам млада, немогуће ми је то, јер то су сати и сати тражења по црквеним књигама, чак и дани!
    Радила сам ја то у Војвођанском архиву и ту постоји доста књига, али Сомбор нисам претраживала мислећи да ту нећу наћи ништа о својима. Можда сам погрешила, видећу шта могу да покушам поново.
    Што се тиче Мијића, у мојој фирми био је директор Мијић који је дошао из Босне у овом најновијем рату, а сада живи у Новом Саду. Могла бих да га назовем и питам зна ли нешто о својим прецима.
    Наравно, ако нешто сазнам јавићу се преко овог сајта.
    Такође молим и друге добронамернике, да напишу шта знају о Томићима. Било којим, из било ког краја, јер никад се не зна ко је са ким некада био у родбинским везама, па их живот раставио.
    Таквима, унапред хвала!

    Одговори
  • Александар Маринковић

    За РАДМИЛУ:
    Јурај, Мартин и Миховил су католичка имена и одговарају православним Ђурађ/Ђуро и Михајло, док Мартин није у употреби међу православцима. Ако се ради о вашим прецима, без сумње су били крштени у католичкој цркви…друга је ствар које су националности били.

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITOMIRA RADOVICA

    knjiga MORAVICANI U PRVOM POTPUTNOM POPISU POSLE OSLOBODJENJA OD TURAKA
    PISAC DRAGUTIN DRAGAN M RADIVOJEVIC

    OPSTINA ROKCANSKA SELO MANA

    POD BROJEM 95, ST 168

    MILOVAN RADOVIC KOVAC 56 ZENA LJUBICA 50 SIN NIKOLA 23, SIN OBRAD 17, SIN MILIC 14, SINOVAC RADENKO 30 SINOVICA STOJA 15 SNAJA JEROSIMA 17,

    BR96, ST 168

    filip radovic zemljoradnik zena stanica 35, sin djordje 16 sin milorad 8, sin veljko 5 kci petrija 10

    br97, st 169

    VUCIC RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA DANOJLA 45, SIN DIMITRIJE 23, SNAJA MILOSAVA 20, UNUK MILETA 1/6 TO JE VEROVATNO SEST MESECI, UNUKA MILKA 3

    BR 98, ST 169

    VASILIJE RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA STANIKA 45, SIN JAKOV 19, SIN DMITAR 7, KCI STANICA 8, KCI JELENA 3 STRIC ZAHARIJE 69

    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala vam na ovim podacima.

    Da li jos nesto pise za ove RADOVICE, ko su, odakle su i njihovo poreklo?
    Gde se nalazi ovo selo, pored kojeg sada grada?
    Koju slavu slave ovi RADOVICI?
    Kada je ova knjiga napisana i gde je objavljena?

    Veliki pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Dobicete jos tri podatka, sada nesto sam u guzvi da bih kucala, sutra ili za koji dan.To je knjiga izdata 1993. u Ivanjci. To su sela oko Ivanjice i mesta izmedju sledecih srezova – Ariljskog, Novopazarskog, Sjenickog, srez Kraljevacki i srez Dragacevski. Ja iskreno ne znam da li jos ta sela postoje, dosta je to dalje od mene. Posto je to popis stanovnistva iz 1863. popisivaci nisu pisali odakle su i koju slave slavu. Mada pored skoro doseljenih u popisu je to trebalo da pise, a pored njihovih imena to ne pise znaci duze su od godine dana u tim krajevima. A ovo selo Mana po crtezu koji postoji u ovoj knjizi blize je Dragacevskom i Kraljevackom srezu. Mada sam u nekim selima, cije podatke cu vam poslati, nailazila na imena poput Martin Radovic sto meni ne lici na doseljene iz Crne Gore vec verovatno iz Bosne ili Hrvatske. Ne znam, zaista.

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Na strani 176 u istom selu MANA pod brojem 163

    SIMEUN RADOVIC ZEMLJODELC 49ZENA milenija 43, sin radenko 14, kci stanica 8 i kci N. 5 GODINA, NE PISE IME SAMO POCETNO SLOVO , NE ZNAM ZASTO

    TO SU RADOVICI U TOM SELU SLUCAJNO SAM OVOG SIMEUNA PRESKOCILA

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA NENADA I PITANJE O RADISAVLJEVICIMA

    U knjizi o Moravicanima u popisu iz 1863. u opstini Brusnickoj, to je do Novopazarskog sreza, prvo selo, postoji jedan vrlo bogat Radisavljevic trgovac. Ako vama to nesto znaci ja mogu da vam dam podatke, posto citam da su se Radisavljevici doselili negde iz CG preko Sjenickog kraja pa mozda ima veze sa vasima.

    Одговори
    • Ненад

      Хвала Вам за ову информацију, а био бих ВАм захвалан и ако би сте ми још дали података као што сте навели да постоје, јер ми је стварно циљ да истражим што даље могу своје корене.
      Још једном хвала, Ненад

      Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala vam na ovim podacima.

    Nemojte me zaboraviti, posaljite mi sledece podatke, ali vas molim da prelistate knjigu, jer mora da pise i koju su slavu slavili i njihovo poreklo, odnosno dodakle su dosli.

    Gdje moze da se nabavi ta knjiga, voleo bih je imati?

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA

    OCITO NISTE PREGLEDALI NI JEDAN POPIS, POSTO JE TO CISTO BIROKRATSKI PODACI, IMENA GODINE I KOLIKO IMOVINE I PRIHODA IMAJU U TADASNJIM MERAMA, NE POMINJE SE NI ODAKLE SU NI KOJA SLAVA SE SLAVI.JER I ZA VREME OSLOBODJENJA A I ZA VREME TURAKA NJIH TO NIJE ZANIMALO.POSTO SAM CITALA I GLEDALA POPISE STANOVNISTVA U OBA SLUCAJA.SAMO SE PISALO AKO SE NEKO SKORO DOSELIO , DA LI JE BOLESETAN NEKO IZ KUCE I OD CEGA I DA LI SU CIGANI.TAKO DA VAM NE MOGU POMOCI, A TO SU ZAISTA PRAVI RADOVICI POSTO TEK KASNIJE JE POCELO DA SE BIRA KAKO CE KOJA PORODICA DA SE PREZIVA.U MOM SLUCAJU NEGDE OKO 1890 SU IZ TOPALOVICA UZELI DRUGO PREZIME.POSTO JE MOJ PRADEDA RODJEN I UMRO POD TOPALOVICEM, A SIN MU JE POD DRUGIM IMENOM I RODJEN I UMRO. DESAVALO SE DA I RODI SE I UMRE SA JEDNIM PREZIMENOM, A NA SPOMENICIMA JE POD DRUGIM, JEDVA SAM POVATALA KO JE KO.

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    A KNJIGA NE ZNAM GDE IMA DA SE NABAVI, JA SAM JE DOBILA NA POKLON.

    RADOVICI U OPSTINI TRCANSKOJ, STRANA 289, POD BROJEM 64 UPISANA PORODICA

    DJORDJA RADOVIC ZEMLJODELAC, 47 ZENA, STRANICA 45, SIN MARTIN 20, SIN TODOR 25, SNAJA SENIJA 24, SNAJA STRANICA 19 UNUKA ANKA 2, BRAT MILETA 54

    OVA PORODICA IMA SINA MARTINA I PO MENI TO JE HRVATSKO IME ILI JE KRSTEN U KATOLICKOJ CRKVI, POSTO SAM BAS OVDE NA SAJTU PROCITALA BAS TO, MADA SU OSTALA IMENA IZRAZITO NASA. DA LI JE TO SLUCAJNO ILI NE, NE ZNAM. MOGUCE JE DA SU SE DOSELILI NEGDE OTUD. MADA SAM TRAZILA DA LI IMA SLUCAJNO NEKI PODATAK O SKOROM DOSELJENJU I NIJE NISTA PISALO, MADA TO SE PISE U POPISU SAMO AKO SE DOSELJENJE BILO MANJE OD GODINE DANA.

    OPSTINA TRCANSKA SELO VIONICA STRANA 349

    POD BROJEM 222 UPISAN

    SAVA RADOVIC ZEMLJODELAC 63, ZENA NASTA 60, SIN JOVAN 21, SIN TANASIJE 13, SIN STEFAN 9, KCI MANDA 12, SNAJA JELA 20

    223, ISTA STRANA

    PETRONIJE RADOVIC ZEMLJODELAC 49, ZENA VASILIJA 45, SIN SIMO 21, SIN LUKA 17, SIN PANTA 12, SIN AKSENTIJE 9, SIN NEDELJKO 5, KCI ANDJELIJA 14, SNAJA JELENA 20

    224, ISTA STRANA

    MILISAV RADOVIC ZEMLJODELAC 48, ZENA MILENA 45, SIN JOVAN 19, SIN MILAN 17, SIN VASILIJE 11, SIN ZARIJA 4, KCI STANA 9

    225, ISTA STRANA

    PETAR RADOVIC ZEMLJODELAC 66, SIN ILIJA 22, SIN JANICIJE 11

    226, ISTA STRANA

    TIMOTIJE RADOVIC ZEMLJODELAC 18, MATI DJENADIJA 40, BRAT ZARIJA 11, BRAT JOSIP 5, BRAT AVRAM 3 SESTRA STEVANA 9

    I OVDE JE JEDAN JOSIP STO MI TAKODJE UKAZUJE NA DOSELJAVANJE, NE BAS IZ CRNE GORE A MOZDA SE I JA VARAM.

    TO JE SVE STO PISE U KNJIZI

    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala na podacima.

    Na ovom projektu radim oko 30 godina, jer je ovaj posao izuzetno zahtevan, tezak i trazi puno procitanih knjiga, obilazaka crkava i manastira kao i grobalja.
    Pisuci knjigu o RADOVICIMA, gdje sam je priveo kraju, zeleo sam da unesem sto vise podataka koji su verodostojni, tako da sam imao prilike i da procitam razne popise stanovnistva, pojedinih sela, odnosno oblasti. Zavisi ko je popisivao, ali su popisivaci ovamo po crnogorskim i starohercegovackim oblastima cesto navodili i slavu, zatim koliko kuca, broj stoke,velicinu imanja itd.

    Molim vas ako jos nesto saznate u vezi RADOVICA, javite mi, bicu vam veoma zahvalan.

    Mnogo pozdrava od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    U ovim ovde pise imovinsko stanje ali nema slave.Mada to sa slavama meni licno nije merilo, jer menjali su iz straha od odmazde slave ili po nasledjivanju neke imovine koja ima neku dr slavu.Ovde je ne znam u kom periodu uvedena u obicaj ne samo krsna slava vec i slava po nasledju zemlje, tako da vam kazem da sto se tice Srbije to ne mora da bude relevantan podatak i moze da zavara

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA

    ZANIMA ME AKO NESTO ZNATE O PAVLICICIMA IZ GORICE I UOPSTE O PAVLICICIMA.pUNO SAM CITALA O NJIMA PA ME ZANIMA STA VI ZNATE O TOME.HVALA

    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Prilikom istrazivanja porodica,prvo i osnovno je da se vidi koju slavu slave.Tacno je da su se slave mjenjale, ali je to bilo samo u velikoj nuzdi ali su ipak svoju primarnu slavu uzimali za preslavu.Domazeti su uzimali zeninu slavu, ali su cesto svoju slavu ostavljali za preslavu.U Crnoj Gori i Staroj Hercegovini postoje plemenske slave, recimo Drobnjaci slave Djurdjevdan,Pivljani Jovanjdan i Nikoljdan, Kuci Nikoljdan ,Vasojevici Arandjelovdan, Bjelopavlici Sv,Petku itd, tako da se znaju tacno porijekla porodica ko iz kojeg plemena dolazi.Ako znamo da je veliki broj porodica presao iz Crne Gore i Stare Hercegovine u Srbiju-Sumadiju, lako se moze utvrditi iz kojeg su plemena, ali tu treba dosta vremena i truda.

    Sto se tice PAVLICICA, niste mi kazali koju slavu slave, ali evo samo ukratko cu vam ovo kazati:

    PAVLICICI su Kalanj,iz Mirusa(Kalanjenovici) uz lijevu obalu Trebisnjice, odseljeni kod Kosovske Mitrovice kao Kozovic,ima ih u Gorici i Slatini u Bjelopavlicima i ogranak su Milakovica (Petrusinovica).
    Pavlicica ima i u Klopotu u Bratonozicima.
    Pavlicica ima i u Donjoj Zeti.

    Za sada toliko, ako vas jos nesto interesuje, slobodno pitajte.

    Veliki pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA O RADOVICIMA U POPISU STANOVNISTVA IZ VRNJACKE BANJE I OKOLINE 1863 GOD

    Preuzeto iz knjige NASI STARI od pisca Ljubodraga Popovica, izdata 2003 u Vrnjackoj Banji.
    Ta knjiga je o popisima stanovnistva od 1834 do 1816, ali ovaj iz 1863 je potpun sa svim clanovima domacinstva, njihovim imenima, godinama i imovinskim stanjem, dok ostali su samo informativno napisani, osim iz 1834 koji nije potpun kao ovaj drugi.Ja zaista ne znam da li pisac nije zeleo da unosi podatke o clanovima porodice ili su tako u to vreme radjeni.Iz perioda 1834 u tom popisu u NI JEDNOM SELU vRNJACKE BANJE I OKOLINE NEMA RADOVICA, A U OVOM VELIKOM POPISU POMINJE SE SAMO JEDAN I TO JE MOJ RODJAK SA BAKINE STRANE OD OCA.SADA CU VAM UPISATI NJEGOVE PODATKE, A KADA SRETNEM RODJAKA DOBICETE OSTALE PODATKE.TA PORODICA JE SADA VELIKA I NISU OD TADA MENJALI SVOJE PREZIME

    PREUZETO SA STRANE 184 UPISAN POD BROJEM 166

    JAKOV RADOVIC ZEMLJODELAC 49,ZENA SAVA 48, KCI STEVANA 18, JANIKA 15 VASILIJA 5 GOD verovatno su kasnije dobili sina ali to kada sretnem rodjaka dobicete.Znaci doselili su se od 1834 do 1862 u ove krajeve

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA O PAVLICICIMA IZ GORICE KOJI SLAVE SVETU PETKU

    PAVLICICI KOJI MENE ZANIMAJU SLAVE SVETU PETKU I IZ GORICE SU, A PORODICA KOJA ME BAS ZANIMA JE PORODICA PAVLICIC TOMISLAVA PROTOJEREJA, KOJI JE NEGDE 1930 OTISAO U MAKEDONIJU U MESTO SVETI NIKOLA, A KASNIJE BIO SVESTENIK U VRNJACKOJ BANJI.NIKA DA SE NIJE VRACAO U CRNU GORU IZ NJEMU ZNANIH RAZLOGA PA ME ZANIMA NESTO O TOME. ALI VI VEROVATNO TO NE MOZETE ZNATI ALI SE NADAM DA CE NEKO PROCITATI. HVALA

    A STO SE RADOVICA TICE SLAVE TRNOVU PETKU IZ SELA LIPOVA KOD VRNJACKE BANJE TO SAM ZABORAVILA DA VAM KAZEM GDE SU UPISANI POD KOJIM BR I KOJE SELO

    Одговори
  • danijel

    Drago mi je da sam naleteo na vas sajt, jer me bas zanima, a cak mi je mozda i od velike vaznosti da saznam odakle poticu, kao i clanove porodice KOSTIC. Zivim trenutno u Velikom Gradistu, a poreklom sam iz Rama (selo na obali Dunava blizu Velikog Gradista), jedino znam za oca Zlatibora, njegovog brata Dragana, deda Cedomir Kostic, njegov otac je Boza (moguce Bozidar) Kostic, njegov otac Dile Kostic koji je bio solunac, a njegov otac vec neznam kako se zove samo znam da je bio Kraljev vozac (tj. konji i kocije) pa je od kralja dobio i neko imanje u Beogradu,ali niko od mojih vise ne zna nista o njemu pa ni o daljim precima. Najvise me zanima samo to porodicno stablo i da saznam odakle su se moji preci doselili ako i jesu uopste. Unapred hvala

    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala vam na podacima.

    Nesto mi nije jasno u vasem tekstu, a to su godine..

    Kada je popis uradjen?
    Kada je uradjen mali popis?
    Kada je uradjen Veliki popis?
    U kojem popisu nema RADOVICA?
    U kojem popisu se pominju RADOVICI?
    Da li je to selo, LIPOVO, koje je popisano u tom popisu?
    Da li samo u tom selu ima RADOVICA?
    Da li svi ti RADOVICI koji su popisani u okolini Vranjacke Banje slave Trnovu Petku?

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Popis iz 1834. je mali popis i nije tada imalo Radovica. Imam imena svih sela okolo ali u Lipovi ili Lipovo zavisno kako koje godine su upisivali ime sela ih nema. Ja kasnije nisam gledala popise stanovnistva osim sto ima u toj knjizi iz 1863.
    Znaci postoje Radovici u Lipovi 1863., taj popis je uradjen u julu. I sto posto su tu bili vise od godine dana jer da je manje pisalo bi, a verovatno su se doselili u periodu od 1834 do 1861. I SAMO U TOM SELU IMA RADOVICA I TO TA JEDNA JEDINA KUCA I ONI SLAVE TRNOVU PETKU I ONI SU MI RODJACI SA OCEVE STRANE TJ BAKINA FAMILIJA
    Nadam se da je jasnije

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA NENADA

    IZVINITE NISAM VIDELA VAS KOMENTAR POSTO NISTE NASLOVILI DA JE ZA MENE PA SAM SADA SLUCAJNO VIDELA. SUTRA CU VAM OTKUCATI CEO POPIS TE PORODICE, ZNAM SAMO DA SU U TO VREME BILI BOGATI, KADA UPOREDIM SA MOJIM PRECIMA, TI SU, BOGA MI, VRLO IMUCNI.

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA

    NISAM CITALA STA STE PISALI O RADOVICIMA, POSTO JOS SA TOPALOVICIMA NISAM ZAVRSILA A IMAM JOS 4 FAMILIJE DA OTKRIVAM PA DA SE NE POGUBIM OD SILNIH PODATAKA, IDEM POSTEPENO. ZANIMA ME KOJA JE TO SLAVA KOJA KARAKTERISE RADOVICE I IMATE LI PREDSTAVU OVI OD MOJE BAKE ODAKLE LI SU DOSLI, POKLAPA LI SE NESTO SA VASIM ISTRAZIVANJEM. POSTO U SRBIJI NEGDE OKO 1900. I NEKE SU PUNO PROMENILI PREZIMENA BAR U MOM KRAJU, A KAKO JE POPIS IZ 1863. A RADOVICI SU BILI TU, ZNACI ONI SU ZAISTA RADOVICI, A NE NEKO TRENUTNO PREZIME, POSTO SE I SADA TAKO PREZIVAJU.

    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA

    Saznala sam od rodjaka o Radovicima iz sela Lipova u blizini Vrnjacke Banje.Imala sam totalno pogresne informacije do veceras.I nije deda taj ko me je obavestio i ne znam odakle mi da ima nesto sa operacijom glave, verovatno sam to nesto pobrkala.Covek koji je to proucavao me je obavestio da su se u ove krajeve doselili verovatno oko 1820i neke i da je on 10 koleno od tada i da su dan danas na istom mestu.DOSELILI SU SE IZ DONJIH MARTINICA U CRNOJ gORI I SLAVE JESENJU SVETA PETKU 27 .Taj prvi koji se doselio u Lipovu zvao se Sutla, pa Jakob, Marinko , Djordje, isidor, Dragoslav, Dragisa…
    Kaze da ih ima u malom popisu koji je bio 1834

    On je to dugo istrazivao i postoje na mesnom groblju spomenici tim ljudima u selu Lipova.I rekao je da ce kupiti nekli plac u tom mestu odakle se taj deda Sutla doselio i napravice malu brvnaru.

    Одговори
  • Маверик

    Ако неко има савет, неког ко може да помогне, или неки предлог како да сазнам порекло презимена Плетикапа из западне Славoније (околина Пакраца) чије је слава Ђурђевдан молим да ми напише овде, хвала.

    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala vam na podacima.

    Samo mi nesto nije jasno.Vi kazete da popis obuhvata godine od 1834 do 1816god.Mora da je doslo do neke greske.Onda pominjete 1836.godinu i neki Veliki popis.
    Kazete da RADOVICI u selu Lipova slave Trnovu Petku, a u poslednjoj poruci, kazete da slave Svetu Petku jesenju.
    Da li se radi o istim Radovicima?

    Da li me mozete povezati sa vasim rodjakom kojeg pominjete, a koji je istrazivao Radovice toga kraja?

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Radmila

    Obećala sam mom mladom prijatelju Tomi Tomiću da ću sve što saznam o Tomićima i njemu preneti.
    Međutim, slabo ja napredujem!
    Ako neko zna nešto o Tomićima koji žive kod Štrpca,neka budu dobri i pomognu mu.
    Njegovi preci su na KiM došli pre 300god. sa Gusinja u Crnoj Gori.
    Bili su prvo na Šar-planini, krijući se od Turaka.
    Toma je dobio ime po svom pradedi , a on po svom dedi čiji se otac zvao Jovan pa njih sada zovu Jovinci, nezvanično.
    Slavili su Sv. Nikolu ali im po zimi niko nije mogao doći u selo pa su uzeli da slave Sv. Pantelejmona.
    To bi bilo sve što je on mogao da sazna, a voleo bi da zna više.
    Mene interesuju svi Tomići, nebi li našla neku vezu sa svojima u Staparu.
    On će pratiti ovaj sajt i hvala svakom ko nam pomogne!

    Одговори
  • Sarko

    Zdravo Radmila, odakle si?

    Odakle je taj decko? U Sirinickoj Zupi u selu Susice, zabelezeni su 1938 godine: Rakici (11 k.,) Kocinci (9 k.,) i Markovci (11 k.,). doseljeni od Gusinja krajem 18. veka. Taj decko potice od ove porodice, a prezime Tomic je nastalo kasnije. I jos pise da su ranije slavili Sv. Nikolu i kako im je usred zime, zbog snega i hladnoce, niko iz zupe nije mogao doci na slavu, posto im je selo visoko na planini, to su, uskoro po doseljenju, uzeli za slavu dan Sv. Pantelejmona. Uz moju zaslugu sve podatke se mogu videti na srpskoj wikipediji, Ja sam uredio i popunio wikipediju o poreklu stanovnistva Sirinicke Zupe. Podatke imate i na ovom portalu. Nastavicu sutra… Nije bas tako kao sto taj decko misli da su bezali od Turaka, bilo je i drugih razloga… spava mi se, nastavicu sutra… Pozdrav

    Одговори
  • Mladen Jankovic

    Pozdrav, zanima me poreklo porodice Jankovic iz Sarajevskog polja Rajlovac, krsna slava Jovandan. Imam informaciju da su se doselili medju prvim Srbima u Sarajevsko polje iz okoline Vrnjacke Banje za vreme Turaka, mislim da su se prezivali Bucevac ili Binjevac, ali to je neproverena informacija, unapred hvala.

    Одговори
  • Nebojsa

    Младене, Јанковићи (Св. Јован) су се доселили из Старог Влаха, не из Врњачке Бање.
    Дошли су прво на Подине, а затим су прешли на Рајловац у доба колере 1866. године.
    Презивали су се Бучевац. Иначе то презиме је настало по личном имену Буч.
    У Старом Влаху, на Златибору, постоји презиме Бучевац, па претпостављам да сте пореклом одатле.

    Одговори
  • jankovicmladen96

    Nebojsa, ja znam moje pretke do 1600 i neke godine koji su takodje ziveli u Rajlovcu, cak imam inf. da su dosli 1500 i neke godine, moji znaju toliko predaka. Ali, voleo bih nesto vise znati to jest tacnije, tako da ova tvoja inf. je mozda za neke druge Jankovice. Ipak, hvala na trudu.

    Одговори
  • Mladen Jankovic

    Nebojsa hvala, ali ja imam inf, o mojim precima u Sarajevu negde od 1680 godine, pa me naravno zanima pre toga, ja znam da su sigurno vec 1680 godine bili u sarajevu, i sahranjivali se na Stupu, pa posle u Brijescu, a nemam sigurnu informaciju kad tacno, zasto, odakle su dosli i naravno kako su se prezivali, unapred hvala. i da vas pohvalim sajt vam je odlicna stvar.

    Одговори
  • Nebojsa

    Младене, не постоји податак од кад су у Сарајевском пољу? Постоји само инфо. да је 1866. године била та „унутрашња“ сеоба. 100 % је реч о Вашим Јанковићима.
    Постоји шанса да Ваши спадају у најстарије становништво тог краја, тј да су се давно иселили са простора Старог Влаха.
    Проблем је што је тај крај око Сарајева више пута опустео, услед ратова, болести, итд, а највећа сеоба у те крајеве десила се у 17. и 18. веку, када велики број Срба из Старе Херцеговине, лимске Долине и Колашина насељава Сарајевско поље и околна места.
    Још нешто, многи имају визију да су се комплетна племена сељакала се из места у место, што је погрешно јер ако је тако, онда се не може говорити о предању и свести о пореклу. Те сеобе су имале етапни карактер и нису одједном вршене.

    Одговори
  • Mladen Jankovic

    Ok, hvala ti, samo znam da su kucu napravili pre 1866. god. i tad mi je rodjen pradeda Lazar, i znam i da je njegov deda ziveo na istoj lokaciji. Ipak, hvala na trudu.

    Одговори
  • Radmila

    Hvala Šarko, na podacima za Tomić Tomu, on će se uključiti u rasprave na ovom sajtu, sada je, kaže slabo na kompjuteru.
    On je iz nekog sela kod Štrpca na KiM-u.
    Ja sam iz Novog Sada gde mi je rođen otac Tomić Lazar, a deda mi je rođen u Staparu kod Sombora, od oca Gavrila Tomića, stolara i majke Nemice, Veronike.Taj pradeda Gavrilo je rođen i817. samo ne znam gde. A, to me i zanima, odakle je on došao.
    U Staparu ima i sada Tomića i Cepančića, oni su staro kumstvo.
    O Cepančićima nigde nema pomena sem u Staparu. Ili su se drugačije zvali ili su izumrli.
    Neki Tomić Gaja je 1860. došao u Stapar iz Sent Ivan Prigrevice, to je sve što znam.
    Mislim da neću ništa više ni saznati…
    Pozdrav Šarku!

    Одговори
    • Sarko

      Radmila, rado bi ti pomogao, ali nemam nista od monografija za Vojvodinu, osim neke nepotpune podatke za Srem i juzni Banat.

      Odgovor za Tomu Tomica:

      Valjda znate da u Sirinicu ima jos sest porodica koja su po predanju iz Gusinja. Dakle niste jedina porodica iz tog kraja. Orlocevci u Vrbestici koji su doseljeni iz Gusinja, vele da su se zbog siptarskih zuluma iz Gusinja iselili u Bukos u Metohiji, da bi nakon izvesnog vremena jedan brat dosao u Vrbestici, a drugi ostao u Bukosu i primio islam. Pre velike seobe 1690. godine, Siptara skoro da i nije bilo na KIM, bilo ih samo u Metohiji u pogranicnom delu sa danasnjom Albanijom, oko Djakovice, Decana, Peci. Posle 1690 godine siptari prodiru i naseljavaju KIM, nesto malo kasnije naseljavaju i Toplicu, Jablanicu, Vranjsku Poljanicu/Pcinju pa se cak naseljavaju i u neka sela na Vlasini. A na zapadnu stranu naseljavaju se cak i do pesterskih sjenicka sela i tako pritiskaju starosedelacke srpske porodice iz Gusinjskog kraja na iseljavanje. Turci su bili nalagodavci, a Siptari izvrsitelji i njihovo privilegovano gradjanstvo. Vecina Siptara su jos u matici poprimali islam, malo broj njih se doseljavao i kao katolici, ali su ubrzo po doseljenju primili islam.

      Dr Atanasije Urosevic o dijalektu Vase porodice: U Susicu kako su doseljenici od Gusinja tu jos od kraja 18. veka, kod njih se juzni dijalekt i zadrzao dugo, sto je doslo do toga, sto u njihovom selu nije bilo doseljenika iz drugih krajeva, a sa jednim zatocenim srpskim rodom u ovome selu ovi Gusinjani nisu gotovo ni imali veze, jer je taj zatoceni starosedelacki srpski rod, nesto po njihovom doseljenju, presao u islam.

      O jeziku Sirinicana:

      Izmedju srpskog starinackog stanovnistva i izmedju doseljenickog nije bili neke velike razlike u jeziku. Kako su uz to svi bili iste veroispovesti pravoslavne, medju njima su nastajali tesnji dodiri i bracne veze a s tim, razume se, i izjednacavanje u jeziku, nosnji i obicajima.

      Interesantna je cinjenica da u Sirinickoj Zupi ima toliki broj doseljenika, i to ne samo iz obliznjih vec cak i iz dosta udaljenih krajeva. Doseljenicki rodovi u Sirinickoj Zupi prema broju domova, cine tri cetvrtine stanovnistva, a starosedelacke rodovi, cine svega jednu cetvrtinu stanovnistva.

      Sirinicka Zupa je na povoljnom polozaju. Gotovo je sa svih strana opkoljena planinama, ciji su nisi delovi nepogodni za nastanivanje, ona je oko sebe imala sirok pojas nenastanjenog zemljista, te je vazilo za zaklonjenu i dobru zasticenu oblast, time je ona donekle bila obezbedjena ne samo od arbanaskog prodiranja vec i od upada arbanaskih haramija, jer su sela sasvim pri dnu korutine, te su, zbog udaljenosti od periferije oblasti i zbog njihove zbijenosti i medjusobne blizine, prestavljale teskocu i opasnost za takve haramijske upade. Ona je dalje i pored neprestanog iseljavanja srpskih starinaca iz nje, usled pridolazenja doseljenika, uvek bila dobro naseljena, te je i sa te strane bila odbojna prema arbanaskom prodiranju. Sa zapadne strane ju je stitilo od arbanskog prodiranja i to, sto se naslanjala na srpsku oblast Sredsku, a preko nje i na Goru.

      Drugi povoljan uslov za privlacenje srpskih doseljenika bio je u tome, sto u ovoj planinskoj oblasti nije bilo ciflickog rezima, te, ukoliko je bilo kakvog danaka, taj se danak davao u stoci, a prihod od zemlje je uzivao samo obradjivac.

      Nesto vise o razlozima iseljavanja starosedelaca Sirinicana:

      Mala i planinska Sirinicka zupa, povoljna uglavnom za stocarsku i sumarsku privredu, ne pruza dovoljno izvora za opstanak veceg broja stanovnistva. A ona je vremenom, nesto prirastajem, nesto zbog one svoje vec iznete privlacnosti us svoga zaklonjenog polozaja i cinjenice da u njoj za turske vladavine nije bilo ciflickog rezima, privlacila doseljenike, te joj se stanovnistvo povecalo. Sa tako povecanom gustinom moralo se pristupiti i drugim granama privrede, narocito prosirenju zemljoradnje, tj, otvaranju novih oranica. Ali usled oskudice u pogodnom zemljistu za zemljoradnju, ljudi su se latili i drugih zanimanja. U odeljku o privredi videli smo da u ovoj oblasti pored stocarstva, sumarstva i zemljoradnje ima jos oko deset drugih grana orivrede, kojima se mnogi stanovnici bave kao dopunskom privredom.

      Pristupilo se cak i pecalbarstvu. Ali sve stanovnistvo nije bilo u mogucnosti da pristupi ovim dopunskim granama privrede, a neki i pored njih, nisu resavali pitanje svoga opstanka, te su za izlazak iz teskog zivota nalazili resenje u iseljavanju, cak i u oblasti sa ciflickim rezimom. Na vecim imanjim, iako tudjim, gospodarskim, mogli su, i kao cifcije, doci do vecih prihoda no na svojim malim ili, usled prirastaja, smanjenim imanjima.

      Bilo je i drugih uzroka za iseljavanje. Poznata verska netrpeljivost izmedju Arbanasa muslimana i Srba pravoslavnih za turske vladavine, a s tim u vezi i sukobi koji su dovodili i do krvi, uticala je takodje da se izvestan broj Srba seli iz ove oblasti.

      Одговори
  • marko kulišić

    Zdravo,
    imam jedno pitanje, zanima me loza Kulišića od početka i njenog nastanka ako je to moguće.. Moja neka neformalna saznanja su da smo iz Crne Gore u vreme seoba smo dosli na planinu Ozren, Bosna i Hercegovina, selo Šižje, Sprečanska dolina… Da li je moguce dobiti bilo kakvo saznanje ili gde da se obratim.. Hvala

    Одговори
  • Milena Zivanovic (rodj.Jalic)

    Molim vas, da li neko zna poreklo prezimena JALIC.Deda i otac su rodjeni u Kozici, Sanski Most. 1946 kolonizovani u Vojvodinu… Hvala

    Одговори
  • Knezevic Bosko

    Поштовани,
    занима ме порекло моје породице Кнежевић.Прадеда Евгеније Кнежевић је рођен 1901 године у селу Башаид,у Банату од оца Ивана и мајке Миланке.Причали су ми да су ми да је породица један период провела у Рашкој области а пре тога у ЦГ али мене занима мало прецизније где су били, колико, одакле су кренули… Слава нам је Ђурђевдан. Није пуно података али се надам да ће вама бити довољно да ми помогнете.
    Унапред хвала

    Одговори
  • Mile Santrac

    Za Vita Radovica.

    Gospodine Vito,sta bi sa komentarom,podacima,informacijama….o Prezimenu SANTRAČ.
    Nesto o njihovom stanistu,kretanju,samom prezimenu ….slava je Sv.Pantelija …9.avgust
    Ima jedna porodica i u Niksic,Santrac..
    Ajd ucinite mi i napisite sto znate,a rekoste da znate..
    Cujemo se kada dodjem u Zrenjanin,imam tamo stan,pa cu Vam onda dati informacije…tako bi.Dugo mi je to cekati gosp.Vito,nestrpljiv sam.Napisite ili na Poreklu ili na moj e-mail miso_santrac@yahoo.com

    S postovanjem
    Mile Santrac, Beograd

    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA MILA SANTRACA

    Nisam zaboravio na svoje obecanje.
    Jos se nalazim u Crnoj Gori, ali mislim za desetak dana dolazim u Zrenjanin, gdje mi se nalaze moje pisanije i sva literatura etnoloska, pa cu Vam tamo to sve spremiti.

    Veliki pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • Mile Santrac

    za Vita Radovica iz Ulcinja,

    . RADOVIC, su stara srpska porodica porijeklom iz Kuca, zbog ubistva i krvi dosli u Ridjane kod Niksica. Tu su pocinili nešto slično te su morali bjezati ponovo. Dosli u selo Bratac, gdje i danas žive. Žive u Nevesinju i rasijanju. Iz ove porodice potice vojvoda pop Petar Radovic (1832-1906). Jedan od lokalnih vodja u ustanku Nevesinjska puska 1875-1878 godine

    pozdrav
    Mile Santrac,Beograd

    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA MILA SANTRACA

    Hvala na ovom dopisu, ja ovaj podatak imam i jos opsirniji, a to sam sve uneo u drugi dio moje knjige, koja nosi naziv RADOVICI…

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Одговори
  • jelena cuturdic

    Moja porodica je Petrovic, slave Djurdjevdan, iz Bosne su, okolina Bihaca, selo Rajnovci. Pradeda mi se zvao Djuradj, deda Milan. Interesuje me da li postoji jos potomaka posto je pradeda imao jos dva brata. Ali me jos interesuje poreklo ranije, otkuda tu, posto prezime Petrovic vodi iz Crne Gore.

    Одговори
  • Nebojsa

    Јелена, ти Петровићи, који славе Ђурђевдан, сродни су Ољачама и Владушићима.
    У монографији “ Бихаћ “ нема података о Рајновцима, али у околним селима има Петровића Ђурђевштака.
    Ове породице су пореклом са Змијања, па су у Крајини класификовани као староседеоци.

    Једна грана Петровића је прешла и у Лику.

    Петровића је у околини Бихаћа било 8 кућа у 6 насеља.

    Што се тиче браће Вашег деде, најбоље је да се распитате код преостале родбине, или мештана Рајновца.

    Нисте пореклом из Црне Горе, а и заблуда је да презиме Петровић, или било које друго води порекло из Црне Горе (част изузецима).

    Црна Гора је дуго била пуст, ненасељен простор, који су населили Срби из Рашке и са Косова, али највише из Босне и Херцеговине. Уосталом већина црногорских племена је настала од „родоначелника“ који се у Црну Гору „склонио“ или са Косова, или из Босне.
    Чак је и становништво Старе Црне Горе пореклом углавном из Босне и Херцеговине.

    Презиме Петровић је српско презиме, не црногорско. ;)

    Одговори
  • jelena cuturdic

    Hvala puno, ovo mi je veoma korisno, dosad sam bila u zabludi.

    Одговори
  • jelena cuturdic

    Cuturdic prezime je veoma retko. To je, inace, prezime mog supruga. Oni su rodom iz Slavonije, ali on nema nikog bliznjeg roda pa ni ne zna poreklo njegove porodice. Otac mu nije ziv te stoga ne zna ni slavu koju slave.

    Одговори
  • Slavko Marjanović

    Poštovani,
    Moji su Marjanovići iz sela Požegrmac pokraj Priboja.Tu su se doselili 1928 godine iz sela Dobroselica sa Zlatibora. Zanima me,naravno ako imate bilo kakve informacije‚o poreklu Marjanovića dalje u prošost.
    Unapred zahvalan
    Slavko Marjanović

    Одговори
  • Slavko Marjanović

    Izvinjavam se što nisam napisao,slavimo Đurđevdan pošto vidim da je i to bitna informacija.

    Одговори
    • marko78

      Славко,
      недавно само дошао у посед књиге Милутина Марјановића „Бања на Лиму код Прибоја“ аутор је из Доброселице и у књизи је представио цело своје породично стабло Марјановића. Иначе ја лично познајем неке од чланова породице Марјановић из Доброселице који су вероватно твоји рођаци. Контактирај ме на мејл marko.manic78gmail.com за више података да ти дам.

      Одговори
  • mirkovic

    Postovani,

    poreklom sam iz okoline Olova, BIH. Voleo bi da znam poreklo MIRKOVICA. Ne znam nista o njihovom poreklu, a slava je Djurdjevdan. Unapred hvala

    Одговори
    • Nebojsa

      Мирковићи у Височком округу су пореклом из Херцеговине. Постоје две гране, једни славе Св. Јована и пореклом су из Бањана, а други су „старином“ из Херцеговине и славе Св. Аранђела.

      У Херцеговини Мирковићи славе Св. Јована и Ђурђевдан.

      Одговори
  • Zivko Ristic

    Živim u Skoplje, doseljeni smo iz Toplice pocetkom 20 ‘toga veka, slavimo Sv. Andriju Prvozvanog.
    Po predanju, Ristici su se u Toplice doselili iz Rvata kod Raske, u dolini Ibra. Od velikog je znacaja, pored ovog predanja, i krsna slava sv. Andrija Prvozvani. Ova slava je veoma retka i po pitanju porekla vrlo indikativna. Naime, u okolini Raske selo Kremici (oblast Ibar) zivi jedan veoma razgranat rod, koi slavi ovu krsnu slavu.( Rdomir M. Ilic, Ibar, Naselja srpskih zemalja. Radoslav D. Pavlovic, Stanovnistvo i naselja opstine Raska.)
    Tražeci po arhivima dosao sam do podatka da se Todor Ristic iz Rvata ( moj praded), 1865. godine u Pavlickoj crkvi ozenio sa Mladenom Pokimicom iz Vareva, kcerke Prokopijа Pokimice. Kum na vencanju je bio Milan Knezevic iz Kremica. (Arhiv u Kraljevu, crkvena knjiga vencanih). Ime oca Todora nije navedeno pored oca Mladeninog sto stavlja u sumlju Rvate. Zasto Todor nije naveo ime oca nisam otkrio. Medjutim Todora Ristica nema u popisnim knigama od 1863. godine u Rvatima.To me navodi da razmislim da je on iz susednog Kremica. No, za to nemam podataka.
    Ako neko ima podatke za selo Kremice kod Raske iz perioda oko 1850-1860 godine da mi se javi. Zahvalan, Živko Ristić, sa pozdravom

    Одговори
  • Milos Markovic

    Postovani,
    Moji su poreklom iz Ratara kod Smederevske Palanke. Interesuju me podaci koji mi trebaju za rodoslov iz istorije za gimn. Moji su se doselili iz Selista kraj Ratara krajem 18. veka. Pre toga ne znam odakle su dosli, ne znam njihove godine rodjenja. Slavim Sv.Jovana.

    Одговори
  • Milos Markovic

    Unapred hvala.S Postovanjem

    Одговори
  • Sofija Govorčin

    Poštovani,
    Skoro sam pretraživala istoriju sela iz kog je moj otac i naišla sam na neke zanimljive činjenice, pa sam rešila da potražim neke informacije o našem poreklu.
    Moje prezime je Govorčin, poreklom smo iz sela Kulpin (Bački Petrovac, Novi Sad), slavimo Svetog Nikolu. Znam da smo porelkom iz Hercegovine; na Vikipediji sam pronašla podatak da se sredinom 1700 godine u Kulpin doselilo 200 porodica iz Hercegovine. Međutim, u Kulpinu ima još nekoliko porodica sa istim prezimenom, ali nismo u srodstvu, i oni slave drugu slavu.
    Takođe sam na internetu pronašla da ovo prezime ima i u Hrvatskoj, ali su oni katolici.
    Volela bih da saznam više o poreklu moje porodice.
    Unapred hvala.

    Одговори
  • Jelena

    Postovani,
    pisem Vam u nadi da cu uspeti da saznam nesto vise o poreklu moje porodice. U pitanju je porodica Košanin. Mi smo iz sela Tadenje kod Ušća, a Košana ima i u Ušću, Baljevcu i u okolini Kraljeva. Naša krsna slava je Sveta Petka. Neke priče govore da smo poreklom iz Crne Gore, a druge da smo sa Metohije. Molim vas, ako imate nekih informacija o tome da mi pomognete da saznam nešto više.
    Veliki pozdrav.

    Одговори
    • Nebojsa

      Из књиге „Ко су Шумадинци“ :

      “ Mihailo Dragić je pravilno pretpostavio da su doseljenici od Peći išli preko Kolašina, a odavde u novopazarsku i sjeničku oblast, o čemu je zapisao: „Interesantan je put jedne od vrlo razgranatih porodica u Gruži, koja vodi poreklo od Peći, a koja se preko Kolašina rasturila na razne strane. To je familija Košana. Izgleda da je ovo bilo jako bratstvo, koje se rasturilo iz sela Koša kod Peći, i to su najpre prešli u Kolašin, odakle su se tek počeli rasturati na razne strane. Jedni su se razišli po sjeničkim selima, odakle su dalje prešli u Srbiju, drugi su se zadržali u Kolašinu, gde ih još ima. Ovi kolašinski Košani nisu u isto vreme doseljeni u Gružu, ali su do Karađorđa već svi došli.“ Pripadnike bratstva Košana Dragić je našao u nekim selima Ibra, zatim u Matarugama i Zamčanju u Donjem Ibru, kao i u moravičkom selu Čečini, gde je cela mala Košana. No, Košani su najbrojniji u Gruži, gde ih je u vreme Dragićevih ispitivanja (1921. godine) bilo 174 kuće – u Bečevici (22), Glediću (32), Zakuti (37), Kniću (24), Leskovcu (8), Lipnici (36) i Ljubiću (15). “

      “ Košani su Zarići u Kniću, koji su od starine jedna familija sa Mijatovićima, Milutinovićima i Đokićima (Maksimovićima) u istom mestu. Ovom bratstvu pripadaju Jekići i Stepanovići u Leskovcu, čiji se predak Jovan Košanin ovde doselio, dobivši nadimak po selu iz koga je došao. Zajedničko prezime Košani imaju Nedeljkovići, Lazovići, Todorovići i Markovići u Lipnici, čiji su se preci Nedeljko i Todor doselili iz Koša, koji je tada bio „u Turskoj“, kao i Jovaši (Bojovići, Jeremići i Vasiljevići) u istom mestu. U Ljubiću su Košani Zornići, potomci četvorice braće (Radivoja, Maksima, Mirčete i Milića), doseljene iz Goševa kod Sjenice. Zornići znaju da su im srodnici Košani u Lipnici i Zakuti.

      Da su Košani bratstvo vidi se i po krsnom imenu, jer sve košanske porodice u Bečevici, Glediću, Zakuti, Kniću, Leskovcu, Lipnici i Ljubiću, kao i njihove raseljene porodice, slave Svetu Petku (27. oktobra), a preslavljaju Petku Trnovsku (8. avgusta).

      Daljim istraživanjima se mogu dobiti i podaci o nekim košanskim porodicama koje su ostale u okolini Sjenice. Košansko prezime Zornić, koje nalazimo u Ljubiću, spada u ređa prezimena. Ovo prezime nalazimo danas u selu Ponorcu kod Sjenice, gde ima jak rod Zornića, a u okviru njega ugledni rod Lemića, nazvan po majci Lemi. No, ovi su Zornići, kao i Lemići, muslimani. Znaju kad su primili islam, ali ne znaju koja im je bila krsna slava, što samo pokazuje da su delili sudbinu srpskog stanovništva koje je ostalo u ovom kraju, izloženo turčenju u više navrata.

      Što se, pak, tiče sela Koša, matice bratstva Košana, ovo selo u opštini Istok po popisu 1991. godine ima 426 žitelja (423 Srbina i dva Jugoslovena), od kojih su 425 pravoslavne vere. Etnolog Milisav Lutovac je u Ibarskom Kolašinu našao jako bratstvo Košana koji tvrde da su poreklom iz mesta Kos u Prekobrđu u Morači, odakle su se pre tri stoleća iselili, a što potvrđuju nazivi Koško groblje i Koška planina, očuvani tamo do danas. Košana u Ibarskom Kolašinu ima u selima Gazivode (4 kuće), Banja (2), Tušiće (6, gde se prezivaju Aleksići i Dimitrijevići), Vukosavljeviće (8, Vukomanovići i Milovići), Vitkojeviće (4, Janićijevići i Milenkovići) i Tabalije (9, Dobrosavljevići i Lukovići), zatim u Velikoj Šotri u Toplici (4), Vračevu u Donjem Ibru (1) i dr. Osim bratstveničkog imena, i ovi Košani su očuvali i zajedničku slavu, Sv. Petku. “

      У Темнићу постоји породица Кошанац, која је пореклом из Кошана на Косову, такође славе Петковицу.

      Одговори
  • DraganNCosic

    Поштовани,

    Истраживањем порекла своје породице ( Ћосић, слава Свети Аврамије Затворник )бавим се већ више од годину дана ( сада ми је истраживање постало свакодневница, те проучавам Начелство окружја шабачког ). На основу података из Архива Србије ( тефтера и осталих докумената ),постојећих књига крштења и венчања из храма Св. апостола Петра и Павла из Глоговца, надгробних споменика у селу Баново Поље( на жалост већи део истих је или скоро испод земље или се једва може прочитати име ), старог кумства и сећања рођака покушавам да створим слику својих предака. Подаци и казивања говоре да се фамилија Ћосић доселила у подручје кнежине мачванске крајем осамнаестог века. Имајући у виду да је због ратова, непогода, немарности и небриге уништено доста архивске грађе, верујем да сам ускраћен за кључне податке доласка и обитавања фамилије. Хвала вам на времену и јавите се!

    Одговори
    • млађо

      Здраво Драгане,
      драго ми је када видим да још неко истражује породично поријекло, а да при томе има за своју крсну славу Аврамијевдан, као и моја породица.
      Аврамијевдан је слава везана за Сребреничко-Власенички протопрезвитерат, област звана Осат, одатле су се породице које славе ову ријетку и специфичну крсну славу селиле, првенствену у Западну Србију и у остале области низ Дрину.
      Аврамијевдан је слава везана за двије одвојене групе породица, једни су из околине Ливна, а други из околине Невесиња.

      Да не дужим причу, можеш ми послати један мејл на: mladjo@ticino.com

      Поздрав.

      Одговори
  • Nebojsa

    Ћосићи са славом Св. Аврамије забележени су у Бановом Пољу.
    У Баново Поље су дошли у 18. веку из Босне. Било их је преко 40 кућа.

    У Црној Бари постоји породица Ћосић, која је пореклом од ових Ћосића из Бановог Поља.
    Забележено је да се 1931. година Живојин Ћосић доселио из Бановог Поља.

    У Дубљу такође живи један огранак овог рода. И тамо су Ћосићи дошли из Босне у 18. веку, славе Аврамија и има их 13 кућа. Пенићи (13 кућа, Аврамије) из овог места су исти род са Ћосићима.

    У Липолисту има Ћосића (Св. Аврамије). Доселио се Филип Ћосић, из Дубља. Ова сеоба је такође новијег датума (20. век).

    У Петловачи постоји једна кућа Ћосића (Св. Аврамије). Из Бановог Поља су пореклом, предак им је дошао на мираз.

    У Узвећу, Ћосићи 1 кућа, Св. Аврамије, доселио из Ђурађ Ћосић из Дубља 1875. године.

    Није прецизирано из ког дела Босне су пореклом, мада, вероватно је реч о Семберији, или источној Босни, стога тамо треба наставити са истраживањем даљих корена.

    Одговори
  • Mira

    Poštovanje,
    Nakon velike radosti kad sam otkrila vaš portal usledilo je malo razočaranje jer ni posle gotovo mesec dana nisam dobila baš nikakav odgovor. Ili bar uputstvo kako da tragam dalje. Nadam se da ćete mi bar ovog puta uputiti reč-dve. Hvala unapred.
    Osnove koje imam su:
    1. Čukundeda: Miloš Radišić (rodjen 1844.) ziveo na teritoriji oko Srbobrana (tad se zvao Sentomaš)-kod Novog Sada, sa suprugom Jelenom (rodjena Rocanov), imali ćerku Ljubicu (udata Kuzmanović). Rodjak Miloša Radišića zvao se Marko Radišić dobio je plemstvo 1751.g. kao graničarski oficir (poručnik).

    2. Otac drugog čukundede zvao se Jevrem Kuzmanović ziveo oko Novog Sada (Čenej?)
    njegov sin (moj čukundeda) zvao se Pavle Kuzmanović i zena Draga rodj.Terzić imali decu: Ilija, Mojsilo, Lenka ..Slavili Sv. Nikolu.

    3. Paja Čelić ziveo u selu Vilovo (kod Novog Sada) i supruga Živka imali decu: Djoku čija su deca: Djoka (rodj. 1904. u Vilovu), Živka rodj. 1897. u Vilovu, Slavko (1907), Jela, Obrad (1912) koji je poginuo u raciji II svet.rata. Slava im je Sv.Nikola.

    Volela bih da znam dalje pretke a posebno iz kojih su krajeva došli u Austrougarsku. Hvala unapred.

    Одговори
  • Jovan Čudanov

    Zovem se Jovan Čudanov poreklom sam iz Kikinde. Istražujem poreklo familije Čudanov (Čudan. Molim sve koji se ovako prezivaju ili nešto znaju o ovoj temi da mi se jave.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    За Јована ЧУДАНОВА:
    http://www.poreklo.rs/2012/07/29/poreklo-prezimena-kikinda-gornji-banat/
    Чуданови се помињу у тзв. Чанадској четврти у Кикинди.

    Одговори
  • nikola gajic

    za vitomira radovica.vitomire ima radovica u bratuncu republika srpska slave djurdjevdan

    Одговори
  • nikola gajic

    postovanje,zamolio bih ako nesto znate o GAJICIMA iz opravdica bratunac republika srpska.slavimo sv NIKOLU.sto znam za najstarijeg zvao se JOVAN rodjen 1858,pradeda se zvo RADO pominju se jos PAJO,DAMJAN…moguce da smo se nekad prezivali BABIC posto imamo imanje koje se zove babica ograda a nema drugi babica u okolini.takodje imamo imanje koje se zove gajicko brdo.unapred zahvalan

    Одговори
  • M_A_R_E_

    Pozdrav….interesuje me poreklo prezimena Pavlovski
    ja sam Marko Pavlovski,otac Zlatko Pavlovski a deda Anton Pavlovski…svi smo iz Panceva….i to je sve sto znam…. interesuje me poreklo prezimena i sve ostalo sto mi mozete reci…hvala u napred

    Одговори
  • Dragan

    Pozdrav. prvi put se javljam sa molbom da mi neko ako zna prosiri saznanja o mom porodicnom stablu.Moj pradeda Milos Mladenovic(pretpostavljam da mu je otac Mladen),imao je brata Jovana i jos jednog brata i sestru(ne znam imena)i petoricu sinova:Petar,Najden(poginuli 1914-18),Glisa(zarobljen 1915 i odveden u Austriju gde je i ostao),Velin(zena Stanojka i 5 kceri:Dobrunka,Milevka,Darinka,Ljubica i Verka) i Bozil,moj deda,koji je imao zenu Stoimenku-Cimu(rodj.Dimitrijevic)i decu:Dragoljub,Gradimir,Dobrica,Borivoje i Bogoljub,moj otac.Slava nam je Arandjelovdan,a poreklo iz Novog Sela kod Grdelice gde su moje zvali jos i Sekobarac.Hvala u napred

    Одговори
  • Ђорђевић Славољуб

    Молим за информацију о пореклу фамилије Ђорђевић из села Грбавче, оппштина Срвљиг. Крсна слава је Свети Никола

    Одговори
  • Небојша

    За Милана Гвозденовића :

    У Мрљаку (Прокупље), Гвозденовићи су пореклом Катуњани из Црне Горе. Тачније пореклом су из племена Ћеклића (Катунска Нахија).
    Дуго су живели у селу Штави, код Сјенице. У Мрљак су се доселили 1885. године.

    Одговори
  • beba

    Nebojsa,Sarko,sto bi rekli ni pisma ni slike!Da li odgovarate svima?Vidim da moje pitanje vise nije prisutno,pa ne znam sta se desava?Srdacan pozdrav

    Одговори
  • Небојша

    Бебо, одговор Вас чека већ два дана на „Истражимо корене заједно“. Погледајте мало боље!!!

    Одговори
  • Душан Мирјанић

    zna li neko nesto o mirjanicima iz okoline valjeva?

    Одговори
  • Александар Маринковић

    За ДУШАНА МИРЈАНИЦА или МИРЈАНИЋА:
    Околина Ваљева је широк појам, обухваћен у више прилично “дебелих“ књига, па би било лепо од вас да мало помогнете тако што ћете макар навести село и крсну славу. Хвала.

    Одговори
  • Milijašević

    Poštovani, istrazujem porijeklo porodice vec godinama i dosao sam do zida i ne mogu dalje. Porodicno prezime Milijašević je rijetko prezime i nalazi se na samo nekoliko mjesta u bivšoj Jugoslaviji i svi su iskljucivo pravoslavni Srbi.
    Moja porodica zivi u Prnjavoru, BiH, slavimo Svetog Nikolu, dok u Srbcu slave Svetog Jovana. Milijasevice sam nasao i u Svračkovom selu kod Udbine,koji su opet od Knina(Djurdjevdan) ali nazalost nakon poslednjeg rata njih vise nema tamo.
    U Srbiji postoje u Kusatku, Loznici, Palanci, te nekim vojvodjanskim mjestima ali to su doseljenici, uglavnom iz Hrvatske i sredisnje Srbije.
    U Prnjavor i Srbac na sjeveru Bosne smo doselili niko ne zna odakle, iako imam podatke od doseljavanja na ovo podrucje sa svim imenima ostaje enigma odakle smo stigli. Predanje u mojoj porodici navodi Liku i Kordun, ali to uzimamo sa rezervom.
    Ako bilo sta mozete doznato o porijeklu porodicnog prezimena bio bih vam veoma zahvalan.

    Одговори
  • Aleksandar

    Mozete li da mi kazete nesto o prezimenu Karadzin,iz Kikinde,slava je Sveta Petka.

    Одговори
  • aleksandar

    Poštovani!
    Zanimaju me Kusići iz Srpca (Srbac, do 1931 zvao se Bosanski Svinjar), Republika Srpska. Krsna slava Sv.Vasilije Veliki 14. januar. Poznato mi je da postoje i Kusići u Prnjavoru, ali slave Đurđevdan. Ako bih mogao dobiti bilo kakve informacije, bio bih Vam zahvalan. (Takođe mi je poznato da smo se doselili iz mjesta Dolina (i danas nosi isto ime), današnja opština Bosanska Gradiška.)

    Одговори
    • aleksandar

      Poštovani!
      Zanimaju me Kusići iz Srpca (Srbac, do 1931 zvao se Bosanski Svinjar), Republika Srpska. Krsna slava Sv.Vasilije Veliki 14. januar. Poznato mi je da postoje i Kusići u Prnjavoru, ali slave Đurđevdan. Ako bih mogao dobiti bilo kakve informacije, bio bih Vam zahvalan. (Takođe mi je poznato da smo se doselili iz mjesta Dolina (i danas nosi isto ime), današnja opština Bosanska Gradiška.).

      Одговори
  • Mile Santrac

    Za Vita Radovica,

    Obecaste gosp Vito,a ja Vas drzim za rec.
    Sve o porodici SANTRAČ,od stanista,mesta,kretanja,prezimena,slave …..
    kao i o porodici Santrač iz Nikšića.

    Bio bih Vam zahvalan.

    S postovanjem
    Mile Santrač,Beograd
    e-mail : misosantrac@yahoo.com

    Одговори
  • Tamara Andric

    Postovani, zanima me poreklo porodice Andric. Sa istrazivanjem sam stigla do svog pradede Save Andrica iz Prokuplja (1951.se preselio u Kikindu),slavimo Mitrovdan i zanima me da li neko zna nesto o Andricima iz Prokuplja?

    Одговори
  • Витомир Радовић

    За МИЛА САНТРАЧА

    Миле прошле недјеље сам дошао у Србију у Зрењанин, тако да ћемо сада имати више прилика и могућности да измјенимо мишљења и податке о ономе што ја знам о САНТРАЧИМА.

    Велики поздрав од Вита Радовића из Зрењанина

    Одговори
  • Mile Santrac

    za Vita Radovica,Zrenjanin

    Pa dobro dosao Vito u tu nasu ravnicu,a i drago mi je da postoji Vasa, koliko-toliko,zelja da mi pomognete u istrzivanju porodice SANTRAČ,ocekujem da mi sve sto znate i sve sto posedujete u vasoj arhivi napisete-dostavite preko E-maila: misosantrac@yahoo.com.Bio bi Vam neizmerno zahvalan.
    Znam da je to mukotrpan posao,jer i sam istrazujem nakoliko godina.Teska je to rabota.
    Verujte mi,to nije o glavu,pa nesto na brzinu,ima vremena ,duga je zima….
    Obecali ste.
    Ocekujem vasu E-postu.

    S postovanjem

    Mile Santrac,Beograd

    Одговори
  • Jugo Drobnjak

    Puno pozdrava za sve na sajtu i zelio bih da postavim jedno pitanje.Da li neko zna nesto o Drobnjacima u okolini Cacka koji slave Sv. Nikolu od predaka Djoka i Petra koji su doselili iz okoline Mojkovca-Crna Gora?

    Hvala

    Одговори
  • Marko Petrovic

    Zanima me poreklo porodice Petrovic iz Vrnjacke Banje,nastanjeni na podrucju oko izvora sneznik…

    Одговори
  • Marko Petrovic

    Krsna slava nam je Djurdjic…

    Одговори
  • Dragan Sarapa

    Prezivam se Sarapa moja porodica takođe dolazi iz Banije tačnije iz Gline no mi ne slavimo Svetog Nikolu nego Svetog Jovana krstitelja. Мožete li mi objasnit kako je od Svetog Nikole došlo do Svetog Jovana?
    S poštovanjem zahvaljujem unapred Dragan Sarapa

    Одговори
  • Ђорђевић Славољуб

    Moрам поново да замолим за мaкар неку информацију или траг за порекло фамилије Ђорђевић, село Грбавче, општина Сврљиг. Крсна слава је свети Никола.

    Одговори
  • Nemanja

    Postovanje, zeleo bih da saznam poreklo svog prezimena Radosavljevic. Deda je rodjen na Kosovu i Metohiji, neko selu u blizini opstine Klina. Slavimo Djurdjic. Ako bi mogli da mi odgovorite bio bi zahvalan. Pozdrav.

    Одговори
  • Небојша

    У близини Клине има Радосављевића, пореклом су из Куча. Ту су дошли пре 500 година. Славе Ђурђевдан. Покушајте да сазнате тачно име села, не би ли открили о којим је Радосављевићима реч.

    Одговори
  • Radmila Vuckovic

    Moja majka rodj. Ljubica Markovic je rodjena u Slatinskom Drenovcu 1901 i kao dete otisla je u
    obliznji Vocin posle smrti svoje majke. Posto su se tu vodile borbe u toku ratova izgleda da su
    arhive Srba unistene. Nikako nisam u stanju da pronadjem devojacko ime njene majke.
    U stvari znam da je Katarina ali neznam prezime. Udata je bila za Jocu Markovica moga dedu.
    Negde mozda da postoji (?) neki dokument iz toga vremena. Isto tako, negde mora da postoji porodicna veza kroz poreklo prezimena u Slatinskom Drenovcu na pocetku XX veka.
    Mislim da je to nemoguca misija. Posto je majka poginula u ratu nije bilo prilike da saznam vise . Sada bih zelela da popunim tu prazninu u svome rodoslovu. Sada samo nagadjam.

    Одговори
  • Andrej Gogic

    ako neko ima ili da mi pomogne o rodoslovu Gogica?

    Одговори
  • knezevic milovan

    Mene interesuje da li neko zna nesto vise o Knezevicima, pleme Drobnjaci kod Savnika, koji su se 1912 doselili u okolinu Leskovca, tacnije u Panjevac, sada Nova Topola.

    Одговори
  • knezevic milovan

    Ili ako neko moze da mi da bilo kakvu informaciju o postojanju Knezevica, pleme Drobnjaci, slava Djurdjevdan.

    Одговори
  • Небојша

    Постоје две гране Кнежевића у Дробњацима, које славе Ђурђевдан, а нису у међусобном сродству.

    Једни Кнежевићи (у Милошевићима) су огранак добњачких Милошевића. Славе Ђурђевдан, а преслављају Усековање Св. Јована. Највише су се исељавали у Никшић

    Друга грана Кнежевића (у Раданцима, Студенцима, Чолановом Долу и Затарју), потиче од кнеза Мира. Миро је наследио кнештво од колашинског кнеза Грује, чију је кћер јединицу узео за жену.
    Ово братство Кнежевића давало је кроз векове угледне и паметне људе, који су се истицали и јунаштвом.

    Ови Кнежевићи су се иначе исељавали и у јужну Србију (Гајтан), па стога претпостављам да је реч о овој грани.

    Има их пуно и у околини Пљеваља.

    Одговори
  • Snezana

    molim vas,
    treba mi poreklo prezimena atanasovski…hitno je ko zna neka mi se javi molim vas….imam e-mail adresu: atanasovskisnezana00@hotmail.rs

    hvala unapred:)))

    Одговори
  • Небојша

    У Македонији је веома често ово презиме. Навешћу неке, мени познате податке:

    Писац Вељан Атанасовски је пореклом из Тетова.

    У околини Куманова је забалежена породица Атанасовски такође.

    Даље, у околини Скопља постоји пуно породица са овим презименом. Иначе, у Македонији је веома честа и слава Св. Атанасије.

    У Тетову је и црква Св. Атанаса.

    У селу Црквине (у сливу Бабуне), постоји цинцарски род – Атанасови -, који се 1954. године иселио у Овчепољско село Сарчиово.

    У Бусилци (Скопље) постоји такође презиме Атанасовски. Они су у тој области староседеоци и славе Св. Николу.

    У Оморанима (Скопље) постоји род – Атанасови -. Има их у 7 кућа и славе Св. Николу такође.
    Оснивач рода доселио се пре 160 година као домазет из неког места „во Србија“. Знају следећу генеалогију: Стеван (жив, 70 година) – Јован – Андон – Кошта – Атанаско, оснивач рода који се доселио.

    Извор: Јован Ф. Трифуноски, Скопје, 1969. године

    Као што видимо, даље порекло презимена Атанасовски води са севера Македоније (Скопље, Тетово, Куманово).

    Они који носе презиме Атанасовски највероватније су цинцарског порекла (или су бар под сумњом).

    Тоше Проески је цинцарског порекла такође.

    У делу Јована Ф. Трифуноског, Кривопаланачка област из 1976. године помиње се презиме Атанасовски у више наврата.

    Напомена: Атанасови (потомци) и Атанасовски има исто значење.

    Као исељеници из села Љубинце помињу се Атанасови (4 куће), који сада живе у Умином Долу код Куманова.

    Атанасови (2 куће) живе и у Биљановцу, код Куманова

    Село Станча – Атанасови (1 кућа) иселили су се у село Малино на Овчем Пољу

    У Крилатици су забележени Атанасковци (4 куће), они су ту староседеоци.

    У селу Малино (Овче Поље) живе Атанасови, који су пореклом из села Станча, код Криве Паланке. Има их 1 кућа и славе Св. Аранђела.

    У селу Трстеник (Овче Поље) забелезено је како су Турци неког Дима Атанасова приликом пљачке стоке, скинули голог и пустили да се тако врати у село. Иначе, чести су били турски зулуми у овом крају.

    У Делисинцима, Атанасови (1 кућа) су досли из Кочанске котлине, тачније из Јаћимова.

    Село Амзибегово – Атанасови (2 куће. Св. Никола), досељени из кратовског села Маричина.

    У истом селу постоји и цинцарски род Атанасова (2 куће), доселили су се 1955. године из суседног Кадрифакова.

    Ђузумелци – Атанасови (1 кућа, Св. Никола), дошли 1947. године из Горобинаца. Земљу су добили. Даље порекло им је из Криве Паланке.

    У селу Кнежје такође има Атанасова (3 куће, Св. Никола).

    Једни Атанасови се после 2. светског рата иселили у Скопље.

    Село Мечкујевци – Атанасови (Цинцари), досељени 1954. године из Софулара код Штипа.

    Ови Цинцари међу собом говоре влашки. Македонци њих чешће зову именом Власи, а ређе именом Цинцари.

    У Врсакову има такође Атанасова Цинцара, славе Митровдан, дошли 1955. из Кадрифакова. (Имали 100 оваца)

    Сарчиово – Атанасови досељени 1954. године из Црквина, има их 1 кућа.

    Као што видимо, ово се не коси са оним сто сам пронашао о Атанасовима / Атанасовскима у околини Скопља.

    Њихово порекло је свакако из североисточне Македоније (Крива Паланка, Куманово, итд)

    Вероватно су у питању две гране Атанасова / Атанасовских:

    1. Једни су по свему судећи Цинцари, не славе славу и баве се углавном сточарством

    2. Други славе Св. Аранђела и Св. Николу и пореклом су из околине Криве Паланке

    Уколико славите славу, свакако да се Ваше порекло може повезати са овом другом граном.

    Одговори
  • dusan

    Molim vas, otkrite mi poreklo prezimena Tenjovic. Prezime je retko i neuobicajeno. Tenjovica ima u Crnoj Gori, na Goliji i toplickom kraju. Svi slave sv. Jovana. Interesuje me koji je kraj od ovih srpskih regiona izvorna postojbina familije Tenjovic. Unapred zahvaljujem

    Одговори
  • Milan Markovic

    Pozdrav sestrama i braci koji se interesuju za svoje poreklo

    Lepo je videti kako se Srbi interesuju za svoje korene.Na žalost mnogi ovde barataju podatcima 150 – 200 godina unazad, sto je nedovoljno i daje nepotpunu sliku porekla stanovnišva Srbije.Istorija SRPSKOG STANOVNIŠTVA JE MNOGO, MNOGO DUŽA. Ako neko kaže vi ste poreklom iz Hercegovine, Crne Gore, Kosova….. odmah se zapitajte odakle preci tamo, sa kog prostora su došli tamo i zbog čega….
    Srbiju su od njenog nastanka potresali MNOGI ratovi sa sa raznim osvajacima. Porodice da bi sačuvale svoje potomstvo što zbog ratova što zbog uslova života bile su mnoge migracije, seobe spontane i organizovane tako da poreklo stanovništva nije moguće staviti u 150 – 200 godina unazad.
    Čisto sumnjam da se može doći do podataka kako se kretala neka familija po dolasku na Balkan.Stanovništvo je bilo nepismeno tako da nepostoji bilo kakav trag seljenja sa jednog mesta na drugo.
    Jedno pitanje koje bih postavio svima vama je ŠTA SE DESILO SA STANOVNIŠTVO SRBIJE posle Kosovskog boja 1389 godine i kasnije po dolasku Turaka? Seobe, seobe u bezbednija područja što spontane što organizovane mnogih Srba ili sve što je moglo bežati……kasnije povratak potomaka tih predaka….TU VAM LEŽE MNOGI ODGOVORI O SVEMU ŠTO ŽELITE ZNATI O SVOM POREKLU.

    Одговори
  • Boban

    Поштовани
    По причама предака смо били део братства Радовића и пре неких 200 година смо се преселили из Колашина у околину Пљеваља.На који начин је промењено презиме и зашто не знам.Славимо Св.Арханђела Михаила,већина фамилије живи у околини Пљеваља(сл.Црљенице).Презиме Чамџић је присутно и у Босни и Херцеговини,Хрватској и Србији.Молим Вас ако имате информације у вези са мојим братством у времену пре досељења у Пљевља да ми их проследите(период од досељења у Пљевља па касније ми је добро познат).
    Унапред хвала Бобан Чамџић

    Одговори
  • Небојша

    У Ровцима (племе), који су у непосредној близини Колашина, помињу се Радовићи који славе Св. Аранђела. Они су у тај крај стигли преко Мораче, а даљим пореклом су са Чева, из Озринића. Слава Св. Аранђел такође упућује на Чевљане.

    Познато ми је да у Босни има доста муслимана Чамџића.

    Можда Вито Радовић може да помогне, пошто се бави истраживањем порекла свих Радовића.

    Одговори
  • Ivana Markovic

    Postovanje, zelela bih da saznam nesto vise o prezimenu Markovic. Pradeda mi se zvao Milutin imao je troje dece Milicu, Rajnu i mog dedu Gvozdena ( koji je bio zandar `41). Deda Gvozden ima sinove Zivka i mog oca Dragoljuba , svi su ziveli u selu Bor kod Topole. Slavimo slavu Sveti Luka. Ako znate nesto vise volela bih da mi javite, unapred hvala!

    Одговори
  • Небојша

    У крагујевачком округу, у селу Дулене постоји породица Марковић (Св. Лука), преслава Св. Марко. Има их 9 кућа, а пореклом су из Топлице…

    Не знам колико ови Марковићи имају везе са Марковићима из Тополе. Надам се да ћемо пронаћи у међувремену.

    Одговори
  • ВИТОМИР РАДОВИЋ

    За НЕБОЈШУ

    Небојша, хвала ти на позитивној прозивци у вези ЧАМЏИЋА.
    Бобану ћу одговорити, јер је он из мога краја околина Пљеваља.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • ВИТОМИР РАДОВИЋ

    ЗА БОБАНА

    Чамџића има двије врсте.
    Старији су они у Црљеницама(Слатина), док су они код Добре Воде на Чемерну млађи.
    Сви су они поријеклом од РАДОВИЋА са Крњаче.
    Сви славе Аранђеловдан.
    Род су им Чактари, Јестровићи и Голубовићи са Крњаче или Ограда.
    Неки је Радовић правио прозоре, био мајстор за прозоре, (на турском-џан), па их по томе прозваше Чамџићи.
    Памте имена предака од Трифуна(1815).
    Трифунов син је Јевто,
    Јевтови су:Обрад, Лазар и Илија.
    Сва три брата су учествовала у Првом свјетском рату у црногорској војсци.
    Чамџићима су аге били Катане.

    За сада Бобане толико.
    Ако те још нешто интересује слободно питај.

    Мој мејл vilaradovic@ptt.rs

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • стојан

    Поштовани! Моји преци су поријеклом из неких дијелова данашње Херцеговине, како ми је причао покојни отац, а није познато прецизније из ког мјеста.Углавном су дошли за вријеме владавине Турака у 18 вијеку у Завидовиће Б и Х.Пошто се ваљда најстарији досељеник звао Крсто .Предпоставља се да се по његовом имену и презивамо Крстић.Славимо св.Архангела Михаила.Желио бих да сазнам дубље коријене својих предака,па Вас молим ако нешто зазнате ,да ми помогнете хвала унапред и с поштовањем.

    Одговори
  • Бобан

    • Хвала г.Витомире на одговорима које сте ми проследили.
    Пошто већ дуже време размишљам о писању родослова својих Чамџића замолио бих Вас да ми,ако сте у могућности,одговорите на још нека питања.Ја Вам се унапред захваљујем и не желим да Вас претерано обавезујем,али јако ми је важно да добијем проверене и тачне информације.Ви знате колико је истинита информација важна за писање књиге.
    Да ли је тачно да су моји Радовићи пре него што су дошли у околину Пљеваља били део племена Ровци?
    Да ли су даљим пореклом Озринићи и да ли су у области око Колашина дошли са Чева?
    Да ли су моји Радовићи насељавали области у непосредној близини манастира Мораче?
    Реците ми пошто Радовићи са Крњаче славе Ђурђевдан(колико је мени познато),а Чактари,Голубовићи,Јестровићи и Чамџићи Аранђеловдан да ли то значи да смо ми Чамџићи променили славу ?
    Да ли је Трифун презимена Радовић или Чамџић,да ли можда знате од ког претка смо променили презиме?
    Поменути Трифун је мој наврнђед.Чамџића у Чемерну(Добре Воде)више нема колико ја знам пошто је Обрад рођени брат мог прађеда Илије имао женску децу ,а исти Обрад је остао у Чемерну док су с Илија и Лазар пошли са Чемерна ка Црљеницама где и данас живе њихови потомци.У 19.веку су моји преци често мењали становање па су тако дошли у Црљенице и касније напустили Црљенице и пошли ка Чемерну да би се део њих опет са Чемерна вратио касније у Црљенице(приче старијих).Ову информацију сам Вам проследио због веродостојности,а прилично сам убеђен да је тачна.Све остале Ваше информације су на месту и потврдиле су моја претходна сазнања.
    Ја ћу вероватно имати питања и убудуће,не могу тренутно свих питања да се сетим ,јако сам срећан што сам успео да пронађем некога ко може да ми одговори на питања и заиста Вам неизмерно унапред захваљујем.
    Ако имате сугестије,савете,предлоге за писање књиге молим Вас пошаљите ми.
    Поздрав од Бобана Чамџића

    Одговори
  • Витомир Радовић

    Бобане,

    Хвала ти на јављању.
    Изузетно ми је драго да сам ти помогао, а вечерас ћу ти написати и одговорити на сва твоја питања, па и о Радовићима од који и ти потичеш.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Ana Jelena

    Интересује ме преѕиме Златар.. Знам само да потичемо са планине Златар, како ми је причао деда, и да је мој предак ишао као војник у Војну крајину да брани Хабѕбуршку монархију. Марија Терезија је војнике наѕивала по местима одакле долазе. Тако је, мој предак, добио преѕиме Златар.. Касније генерације од тог истог човека су живели у Перни, неки још увек тамо живе, али никако не можемо да установимо да ли смо рођаци. Знам још и да је мој прадеда био жандар и да је тридесетих отишао у Сурдулицу.. Када су Бугари ушли у Србију он је отишао у Крагујевац са породицом.. Православци смо и славимо Св. Јована Крститеља. Тако да ме ихтересује да ли смо у сродству са тим Ѕлатарима у Перни?

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Milan Markovic
    11. јануар 2013. at 09:14 · Одговор

    У праву сте.
    Полако се клупко одмотава и ја вјерујем да оволика заинтересованост Срба, Хрвата и муслимана доводи до ископавања истине о корјенима нашим.
    Али, нема потребе умањивати вриједност родослова последњих 100-200 година. И то је од велике користи, ако се неможе ући у дубину његову.
    На овим страницама многи ће доћи до већих сазнања него до сада.

    Одговори
  • jagodinac

    Sve pohvale za sajt,odusevljen sam sa ovim sta citam ovde.Vec sam se jednom bio javljao sa jednim pitanjem ali mi je samo Nebojsa pomogao koju literaturu da pronadjem.Zato bih zamolio SARKA ako je u mogucnosti da mi pomogne.moj najstariji predak za koga znam je Stanoje rodjen 1815/16 a braca su mu Nedeljko,Pavle,Stojan i Stanko.Doselili su se iz sela Gornji Matejevac kod Nisa u selo Voljavce kod Jagodine,pretpostavljam oko 1800g.Koristili su prezimena Djokic i Djordjevic,slava je Arandjelovdan i ona je ubedjen sam nije menjana.Bio bih neizmerno zahvalan kada bih dobio jos neki trag za dalje istrazivanje,recimo kako su se braci zvali otac i majka,kada su se doselili za Voljvce ili bilo koji drugi podatak,unapred zahvalan

    Одговори
  • Витомир Радовић

    ЗА БОБАНА ЧАМЏИЋА

    Бобане,

    Није тачно да су твоји преци РАДОВИЋИ били део племена Ровци.
    РАДОВИЋА у Ровцима нема, а да славе РОВАЧКУ славу.
    Слава РОВАЦА је Свети Лука.
    Али има РАДОВИЋА у РОВЦИМА, који су доселили из МОРАЧЕ-Миоска и они слaве АРАНЂЕЛОВДАН, јер је то морачка слава.
    Твоји РАДОВИЋИ су из Мораче, потичу од РАДА МОРАЧАНИНА, из ДОЊЕ МОРАЧЕ.
    Раде је прије 500 година убио турског пашу, те је побјегао у брда и промјенио презиме од МОРАЧАНИН у РАДОВИЋ.
    Радовићи су у Доњу Морачу дошли из Хотског Хума, а касније прелазе у Горњу Морачу.
    Сви они славе АРАНЂЕЛОВДАН.
    Једни од ових Радовића иду ка Бијелом Пољу и Пљевљима и са собом носе и своју славу АРАНЂЕЛОВДАН.
    1851.године, у једном беглучарском тефтеру, који описује Југово, Црљенице, Жидовиће, Крњачу, Бучје, Готовушу,Бушње,и Брвеницу пише, да се у Црљеницама помињу и РАДОВИЋИ и ЧАМЏИЋИ, који су дошли из КОЛАШИНА, што значи да те 1851.године у Црљеницама имамо РАДОВИЋЕ, који су дошли из Мораче, а исто тако имамо и ЧАМЏИЋЕ гдје пише да су дошли из МОРАЧЕ.Што значи да је неко у Морачи-Колашину од предака РАДОВИЋА, био мајстор за прозоре,те су га тамо прозвали ЧАМЏИЋ.
    Око 1900.године, Чамџића је било у Миљевићима и Црљеницама, дошли од Колашина и славе Аранђеловдан.
    Ви нисте мењали славу.
    Немој да те буни што у Крњачи има Радовића Ђурђевштака, било је и Аранђеловштака.
    О РАДОВИЋИМА сам написао обимну књигу, али тренутно убацујем родослове и мислим да ћу је ове године објавити.То је јединствена грађа, која описује све РАДОВИЋЕ, и њихово порекло, без обзира коју славу славе.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Авраам

    Поштовани, да не знате шта о Раковићима из Горњих Села (Лубнице, Курикуће), Беране-Црна Гора?

    Одговори
  • Небојша

    Ови Раковићи су пореклом из Куча, раније презиме било је Дучић.

    Дучићи су иначе једно од најстаријих братстава у Кучима.

    Одговори
  • Витомир Радовић

    ЗА БОБАНА ЧАМЏИЋА

    Раде Морачанин и Богић су двије особе.
    Раде је од Богића. Ја сам то детаљно описао у мојој књизи и имаћеш прилике да читаш ову књигу о РАДОВИЋИМА.
    Чамџићи у Србији и Босни су братственици са Чамџићима из Пљеваља.
    Једни од Чамџића су примили ислам.
    Што се тиче литературе, објавићу је након издања моје књиге о РАДОВИЋИМА.
    Да, Радовића има на Крњачи.
    Планирам, када буде промоција књиге о Радовићима, да окупим што више РАДОВИЋА, па ћеш и ти бити позван.
    Опрости ми што ти овакоп кратко одговарам, имам доста посла, вјеруј ми да радим по цијели дан па до 2 и 3 сата после пола ноћи, јер упоредо пишем три књиге.

    Велики поздрав од Вита Радовића

    Одговори
  • Витомир Радовић

    ЗА БОБАНА ЧАМЏИЋА

    Бобане,

    Да ли знаш да је у отиловићком гробљу била једна велика српска црква 10×15 метара.Срушена је у првом налету Турака, у тој цркви су се Отиловићани причестили када су пошли у косовски бој 1389.године.
    На гробљу у Црљеницама је била црква и око ње гробље, површине скоро 1 хектар.Од цркве је остао само 1 камен.
    У Црљеницама је било 7 српских гробаља, односно српског становништва, које је живело у Црљеницама до великих потреса и миграција око 1700 године.Тих година је нестало тог становништва, не само у Црљеницама, већ и у Вијенцу, Рудници, Црном Врху и Отиловићима.
    Нови досељеницикоји су углавном долазили од Бабина и Врбова, затекли су сва села пуста.
    У гробљима је било много високих лучевих крстача које су правили ранији становници…

    Бобане, ово само мало да знаш о Црљеницама, али има тога још доста.

    Све податке црпим из књига које се налазе у мојој приватној библиотеци, која броји око 4600 примерака, где се налази скоро сва литература о пореклу и истраживању породица, као и етнологије и етнографије.

    Препоручујем ти да одеш у:

    Манастир Св.Тројице у Пљевљима,
    Цркву на Илијином Брду,
    Цркву у Дубочици.

    Тамо ћеш наћи доста података о својим Чамџићима и РАДОВИЋИМА.

    Велики поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Милан Јовановић

    Поштовани,
    јављам се из села Горња Јајина код Лесковца.Занима ме порекло моје фамилије. Приповеда се да смо овде дошли из села Масурица код Сурдулице. Славимо Св.Архангела Михаила. Пошто нема више у породици довољно старих који би ми нешто прецизније рекли о пореклу,молио бих ако сте у могућности да ми предочите више појединости…
    Унапред захвалан

    Одговори
  • Dragan

    Поштовани,писао сам 16.децембра са молбом да неко помогне око података за фамилију Младеновић из Новог Села,Грделица ( порекло презимена,одакле су дошли…).Сви старији су се упокојили те немам у фамилији од кога да сазнам,па вас молим ако ико нешто ѕна да објави…
    Унапред захвалан

    Одговори
  • Иван Станојевић

    Postovani, pisem skolski projekat o mom prezimenu i bio bih jako zahvalan ako bi mi neko odgovorio. Trazio sam po svim mogucim sajtovima sa Gugla i nasao sam samo podatke o nekim istorijskim licnostima. Konkretno me zanima gde je nastalo prezime Stanojevic, i pogotovo kada je nastalo. Takodje i koliko je popularno, odnosno koliko otprilike ljudi na Balkanu nosi ovo prezime. A bilo kakve podatke koje mozete da mi prijustte verovatno mogu da iskoristim, tako da sam otvoren za bilo sta. Ukoliko neke podatke ne mozete da mi obezbedite, nije previse bitno. Samo je bitno da mi odgovorite na komentar u najkracem mogucem roku, zato sto sam u potrazi za podacima izgubio dosta vremena. Unapred sam vam zahvalan.

    Одговори
  • Небојша

    Иване, ако те конкретно занима нешто више о твом презимену, наведи место и славу Ваших Станојевића. Ако је у питању „пројекат“ генерално о презимену Станојевић, ту нема неке превелике мудрости. Презиме је класичан патроним, настало од мушког имена Станоје и веома је често на овим просторима.

    Писати о свим Станојевићима једноставно није могуће (због обима посла), тако да претпостављам да је реч о неком пројекту који има за циљ истраживање сопственог порекла.

    Одговори
  • Иван Станојевић

    Moj otac, Sinisa Stanojevic, se naselio ovde iz Beograda, a porodicna slava je Sveta Petka. I da, to da je nastalo od imena Stanoje sam jedino i znao o prezimenu, pa sad Vas pitam da mi kazete sve sto imate u bazi podataka o mom prezimenu. Unapred sam vam na tome zahvalan.

    Одговори
  • Небојша

    Населио где? Ако се зна пре Београда одакле су, или бар који део града, било би добро. Београд је широк појам. Пречесто је презиме да би тек тако могао нешто конкретно да кажем о њему на основу ових података које сте дали.

    Одговори
  • sladjana

    interesuje me o porodici Ivanovic iz Foce slave Djurdjevdan.

    Одговори
  • Aleksandar

    Postovani,

    Moje prezime je Zivanovic.Prema pricama starijih nasi preci su rodom iz Kolasina u Crnoj Gori i sa Kosova.Ako bi neko bio u mogucnosti da napise nesto o tome,ili ukoliko poseduje neke drugacije informacije molim da podelite samnom.Voleo bi da se admin javi sto je pre moguce sa informacijama :) Unapred hvala !

    Одговори
  • Goran Vojlovce

    Pozdrav svima!
    Molio bih sve koji nesto znaju o poreklu prezimena PEJKOVIC da se jave, ovde ili na meil goran.pejkovic@gmail.com ? Javi te se PEJKOVICI,retko nas ima!

    Одговори
  • Milan Banovac

    Istrazujem poreklo familije Banovac iz sela Banovo Polje.Moja slava ili krsno ime porodice je Jovanjdan.
    Ime mi je Milan, od oca Ivana, dede Dragojla i pradede Marjana. Po kazivanju starijih deda Dragojlo je bio jedan od retkih vozaca u njegovo vreme, a kazu cak i u sluzbi Nj.Velicanstva. Marjan je rodjen 1881. god. Po tefterima u periodu od 1820. do 1833. na mestu gde se nalazi familija Jovanovic, u sledecim popisima se pojavljuje familija Banovac(podaci iz Arhiva Srbije – Prica se da je Pantelija Jovanovic imao nadimak Panta Banovac, i po pricanju starijih moguce i da je bio jedan od kmetova ).Vec po popisu posle 1837. god.porodica Banovac ima svoju zadrugu. Hvala vam i javite se!

    Одговори
  • Басић Марио

    Posedujem dokumenta po kojima mi je deda rodjen u Počitelju pored Gospića.Kršten sam 1971 (ili 1972)u okolini sela ali se ne sećam gde je i koja je crkva,Naša crkva u selu je uništena posle II sv.rata.Krštenica mi je nestala tokom 1993.Porodična slava nam je 14. novembra(Sveti Vrači).Interesuje me poreklo porodice pošto sastavljam rodoslov(nažalost ,stigao sam do pradede).Ranije sam video na internetu da su Basići popisani 1696.i 1700 od nekog katoličkog biskupa (42 kuće),i to se slaže sa porodičnim predanjem.Sada vidim na internetu(hrvatski portali) da Basića uopšte nema u popisu!Ili su Bašići ili Bobići!Od rođaka u selu (vieli smo se poslednji put 1987)a to su Njegovani i Basići,sam saznao da je oduvek bio pritisak da se pokatoliče i budu Bašići.Naravno ,bezuspešno.Hvala svakom ko mi može pomoći! Basić Mario

    Одговори
  • Вуковић

    Да ли неко има неких података о поријеклу породице Вуковић од којих је приличан број мушких чланова породице рођен у селу Доње Водичево, општина Нови Град (бивши Босански Нови), Република Српска, Босна и Херцеговина. Породична слава је Свети Никола.
    У том селу (Доње Водичево) рођени су Рајко Вуковић (рођен 1942е), па његов отац Душан (1920-1999), пре њега Цвијо (немам података о години рођења и смрти) те Стево (исто без података о години рођења и смрти). Наводно је неки њихов предак у те крајеве доселио из Црне Горе али то никад није потврђено.
    Рајко има два дјетета (Дарко и Весна), његов отац Душан је имао четверо дјеце (Рајко, Мирко, Гојко и Мара). Цвијо је имао бар два сина (Душана и Мирка, Мирко је погинуо за вријеме Другог свјетског рата, Душан је био жив до 1999е).

    Уколико неко зна нешто више о прецима те породице био бих захвалан да ми се јавите на vukovicd@outlook.com

    Одговори
  • Slavko

    Poštovani,
    Da ponovim pitanje pa ako je mоguće da mi odgovorite. Moji su Marjanovići iz sela Požegrmac pokraj Priboja.Tu su se doselili 1928. godine iz sela Dobroselica, sa Zlatibora. Zanima me,naravno ako imate bilo kakve informacije‚o poreklu Marjanovića dalje u prošost. Slavimo Djurdjevdan
    Unapred zahvalan
    Slavko Marjanović

    Одговори
  • Nada

    Поштовани,
    да ли би могли да ми дате податке о пореклу фамилије Милекић, село Заовине на Тари, крсна слава Свети Јован Крститељ.Хвала, и велики поздрав!

    Одговори
  • darko

    Galic ,,imam podatke iz crkvenih knjiga do 1830-ih ,znam za cukundjeda sigurno , ali tu gubim trag , po predanjima, Galici iz okoline BL vode porijeklo od Galica iz Ribnika , a ovi opet porijeklo od Galica iz Maleseva pored Grahova,,,slavimo Sv.Nikolu i to slave ovi iz Ribnika , ali ovi iz Grahova slave Djurdjevdan…Imate li ikakve podatke za ovu familiju .?????, Porijeklo…????

    Одговори
  • за српски језик и писмо

    Један добронамеран предлог: било би лепо и културно када би људи који пишу коментаре то чинили на српском језику – ћирилицом!
    Колико је важно да знамо своје порекло, исто толико је важно да се понашамо цивилизовано и поштујемо свој језик и културу.
    Хвала!

    (они који неким необичним и ретким случајем немају могућност да пишу ћирилицом (алт+шифт), могу да користе један од бројних пресловљивача на интернету, нпр.: http://srpskacirilica.org.rs/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5)

    Одговори
  • Стојиљковић

    Јел вам познато да нека православна црква или манастир у Битољу има везе са Св. Аранђелом Михајлом. То питам јер сам дошао до сазнања да су моји преци били Ктитори, а иначе славимо поменутог свеца.

    Одговори
  • Удовичић

    Поштовани,
    Интересује ме поријекло презимена Удовичић (Кола крај Бања Луке, крсна слава Ђурђевдан). Када смо љетовали у Омишу отац се упознао са човкеом истог презимна који се спријатељио са њим и који је тврдио да имамо исто поријекло (наводно из Црне Горе). Иначе Удовичича има у Каштелу, крај Сплиа и интересантно је да се купљају на св. Гргура.
    Поздрав и наставите тако овај сајт је право освјежење како и садржајем тако и приступом

    Одговори
  • Branka Vukotic

    Поштовани,

    Да ли негде постоји родослов за презиме ВУКОТИЋ ??

    Унапред захвална

    Одговори
  • Небојша

    Велики број Вукотића води порекло из Озринића (племе), али да би открили право порекло Ваших Вукотића реците славу и место порекла.

    Одговори
  • Kvrzic

    LIjep pozdrav.

    Zanima me,da li možda znate porijeklo prezimena ili porodice Kvržić. Naš predak Jovo Kvržić se spominje na internetu, da je živjeo 1890. godine u Bosni, Bio je paroh. Slavimo Sv. Simeona. Hvala na odgovoru.

    Одговори
  • Grujic Nemanja

    Pozdrav, zanima me nesto o poreklu porodice Grujic iz Rjdavice ili iz Jelasnice (i tu ih ima) opstina Surdulica?

    Одговори
  • Strajo Skakavac

    Pozdrav, zanima me znali neko nesto o familiji Skakavac, odakle su se raselili,sto znam je da su zivjeli zadnjih 150 godina u Jabuci kod Foce, a odakle i kad su došli to jos nisam doznao, pa molim sve one koji nesto znaju da objeve na sajtu.

    Одговори
  • Владимир Лешевић

    Moлим вас, ако неко има неко сазнање о Лешевићима.Слава Св.Петка.У Остраћу(Лешак),моји су се населили 1848.године из Врача(Тутин).

    Одговори
  • Владимир Лешевић

    Moлим вас, ако неко има неко сазнање о Лешевићима.Слава Св.Петка.У Остраћу(Лешак),моји су се населили 1848.године из Врапча(Тутин).

    Одговори
  • Небојша

    Лешевићи (13 кућа) једно су братство са Лешевићима у Горњем Остраћу. Досељени су из села Врапче у Ибарском Колашину, старином су из околине Никшића и славе Св. Петку.

    У том крају (Лепосавић, Ибарски Колашин) постоје две велике групе родова које славе Св. Петку. Први су Кошани, пореклом из околине Мораче, а други су Бјелопавлићи (Гашани) и њихов најјачи огранак Јаковљевићи. Прво сам помислио да припадате овом роду, али пошто стоји да је Ваше порекло из околине Никшића, вероватно сте Св. Петку примили тек доласком на север Косова, где је ова слава веома честа.

    Одговори
    • Владимир Лешевић

      Небојша,
      Пуно хвала, после много времена, моја грешка,извини.Познато ми је од И.Колашина, то је написано у књизи М.Лутовца-Ибарски Колашин.Али не знам пре, нажалост.прелиставао сам разне књиге, али ништа.Не знам одакле су у Врапче стигли.С обзиром да је цео И.Колашин, по Лутовцу исељен после Велике сеобе Срба. Нашао сам и турски попис , мислим 1655, где су у Врапчу наведена имена становника, али нема, наравно, презимена. Да на северу Косова(мада је ово била Рашка) има пуно породица која славе Св.Петку, већина у И.Колашину

      Одговори
  • Vladimir Videnović

    Поштовани,

    Истражујем порекло своје породице неко време. Почео сам када је изашла књига покојног Божина Јовановића, Књига о Новом Кориту селу на Кадибогазу. То је хроника села, и без обзира на труд аутора има много пропуста(више се бави НОБ-ом него пореклом породица),међутим ту је објављен попис из 1863 и у њему сам пронашао претка по коме смо добили презиме. По једном документу, за који аутор не наводи одакле га је добавио, тај се предак доселио у Ново Корито 1840. и презива се Ружић. Проблем је у томе што се по попису презива Марковић( 100% се ради о истој особи). И по причању, и по наведеном документу доселио се из села Трновца поред Тимока. Решио сам да потражим попис пореских глава из 1839. године, што сам и урадио. На своју велику жалост једини Виден презива се Петровић и пописан је у Дреновцу(село формирано као заселак Трновца). Да ли је могуће да је променио три презимена? Да ли ми можете дати неки савет куда даље да тражим? Славимо Св. Николу што опет обзиром на учесталост ове славе није од помоћи. Слава вероватно није мењана јер се досељава након ослобођења. Такође досељава се из богатијег у много сиромашнији крај ( 20 км је раздаљина), па ме занима да ли постоје документи у вези са неким повластицама о насељавању у пограничне крајеве(граница са Турском је на Кадибогазу)?

    Одговори
  • Miloš Janković

    Poštovani,
    Zanima me poreklo moje porodice. Prezivamo se Janković po najstarijem poznatom pretku Janku (rođen oko 1742.) koji se naselio u selo Velika Ivanča (kod Mladenovca) krajem 18-tog ili početkom 19-tog veka (U svakom slučaju pre prvog srpskog ustanka). Pored njega su u isto selo došla i četvorica njegove braće, Kostadin, Mihailo, Anđelko i Gerasim. Došli su negde sa Kosova i slava je Markovdan (8. maj)
    Anđelko i Mihailo su se iselili u selo Azanja nedugo zatim i od njih je familija Anđelković, dok se Gerasim iselio u selo Golobok i od njega su Gecići.
    Zanima me da li se mođe saznati odakle su braća poreklom sa kosova, koje im je bilo originalno prezime i sve ostalo što se može saznati. Ovo je sve što sam sam uspeo da pronađem
    Hvala u napred.

    P.S. Postavio sam isto pitanje i ovde http://www.poreklo.rs/2012/01/31/istra%C5%BEimo-korene-zajedno/, nisam tacno znao gde bi trebalo da postavim. Hvala vam u napred u svakom slučaju.

    Одговори
  • Marko Princip

    Postovani,

    veoma bi mi znacila Vasa pomoc oko porekla i izrade porodicnog stabla familije Princip.

    Naime, jedini pisani trag na tu temu nasao sam u knjizi Vladimira Dedijera “Sarajevo 1914”u kojoj on opisuje poreklo Gavrila Principa pa smim tim i nase.
    Voleo bih da znam da li se Vasi podaci poklapaju sa njegovim.

    Dedijer, naime, pise da je nase poreklo iz Crne Gore i da je glasilo Jovicevic. Da su se Jovicevici preselili iz Grahova (CG) u Bosansko Grahovo – Selo Obljaj odakle je I Gavrilo bio.
    Tu su dobili nadimak, koji je kasnije postao prezime Ceka, jer su sacekivali pljackase koji su dolazili sa druge strane granice. U XVIII veku Todor Ceka je bio cenjeni staresina, impresivnog izgleda i zato su ga muslimani prozvali Princip.

    Inace prema mojim istrazivanjima, Gavrilo Princip (od oca Petra – Pepo) je bio brat od strica od mog pradede Dusana (od Oca Milana).

    Srdačan pozdrav / Best regards
    Marko Princip

    Одговори
  • arsenije aki

    Istrazujem svoje poreklo ,ako bi ste mi mogli reci nesto o Lazićima koji slave sv.Lazara iz Kostolca (okolina Požarevca). U knjizi Pozarevacka Morava u delu o Kostolcu pojavljuju se Sindjelici koji slave svetog Lazara ,Lazarevu Subotu ,ovi Sindjelici se u knjizi navode kao starosedeoci mesta koji su se naselili u 18 veku cak mozda i ranije .Moji preci sa majcine strane su Lazici koji slave Lazarevu Subotu ,zasto je doslo do zamene prezimena iz Sindjelic u Lazic nije mi jasno ,pradeda mog pradede Mihajla zvao se Milos Lazic rodjen je 1820. Postoje izvesne zanimljivosti uvezi te porodice npr unuk tog Miloša je bio u jurisnim cetnickim odredima za vreme kraljevine Jugoslavije..

    Одговори
  • Dejana

    Pozdrav svima,,,
    zelela bih da saznam odakle poticu moji Kostici, deda se zvao Kosta i ziveo je u selu Spance kod Kursumlije,,,Neka moja saznanja govore da moji preci poticu iz sela Dobrinje kod Tutina, i da smo se tada prezivali Kostovic ili Krstic nisam sigurna,,,inace slavimo Svetog Nikolu…s postovanjem,,,Dejana

    Одговори
  • Vojinka Mijatovic

    Pozdrav.
    Moji Mijatovici su se naselili u Baranji, selo Bolman, 1921 godine, a dosli su iz Garcina (Madzarska)
    Te 1921 g. moj predak Stevan Mijatovic je dosao sa porodicom, sinom Urosem, unukom Vojinom (rodjen 1902g.)
    Neman mogucnosti da saznam kako su, i kad, stigli u Garcin niti iz kog dela Srbije su se tamo naselili.
    Krsna slava nam je S. Nilola.

    Hvala.

    Одговори
  • Мики

    Занима ме порекло породице Ђорђевић из Зајечара. Преци су живели у Пећи на Косову, према неким причама. Славили су Св.Петку..

    Одговори
  • maja planincic

    Opstina Cacak selo Mrsinci .

    Одговори
  • marko kasterovic

    Pozdrav svima. Htio bih znati jel ima iko informacije o porijeklu porodica iz Posavine. Konkretno,ja se prezivam Kašterović iz Pelagiceva sam,kod Gradačca(nekad Gornji Žabar) krsna slava je sv. Ignjatije. hvala

    Одговори
  • snezana rajic

    Dobar dan ,zovem se Snezana ,devojacki Obradovic ,od oca Rade ,njegovi su se roditelji zvali Mile i Kata Obradovic ,dedini roditelji su se zvali Ilija i Kata Obradovic iz Doljana u Lici ,deda je kolonizacijom dosao u Apatin ,Vojvodina. Zelela bih nesto vise da saznam o poreklu oceve porodice ,odakle poticu ,jer ima raznih prica ,kao iz C. Gore ,Kosova i Hercegovine ,unapred hvala i pozdrav.

    Одговори
  • Небојша

    Снежана, неопходно је да наведете крсну славу уколико желите да откријете даље порекло.

    Како Обрадовића има пуно у том делу Лике (преко 40 кућа), претпостављам да припадате племену Богуновића и да славите Св. Јована?

    Иначе, о Богуновићима се зна стварно пуно. Пореклом су из Рашке, а јако рано су неке породице Богуновића забалежене и у Поповом Пољу (Херцеговина).
    Неки аутори тврде да су Богуновићи, на неки начин, повезени са Немањићима.
    У Крајини су се разгранали, а осим Обрадовића, има их и са следећим презименима : Пјанић, Пашић, Бундало, Мазалица, Адамовић, Анушић, итд. Сви славе Св. Јована.
    Богуновићи су прво дошли на Змијање, па одатле у Лику и Далмацију, а касније су се ширили и по Бос. крајини.

    О Богуновићима (извор : Порекло православног народа северозападне Босне, Владислав Скарић, Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић) :

    “ Богуновићи су по Владиславу Скарићу од Рашке. То сам чуо од њихових братственика у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 г. из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово:
    пре 300 год. „пали“ су на Змијање под Бјелај. Кад су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапија. Тад им Турци отму земљу и они се склоне у Далмацију, управо кад је Млетачка истисла Турке из Далмације.
    Кад је Стојан Јанковић истерао Турке из Лике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их се брзо народи толико да су се морали расељавати. Исели их се 7 браће пре 150 година у Врановину у Бјелајско Поље. И ту нису могли да скрасе и преселе се у Дољане. Један је брат био ковач. Ковао је звона за овце и узимао је овцу двизицу за свако звоно. Тако је заметнуо овце, које су му се трипут хиљадиле. Потомци њихови од гране Ковачевића и сад имају овце од тих оваца, које су узимали за звона. Дешавало им се да им је прелазило хиљаду и те су одбијали у планину, да су онога ко их нађе. Тад их је било у кући 70 чељади. По ковачу се прозову његови синови Ковачевићи. Један се носио као паша па му потомке прозову Пашићи, а један је од 7 браће радо пио, па му потомке прозову Пјанићи. Из Дољана су најпре једни преселили преко планине у Велики Радић. Из та два насеља као матице раселе се по овој области. – Богуновићи су и Бундале и Мазалице, само не зна се да ли су се разродили са посебним презименима у Далмацији или Босанској Крајини. Богуновићи су и Адамовићи, Марчете, Стојановићи, Татићи и Грмуше, само су се презвали тако у Далмацији.

    – Чини се да су се у Лици издвојили:

    Цвјетичани, Познани, Борићи, ОБРАДОВИЋИ, Крајиновићи, Цвијановићи, Шкундрићи и Миљуши. О томе се толико сачувало да су „некако једно“, па се ето „разродило“. Због тога што су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. Ни један ми случај није познат да су се између се женили.

    У првој су групи : Богуновићи 21 кућа. у 10 насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 насеља; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к.у 6
    н.; Бундале 4 к. у 2 н. Ђурашиновици 5 к. свега је од ове гране 183 куће.

    У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200 г у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање.
    У овој су групи: Адамовићи 27 к. у 9 н.;Марчете 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. свега 107 кућа.

    У трећој су Личкој групи: Миљуши – ОБРАДОВИЋИ и Крајиновићи.

    Има их у овој области:

    Миљуши 26 кућа. у 13 насеља; ОБРАДОВИЋА 18 кућа. у 7 насеља.; Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Борића 6 к. у 3 н.;Крајиновића 10 к. у 6 н.;Шкундрића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н.; и Ракића 1 к. Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована.

    У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнути људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хашана и поп Вајан Ковачевић; задњи Лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и организатор аустријске жандармерије у Босни генерал Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских особина, борбености и ретке смелости поп Миле Богуновић из Врела, који је умро 1915., интериран у Араду. “

    Што се тиче везе Богуновића и Немањића, знам само да постоји прича о неком Богуну (рођак Немањића), који је живео између Требиња и Мостара и од њега су настали Богуновићи (Св. Јован), који су касније отишли ка Шибенику. Од Шибеника су се померали ка Поуњу и Лици.

    Одговори
  • Nikola Petković

    Poštovani,
    Već dugo tragam za mestom, literaturom, veb-sajtom, koji bi mogli da mi pruže neke informacije o poreklu moje porodice i mojim korenima. Najzad sam naišao na Vašu stranicu i zaista se prijatno iznenadio tematikom i ažurnošću. Inače, ranije sam se raspitivao po razni drugim sajtovima na ovu temu, ali ni od koga nisam dobio nikakav odgovor.
    Rođen sam u Metohiji u opštini Istok. Moja porodica je živela u selu Žakovu kod Istoka do 99-te godine. Čuo sam nekoliko verzija priče o poreklu moje porodice, ali nijedna nije potkrepljena i potvrđena, već su to samo pretpostavke. Jedna je da Petkovići iz Žakova potiču sa Žabljaka, a druga da su bili deo plemena Bjeopavlići. Moja saznanja o precima ne dosežu daleko, otac mi se zvao Živorad-Rade, deda Milić, a pradeda Vukadin. Za pradedu znam da je bio jedan od poznatijih pripadnika srpskog naroda na području Istoka (po priči, bio je neka vrsta današnjeg narodnog poslanika, kažu da je išao na konju do Beograda i od kralja dobio kuburu na dar). U ovom kraju sukobi sa Albancima imaju viševekovnu istoriju, a u tim sukobima učestvovao je i moj pradeda. Iz osvete su mu ubili dva maloletna sina dok su u planini čuvali stoku, a on sam je streljan u selu Rakoš oktobra 1943. godine, zajedno sa još 63 muške glave od strane albanskih fašističkih formacija.
    Krsna slava nam je Sveta Petka.
    Bio bih vam neizmerno zahvalan na bilo kakvoj informaciji ili pomoći u vezi sa literaturom i istorijskim izvorima u kojima bih mogao da tragam za svojim poreklom.
    Ukoliko bilo ko ima informacije o ovoj temi neka mi se javi na e-mail nkl_petkovic@gmail.com
    Srdačan pozdrav!

    Одговори
  • Nikola Petković

    Заправо, поткрала ми се значајна грешка при писању адресе електронске поште, уместо nkl_petkovic@gmail.com треба да стоји nkl_petkovic@yahoo.com
    Извињавам се на превиду

    Одговори
  • Lazar

    Pozdrav,zovem se Lazar Kostic,zivim u Kragujevcu.
    Ja trazim poreklo moje porodice Kostic koja potice iz sela Smilov laz na planini Rogozni kod Novog Pazara. O mom poreklu znam sve informacije o zadnjih pet kolena. Moj “navrdeda“ (mog dede pradeda) zvao KOSTO, imao je kolko ja znam jednog brata MARKA ( i Markovi potomci se prezivaju Kostic) a Kostov i Markov otac se valjda zvao MILENKO. Po pricanju moga dede nasi Kostici poticu iz sela Lopate u Crnoj Gori, i znam da kada su se doseljavali da su se doselili vise brata koji su naselili sela Bube, Zagradje, Lukov do, Smilov laz (sva sela su na planini Rogozni). Po pricanju, nas je predak valjda pobegao iz crne gore zbog krvne osvete zato sto je ucestvovao u ubistvu ili cak i ubio Smail-agu Cengica (za ovo nisam siguran) a i cuo sam da su se ti moji preci (u nekom periodu) prezivali i Radivojevici ili Radojevici. Znam da se iz Smilovog laza (neznam u kom periodu, a znam sigurno da nisu Kostovi i Markovi potomci) odselio jedan odeljak u selo Vrbolaz (kod manastira Djurdjevi Stupovi) kod Novog Pazara. Oni se jednim delom prezivaju Smilovac po Smilovom lazu, a drugi se prezivaju Jankovic valjda po nekom pretku Janku. Krsna slava nam je Sveti Jovan (20. januar) a preslava 7.juli (ali svi mi to slavimo u prvu nedelju posle Petrovdana, valjda zbog neke osvete od turaka da bi zavarali trag). Voleo bih, ako je moguce, da saznam moje “pravo poreklo“, od kog plemena poticem,ko je i kad naselio Smilov laz i sto sta jos drugo. Unapred veliko HVALA ma koliko mi pomogli u ostvarenju ovog cilja, moj e-mail je lazar.kole.kostic@gmail.com

    Одговори
  • Стефан

    Поштовани,

    Већ две године истражујем своје порекло, али се бојим да без помоћи никад нећу успети. Успео сам да откријем податке о чукундедином деди, али се то своди само на име. Он се звао Иван Петковић и доселио се у Горачиће (Драгачево) половином 19. века из Сјенице. Од његове деце знам само за Јована, који је мој директни предак, а чији је син, Јездимир, учествовао у Првом светском рату (1882.-1918.). Крсна слава нам је Никољдан. Било каква информација о пореклу пре Ивана или о књизи у којој бих могао да нађем податке би била од великог значаја. Унапред хвала.

    Одговори
  • Небојша

    Стефане, ово је податак из књиге Димитрија Јањића, „Споменица Јелисава Јањића, 1867-1915″. Не знам колико ови Петковићи имају везе са Вашом граном, али можда може да буде од користи :

    Јањићи су у Горачиће (Драгачево) досељени око 1730. године „однекуд со границе Херцеговине и Црне Горе“. Помиње се, као њихов завичај, неко село Подстијење, али је то најпре Љубиње у Херцеговини, где и данас има Јањића и Трашевића. Досељена су три брата: Јанаћко, звани Јањо, Петко и Тривун, кога су звали Траш, што је, можда, и старо презиме овог рода. Јањови потомци су Јањићи, Петкови — Петковићи, а потомци Тривуна Траша — Трашевићи. Неки тврде да је заједничко презиме овог рода било и Милићевићи, како се, све до 1830. године, потписивао један од свештеника из рода Петковића — Давид, који је службовао у црквици под Градином на планини Јелици. По досељавању настанили су се са обе стране потока Рајинац: Петковићи на десној, а Јањићи и Трашевићи на левој страни ове речице, испод стене Врањоча.
    Јањићи су се у 19. веку потписивали и као Недељковићи и Димтријевићи, као потомци Димитрија и Недељка, учесника у првом и другом српском устанку.

    Одговори
  • Aljoša

    Pozdrav!

    Zovem se Aljoša Rebrača, i potećem od Rebrača iz Gline (Banija), od kojih sad većina živi u Beogradu. Takodjer znam, da su moji pretci od nekud došli na Baniju i to je pitanje na koje odgovor nemam, pa se obraćam vama, ako možete nekako da mi pomognete ili da me uputite nekome koji može da mi pomogne. Ja imam dve teorije, po jednoj Rebrače potićemo iz Crne Gore, a po drugoj iz Hercegovine… U svakom slučaju svi sa prezimenom Rebrača su rod, naći nema različitih izvora… Naša slava je Srdjevdan.

    Hvala vam na odgovorima

    Одговори
    • Окир

      Поздрав, Аљоша.
      И ја сам са Баније. Имам понешто о Ребрачама.
      Јавите се на: demic.petar@rocketmail.com

      Петар

      Одговори
      • Aljoša

        Pozdrav, Petar!

        Hvala Vam što ste se javili povodom rodoslova. Ja se unapred izvinjavam za sve gramatičke greške jer sam rodjen i živim u Sloveniji. Bilo bi vrlo ljubazno, da mi kažete sve što znate o Rebračama i ako poznajete nekoga, koji se time bavi ili mislite da zna još nešto više da mi javite. Ja sam vam slao mail ali nisam siguran dali je došao.Moj mail je aljosa.rebraca@siol.net

        Puno pozdrava i hvala Vam

        Aljoša Rebrača

        Одговори
  • Petar Petrović

    Postovani veoma mi se svidja vas sajt pa me interesuje poreklo stanovnika sela Ramace kod Stragara.Obzirom da moja porodica slavi svete Vraceve kao krsnu slavu konkretno me zanima poreklo moje porodice ,obzirom na price da poticemo iz bratstva Matejica koji su poreklom iz okoline Sjenice

    Одговори
  • Небојша

    У Рамаћу, пореклом из Крајиновића (околина Сјенице) :

    Матејићи, велики род, 1911. године имао 117 кућа, од којих Матејића у ужем смилу 47 (Пауновићи 17, Мићаковићи 9, Баћићи/Стевановићи 5, Гушићи / Милутиновићи 4, Максимовићи 4, Раковићи 3, Филиповићи 3, Божурчевићи 2), а у оквиру њих огранци Мулића (Стевановића) 9 и Јоксимовића (Маринандића) 7, затим Перишића 17, Ђокића 16, Мијајловића 15 и Гавриловића 6.

    Извор: Миле Недељковић, „Ко су Шумадинци“

    Једини род који у Страгарима слави Св. Враче јесте род Ћулумовића (18 кућа), досељени из Батота у крушевачком округу. Једна су породица са Јаћовцима из Орловца, у Милутовцу и Велике Дренове.

    Извор: Станоје М. Мијатовић, „Темнић“, 1905. године

    Иначе, у Рамаћи, становништво је пореклом из пет области. Из Старе Србије два рода, а остале области су дале по један род, и то : Голијска Моравица, Срем, Гружа и Нишава. Четири рода су дошла овамо у збегове, један на женино имање, а један пореклом од печалбара.

    Извор: Т. Радивојевић, „Насеља у Лепеници“

    – Ко је дошао у Страгаре –

    Досељене породице често су се делиле и разилазиле

    Очито, као што се са више страна стекну различите породице у једном селу, тако се једна породица раслојава и дроби насељавајући се у неколико места. Понекад је томе разлог бројност породице и величина сточног иметка, кад је тешко сместити се у неко насеље где већ постоје старе породице па је недовољно слободне земље за придошлице, понекад и то што се селило у млазевима и поступно, понекад што су у самом путу искрсавале различите прилике које су утицале на поделе и разилазак породица у потрази за новим стаништима.

    У овако подељеним породицама су памћени порекло и сродство и чувана иста крсна слава као њихова залога и доказ.

    Попут Спасића, Симића и Благојевића, насељавала се и група фамилија Карајовића. Карајовићи су матично насељени у Гледић, где су дошли пре Првог српског устанка из Ибарског Колашина, од њих су Карајовићи у Бајчетини (дошли ту крајем прошлог века), а род су са Косовцима, Ивановићима, Богдановићима и Јовановићима у Милаковцу и Милетићима и Божовићима у Годачици. Ове фамилије имају још једне заједничке сроднике – Карапанџиће у Ерчегама у Моравици (Драгачево), што само потврђује правац њиховог досељавања у Шумадију. Осим породичног сећања, које је почетком овог века било још свеже, све ове фамилије су очувале и исту славу – Митровдан.

    У Страгарима је 1735. године свештеник Веселин Борисављевић, пореклом из Трудова, код Нове Вароши. Од Нове Вароши, из села Косатице, потиче и стара страгарска породица Рајића, досељена почетком XVIII века. По другој верзији су од Пипера, а били су пре доласка у Страгаре насељени у Велењу (?) у околини Новог Пазара. Рајићи у Страгарима имају сроднике у Гледићу (1921. је девет кућа Рајића у овом селу), у Бањици код Чачка и у Гучи. По овом размештају се најбоље види правац њиховог насељавања у Шумадију. Од ове фамилије су Танаско Рајић, барјактар Првога српског устанка (погинуо у боју на Љубићу 1815), и значајни српски песник Велимир Рајић (1879-1915).

    У Страгаре су, кад и Рајићи, дошли од Сјенице преци Цицића (17 кућа) и Марковића (3 куће). Тад долазе и Вересићи, чији се предак Петар Вересија помиње у Карађорђевом Деловодном протоколу 1812. године. У исто време (око 1735) долази и Павле Гужва, родоначелник Гужвића (од којих је чувени тополски свештеник Стеван Гужвић и аранђеловачки лекар Милан Гужвић). И знаменити страгарски Тодоровићи, чији су данашњи огранци Богојевићи, Јевтићи, Марковићи и Миловановићи (1923. укупно 11 кућа), такође су дошли кад и Рајићи, али из Вранеша код Пријепоља. Из ове породице је Марко Тодоровић, буљукбаша у Првом устанку, а од њиховог сродника, одсељеног у Паланку, потичу чувени новинар и књижевник Пера Тодоровић (1852-1907), сарадник Светозара Марковића, ухапшен због Црвеног барјака у Крагујевцу (1876), а због Тимочке буне (1883) осуђен на смрт, па помилован, и хумориста Миодраг Тодоровић (умро 1995).

    Стање и састав становништва Шумадије под аустријском окупацијом (око 1735. године) су врло важни да би се разумео данашњи његов састав. Јер ово, претежно досељеничко, становништво је, уз малоброј но староседелачко становништво, основа на којој ће настати савремени тип Шумадинца.

    Предео Лепенице је познат по врло разноликом саставу становништва, које потиче из многих области. Најактивнија област за насељавање Лепенице, према истраживању Тоше Радивојевића (1911. године), била је Стара Србија, која је дала петину становништва Лепенице, док од осталих области Тимок има 8,5 одсто, а друге мање од по пет одсто удела у становништву.

    ИЗВОР: Миле Недељковић, „Ко су Шумадинци“, Глас јавности 3. април 2001. године

    Одговори
  • Ненад

    Da li neko moze nesto vise da mi kaze o Nikićima koji su se sa Kopaonika odselili u selo Vladovo,pa onda u selo Partes, opstina Gnjilane, ali pre selidbe. Od selidbe na ovamo je poznato skoro sve ali me interesuje pre toga i da li postoje neke porodice koje su ostale…Nikic -Melez (1.k sv. Nikola), Starinom sa Kopaonika, kao i njegov rod u Partesu-opstina Gnjilane. Doselili su se 1910 sa Kopaonika. Zna se prvo za Zivka koji ima sina Stojana rodj.1840.(zene:Smiljana 1840 i Stana1845).Stojan ima decu: Manasije, Milena, Cvetko,Jelena, Zora, Zivko, Stojanka, Marija, Mladena. Ostalo mogu u daljoj prepisci da pisem. Hvala puno svima Nenad

    Одговори
  • Bojan

    Moлим вас, ако има неко било каквих сазнање о Пантићима. Слава Св.Архангел Михаил.На Романију смо дошли око 1870. године из околине Колашина. По причама старијих наводно смо се презивали Гаврић. Презиме смо промијенили али је слава остала иста.

    Одговори
  • Prijić

    Prijići potječu iz Šumadije odakle doseljavaju u Žepče deo porodice prima islam I ostaju u srednjoj Bosni a deo porodica odlazi put Knina. U Kninu i okolini ostaje deo porodica svi isključivo pravoslavne vere. Posle slede dela porodica iz Knina najvećim delom u Mijače kod Pakraca a manji deo porodica u Bjelovar I Koprivnicu. Iz okolice Koprivnice neke porodice odlaze za Košku u Slavoniju a neke u okolicu Slavonske Požege. Noviju povest nastavit će mlađi.

    Одговори
  • Mile Santrac

    Za Vitomira Radovića iz Ulcinja,

    Gospodine Vito,šta bi od obećanja,ima li kakve nade …..
    koja reč o Santračima a i nešto više…
    onako ,kako Vi umete..

    pozdrav
    Mile Santrač ,Beograd

    Одговори
  • Milos Boskovic

    Postovani,
    Porodicno prezime je BOSKOVIC,mislim da su sa Kuca, pradeda mi se zvao Blazija, a deda Danilo, kasnije su valjda presli u Babice kod Peci, a posle rata II velikog u Jagodinu! E sa postoji i neka prica da smo od Ostojica pa da su promenili prezime! Pa ako moze vasa strucna pomoc bio bih veoma zahvalan!

    Milos Boskovic

    Одговори
  • Витомир Радовић

    ЗА МИЛОША

    Милоше,

    Ако нисте никада мењали презиме и славу, онда сте из Куча из Лопара Коћких.
    Ако сте од Остојића онда сте старином од Максимовића у Великом Борку дошли из Куча три брата Васо, Остоја и Стојак. Максимовићи потичу од Остојића, то јест од Остоја.Досељена браћа су пореклом из Ублаца у Кучима од братства Чарапића-Вујошевића,А њихов најдаљи предак је Дрекале, што значи да су од Дрекаловића.
    Остојићи су променили славу и славе Ђурђиц.
    За сада толико.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Mile Santrac

    za Vukoviće iz R.Srpske (selo Donje Vodičevo)

    Vukovići i Borići, Dardići iz Krajine, rođakaju se odavno sa
    Santračima.
    Poreklo i je isto,Kolašin -C.Gora
    Nisu im iste Slave, ali poreklo i loza im je bliska-ista

    pozdrav
    Mile Santrač .Beograd

    Одговори
    • Вуковић

      Миле,

      Хвала ти на информацијама. Нисам до сада чуо за било какву везу породице Вуковић са Сантрачима. Пре скоро 30 година чуо сам податак да Вуковићи припадају племену Васојевића. Мој дјед ми је исто тако једном рекао да је он чуо да је неки његов предак дошао из Црне Горе у то подручје у околини данашњег Новог Града (бивши Босански Нови). Поздрав.

      Одговори
  • marija filipovic

    moji su doseljeni iz prilepa prezime filipovic slava sv.nikola volela bi ako ima jos neka porodica da zivi u prilepu da mi se javi…hvala u napred

    Одговори
  • Предраг

    Поштовани,
    Живим у селу Преоцу, општина Приштина. Породица Томић, славимо Ђурђиц,порекло нам је из Метохије, познати као Метојчани, као што пише Урошевић у својој књизи. Можете ли ми помоћи у добијању још информација о пореклу породице?
    Метојчани (17 к., Ђурђиц ). Досељени крајем 18. века из Метохије, „од крви“. Поред Ђурђица прослављали су још и Ђурђевдан, а као стару заветину за одржавање стоке, када су такође секли колач, држе празник Младенаца.

    Хвала унапред!
    Томић Предраг

    Одговори
  • ljiljana kosovic

    O Kosovićima iz Cuca u Crnoj Gori.
    Rodonačelnik knez Bajko otkuda je došao u Cuce početkom 16.v.
    Rodio sinove Vučetu i Vučića. Vučić rodio Marka. Marko rodio Kosa. Mi smo od Kosa ali koga je rodio Kos i dalje znam da su poslije krvne osvete braća prebjegli na Bobane izviše Popova Polja. I znam da se jedan brat imenom Risto poturčio u Mostaru, ali je zadrzao prezime Kosović. Zna li neko ovo izmedju. Hvala i najljepši pozdravi.

    Одговори
  • stefandjumic

    ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ СBЕ О ПОРОДИЦИ ЂУМИЋ-ЋОЈЛУК (БОСАНСКА КРУПА). ЗНАМ САМО ДА СУ СЕ СВИ ОДСЕЛИЛИ У ВОЈВОДИНУ 1945. ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ НЈИХОВО ПОРЕКЛО, ИМЕНА НЕКИХ ШТО ВИШЕ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ЂУМИЋ? УНАПРЕД ЗАХВАЛАН СТЕФАН ЂУМИЋ

    Одговори
  • Небојша

    Претпостављам да славите Аранђеловдан? Уколико је тако, Ваши Ђумићи су огранак најбројнијег крајишког рода Родић-Стојсављевић. Било је у више наврата речи о овом разгранатом роду. Има их са пуно изведених презимена, како у Босанској Крајини, тако у Лици и Далмацији.

    Према сачуваном предању, пореклом су из Старе Србије (Македонија, Косово), па су најпре дошли у Херцеговину, одакле су кренули даље на запад.

    У Лици, Бос. Крајини и Далмацији их има са следећим презименима : Родићи, Стојсављевићи, Старчевићи, Малбашићи, Ђумићи, Тодићи, Новаковићи, Милановићи и др.
    Сви славе Св. Арханђела.

    Постоји прича како је неки богати отац са 9 синова дошао из Херцеговине у Плавно (Далмација). Једног сина су звали „Родом“ па су од њега постали Родићи, од Новака су Новаковићи, од Милана Милановићи итд…

    Ђумићи су добили презиме по жени једног од тих синова, чији је надимак био „Ђума“. Претпоставља се да јој је право име било Ђурђија.

    Одговори
    • stefandjumic

      Hvala Nebojsa!Tacno je slavimo Arandjelovdan… ali mene najvise interesuju licno moji preci zbog porodicnog stabla.Najstariju predak za koga znam je moj cukundeda Mile Đumic koji je otisao u Amerku u Pitsburg,pa se kasnije vratio kao dobrovoljac na solunski front i posle toga je dobio od kralja zemlju u Baranji koju je dao svom sinu(bratu od mog pradede),dok je moj pradeda ostao na Ćojluku do 1945,pa se onda preselio u Futog(VOJVODINA).Da li mogu da saznam imena predaka i mesta gde su ziveli dirktni preci od mog cukundede,mnogo bi mi znacilo?

      Одговори
  • Aca Gajic

    Тражим порекло Гајић породице,мој прадеда Илија доселио из Волујца код Шапца у Вукошић код Шапца, по подацима из Волујца тамо има Гајића који славе Ђурђиц и по дединој причи они су нам фамилија, по подацима које сам нашао овде на сајту ти Гајићи су у Волујац доселили из села Двориште, а пре тога из Сјенице у Двориште, има ли каквих података о томе и на коју страну сад да тражим…. иначе сајт је одличан, много добрих ствари сам пронашао…

    Одговори
  • miki

    Здраво. Тражим порекло презимена СТАНИШИЋ из ШОПИЋА код Лазаревца. Слава је Св. Никола.

    Одговори
  • srdjan

    Поштовани интересује ме порекло породице Недељковић из села Стропско општина Врање.Иначе славимо светог Арханђела 21 Новембра, као крсну славу а сеоска слава је Света Петка 8 Августа.По неким подацима предак породице дошао је из села Нерадовац општина Врање и ту основао породицу.

    Одговори
  • Небојша

    Сви Станишићи Никољштаци из колубарског округа воде порекло из Бјелушина, у Старом Влаху. Претпостављам да су Ваши у Шопићу огранак ових Станишића.

    Одговори
  • Дујо

    Поштовани! Да ли можете нешто више да ми кажете о пореклу презимена Ћешић .Они насељавају село Зебе код Босанског Грахова .позз

    Одговори
  • Misa

    Postovani,interesuje me poreklo Todorovica selo Pavlis kod Vrsca,slava nam je Djurdjic,hteo bih da napravim porodicno stablo pa mi trebaju dosta podataka i informacija.unapred zahvalan M.T

    Одговори
  • Silvana

    Postovani,

    jako me zanima poreklo porodice Mirkovic iz sela Kremna na Tari. Slavimo Svete Vrace. Deda mi se zvao Dobrosav, a baka je iz familije Jelisavcic, takodje iz Kremana.

    Одговори
  • Sarko

    Silvna

    Jelisavcici su zabelezeni u Bioski zapadno od Stapara. Jelisavcici su cetvrata porodica u Bioska. Ova stara hajducka porodica, mnogo terana i raseljavana, dosla je iz Kuca (crnogorska Brda), iz istog mestaodakle su rastinski i zaovljanski Kremici. U ovo selo su dola tri brata: Marko, Milos i Krstouz staru mater Jelisavetu (Jelisavku). Krsto je bio hajduk i odmah po dolasku u Biosku odelio je svoje i preveo u Zaovine u Konjsku Reku; tamo ih stavio pod nadzor srodnika Kremica, s kojima je i hajdukovao. Krstov je unuk cuveni hajduk Pavle Jelisavcic, koji je dugo hajdukovao po Srbiji i Bosni pedesetih i sesetih godina 19 veka. koji se na kraju predao nasim vlastima, spustio u Uzice i tamo umro u dubokoj starosti. Iza sebe je ostavio vecu porodicu. Jelisavcici u Keserovini i Djurovici na Ponikama su Jelisavcici, ima ih 20 kuca, slave sv. Jovana.

    Vasi Mirkovici izgleda da poticu od Milosavljevica (Vracevica) u Kremni. U Kremni su dosli pred Selacima na nekoliko godina od morackog manastira (Moraca), dosla su braca: Siman i Milosav i udova snaha Stana s decom i pala u G. Radusu, gde su i Selaci dosli uz njih. Odmah po dolasku Selaka podele se: Milosav izadje u Matik na Kose, a malo ispod njega Siman, a udova Stanu ostave u Radusi. Od Stane se odele pastorak Jovan i ostane u Radusi, a Stana sa drugom decom sidje u Konjsku Reku i tamo umre, gde joj se deca izdele i predje u Biosku i ostane na starom mestu kao Stanici. Jovanovi potomci u Radusi po sinu Bogdanu zovu se Bogdanovici, Milosavljevici, svi su u Matiku pod njima Simanovi su potomci Simanovica i Markovici, gde ih je svih 39 kuca, slave sv. Vrace.

    Ima jos jedna porodica u Kremni koja slavi Sv. Vrace: Dragovici u Bogdanovicima dola je iz Sljivovice slave sv. Vrace.

    Vase prezime Mirkovic je mozda od novijeg vremena, uzeto pred kraja prve polovine 20. veka.

    Svi podaci su od 1913 – 1914 godine.

    Одговори
  • Lazic Jovan

    Zovem se Jovan Lazic. Vodim poreklo iz malog mesta kod Trilja-Sinja zvanog TIJARICA u Hrvatskoj drzavi. Tamo ima zaseok sa puno kuca Lazica. Posle i za vreme II svetkog rata nastala je bezanija pa se moj deda Jovan smestio u Rumu, gde sam i ja rodjen 1957 godine. Krsna slava nam je sveti Djordje-Djurdjevdan 6.maja. Molim one koji nesto znaju o mom prezimenu neka se jave.

    Одговори
  • Небојша

    У околини Сиња (Биско) живело је хрватско племе Сучић. Од „давнина“ су ту. У оквиру њих се помињу и неки Лазићи.

    Марјан Матковић тврди да су Лазићи Хрвати и напомиње да их је у Тијарици било 8 породица са 35 чланова.

    Међутим, исти аутор за далматинске Лазиће тврди да су пореклом вероватно из Босне, или са Биокова.

    У северној Далмацији има више несродних грана Лазића, а све су пореклом заиста из Босне.

    Лазиће (Горња Тијарица) помиње и Александар Бачко у „Породице далматинских Срба“. У том месту, Лазићи се помињу још 1766. године.

    Одговори
  • Жика

    По породичном предању породица се доселила у Шумадију крајем 17. века. Део је остао у Шумадији, а део је прешао преко, у „Банат“ по причи. Нашао сам да у Бачкој, у Руменци постоји слично презиме (Плачков) забележено у исто доба (1722.). Да ли имате неке податке о фамилији Плачков из Руменке (Пироша), бар коју славу славе и слично. Иначе наша је свети Никола.
    Хвала

    Одговори
  • Igor Stevanovic

    Postovani,

    interesuje me poreklo prezimena STEVANOVIC ,znam nije lako jer je jako cesto prezime!!:(( Slava: LAZAREVDAN Pronasao sam nasu lozu u crkvenim knjigama u Ugljeviku ( Semberija ):
    Otac mi je Dragan pa deda Mitar pa onda:Risto
    Stevan,
    Petko
    Stevan ( dosao od Bilece oko 1805 zajedno sa od Bogica Bogicevica familijom-bivseg predsednika BiH ).
    Haplotip nam je R1a.
    Pominjalo se i neko mesto GRUDE medju starijima ali ih nazalost vise nema da bi saznao nesto vise.
    Mnogo knjiga sam iscitao pronalazio dosta Stevanovica ali ni jedan ne odgovara nama.
    Da li neko moze da pomogne ???
    Najlepsi POZDRAV I HVALA na trudu koji znam da nije ni malo LAK !!

    Igor

    Одговори
  • Goran

    Jel zna neko nesto o prezimenu Stijak ?
    Slave Sv. Jovana Zlatoustog i vecina ih je koncentrisana u Bosanskoj Kostajnici i okolini.

    Одговори
  • rasa

    Da li neko ima kakve informacije o prezimenu Talijan, da li vodi poreklo iz Hercegovine ili Kosova.

    Одговори
  • Шарко

    Рашо, кажите нам коју крсну славу славите и одакле сте?

    Одговори
  • rasa

    Iz Smederevske Palanke,sv Djurdjic

    Одговори
  • Шарко

    Рашо претпостављao сам да си из С. Паланке.

    Ваша фамилија је огромна, забележени сте у монографији Смедеревско Подунавље и Јасеница из 1925 год. Село Азања – Талијани (59 кућа., Св. Ђурђиц), Баба Анићи (13 к.,) и Стајићи (Илићи) (15 к.,). Сви имају заједничко порекло и славе Св. Ђурђиц. Чукундеда Сима дошао са Косова. Имао два сина: Добривоја и Ристивоја. Од Добривоја су Талијани, а од Ристивоја Баба Анићи и Стајићи-Илићи. Један од предака Талијана имао пушку „талијанску“ и по њој се и данас презива цела ова породица.

    Одговори
  • rasa

    Hvala nisam bio siguran za poreklo prezimena za koje je prostore vezano.

    Одговори
  • Aleksandar Damjanović

    Interesuje me poreklo mog pretka Damjana (pok. deda mi je pricao da se prezivao Kosjeric ili Kojseric, dosao iz Korita kod Berana -po njegovoj prici oko 1700 god)u Grabovac-Gruza, bilo ih je troje brace, jedan se nastanio u Vrbi kod Kraljeva, za drugog ne znam, a ovaj (Damjan po kojem i nosimo prezime) je ostao u Grabovcu gde se ozenio zenom Velikom. Unapred hvala

    Одговори
  • Ignjic

    Interesuje me porijeklo prezimena Ignjic?
    Moji Ignjici sada trenutno zive u selu Brestovo kod Prnjavora, Republika Srpska.
    Nasa krsna slava je Sveti Arhidjakon Stefan!

    Одговори
  • Бојан Туро

    Помаже Бог. Најпре желим да похвалим Ваш рад, ангажовање и несебичну помоћ коју дајете људима. Веома ми је драго да још увек има племенитих људи, који брину о пореклу, а зна се да су две ствари сврха постојања: поштовање предака и брига о потомству. Наиме, желео бих да испитам своје порекло. Вероватно спадам међу ретке становнике ове планете који о својим предцима не зна ништа. Наравно не баш ништа, али су то информације само до мог деде. Рецимо овако, да пођемо уназад. Магдалена Туро од оца Бојана Туро (ја) из Зрењанина и мајке Марије рођ Миленковић из Власотинца. Бојан од оца Ђуле Туро из Зрењанина и мајке Смиљке рођ Радишић из Елемира. Ђула од оца Иштвана Туро из Зрењанина(или Меленаца) и мајке Агнеш (не знам презиме). И то је све што знам. Такође знам и да је Иштван осим Ђуле имао још шест синова: Јаноша, Золтана, Ференца, Штефана, Иштвана и Ота (Ђула је најмлађе дете). Колико се сећам неке приче, Иштван је рођен у Меленцима као Младен, па добио мађарско име и презиме да би избегао депортацију у логор. Колико је ова прича тачна, не знам, а врло бих волео да знам о историји своје породице, јер смо једина фамилија Туро (под условом и да је то право презиме), колико је мени познато. Иначе сам свештеник Српске Православне Цркве и било би ми драго да сазнам своје право порекло. Унапред Хвала

    Одговори
  • Стефан

    Поздрав свим људима добре воље.Овако,имам 17 година а не знам поријекло моје породице.Као што видите зовем се Стефан,отац Драган,покојни ђед Бранко.Заборавио сам име прађеда и чукунђеда то вам могу накнадно казати.Моје село су Пипери у Подгорици, крсна слава Митровдан. Веома ме занима ово пошто никако да сазнам историју мог племена, ђед ми је умро кад сам био мали па нисам стигао да га питам а баба не зна ништа.Имају пар верзија, једна каже да смо ми дошли са Косова у 20. вијеку, да смо прије тога имали презиме Болевићи и да смо га промијенили не знам ни ја зашто. И као кажу била нам је слава Арађеловдан па је наш неки предак побјегао из неког затвора (ваљда турског) на Митровдан и од тад се та слава слави. Ако ико може да ми помогне много бих му био захвалан, ово ми много значи. Поздрав.

    Одговори
  • Небојша

    Бољевићи из Голубоваца (Подгорица) су пореклом из Братоножића. Презивали су се раније Калуђеровић. Досељени су релативно касно, тек после ослобођења Зете.

    Ти Болевићи које помињеш, пореклом су из северне Албаније.

    Одговори
    • zorann

      Gospodine Nebojša vidim da ste saradnik ovog sjajnog portala i da raspolažete sa dosta informacija. Da li biste mogli da mi napišete nešto više o Dobrijevićima-Dobrojevićima koji slave Đurđevdan. Moja porodica Đapa (špicname-t) vuče poreklo od Dobrijevića-Dobrojevića. Na internetu sam našao podatak i da episkop australijsko-novozelandski Irinej Dobrijević slavi Đurđevdan. Inače moji preci su Ličani, verovatno doseljeni iz Dalmacije.

      Одговори
  • Небојша

    Зоране, овде је било речи о Добријевићима:

    http://www.poreklo.rs/2012/03/07/dobrijevi%C4%87/

    Одговори
    • zorann

      Hvala Nebojša! Sve sam ja to već pažljivo pročitao. Čak sam kupio i knjigu „Srpske porodice Vojvodstva Svetog Save“. Vidim da većina Dobrijevića slavi Svetog Stefana. Ja vučem poreklo od Dobrijevića koji slave Svetog Đurđa. Pokušavam da prikupim što više informacija o Dobrijevićima-Dobrojevićima i da ustanovim odakle potičemo. Hvala još jednom! Ako znate za neku zanimljivu knjigu – javite.

      Одговори
  • Саша Павловић

    Помаже Бог. Напокон на правом месту. Презивам се Павловић и по оцу и по мајци. Деда по оцу је родом из Борча код Крагујевца а по мајци из Доњих Грбица, исто околина Крагујевца. С обзиром да ни код вас на сајту ни на целом интернету нисам нашао никакав траг везан за ове две фамилије молим вас да ми помогнете уколико имате каквих сазнања. Иначе деда по оцу је славио Св.Архангела Михајла. Поздрав и хвала.

    Одговори
  • Небојша

    Ево текста о пореклу становништва и насељавању Доњих Грбица:

    Оснивачи Доњих Грбица

    Мајка је она која одгаји, а не она која роди

    Да су жене заслужне матере, које захвално потомство узима као родоначелнике, презивајући се по њима, показују Мирићи у Калањевцима (прозвани по баби Мири, „која их је доселила из Херцеговине“, род са Дукићима у Бањи, с којима су заједно досељени, али се овде разишли). Родословно памћење Мирића у Калањевцима сеже до сеобе 1737. године, после које се њихова родоначелница, баба-Мира, доселила на Рудник. О томе је Јеремија М. Павловић записао: „После кратког времена та породица се подели и њени одељци оду у два места. Баба Мира оде у Калањевце (то су данас Мирићи), а Дука оде у Бању (то су сада Дукићи). У прво време те две породице су ишле једна другој у госте; – и та би веза дуго трајала, да није дошао Први устанак. Тада су престали једни другима долазити. После ратова Мирин син, који је већ био стар човек, почео је опет ићи у госте, у Бању. Кажу да је најрадије ишао тамо, само за то да види заједничке наћве (које су донете из Херцеговине, а на деоби припале Дуки, и однете у Бању. Више пута је плачући говорио Дукиним (и својим) унучићима, о значају тих наћава, у којима је за време бежаније мешен хлеб. Путујући тако, причао је, сви смо бацали поглед на наћве, кад смо од глади били жељни хлеба.“

    Тако исто и Војчићи у Врбици („доселила се баба Војка од Сјенице. Њена сестра Неранџа отишла у Венчане и од ње су Неранџићи у Венчанима“ – оба рода славе Св. Аранђела), Гордијанићи у Гривцу (најстарија фамилија), прозвани по баби Гордијани, или Мартићи – два рода у Книћу, сродна по млеку или по утроби, која их је изродила (дошла баба Марта са сином Јованом од Ужица, па се преуда у Вилотиће, и од ње и тамо настану Мартићи, од који свако слави своју славу – Јован Митровдан, а онај у Вилотићима Св. Јована). И доброчинитељке су стицале славу, о чему сведоче Настићи у Петропољу (прешли на имање неке Насте и по њој се назвали, а старо им је презиме Богдановићи).

    Народна пословица каже: мајка је она која одгаји, а не која роди. Тиме се истиче савесност, одговорност мајке-родиље за потомство. Разумљиво је, стога, што безмало у сваком шумадијском насељу има породица које се презивају по женском претку: Анђелићи у Закути, Лешеву, Мајнићу, Милаковцу, Пајсијевићу и Радмиловићу, Баба-Анђелићи у Трнави, Анићи у Орашцу, Аничићи у Буковику и Голочелу, Бисенијићи у Драчи, Бојанићи у Баљковцу, Драгушици и Шљивовцу, Божанићи у Баточини, Водицама, Доњој Рачи, Кутлову, Рабровцу и Честину, Босићи и Вемићи у Книћу, Видићи у Винчи, Вуканићи у Врбици, Горданићи у Брзану, Гроздићи у Адровцу, Даничићи у Великој Плани, Милатовцу и Мирашевцу, Дивнићи у Стојнику, Достанићи у Лапову, Раваници и Чукојевцу, Живанићи у Горовичу и Реснику, Илинчићи у Претокама, Иконићи у Горњој Врбави, Јагличићи у Драчи, Јанићи у Баничини, Белосавцима. Десимировцу, Лапову, Реснику, Саранову, Сепцима, Тополи и Чумићу, Јањићи у Грабовцу, Доњој Рачи, Лужницама и Реснику, Јеленићи у Трнави, Јелићи у Борчу, Витановцу, Вукасовцима, Горњој Сабанти, Драгушици, Липовцу и Чукојевцу, Јеличићи у Бадњевцу, Јеринићи у Балосави и Каменици, Јеросимићи у Книћу и Поскурицама, Калинићи у Мирашевцу, Катићи у Марковцу и Цветојевцу, Крунићи у Дрлупи, Кумријићи у Лапову, Лепавићи у Десимировцу, Љубичићи у Кикојевцу, Манасићи у Реснику, Мандићи у Книћу и Стублу, Маријићи у Бадњевцу, Марићи у Балосави, Белосавцима, Витановцу, Вучићу, Грабовцу, Доњој Сабанти, Клоки, Лешеву, Маслошеву, Радмиловићу, Стојнику и Честину, Маричићи у Божурњи, Брзану, Витановцу, Десимировцу, Корићанима, Марковцу Тополи и Церовцу, Мартићи у Ђурђеву и Шумама, Миленићи у Рашковићу, Миличићи у Градцу, Загорици и Лапову (у Лапову двоји), Милкићи у Марковцу и Мирашевцу, Миљићи у Стублу, Миљојчићи у Витковцу, Мирјанићи у Плани и Наталинцима, Младенићи у Баточини и Витковцу, Настићи у Саранову, Чумићу, Неранџићи у Горњој Врбави, Полексићи у Губеревцу, Петрићи у Љубићу, Радојкићи у Светлићу, Ранђићи у Лужницама и Реснику, Ризнићи у Бањи, Марковцу и Гледићу, од Колашина и славе Св. Петку, Росићи у Винчи, Врбици, Доњој Трешњевици, Манојловцима, Петровцу, Претокама и Чукојевцу, Ружићи у Водицама, Војиновцу, Милатовцу, Опланићу и Трнави, Савкићи у Марковцу, Сандићи у Божурњи и Стојнику, Сарићи у Гунцатима, Доњој Сабанти, Доњој Црнући, Ракинцу и Страгарима, Селенићи у Книћу, Синђелићи у Доброводици, Кутлову и Реснику, Смиљанићи у Годачици, Совијанићи у Гривцу, Спасенићи у Пајсијевићу, Стајкићи у Лапову, Стаменићи у Тополи, Станићи у Врбици, Жабарима, Милавчићу, Орашцу, Придворици, Ратарима и Тополи, Станкићи у Саранову, Шљивовцу и Шумама, Станчићи у Бадњевцу и Малим Пчелицама, Тренићи у Доњим Јарушицама, Марковцу и Мирашевцу, Цветићи у Доњим Јарушицама и Гунцатима, Удовичићи у Великом Шењу, и други Удовичићи (старо презиме Синђићи) у Бечевици, Попадићи у Брњици, Горњој Шаторњи, Лапову и Чукојевцу…

    Нити су Шумадинци самоникли, нити би стекли тако добар глас и углед да уза се нису имали такве животне ослонце и помагаче какве су мајке, жене и кћери Шумадије. Јер, злехуда времена, када се мушки гинуло, тражила су и мужевне жене. А Шумадија их је имала.

    Судећи по становништу које данас у њима обитава, Доње Грбице иду у ред најстаријих лепеничких села. Основала су га три рода – Батавељићи, Гвозденовићи и Ралетићи, досељена после 1737. године из Старе Србије, и њихови потомци су почетком овог века чинили осам деветина сеоских домаћинстава, што, поготову у погледу породичне разуђености и компактности, како је уочио и истакао етнолог Тоша Радивојевић, „није случај више ни у једном лепеничком насељу“.

    Дошавши после Друге сеобе (1736), поготову што су услови у Београдском пашалуку, као пограничном подручју, били сношљивији, преци Батавељића и Гвозденовића су досељени од Сјенице, а Ралетића од Новог Пазара. Батавељића је 1902. године било 53 куће, а чинило их је дванаест огранака – Марковићи (9 кућа), Ђорђевићи (8), Батавељићи (5), Ђурђевићи (5), Максимовићи (5), Тодоровићи (5), Јовановићи (4), Матићи (4), Симићи (3), Јаковљевићи (2), Обрадовићи (2), Пантићи (1). У том времену је од њих било и Батавељића у Дивостину (1) и Книћу (4), а од Батавељића (Марковића) род Николића у Цветојевцу (1), док су им, до половине овог века, неки огранци допрли до Ваљевске (Јошева) и Шумадијске Колубара (Даросава).

    ИЗВОР: Миле Недељковић, „Ко су Шумадинци“, Глас јавности 14. мај 2001. године

    Одговори
  • jelena

    Interesuje me poreklo prezimena Vojvodic. Moji su iz Like okolina Donjeg Lapca, slave sv. Nikolu. Skoro sam cula za Vojvodice iz okoline Kljuca [Vrbljani], isto tu slavu slave pa me interesuje da li smo u nekom srodstvu.
    Moj pradeda je Jovan Vojvodic.

    Одговори
    • Александар Маринковић

      Јелена,
      врло је вероватно да припадате великом крајишком роду који је потекао од старих Штрбаца. Наиме, више аутора сматра да су од херцеговачких Штрбаца потекли ВОЈВОДИЋИ и Бокани у Крајини. Надаље, Од Војводића су пак потекли Шкорићи. На повезаност ових родова указују и породичне Славе. Наиме, све оне славе старе Славе у Штрбаца: Св. Никола и Ђурђевдан (наравно, увек су могући изузеци). Постоји и мишљење да су Војводићи дошли из Црне Горе и населили се на граници Лике и Босне где су се неки од њих прозвали Бокани. Без обзира на одређене разлике у мишљењима око старијег порекла, нема сумње око повезаности Војводића са Шкорићима, Боканима и у даље ка Штрпцима.

      Одговори
  • Милорад Богдановић

    Јелена, тешко да неко од нас утврди с ким сте у сродству.
    Ми можемо само да вама помогнемо, а највеће обавезе су на вама.

    Да, Војводићи у парохији Врбљани славе Никољдан, као и у парохији Мркоњић Град; Врелима код Бихаћа; Кралупи код Високог;Лушци Паланка; Пркоси код Петровца; Умци код Санског Моста, као и парохији Шљивно на Змијању. Препис „Шематизам дабробосански“ за 1882 годину.

    Али о Војводићима доста тога је написано у књизи „Породице далматинских Срба“ , Александра Бачко, стр 91,92. која се налази у нашој дигиталној библиотеци.

    Само још да додам да се презиме Војводић први пут спомиње 1378 године, у писаним документина, на простору Војводства светог Саве (Херцеговине).

    П.С. Ћирилица је тако лијепа, да јој завиди и латиница.

    Одговори
  • Dragan Ilic

    Poreklom sam iz Trubareva (Krusevacki srez). Interesujem se za rodoslov i poreklo. Po usmenom predanju poticemo od Djurdjije koji se doselio u ovo selo (po predanju iz Bugarske ili stare Srbije) krajem 18-og ili pocetkom 19-og veka. Imao je tri sina: Stajka, Miliju, Iliju i Aleksu. Po Iliji (verovatno rodjen 1810-1826.g) smo i dobili prezime Ilic. Ovo stvara teskoce jer vecina porodica u centralnoj Srbiji nije imala stalna prezimena (tek od 1851.g. ukazom A. Karadjordjevica je uvedeno stalno prezime). Krsna Slava Sv. Jovan. U ovom kraju u tom periodu je bilo dosta migracije stanovnistva iz C. Gore, Kosova i Metohije, ali i drgih susednih regiona. Napomenuo bih da je selo Trubarevo iako veoma malo naselje kontinualno naseljeno od srednjeg veka. U blizini je bila velika tvrdjava/grad, a nalazi se u turskim popisima (i mapama) defteru za Alacahisar (Krusevac) iz 1615.g. Bio bih zahvalan za komentare i sugestije.

    Одговори
  • Вук

    Поштовани,
    јако мало знам о свом пореклу, а у питању су презимена Ласица из Херцеговине и Косорић са Романије. Био бих захвалан на помоћи, па да кренем да тражим…
    Свако добро од Господа.

    Одговори
  • Небојша

    Косорићи су пореклом из Дробњака, славе Ђурђевдан. Иначе, Косорићи су једно од најстаријих и најпознатијих дробњачких братстава.

    Око 1925. године, помиње се разграната дробњачка породица Косорића у Гласинцу, Горажду и Рогатици.

    Лазар Косорић, прота из Горажда, чувао је сребрни тас са ликом Св. Ђорђа, који су стари Косорићи понели са собом из Дробњака пре око 100 година. (око 1825. године)

    Ласице су такође из Дробњака. Огранак су Миличића. Данашње презиме дао им је неки Турчин, око кога се неки њихов далеки предак увијао као ласица. Живели су у Комарници (Шавник), па су се преселили у Грабовицу. Веома давно су почели да се исељавају из Дробњака. Има их и у Никшићу (2 куће). Славе Никољдан, преслављају Ђурђевдан.

    Иначе, цео овај крај се некада звао Стара Херцеговина, иако данас припада Црној Гори.

    У том делу Босне била је заступљена досељеничка струја из Дробњака. Ваш случај само потврђује ово „правило“.

    Свако добро.

    Одговори
  • makilija

    Postovani,
    Da li mozete da mi dostavite,informaciju od koga potice porodica Radovanovic iz Batalaga,Koceljeva?Jako me interesuje,da mi date bar neki podatak,jer koliko znam mi slavimo slavu Djurdjevdan,a po vasim informacijama Jovanjdan,to me nekako zbunilo,nekoliko godina u nazad se bavim proucavanjem stabla moje porodice,i imam neke sasvim druge podatke.Hvala vam u napred,znacilo bi mi,jer kako sam navela zbog proucavanja,bitne su mi tacne informacije.
    srdacan pozdrav

    Одговори
  • Вук

    Небојша, велико хвала на брзом одговору!

    Одговори
  • Radoslav

    Da li mozete da mi kazete nesto o poreklu prezimena Antonijević ?
    Unapred hvala , Radoslav, Beograd

    Одговори
  • m.z.latkovac

    molim vas pomozite ako mozete u vezi sledeceg-naime stanovnici latkovca su usled migracija 1778god.potomci MUGOSA-PIPERA IZ okoline NIKSICA nastanili prvo podrucja LATKOVCA a zatim BRESNOG POLJA I STOPANJE KOD TRSTENIKA. dali su piperi u crnoj gori imali prezime PEROVAC koje postoji na latkovackom groblju???koja su stara prezimena pipera iz crne???Osim gore navedenog MUGOSA jer tim saznanjem bi mogli da identifikujemo mesta u crnoj gori odakle su dosli nasi preci,JER OVAKO IMAMO SAZNANJA ZA SAMO DVE FAMILIJE[MILENKOVICI I NEDELJKOVICI]Koje su po brojnosti veoma male.molim vas odgovorite mi dali su piperi iz crne gore imali prezimena kao sto su- RAKICI,RADENKOVICI,MIHAJLOVICI,ZIVADINOVICI,KNEZEVICI,JOVANOVICI.dakle prezimena sadasnjih familija sela latkovca????napomena-poznat mi je dekret kneza aleksandra karadjordjevog sina.nas problem je dakle kako identifikovati STARA IMENA doneta iz crne gore???

    Одговори
  • Витомир Радовић

    ЗА М.З. ЛАТКОВАЦ

    Поштовани,

    Одговорићу вам на питања, како сте их и поставили.

    Племе Пипери немају презиме ПЕРОВАЦ.
    Имају презимена:Перић,Перовић,Перошевић,Петровић, Пећевић, Пеуновић.

    Стара презимена у Пиперима су:

    Бајевић,Бојчевић,Вранић,Вујичић,Вукчевићи,Грујовић,Дедановић,Драгишић,Жабић,Зоговић,Јелавић-Мацуре,Клајевић,Кораћи-старо братство у Братоножићима,Крилићи,Курилци-Курилићи,ЛијешевићиГоричани,МацуреЈелавићи,Мугоши,Племићи,Поповићи,Псоглави,Радоши,Раташи,Стањевићи,Стојановићи.

    Сви стари Пиперии њихова братства славе Аранђеловдан, осим једног на Стијени који слави Томиндан.
    Сви стари пипери прислужују Мали Петковдан 26. јула, осим једног: Лучиндан; једног Спасовдан;једног Илиндан.

    Миленковића и Недељковића у Пиперима нема нити их је било.

    Ракића у Пиперима нема.
    Раденковића у Пиперима нема.
    Михајловића у Пиперима нема.
    Живадиновића у Пиперима нема.
    Кнежевића у Пиперима нема.
    Јовановића у Пиперима има зову се Грдановићи род су од Ђурковића.

    Све што вас интересује за црногорска презимена слободно питајте.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • duda

    Већ сам доста времена посветила проучавању својих породичних корена (презиме Недић)и ни сама не знам колико текстова прочитала. Скоро сам сложила коцкице али не могу да разјасним везу Недовића и Недића.Наиме моји преци су досељени из Новог Пазара у Кутлово код Крагујевца крајем 18.века и свуда се помињу као Недовићи-Недићи.(Ово су званични подаци из пописа,а и старији рођаци су ми тако причали)Слава нам је Свети Никола а преслава Млади Свети Никола (22.мај).Стари кумови (досељени у исто време кад и ми) су нам Тарабановићи из Ратара.Такође не знам да ли су моји преци пре Новог Пазара живели у Црној Гори и ако јесу,од којих су онда Недовића,пошто овде видим да се помињу Недовићи са разним славама.Ако неко зна одговор на моја питања бићу му веома захвална ако ми
    одговори.Поздрав.Дуда

    Одговори
  • Nenad

    Poštovani,
    interesuje me porijeklo prezimena Nenad.
    Nenadi za koje znam su porijeklom iz okoline Mrkonjić Grada, Republika Srpska,
    krsna slava je Sveti Nikola.
    Svako dobro.

    Одговори
  • Petrović

    Poštovani, mene interesuje poreklo porodice Petrović,moj djed se zove Cvijetin Petrović iz sela Boljanić na planini Ozren, kod Doboja(Republika Srpska),krsna slava je Sv.Stefan Dečanski.Znam da je poreklo stanovnika iz ovog kraja sa područja Hercegovine i Crne Gore, ali ne znam tačno iz kojih krajeva(sela ili gradova).
    Unapred zahvaljujem!

    Одговори
  • Bojana Miodragovic

    Svi Miodragovici u selu Maricka-Prijedor,slave krsnu slavu sv Jovana Krstitelja,iz jedne od tih porodica je i moj otac Milenko Miodragovic,koji je ozenivsi moju majku preselio u susjedno selo Busnovi,u kojem je bio i ostao jedini domacin sa tim prezimenom.Dakle niko ne slavi slavu sv Arhidj. Stefana,pa cak ni preseljeinici u Prijedoru.Dvije-tri porodice Miodragovica u Prijedoru koji slave slavu sv Arh. Stevana,a nemaju veze sa Maricanima,su(cini mi se)doselili iz Prnjavora.Ja bih zeljela saznati od kud Miodragovici u Marickoj,da li i kakve veze imaju sa Hercegovinom ili Crnom Gorom,…Dakle ko god sta zna,a da je siguran u tacnost neka pise . Veliki pozdrav

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Бојана, желио бих да ријешимо овај ребус са Миодраговићима, ако имаш воље за то.

    У Шематизму дабробосанском за 1882 годину на стр 178 (136), који је овдје доступан свима, марићански парох Гавро Стојнић (стара свештеничка породица из Криваје) је записао да Миодраговићи у Марићкој славе св.архиђ. Стефана, заједно са Врабчићима, Грабежима, Маленчићима, Марковићима,Мијатовићима, Цуњацима, Цвијићима, Божичићима и Кекићима.Марићански парох Гавро Стојнић не наводи овдје да Миодраговићи славе Јовањдан.
    Бусновачки парох Гавро Кондић (такође стара свештенчка породица овога краја), спомиње Миодраговиће у својој парохији и потврђује да славе Јовањдан. Можда су то данашњи марићански презимењаци чији је засеок тада вјероватно припадао бусновачкој парохији, али онда који су ово други Миодраговићи што славе Стевањдан?
    Мене овдје још више збуњује ваша забиљешка: „iz jedne od tih porodica je i moj otac Milenko Miodragovic,koji je ozenivsi moju majku preselio u susjedno selo Busnovi,u kojem je bio i ostao jedini domacin sa tim prezimenom“.
    Да ли су ова свештена лица погријешили? Волио бих да се коначно тај ребус са Миодраговићима ријеши.

    П.С. Ћирилица је писмо мојих прадједова, па зашто онда неби била и моја.

    Одговори
  • Bojana Miodragovic

    Ne postoji nista drugo do greske,jer vam odgovorno tvrdim da je moj otac prvi i jedini Miodragovic nastanjen u Busnovima od 1976. god pa sve do 2009. god ,kad se preselio u Prijedor,te od tada u Busnovima vise ne zivi ni jedna porodica sa nasim prezimenom.Nisam sigurna,ali mislim da je paroh Gavro Kondic sluzio Busnovackoj crkvi,u vremenu kad se moj otac doselio u Busnove,ali je on Krsnu slavu poceo slaviti mnogo godina kasnije,tako da pop,u to vrijeme (citaj -komunisticko :) )nije imao informaciju o Krsnoj slavi mog oca. Ni jedan Miodragovic koji ima veze sa Marickom,ne slavi drugu slavu do Sv Jovana Krstitelja,a tako je i sa,pocevsi od mog dede koji je 1930. godiste,(zasigurno govoreci) najmanje pet koljena unazad .

    Одговори
  • Bojana Miodragovic

    Ovo za popa sam pogrijesila,jer sam ga zamjenila sa pricom o popu Vitomiru . Ispravljam se .Taj Gavro je ocito neko iz dalje proslosti .

    Одговори
  • Борис

    Покушавам да сазнам одакле ми води порекло са мајчине стране. Од оца је од Ђурђевића из Дрвара, а од мајке од Тошовића (прадеда је пореклом из Дубровника, а живео је у Фочи)…
    Можете ли ми помоћи?
    Срдачан поздрав и велико хвала!

    Одговори
  • Aleksej Komnenovic

    Da li mi mozete poslati rodoslov porodice KOMNENOVIC (po mogucnosti u .jpg formatu) na mejl aleksejkomnenovic@gmail.com?
    Unaprijed veliko HVALA!!!

    Одговори
  • Božana

    Poštovani,želim da saznam nešto o porijeklu svog prezimena i o svojim precima.
    Ne znam puno,mislim ne znam skooro ništa.Moj pradeda se zvao Branko Stojanović selo Ruhotina-Bijeljina ( Republika Srpska)
    Deda je stradao u Jasenovcu. Krsna slava je Sveti arhangel Mihailo.Ako možda neko slučajno zna,bila bi’ zahvalna. Pozdrav

    Одговори
  • Zoran

    Interesuje me nešto o poreklu porodice Lukić, selo Osečina (Boduši), krsna slava Nikoljdan

    Одговори
    • Небојша

      Лукићи-Бодуши досељени су у Осечину пред Кочину Крајину из Клопашнице у Босни. (околина Сребренице)
      Њих су населили преци данашњих Недића на имање некаквог сродника Раје, који је умро без наследника. Има их 20 кућа, славе Св. Николу.

      У Осечини има још једна породица Лукића, али они славе Св. Јована.

      Љубомир Павловић, Колубара и Подгорина, 1907. године

      Одговори
  • Simo

    Koja preyimena su doseljena u selo Piperi opstina Lopare iy crnogorskih Pipera i kada je bila ta seoba, makar priblizno. Moje prezime je STOKIC, krsna slava Djurdjevdan. Otac Slavko, deda Stojan.

    Одговори
  • Mihajlo Rac

    Поздрав свима!Све похвале за Ваш рад и труд. Зовем се Михајло Рац, хтео би да сазнам мало више о пореклу презимена. Прадеда Глиша рођен је у Меленцима као и мој деда Славко, он се преселио у Зренјанин где смо отац Ванја и ја рођени, а ето нпр, моја деца су рођена у Котору и Бару. Шта ти је миграција. Да скратим, презиме ми потиче од Мађарског назива за Србе из Рашке области, има нас од Србије преко Босне и Хрватске. Слава ми је Свети Никола. Највише ме занима одакле и када смо стигли у Меленце. Хвала.

    Одговори
  • Шарко

    Здраво свимa. Писао сам раније на овом порталу o својој фамилији Крстић. Мој даљи рођак од моје фамилије није завршио стабло. Али сам онда ја почео да радим стабло и скоро је готово, фале ми још четири имена, надам се да ћу успети да сазнам имена двојице браће од мог курђела Цветка, име Цветковог оца, односно мог аскурђела и име једног брата од мог Курђупа Боје, има још нешто да се испита то су углавном новије генерације прва, друга. Планирам да израдим до краја ове године електронско родословно стабло Крстића, по мушкој линији биће око 450 чланова у стаблу. Одавно сам хтео да урадим стабло, међутим сматрао сам да немам никакве шансе и да не треба уопште да почињем. Али хвала Богу још постоје Крстићи који знају имена предака као и ко је коме најближи или колико колена дели између огранака Крстића, огранака је пуно са различита презимена. Неки огранци од мог рода већ имају стабло које је рађено 1991 год.

    Овако се креће родослов Крстића из Житиња код Витине: ((Напомена родослов још није готов)), приводи се крају… Пре него што почнем хтео би да кажем да су моји Крстићи пореклом из Севце-Горња Мала. Село Севце је смештено у јужној Сиринићкој Жупи налази се између Призрена и Штрпца. Од Штрпца је удаљено 16, 3 км., од Призрена 26, 1 км. Родоначелник Крстића је Крста (мој курлебало), непознато је име његове жене. Крста је имао три сина Боју, Станишу и још једног који се иселио у околини Медвеђе у Топлици, и једну ћерку непознато име. Крста – његова жена (непознато име) њихови синови Боја, Станиша и још један син непознато име као и једна ћерка, сви су рођени у Севцу-Горња Мала. Стари причају да су их у Севцу напали Шиптари и хтели да им отму сестру. Браћа су им обећали сестру и рекли су им да се спрема и да дођу по њу, кад су Шиптари дошли ови су их напали и запалили дрвену колибицу и у њој Шиптаре и сви побегли у Каменаглави, у Каменаглави је остао Станиша са оцем Крстом и са мајком, средњи брат за кога се још не зна како се звао иселио се у Стражи код Гњилана, где је кратко време живео потом се преко косовске котлине са сестром иселио у околини Медвеђе у Топлици. Не зна се ништа о овом брату и сестри, вероватно је имао потомке, али не зна се где сада живе! Станиша је био најмлађи Крстин син, био је дечак у то време. После очеве и мајчине смрти постао је слуга код Шиптара у Каменаглави и Шиптари су га наговарали да пређе на ислам што је он и учинио нашли су му Шиптарску девојку и оженили су га. Боја мој директан предак из Каменаглаве исељава се у Горњој Стубли код Витине, потом у Партешу код Гњилана, где није могао да живи због равнице, тражио је брда као у свом завичају. Из Партеша се сели у Коретишту код Гњилана и ту остаје кратко време, из Коретишта прелази у Житиње где остаје да живи. У ова поменута села живео је око двадесетак до тридесетак година јер је крио своје порекло како не би га пронашли непријатељи да му се освете и један од разлога је што се успут насељавао у неколико села и то што је тражио брдовито село. Док је живео у ова поменута села био је слуга без имања и куће, (за време труске владавине ко није имао имање и кућу тај је био чифчија тј. односно слуга. Ако је радио на неком бегоском иманњу. Док се данас то назива безкућник или подстанар. Кад се Боја настанио у Житињу прошло је неко време и купио је имање од Турака Новобрђана, купио је и једну њиву која води ка суседном селу Баланцу на једном врду до врха ка Свинтали, та њива се до недавно звала „Бојина-Њива“, односно Ливада.

    Родослов изгледа овако: Крста (мој курлебало) имао три сина: Боју (мој Курђуп), (Станишу прешао на ислам у Каменаглави) и још једног (непознато име) иселио се са сестром у околини Медвеђе у Топлици.

    Боја је имао два сина која су рођена у Житињу или у ова села која сам поменуо. Имао је Крсту име сину дао по оцу и имао је још једног за кога се незна како се звао (непознато име – мој Аскурђел).

    Први Бојин син Крста је имао два сина: Бранка и Маринка.

    Други Бојин син (непознато име- мој аскурђел) је имао тројицу синова; (Цветка – мој курђел), (непознато име), (непознато име), ова тројица браће су имали две сестре, имена непозната, али зна се да су биле удате једна у Партеш код Гњилана, а друга у Грнчар код Витине.

    (Цветко – мој курђел) је имао тројицу синова: Најстарији (Сава – мој наврндеда имао жену Младену – моја наврнбаба, родом из Владова код Гњилана од фамилије Никићи-Мелезови, њени су пореклом са Копаоника дошли прво у Владову почетком 19. века, па су потом прешли у Партеш код Гњилана, где их и данас има. Цветко осим Саве има још сина Паву и сина (Јову – жена Ђурђа), ћерке није имао.

    Сава и Младена имају петоро синова и једну ћерку. Најстарији син Акса (мој чукундеда- жена Милена родом из Горњег Ливоча код Гњилана), по њему се презивам Аксић, други по старости је Коста (за време Првог Светског Рата, заробили су га Бугари и одвели су га у заробљеништво у Бугарској где су га и убили, по њему се презивају неколико куће Костићи, трећи је Спасоје звани Спаса, по Спасоји се презивају неколико куће Спасића, четврти је Антоније – звани Тоне, прво је имао жену Спасену из Житиња, са коју је имао синове Живка и Тодора и ћерку Дарку која се удала у Клокоту (род Бургијини). Кад се Тоне вратио кући са ратишта за време Првог Светског Рата, умрли су му оба сина. Потом се оженио Видом, родом из Цернице код Гњилана. Вида је била од рода Петровића (данас огранак Симића). Вида је била удата у Жегри код Гњилана и тамо имала ћерку Љушку, кад се преудала за Антонија довела је и ћерку Љупку која је у то време била дете. Антоније и Вида имају ћерку Милку удату у Партешу (род Ковацевци) и Петру (остала на имање свога оца, да не би се гасило имање пошто Тоне није имао синове, муж јој ушао у кућу звао се Лазар дошао из Партеша од (рода Калаузића, данас огранак Петковића). Антоније рођени брат мог чукундеде је посетио село Севце за време краља Александра, то је било неколико година пре његове смрти, с пријатељио се са неким Сиринићанима из Штрпца који су долазили на пијаци тј. пазар у Гњилану, где су се упознали и спријатељили и Антоније је био на конак тј. у посети недељу дана код њих у Штрпцу и том приликом је посетио село Севце. Причао је где је некада била кућа Крстића да су ту камења дужине два метара. Ја сам пре два ипо месеца био у Севце снимио сам село, Горња Мала и дан данас постоји као и камењи у њој на самом крају Горње Мале. Горњу Мала зову и Шубарића штале. Пети Савин син је Крста, није имао мушког потомства, има само две ћерке Тоду и Велику. Осим петоро синова Сава и Младена су имали само једну ћерку Сандру, удату у Трпезе код Витине (род Љубисави – данас огранак Петковића).

    Сад ћу само Аксине потомке да набројим. Акса је има сина (Вељка- мој прадед – његова прва жена Цвета, родом из Партеша (род Павичићи- данас огранак Трајковића. Вељко је имао још једну жену кад му је Цвета умрла, Тоду са коју није имао деце. Тода је била Херцеговка родом из неког села у околини Требиња. Други Аксин син Никола имао жену Драгу, родом из Житиња- од рода Ђорчића. Никола је имао сина Тројана овај имао жену Анђу. Тројан је умро у 25 години. И имао је само ћерку Љубицу. Никола је имао и две ћерке Петру удату у Житиње (род Ђорчића) и Станију удату у Урошевац, потом прешла са мужем да живи у Старом Грацку код Липњана.

    Вељко – мој прадед и Цвета његова жена имају два сина и ћерке: (Стојадина – мој деда) и Милутина- Милутин је умро у 36 години. Као мали је изгорео руке, али је оставио потомство, ћерку су: Крсјана удата у Церници, Султана удата у Жегри, Софија удата у Г. Будризи, па се преудала у Житињу, Доста удата у Партеш, Божана удата у Партеш и Велика удана у Грнчар. Стојадин има Ранђу, Цветка и (Живорада -мој отац), Живорад има мене. Ранђел има Мирка – а он има Марјана и Марка. Цветко има Чедомира и Лепотана, Чедомир има Слађана, А Лепотан има Марка. Брат од мог деде Милутин има сина Вуку и три ћерке Милеву, Благицу и Олгу. Вука има Срђана и Славишу, Срђан има Драгана, Славиша има Александра и Михајла. Ето укратко… не би да искуцам цели родослов…

    Одговори
  • Ljubo

    Devojacko prezime moje bake po majcinoj liniji je Halda i posedujem originalnu krstenicu izdatu 07.03.1918.g. u mestu Temeskut, odnosno danasnja Gudurica kod Vrsca.
    Zvala se Maria… u danasnjoj Gudurici nema vise prezimena Halda.
    Jako retko prezime kod nas… zna li ko nesto vise?

    Одговори
  • Gajic

    Ако је могуће, да ми неко каже нешто о пореклу Гајића у Доњој Бадањи, општина Лозница. Прецизније Цвејо Гајић(прадеда) 1931. год. и Стојша(чукундеда). Цвејо се преселио 50/60их у Лозницу. Интересује ме порекло, одакле смо дошли овде, и ако може да се сазна неки старији предак. Хвала

    Одговори
  • MIKI

    Pokusavam vec duze vremena da uradim rodoslov ali nikako da nadjem podatke dalje od pradede pa ako bi neko mogao da mi pomogne familija Zec iz Masvine na Kordunu slava sveti Nikola.

    Одговори
  • Mirosavljevic Aleksandar

    Zanima me da li neko ima nekih informacija odakle potice prezime Mirosavljevic iz Valjevskog sela Lukavac,slave svetog Arhandjela Mihajla.Ja imam podatke samo do mog cukundede,ali dalje nemogu da saznam da li su tu starosedeoci ili su naseljeni iz drugih krajeva.

    Одговори
    • Небојша

      Лукавац је врло старо село, јер га већ налазимо (као село) у првој половини
      18. века. Старе куће биле су око извора Поповице близу јаруге, која дели џемате, а ту су и данас најстарије куће у селу.

      Као најстарија породица у селу сматрају се Марковићи (1 кућа). Сматрају се као оснивачи села; њима је род Миросавић и тако их је у селу 4 куће, славе св. Арханђела. Све остале породице су досељене у село.

      Ово су подаци из књиге Љубе Павловића, Колубара и Подгорина, 1907. године

      Видимо да се помињу Миросавићи, а не Миросављевићи. Судећи по слави мислим да је у питању Ваш род. Могуће да је дошло до мале измене презимена касније.

      Као што видите, Миросавићи се сматрају староседеоцима у овом селу.

      Одговори
  • Novica Peric

    Perici su iz Vucitrna, ja sam od oca Nebojse,dede Miroslava,pradede Filipa,cukundede Filimona. Slavimo Sv.Nikolu. Ako imate neke informacije molio bih Vas da posaljete. Sjajan sajt. pozz

    Одговори
  • Шарко

    Novice koju slavu slavite? Jeli ste baš iz Vučotrna ili iz okoline?

    Moj čukundeda Aksa je imao bratanca koji se zvao Filimon.
    Radim rodoslovno stablo po muškoj liniji i skoro sam pri kraju, fale mi još četiri imena da saznam. Evo neka imena iz mog rodoslovno stabla. Stara imena koja se javljaju samo jednom ili od dva do tri puta ili više puta od prve polovine 18. veka do 1940 godine: Aksa, Pava, Antonije, Filimon, Vitko, Serafin, Trivko, Simeon, Arsa, Djora, Dan, Zafir, Sava, Cvetko, Boja, Spasoje, Marinko, Stanko, Staja, Živorad, Branko, Milan, Kosta, Veljko, Dragoljub, Krsta, Nikola, Petar, Todor, Živko, Vasilj, Simijon, Mladen, Bogdan, Dimitrije, Mita, Jovan, Ilija, Stajko, Trojan, Milutin, Stojadin, Stanimir, Vojin, Dušan, Stojko, Maksim, Sokol, Radovan, Rade, Trajko, Relja, Stojan, Djordje, Slobodan, Momčilo, Boško, Trifun, Božidar itd itd.

    Imena srodnika koji su rođeni od 1940 do cirka 1980. god.: Tanasko, Miodrag, Milorad, Srboljub, Dragan, Ranđel, Cvetko, Dragiša, Milivoje, Jovica, Mirko, Trajan, Miško, Živorad, Zoran, Uroš, Zarko, Pera, Jugoslav, Zvonko, Vlastimir, Čedomir, Đonson, Velibor, Blagoje, Bogoljub, Srdjan, Vojislav, Jefta, Duško, Saša, Vuka, Velimir, Spasoje, Novica, Momčilo, Vojin, Strahinja, Sveta, Rajko, Zdravko, Lepotan, Lazar, Ljubisav, Petko, Živojin, Stanko, Tito, Predrag, Dobrivoje, Dražen itd itd.

    Imena srodnika koji su rođeni od cirka 1980 do danas: Dalibor, Aleksandar, Mihajlo, Igor, Marko, Nenad, Ugrin, Marjan, Milan, Žarko, Jordan, Sreten, Bojan, Ranko, Ivan, Ilija, Miroslav, Nebojša, Uglješa, Tomislav, Njeguš, Zlatko, Ivica, Luka, Miljan, David, Negovan, Novak, Andrej, Slađan, Saša, Jovica, Siniša, Viktor, Spasoje, Nenad, Slaviša, Goran, Miloš, Slobodan, Stefan, Stevan, Nikola, Nemanja, Lazar, Mijat, Danijel, Mateja, Dušan, Aleksa itd itd.

    Stara ženska imena su: Sinđa, Cveta, Mladena, Riska, Mitra, Natalija, Vida, Anđa, Spasena, Petra, Marija, Sofija, Lenka, Jela, Živka, Miroslavka, Vetka, Budimka, Đurđa, Toda, Velika, Rumena, Borka, Verka, Bošana, Smiljka, Stanija, Jelica, Milica, Krstana, Manka, Kata, Draga, Stojanka, Sultana, Leposava, Magda, Krsjana, Dosta, Kruna, Stana itd itd.

    Одговори
  • sale

    Ako nesto neko zna o poreklu PETROVICA Vrbica-Arandjelovac,neka se javi na mejl
    sasapetrovic41@gmail.com
    Voleo bih da znam nesto vise o svojim precima.
    Po usmenim predanjima dosli su od Sjenice oko 1800.godine….
    Slavimo Svetog Arhangela Mihaila….
    Da li mozda imam neke veze sa PETROVICIMA iz ZAGRADJA-RUDNIK-G.MILANOVAC,slave Nikoljdan?

    Одговори
  • stefan

    Mozete li mi neko reci o mom prezimenu Spasojevic?
    Moj pradjede Bosko se doselio navodno iz Varesa (neko kaze i iz Niksica)
    u Grbalj(Boka Kotorska) trebalo bi tridesetih godina proslog veka.Sad nam je slava Jovanjdan,a kazu da je prije bio Nikoljdan.Molim vas da mi pomognete dalje od mog pradjeda ne znam nikoga. Navodno je imao troje brace (od kojih su dvojica stradali u Jasenovcu,a jedan se nije zenio) i sestru Zagorku.

    Одговори
  • Шарко

    Здраво свима, знате ли где се може купити програм за израду родословног/породичног стабла? Гледао сам на гугл нисам ништа успео наћи. Програм треба бити на ћирилићи и латиници. Купио сам „Der Stammbaum 6.0 Premium“, а боље да нисам, јер сам се разочарао, неможе се куцати ћирилична или српско-латинична слова.

    Одговори
  • Nikola Nikolic

    Moj najstariji predak se rodio oko 1770 zvao se Nikola po njemu se moja porodica tako preziva.Imao je dva brata od jednog je nastalo prezime Maricic i Micovic,od drugog Gacevic,krsna slava mi je Jovanjdan,u hronici sela Gorobilje pise samo da smo mi negde iz Crne Gore,da li mozete da nadjete odakle smo?Unapred hvala!

    Одговори
  • Bogoljub Novaković

    Poštovani, moj čukundjed se zvao Todor i donešen je u sepetu u Bočac sa majkom koja se preudala jer joj je muž umro. Kad je stasao formirao je porodicu i stekao tri sina koji su ostali u Bočcu te je tako u Bočcu započela era Novakovića. Moj djed Simeun je rodjen 1892 i bio je učesnik prvog svjetskog rata. Pričao mi je da njegov djed a moj čukundjed došao iz Gerzova ili Pecke, nije ni on baš siguran, i da nikad niko nije kontaktirao sa daljim rodjacima iz njegovog rodnog mjesta. Mi slavimo Sv. Stefana, a ne znam šta slave naši rodjaci iz tog sela.
    Interesuje me tačno porijeklo Novakovića iz Gerzova ili Pecke i koju slavu slave te da li postoji neko ko bi eventualno mogao pomoci oko daljeg determinisanja krvnog srodstva. Da li se to ikad zapisivalo i u kojim knjigama?

    Одговори
    • Небојша

      Богољубе, овде је већ било речи о великом роду из околине Гержова који слави Св. Стевана. Међутим, нисам сигуран да су и Новаковићи њихов огранак.

      Нема пуно података о крајишким породицама, то у многоме отежава посао.

      Интересантан податак сам пронашао читајући дело Попа Стјепе и Владимира Трифковића „Сарајевска околина“. Наиме, тамо се за Новаковиће из Которца каже да су пореклом из Старог Влаха, одакле се једни преселе на Романију, а други у Крајину код Медне и Пецке. Славе Св. Јована.

      Убеђен сам да овде постоји нека веза, само што су доласком у околину Гержова, где је иначе јак култ Св. Стевана, променили славу.

      Одговори
    • Милорад Богдановић

      Поштовани Богољубе Новаковићу, у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину, који је овдје доступан свима, спомињу се НОВАКОВИЋИ који славе СТЕВАЊДАН.
      У парохији Пецка, гдје је 1859 године сазидана црква св. Илије и службовао познати парох Тоде Берић, спомиње се село НОВАКОВИЋИ и истоимено презиме, гдје је 22 куће са 170 душа, сви славе Стевањдан. Ову парохију још чине села: Убовићи 12-116; Стоичићи 6-46; Антонићи 11-83; Богојевићи 10-92; Царевац 42-243; Јаковљевићи 32-253; Пецка 24-131; Свега у парохији Пецка 1882 године било је 159 кућа и 1134 душе. У овој парохији Стевањдан славе презимена:Видарић, Васић, Ђука,Давичевић, НОВАКОВИЋ, Какановић?, Дујић, Митричевић, Тодић, Мишкановић и Берић. Твоје презиме више нигдје се не спомње у овој парохији, осим у Новаковићима, нити другу славу славе осим Стевањдана.
      У парохији Герзово такође.

      Када смо већ код презимена Новаковићи који славе Стевањдан, ево да Вам наведем гдје се још спомње та заједница, те 1882 године.
      У парохији:Гламоч (Гламоч); Ножичко и Пеценогорци (Прњавор); Сочаница (Дервента) и Соколовићи (Вишеград).
      На крају да Вам споменем, да у овој митрополији дабробосанској, Новаковићи славе десет различитих слава у скором свим њеним мјестима. Опширније о Вашем презимену можете прочитато овдје под презименом НОВАКОВИЋИ.
      Свако добро, уз здравље и весеље.

      П.С. С ћирилицом, препознају косам. С тиме сам поносан.

      Одговори
    • Erak

      Zdravo Bogoljube, I moji su iz Trnova kod Gerzova bili u Bočcu pa su se iz Bočca vratili u Trnovo i slave slavu sveti Stefan a kuća do moje babe u Trnovu je bila gdje se jedan Novaković udao i imao je istu slavu sveti Stefan.

      Одговори
  • nesomark

    Poštovani,

    Interesuje me porijeklo Markovića koji su danas nastanjeni u selu Zavait pored Foče, čiji se predak Đuro Marković (rođen oko 1830.) iz Donjeg Kolašina doselio u selo Zavait. Imao je sinove Milovana i Sava. Dalje od Đura Markovića, odnosno od 1830. godine nemam informacije, da li su starosjedioci Markovići bili u Donjem Kolašinu, da li su i odakle su se doselili u Donji Kolašin,… Slava nam je sveti Đorđe, a prislužujemo svetog Arhangela Mihaila.
    U selu Dobrilovina nalazi se čuveni manastir sv. Đorđa koji datira od 15-16 vijeka. Da li to ima neke veze sa slavom koju slavimo…
    Ako ima neko više informacija, bilo bi mi drago da prodiskutujemo.

    Srdačno,

    Одговори
  • Milic

    Поштовани,

    Интерсује ме порекло породице Милић из Смедеревске Паланке. Отац и Деда су рођени у Стојачку, селу између Паланке и Велике Плане. Славимо Ђурђиц а преслава Ђурђевдан.
    Отац је Радисав Милић, деда Живота Милић, прадеда Живадин Милић, чукун деда Живан Јовановић из села Баничина. Мало знам о предцима пре Живана, једино што се прича да је породица Јовановић у Баничини добила презиме пе неком претку Јовану који се однекуд ту доселио. Од јовановића постоје и друге пореодице поред Милића а то су колико ја знам СавиЋи и Живановићи (мада за живановиће нисам 100% сигуран).
    Било би добро, ако је могуће, сазнати одакле је Јован дошао.

    Одговори
  • Витомир Радовић

    ЗА ШАРКА

    Шарко,

    Не,не, нисам ја заборавио на тебе, него не знам како да ти то пошаљем.Ја овај програм има на дискети и покушао сам да га пребацим на рачунар, како бих ти га послао, али нисам успео ни после 3 сата радећи на томе.
    Е сада чекам да ми дође један пријатељ из Београда, коме је струка информатика, па да ми он то среди и теби пошаље.

    Ево како се зове програм:

    Family Tree Maker
    Vesion 7.0
    Installation Program
    & FamilyFinder Index
    Volume 1:A-E

    То пише на ДВД-у
    А добио сам уз њега и књигу која објашњава све о програму и како га користити за прављење родослова.

    Најбоље би било када би ти узео од мене овај диск, али не знам како и на који начин.

    Ја сам у Улцињу до Нове Године, после долазим у Београд и Зрењанин, где ћу бити до марта месеца.

    Види шта је најбоље, хоћу да ти га дам, а о цени немој да помишљаш, јер ме тиме вређаш.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Дејан Петровић

    Интересује ме порекло презимена Павличевић. Моја породица се сада презива Петровић, али знам да смо се раније презивали Павличевић и да су наши пре него што су се преселили на Косово живели у селу Тршановци код Бруса. Пошто верујем да су се и ту доселили са неке друге локације волео бих да сазнам више информација о томе. Хвала.

    Одговори
  • Stevan Marković

    Pozdrav svima,

    Po dosadašnjim saznanjima, moji Markovići potiču iz Gacka. Pretpostavlja se da imamo neke veze sa vojvodom Markom Miljanom. Ukoliko neko ima neka saznanja o ovoj lozi, molio bih da me obavijesti.

    Hvala!

    Одговори
  • Mladen Vicovac

    Dobar dan.
    Ja sam Mladen iz Velike Krse. Moj predak se zvao Vicentije Nikolic,koliko sam saznao rodjen je 17.. i neke godine, a doselio se u Veliku Krsnu 18.. i neke zato sto nije hteo da primi islam. Krsna slava nam je Sv.Jovan. Imao je 7 sinova od kojih su se 6 odzenili, jedan je mlad umro. Zeleo bih da saznam pre Vicentija moje poreklo?Kako sam citao na netu ja navodno poticem od Pavla Orlovica koja mu je krsna slava bila Sv.Jovan. Ljudi su onda menjali imena i prezimena zbog turaka ali slavu nikad. Zeleo sam pitati dali je to moguce?

    Hvala vam unapred!!!

    Одговори
    • Небојша

      Вићовци су забележени у Великој Крсни почетком 20. века. Тада их је било 48 кућа. Слава је Св. Јован, а пореклом су из Старог Влаха.

      Не знам за тај податак о пореклу од Орловића?

      Ако је раније презиме гласило Николић, онда треба тражити у том правцу.

      Постоје и Вићовци у околини Новог Пазара, али тамо славе Св. Мрату.

      Колико сам сватио, Ваши су добили презиме по родоначелнику Вићентију?

      Одговори
  • Mladen Vicovac

    Da mi smo dobili prezime po Vicentiju, on kada je umrao njegovi sinovi nisu mogli da se sloze oko prezimena, neki su hteli da se prezivaju Vicentijevic, neki Vicovic,neki Vicenovic, dok nije neki od njegovih unuka ili praunuka dogovorili su se da se prezivaju Vicovac. Znao sam ja da su Vicovci da Starog Vlaha, ali mene interesuje recimo na starom srpskom ciji je Vicentije i njegovi preci. A za ovo Orlovici oni su slavili sv.Jovana pa sam ja to u mojoj glavi slozio neke kocke,zato sto kako sam citao svi koji slave tu slavu poticu od njega… Ako je tako kako kazete da treba ici u smeru Nikolica mozete li mi tu pomoci? Odakle su Nikolici sta su od koga su nastali itd.

    hvala unapred

    Одговори
    • Небојша

      Не би требало да генерализујете на основу крсне славе. Св. Јована иначе не славе само Орловићи. Ова слава се слави и у Пиви, Бањанима, али и у свим другим српским крајевима, на Косову, јужној Србији, источној Србији.

      Треба утврдити одакле су ти Николићи, али исто тако не треба занемарити предање о пореклу из Старог Влаха.

      Дакле, треба се концентрисати на Николиће из тих крајева. Мада, није то тако једноставно, зато што презиме Николић спада у једно од чешћих код нас.

      Одговори
  • peđa

    Poštovani,zamolio bi administratora da tekst o poreklu bratstva Tanovića iz Čajniča izbrišete pošto to nije pravi odgovor,jer je u međuvremenu oštampan“ Rodoslov familije Tanović Veliki Banići“ Čajniče koju je napisao Lazar M Tanović gdje je sve opisano unaperijed Hvala!

    Одговори
  • Andrijana

    Postovani,zamolila bih Vas da mi kazete nesto vise o prezimenu Palevic…

    Одговори
  • milijan

    Zamolio bih vas da mi kazete odakle su dosli Маслаћи u Srbiju

    Одговори
    • Небојша

      Према неким (непровереним) информацијама:

      Маслаћи у Папратишту су досељени из Херцеговине, где их и сада има у Аладинићима и Доњем Храсну.

      У Херцеговину су наводно дошли из Риђана (племе). Славили су Ђурђевдан.

      Међутим, судећи по неким монографијама о пореклу становништва Пожеге и околине из 1925. године, Маслаћи су пореклом из Пиве:

      “ Познији досељеници су Маслаћи, дошли из Пиве (Стара Херцеговина). Довели их Мајсторовићи уз једну удову. Има их 19 кућа, славе Св. Јована. Мајсторовићи су такође из Пиве, и они су једни од најстаријих становника Папратишта. Славе Св. Николу. “

      Ова друга верзија се чини вероватнијом. У Пиви се слави управо Св Јован и Св. Никола, а презиме Мајсторовић се такође кроз историју помиње у овом племену.

      Одговори
    • Aleksandar I1

      Милијане,
      Покатоличених Маслаћа има у Херцеговини, око Стоца и Неума. Тамо су дошли из Риђана у Црној Гори, а пре преласка у католичанство славили су Ђурђевдан.

      Одговори
  • Nikola Đorđević

    Poštovanje, voleo bih da saznam poreklo Đorđevića. U mojoj familiji do sada nikoga nije interesovala ova tema, tako da posedujem malu količinu informacija. Moj pradeda se zvao Budimir Đorđević, preminuo je 1954. godine u Bankovcu (nekada Beli Breg, opština Aleksinac). Otac mu se zvao Kole, imao je tri sestre: Zagorku, Rosandu i Obreniju. Iz knjige „160 godina osnovne škole u Tešici” Svetozara Stajića saznajem da Đorđevići potiču od dva brata – Trajka i Ilije. Trajko Đorđević je rođen 1820. godine u Gnjilanu, a Ilija je rođen 1828. godine. Inače, većina mojih rođaka trenutno živi na teritoriji opštine Aleksinac (uglavnom u Bankovcu). Ovo su sve informacije koje posedujem. Ako možete, pomozite da pronađem svoje poreklo. Unapred zahvalan!

    Одговори
  • mata.milovanovic

    Sa mojim bratom Stanojem Milovanovicem pravnik 1912-1990 sa pocetnim predakom Stevanom rodjen u selu Izbenica oko 1750-6o po verovanju od oca Panta koji dosao u selo Izbenica iz sela Makresane kolina Krusevca,a prema izvora preimena PANTIC da su PANTINI porelom iz okoline Krusevca,a starinom iz Hercegovine.Steva-Stevan u svom selu ubio Turcina i prebegao preko V.Morave i nastanio se u DRenovcu opstina Paracin,ozenio i dobio sina po imenu MATA.Po prici nastao neki porodicni problem pa je Steva s a detetom posao nazad u svoje selo Izbenica.V.Morava je nadosla i majka je uzela dete i vraila se nazad u Drenovac.Mata 1780-1850,odgajio tri sina Milovan 1806-1876.Miloje 1816-1901,Stanoje 1823-…Svi su na osnovu njihovih imena potomci su prihvatili prezimena Milovanovic,Milojevic i Stanojevic.Pantici u Izbenici i Stevini slave sv.Sergija i Vakha – Srdjevdan 20 oktobar.U rodoslovu Pantica u Ibenici se ne pominje ime Steva,ali ima Cvetko koji je bez potostva.Mozda je nas preda menjao ime.Nas rodoslov je ipunje oko 400 imena direktnih potomaka muskih i zenskih.Molim za pomoc.Hvala Mata.

    Одговори
  • Драгољуб П. Бадрљица

    Ваш подухват је достојан највећег уважавања. Поштујем све који истражују порекло породица. Дугогодишњи рад у тој области навео ме је за основно правило: НЕ ЗАКЉУЧИВАТИ ОЛАКО И НА ОСНОВУ МАЛОГ БРОЈА ПОДАТАКА.

    Одговори
  • Lidija Palurovic

    Sarko, molim te da mi pomogneš oko porekla prezimena Palurović. Od 19. veka, pa sve do danas, Palurovići naseljavaju selo Dobroljupci, zaselak Paluri, u Župi aleksandrovačkoj. Ono što je barem meni za Paluroviće zanimljivo je da svi koji nose ovo prezime, bez obzira da li žive u Srbiji ili bilo gde u svetu, potiču iz tog zaseoka. Podatak mog pok. profesora M.Bondžića da su u prošlosti Palurovići došli iz sela Paliuri u Grčkoj me je podstakao da se upustim u istrazivanje porekla porodice sa očeve strane, kao i provereni podatak da je Sv. Đorđe svetac zaštitnik sela Paliuri u Grčkoj (svi Paluri, kako ih lokalno zovu, slave Sv. Đorđa).
    U narednim danima mi predstoji „potraga“ po crkvenim knjigama iz 19. veka i popisima stanovništva iz 19. veka, što pretpostavljam neće biti problem, jer znam da su u to vreme Paluri bili nastanjeni u Dobroljupcima. Međutim, mnogo više me zanima podatak odakle su se oni tačno doselili u Dobroljupce – to je moje pitanje upućeno tebi – jer ako je teorija o grčkom poreklu tačna, sumnjam da su oni došli direktno baš u Dobroljupce. Pošto sam videla na forumu da imaš podatke za ovaj kraj, pomislila sam da mi možeš pomoći.
    Pozdrav,
    Lidija

    Одговори
  • milan petrovic

    Желео бих да сазнам нешто више о свом пореклу. Презивам се Петровић, живим и рођен сам у Београду. Отац, деда, прадеда, чукундеда су рођени у Рашкој, село испод Голије, Себимиље. По причи, досељени су са севера Црне Горе. Славимо Ђурђевдан. Поѕдрав свима

    Одговори
  • nebojsa

    sarko,
    vec sam pisao, ali su ti bili potrebni jos neki podaci, familija filipovic, selo livadje (kod pristine) slava sv.Petka, moguce prethodno prezime Zivanci

    Одговори
  • Metuzalem Kalech

    POSTOVANI ,

    INTERESUJE ME POREKLO PREZIMENA KATIC .
    Zivimo kod Loznice selo Slatina ,RS . Odakle dolazimo,kada smo se tacno naselili,gde zive nasi dalji rodjaci kako se prezivaju sada i da li slavimo istu slavu ? Po nekim „izvorima“ vodimo poreklo iz Hercegovine (1852) kada je naime KATA VASOJEVIC sa SINOVIMA „sada“ KATIC ANDRIJOM I RANKOM DOSLA U SLATINU . Druga teorija je da poticemo iz Hrvatske .

    Katici u Slatini slave SABOR SVETOG ARHANGELA GAVRILA ( 8.APRIL) kao i porodice Madzarevic .

    Ako nesto bilo sta zna vise o KATICIMA ili bar slavi SABOR SVETOG ARHANGELA GAVRILA (8.APRIL) …

    NEKA ME KONTAKTIRA NA
    E-MAIL ADRESU : kalechmarinko@yahoo.com

    Одговори
  • Nikolatanaskovi

    Postovani,
    Zanima me poreklo prezimena Tanaskovic. Po nekim saznanjima nekada smo se prezivali Knezevic. Slavim Djurdjic. Po prici mog dede deo familije se odselio u mesto Barzilovica. Nadam se da mi mozete pomoci. Svako ko ima neke informacije neka se javi nikola95.sur@gmail.com :)

    Одговори
  • Miroslav

    Поштовани јављам се из Лесковца, моји преци су се средином 19 века доселили из села Каменице код Ваљева а у Каменицу су дошли из Црне Горе данас се презивамо Јовановић а старинско презиме мислим да је било Пешић. Да ли би могло да се утврди из којег племена потичемо и кад су се преци преселили из Црне Горе. Хвала.

    Одговори
  • nemanja

    Postovanje zovem se Nemanja Djurovic iz sela Zunja kod Knica srez Gruzanski interesuje me poreklo mojih predaka odakle su dosli ako moze kada, slavimo lazarevu subotu evo imena mojih predaka…Petar 1962 god, Slobodan 1935 god, Obren 1912 god, Milovan 1888god, mislim, on je imao 2 rodjena brate Milenka koji je poginuo na ceru 4 avg. 1914 i Zivka, otac im je bio moj navrndeda Dimitrije imao je zenu Anku mene zanima ako mozete da saznate ime Dimitrijevog oca niko u familiji to ne zna niti nacin kako bi doznao bio bih vam izuzetno zahvalan za ime Dimitrijevog oca i eventualno neko godinu rodjenja-smrti…. hvala unapred!

    Одговори
  • Окир

    Поздрав, Немања.

    Село Жуње је обрађено у дјелу „Гружа“ од Михаила Драгића (објављено 1921. године). У дијелу о селу Жуње помиње се 5 кућа Ђуровића, са крсном славом Свети Лазар. За њих Драгић вели да су старином од Сјенице.

    Што се тиче ове струје досељене од Сјенице, њихово досељавање углавном пада у 1809. годину, у вријеме Карађорђевог похода на Сјеницу.

    Поздрав,
    Петар Демић

    Одговори
  • nemanja

    Hvala puno Petre Dimicu, potrazicu delo da procitam detalje, ako budes u prilici da mi odgonetnes ime moca mog navrndede Dimitrija bio bih Vam izuzetno zahvalan!

    Одговори
  • Окир

    Презивам се Демић, а не Димић.

    Књигу можеш преузети у пдф формату: http://www.mediafire.com/download/f14hxxd8631f8w7/230.pdf

    Што се тиче имена Димитријевог оца, то ћеш морати проверити у црквеним парохијским књигама или у матичним службама.

    Одговори
  • Duska

    Postovani
    Potpuno sam nova na ovom polju i trazim pomoc u vezi prezimena Todorovic iz Republike Srpske, selo Han Pogled ( izmedju Vlasenice i Han Pijeska). Slave slavu Djurdjevdan. Moj pradeda, koji se naselio tu, se zvao Risto, a njegov otac Mihajlo. Ne zna se odakle je dosao tu sa celom porodicom i kupio imanje od porodice Sunaric. Molila bih Vas makar da me uputite u kom pravcu da krenem, posto samo tapkam u mestu.
    S postovanjem
    Duska

    Одговори
  • Milorad Karanović

    Moji su doselili 45. u Banatsko Veliko selo, znam da su sa Adžića, Ilija1906-1958 (moj deda), Vaso 1913-88, Dane1911-97, Pero1909-73, Boja 1920-1984 i Jelka1922-1998. Pradeda mi je Stevan ~1880-1930, Prababa Mika (Rodić) ~1880-1955. Voleo bih da saznam nešto više o životu njihovom pre 45. Otac i stričevi su bili mladi kad su se naselili u Banat, a Deda umro. pradeda umro pre dolaska u Banat, da li neko ima neke slike zaseoka Adžići, znam da se deda Pero vratio u Boboljuske žena mu je Stana deca su (Mira, Dušan(Dujčin) Gojko, Dragan, Dušanka i Milan) slabo znam išta o njima i potomcima, Dragan i Jela imaju decu Pericu i Veru jedino sam njih sreo mislim da žive sad u Drvaru, Bio bih zahvalan na informacijma , slikama naročito na informaciji o mom pra-pradedi ili nekom još starijem.
    Hvala

    Одговори
  • Milorad Karanović

    Veoma me interesuje informacija o mom pra-pradedi ne znam mu ime (ime supruge) da li je sahranjen u Boboljuscima ili drugde, povezani smo sa Zorićima iz B.Palanke, Mudrinićima, Rodićima.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Ееееее имењаче име моје, кад се не спомене слава која је макар славита и латиницом напише, и не трудим се да потражим одговор. Овај пут учинићу мањи преступ, што би се оно рекло. Наравно шала је у питању гдје се збиља сакрити не може.

      Ђорђе Јањатовић у књизи ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ стр173. као и у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину, стр 44 и 163 спомињу се Карановићи који славе Ђурђевдан, заједно са Векићима, Зорићима, Грубишићима, Јованићима, Дубајићима и Јурићима.
      Село Бобољушци је тада (1882) имало 83 куће, са 521 душа, и било је парохија која је у свом саставу имала села: Цвјетник велики 57-385, Цвјетник мали 30-217 и Очигрије 19-135. Укупно 189 кућа са 1258 душа. Парох је био Петар Зорић. Такође у састав ове парохије припада и манастир Ермањ (тако овдје пише) хр. св. о. Николаја.
      Пошто је мало презимена ево преписаћу сву парохију.
      Парохија.Родило се 1883. муш.27. жен. 40. Умрло муш. 5. жен. 4. Вјенчано 6.
      Јовањдан:Томић, Стојановић.
      Срђевдан:Грбић (то је и моја слава)
      св. Алимпије:Пилиповић
      св. Никола:Кнежевић, Ковачевић, Балтић, Ђилас
      св. архиђ. Стефан:Ђурић, Рељић.

      Свако добро.

      Одговори
  • Миљојко Миладиновић

    Да ли би неко могао да ми каже нешто више о пореклу породице Миладиновић? Живимо у селу Видову покрај манастира Ђурђевих Ступова, Нови Пазар, односно Стара Рашка. Славимо Св. Јована Крститеља. Од старијих мештана села сам чуо да смо пореклом негде са Мојковца. Може помоћ молим вас . . .

    Одговори
  • djordje

    Gde mogu da nadjem popis stanovnistva za selo gornji katun opstina varvarin za period od 1850-1908 godine,posebno porodice svzic bozidara koji je poginuo 1913 godine, HVALA

    Одговори
  • Андрија

    Велики поздрав,да ли бисте ми могли рећи нешто о Секулићима из истоименог села крај Даниловграда,крсна слава је св.Петка?Хвала унапред.

    Одговори
    • Небојша

      Секулићи припадају племену Бјелопавлића. Огранак су Петрушиновића.

      Петрушин/а је имао сина Колимана, а Колиман је имао Лала, Груба и Разу. Највише се Лало намножио. Од њега су били Радоња и Гојак. Мисли се да су они живели у периоду – крај 16. века, почетак 17. века. Од Радоње су Радоњићи, а Гојак се много више намножио. Он је имао синове Калуђера, Милека, Стаљена, Лала и Балина. Од Калуђерових синова су Бошковићи, Радуловићи, Вуковићи, Вујовићи и Секулићи. Сви имају заједнчко име „Калуђеровићи“.

      Секулића је у Секулићима (Даниловград) било 20-ак кућа, а пре тога су живели у Слатини. Исељавали су се и у Србију (околина Крушевца), где их и данас има.

      Бјеловпавлићи припадају Е1б хаплогрупи.

      Више о овоме:

      http://www.poreklo.rs/2012/09/27/y-dnk-haplogrupa-e-druga-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-me%C4%91u-srbima/

      Одговори
  • MILORAD

    Ovako. Ako ima ko kakvih informacija o korenima Andrica kako su se doselili i odakle?
    Slavimo slavu Djurdjevan a u okolinu Loznice smo se doselili jos 1814, koliko ja znam, imam i neka imena ako mogu da pomognu??

    Одговори
  • mirko lalovic

    Zelio bih znati odakle su doselili Lalovici u Zekavice kod Pljevalja a slava im je Jovanjdan zimski.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Милета Војиновић у књизи “Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва“ наводи међу братствима Хоћевинског краја и ЛАЛОВИЋЕ, цит.:“По доласку Луковића и Тошића, у Какмуже су пристигли Лаловићи. Дошли су пре скоро 300 година. Према једној верзији, доселили су се од Голије, док према другој, они су староседеоци са Косанице. На Косаници су били богати и било их је у кућној заједници по 40 чланова. … Сада Лаловића има у више села наше општине. Сви су од Мијаила. Глишо Лаловић убио је једног Диздара из Крушева око 1870. године и побегао са фамилијом на Жабљак. Дуго година је хајдуковао по нашим крајевима.“
      Један од казивача народних прича забележених у наведеној књизи је и Милан Лаловић.

      Одговори
  • Jovana

    Potrebna mi je pomoć oko porekla prezimena Dvornić.
    Čula sam da je to Baranjsko prezime (što je i moguće jer su mi deda i otac tamo rođeni),ali želim da čujem šta drugi ljudi imaju da kažu o tome.
    Hvala unapred,pozdrav!

    Одговори
  • Milos

    Prezime Prgomelja (Nikolic), ziveli i deo zivi i dalje u selu Crnogorci kod Imotskog. slava im je Djurdjevdan. Najstariji predak za koga znamo je zivio u Crnogorcima i zvao se Stevan (cukundjed, ziveo u 19 veku), imao 3 sina (Marko, Lazar i Petar), ja sam od Lazara (pradjed) umro je izmedju 2 rata valjda. Inace Prgomelje su Nikolici, pretpostavka je da su iz Bijelog polja (tako se prica) ciji deo je pobegao u Dalmaciju zbog sukoba sa Turcima. To za Bijelo polje nije potvrdjeno, mogu biti i iz drugih krajeva CG. Znam da postoje spisi o malo vecem naseljavanju srba u taj deo oko Imotskog verovatno oko 1680-1700 godine. Nabrajaju se prezimena koja su dosla pa znam da su i moji tada.

    Одговори
    • Slobodanka Nikolic

      Milos

      Jutros sam pricala sa mojom mamom, tvoj pradjed Lazar je zivio u Bijeljini,imao je tri sina, Milosa, Vladu i Djuru. Lazarev sin Milos se upisao kao Nikolic i brat mu Djuro isto. Kada je Lazar umro dovezen je u Crnogorce i ukopan tu, to mu je bila zelja….pozdrav.

      Одговори
  • Окир

    Пргомеље се помињу у селу Црногорци код Имотског још 1722. године, тако да је јако тешко истражити њихову старину. Дошли су изгледа под харамбашама Петром Шиндиком, Даниловићем, Кнежевићем и Кадијевићем из Попова Поља код Требиња (постоји доста јако братство Николића код Требиња).

    Одговори
  • Небојша

    Презиме Пргомет се помиње у околини Мостара (католици). Не знам колико може бити у вези са презименом Пргомељ/а. Једни Николићи јесу староседеоци у крајевима око Требиња и реч је о веома разгранатом роду.

    Сложио бих се са Петром око места порекла. Херцеговина се намеће као најлогичније решење.

    Примећујем да се Пргомети помињу у Имотској Крајини као једна од бројнијих породица. И тамо су католици, за разлику од Пргомеља који су православне вероисповести.

    Једни Пргомети воде порекло од породице Бркић, док су једни пореклом од Водановића, као и Селаци.

    У селу Црногорци, поред Пргомеља, налазим и презимена Мандић, Милићевић, Вукелић, Николић и друга чија је старина управо из Херцеговине.

    Одговори
    • Milos

      za razliku od Nikolica iz Imotskog cija je slava Sv. Nikola Prgomelje slave Sv. Djordja. Cudno mi je i privlaci paznju da nije ista slava. Svi moji govore da smo Nikolici, tako da je to interesantno. Sta mislite sta to moze biti? Osim Prgomelja u Crnogorcima su bili Rajevici i Putice koji slave Sv. Djordja.

      Одговори
      • Небојша

        Путице су Херцеговци такође.

        Одговори
      • Окир

        Милоше, требињски род Николића слави Ђурђевдан. Припадају племену Зупци и били су јако утицајни.

        У дјелу Крунослава Зујића – Презимена и породични надимци Имотске крајине, стоји година 1722. крај презимена Пргомеља и у загради „прга, пржени сирак“, али их нема под тим презименом у 1725. године.

        Сад сам пронашао списак глава кућа у Црногорцима из 1725. године. Не поминје се нико са презименом Пргомеља, али се јавља презиме Николин:
        Драгоило Петар, Дамијановић Иван, Димитровић Сава, Дучић Вукосав, Груичин Лазо, Груичин Вукеља, Милин Никола Јованов, Миличевић Комнен, Миличевић Митар, Милин Дамјан, Мандић Комнен, Матоф Дамијан, Михаило Петар, Николин Петар, Николин Ђуро, Николин Стојан, Николин Никола Павлов, Николин Иван речени Ђугумовић, Путичић Видак, Расов Петар, Расов Јаже Петров, Станић Комнен, Мандић Симо, Одавић Груица.

        Презимена у Црногорцима 1860. године: Мандић, Станић, Бартуловић (сада Гаројевић), Раковић, Милићевић, Коковић, Рајевић, Пргомеља, Путица, Вукелић, Николић, Одавић, Кеврић, Сврдлин.

        Презимена у Црногорцима 1990. године: Мандић, Станић, Гаројевић, Раковић, Пргомеља, Путица, Вукеља, Николић, Одавић, Кевра, Сврдлин.

        Одговори
        • Milos

          Duboko postovanje za vas rad!!!
          mali dodatak :
          U izvestaju prote Spiridona Margetića o pravoslavnim Srbima za Srpsko-dalmatinski magazin iz 1722 godine on nabraja prezimena iz okoline Imotskog pa tako kaze Crnogorci – Mandić, Stanić, Bartolović (Garoević), Raković, Miličević+, Koković+, Rajević, Prgomelj, Putica, Vukelić, Nikolić, Odavić, Kevrić, Svrdlin.

          Ovo sa izostankom u popisu od 1725 se moze tumaciti na vise nacina. hvala puno na svemu. naucio sam da mi poreklo seze u Dalmaciji cak do ranog 18 veka a mozda i ranije. hvala, hvala, hvala!!!

          Одговори
        • Slobodanka Nikolic

          Okip

          Mi Nikolici iz Crnogoraca slavimo svetog Stevana, ako trebinjski rod slave Djurdjevdan, ako imate saznanja odakle su Nikolici koji slave svetog Stevana, morete li mi rec, bila bih vam zahvalna. Stari su pricali da smo negdje sa granice Crne Gore i Hercegovine….jos jedan podatak koji mozda i nije tacan, receno mi je da je jedan Pop dosao sa familijom tu…..pozdrav:))))

          Одговори
        • Slobodanka Nikolic

          Okip

          Ovo za popa nije tacno, bio je kaludjer, ne Nikolic, nego Svrdlin..lip pozdrav svima.

          Одговори
      • Slobodanka Nikolic

        Milose
        Nikolici iz Crnogoraca u Imotskom slave svetog Stevana, ne svetog Nikolu…..moje mame djevojacko prezime je Prgomelja, sad je Nikolic….pozdrav:)))

        Одговори
  • Милош

    Поштовани,

    Имам жељу да сазнам колико је могуће о свом пореклу,тј. пореклу презимена Матић из Завлаке(Општина Крупањ). До податка до којег сам успео да дођем јесте да ми се аскурђел звао Марко Матић(по њему се сви његови потомци,укључујући и мене,презивају Марковић). Славимо Св. Николу.

    Хвала унапред,
    Поздрав

    Одговори
    • Небојша

      Марковићи (раније Матићи) из Завлаке спадају у старије досељенике. Непознато место порекла. Има их одсељених у Козјаку.

      (Рађевина и Јадар, Боривоје Милојевић)

      Одговори
  • Dusan

    Postovani, prezivam se Simoncevic, slavimo Djurdjevdan, imam neke podatke o svom poreklu ali dosta nepotpune i ne znam koliko su tacni, koliko sam saznao vodimo poreklo iz Crne Gore, od Simonca Drobnjaka, koji se naselio u Ivanjici.Prezime je retko u Srbiji i sporadicno se javlja u jos nekim gradovima osim Ivanjice ali smo svi u srodstvu,tj. oni su raseljeni iz Ivanjice.Imam podatak da je moj pradeda Veljko-Velimir, nisam siguran za tasno ime poginuo u povratku sa Krfa i da je upisan u knjigu nestalih.Nisam uspeo naci nikoga od Simoncevica ko nije poreklom iz nase familije.Mozete li mi pomoci i potvrditi ili poreci neka od mojih saznanja ili pak predstaviti neke nove cinjenice.Unapred zahvalan.

    Одговори
  • Dusan

    Zaboravio sam reci da smo dosli do podatka da je postojalo jedno staracko domacinstvo Simoncevica iznad Niksica ali ne znam gde tacno.

    Одговори
  • Milos

    Interesuju me podaci o Pavlovicima koji slave Tomindan. veoma retka slava i na prvi pogled ne nalazim nista na google. Zive koliko secanje seze u Semberiji u selu Cadjavica. bio bih zahvalan na bilo kom podatku. hvala unapred!

    Одговори
  • Светолик Вешић

    Имам ѕаписана имена своји предака за период од 250.година, али нисам успео да нађем ништа што би указивало на настајање презимена Вешић. Имам информацију да у херцеговини има Вешића а по мојим сазнањима и ми смо се давно отуда доселили. Ако неко може да ми да неке информације био бих му захвалан. Може се јавити на sveta.vesic@gmail.com

    Одговори
  • Славиша Терзић

    Баш сам се обрадовао када сам нашао овај портал, да и мени помогнете, уколико имате било какве податке о мојим прецима. Ја сам у мојој кући направио мало породично стабло, са фотографијама, почевши од ђеда, бабе, оца, мајке и стрица (сви покојни), и даље мој брат и ја са нашим породицама и потомством. Млад сам био када су умрли моји преци од којих бих могао сазнати нешто о старијим прецима, тако да само знам да ми је прађед био Томо, али не знам ни гдје је сахрањен нити како се звала његова супруга (моја прабаба), а да о далјим прецима и не говорим. Сазнао сам да су живили у Мекој Груди, између Гацка и Билеће, те да је 1921.године ђед доселио у околину Сарајева, село Бухотина, са супругом Аницом (рођ.Коснић). Ђед Тодор је био 1874.годиште, а бака Аница 1900, изродили су четверо дјеце, од којих нико није жив, дакле мој покојни отац Владо, рођ.1923.год., а умро 1972.год., тетка Обренија рођ.1931.год. умрла 1990.године, затим тетка Милојка рођ. 1936.год., умрла 1963.године (карцином) и стриц Млађен рођен 1939.год., погинуо у саобраћајној несрећи 1967.године.
    Добро, да не дужим даље, молио бих, уколико ми можете поможи било каквим подацима о мојим прецима, био бих много захвалан.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Славиша, нисте нам написали коју славу славе твоји Терзићи, па да нам мало олакшате претраге.
    Ако ваши Терзићи славе Аранђеловдан, прелиставајући „ХЕРЦЕГОВИНА“ Јевте Дедијера, пронашао сам на стр 210 гдје су Терзићи старином из Билећког котара, а у Братач су дошли из Будисавља. Славе Аранђелов-дан.
    А на стр 198 такође се спомињу Терзићи старином из Трновице (Рудине- гдје је и сеоска општина Мека Груда), одакле су ради турског зулума побјегли на Бодежишта. Али овдје не пише коју славу славе ови Терзићи.
    Такође, препоручио бих да прелистате на нашем Порталу књигу „ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА“ – Ристо Милићевић, стр 681, гдје се такође спомињу Терзићи, наравно ако већ нисте.
    Свако добро.

    Одговори
  • Maky

    Postovani, zelela bih da mi pomognete u pronalazenju informacija vezanih za poreklo mog prezimena Terzic. Ono sto sam saznala je da su se nakon 1791. godine Terzici sa Katica podno Mucnja doselili u Alin Potok sa siromasnih hercegovackih i crnogorskih brda. Moja slava je Sveti Nikola. Zivim u Valjevu. Moguce je da ove informacije i nisu tacne, te da je rec o nekim sasvim drugim, pa bih volela da mi pomognete. Hvala unapred.

    Одговори
  • Zeljka

    Postovanje
    Prezime mi je Skrobanovic i zivimo u Zeti u Crnoj Gori slavimo Djurdjic.
    Po nasim starijim vodimo porijeklo iz Kuca i najblizi rodjaci su nam Vujosevici ja bih ipak da znam nesto detaljnije.
    Hvala

    Одговори
  • snezana

    zdravo….volela bih da znam nesto o poreklu prezimena mog muza. mi se prezivamo NJAGULJ. Otprilike znam da je prezime rumunskog porekla ali niko u porodici ne zna nista sto bi zadovoljilo moju potrebu za znanjem! hvala volela bih ako moze odgovor na mail

    Одговори
  • marko78

    Poštovani.

    interesuje me poreklo moje porodice Manić iz sela Trstena opština Vranje. Slava sv. Nikola. Ono što znam najviše je to da mi se pradeda zvao Stojan. Jedino što sam našao o selu Trstena je iz studije Riste T Nikolića. ali se tamo nepominje prezime moje porodice. Ako neko nešto zna molio bih da napiše ili da me uputi na literaturu u kojoj se nalaze podaci koji me zanimaju

    Одговори
    • milan

      Postovani
      Moje Prezime je Nikolic i zivim u prokuplju , a poreklo mi je iz Kolasina i nekada su se moji preci Prezivali Radovic, pa smo po Nikoli , dobili Prezime NIKOLIC, a voleo bih znati rodoslov od Nikole pa na dalje . Slavimo slavu SVETOG NIKOLE .Ja znam od Nikole pa do mene rodoslov, ako ste Molim Vas u mogucnosti to mi predkazati ili saznati bio bih Vam puno zahvalan.Veliki pozdrav od porodice Nikolic iz Prokuplja Srbija.

      Одговори
  • Jelena Jevtovic

    Postovani, interesuje me poreklo prezimena Jevtovic, krsna slava je Sveti Jovan. Deda je Ilija, baba Milja. Cula sam od starijih da su preci dosli sa severa Crne Gore, ali ne znam kad i volela bih sto vise da saznam. Hvala unapred.

    Одговори
  • Dušan Miladinov

    Porodica Miladinov (špic name Racin). Selo Iđoš kod Kikinde. Slava Sveta Petka. po knjizi “ Poreklo Srba U Banatu “ mi smo starosedeoci. 90% sela je doseljeno iz Sentandreje. Ima li nam traga?

    Одговори
  • Marica Tubic

    Trazim poreklo i rodoslov otkuda potice Đurađ Tubic (moj pradeda), zena mu je bila Milica Batinica. Imali su decu: Cedomir (moj deda), Dragan, Milan, Desanka, Mirjana, Soka. Oni su iz Bosanskog Petrovca koliko ja znam. Ali bih volela da znam sta je bilo pre Đurđa i Milice i njohovo poreklo, roditelje, bracu, sestre, itd

    Puno hvala unapred!

    Marica

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Еее Марице Марице, штуро нудиш а пуно тражиш.
    Нити знамо вријеме пранђедово нити славу коју је славио, тако да незнамо гдје Тубиће да тражимо, а прије два вијека било их је код Дервенте, Петровца, Санског Моста Вишеграда, Бањалуке, Прњавора, Тешња, Дубице, а славли су Ђурђевдан, Пантелиндан, Лучиндан, Јовањдан, Никољдан, Стевањдан и Вратоломије. Ако је ваша предпоставка да је пранђед од Петровца а пранбаба дјевојачки Батиница, онда она није из тога краја јер се не спомиње. То презиме (1882) спомиње се у парохији Грахову, Трнинића Бријегу код Дрвара, Ракелћима код Приједора и Шеховци код Мркоњић Града, и све Батинице славе Ђурђевдан.
    И још нешто, Ни презиме нам није сигурно, да ли су Тубићи или Тубица. Оба презимена се спомињу. Зато „пишимо ћирилицом да нас читав свијет разумије“, кад нам је подарена таква срећа, коју већина других народа немају.

    Одговори
  • MILAN VUCKOVIC

    POSTOVANI, INTERESUJE ME POREKLO PREZIMENA VUCKOVIC. SLAVA JE SV. NIKOLA , POREKLO SE VODI IZ MOGORICA LIKA.DA LI POSTOJE NEKE KNJIGE ILI INFORMACIJE KOJE SE MOGU PROCITATI DA LAKSE DODJEM DO INFORMACIJA.
    UNAPRED HVALA.

    Одговори
  • Смиља Петровић

    Похвале за сајт и дубоко поштовање за све вас који истражујете у наше име.
    Моје девојачко презиме је Јездовић, а сеоски надимак за Јездовиће је Шљакићи, село је Житковац ( изнад железничке станице Валач ) крај Звечана на КиМ.
    Јездовићи славе св. Враче, Козму и Дамјана и не сећају се да су однекуд дошли па тврде да су староседеоци и да су у том селу откад знају за себе.Нису мењали славу.
    Моји преци по мушкој линији су : Сретко, Ристо, Јездо, Радојко, Максим и даље се не зна.
    Мога деду Риста Јездовића су 1941. године убили Шиптари у потоку иза куће јер је као кмет остао у селу да брани избеглу нејач и старце.
    Моја баба, удата за Риста Јездовића се звала Анђа Симовић и била је из суседног села које се зове Жеровница.
    Да ли нешто знате о мом пореклу ?
    Да ли неко истраживао старе списе манастира Девич ?

    Одговори
  • Dragan

    Dragan Mizdrak
    8. мај 2013. у 10:15
    (Комплетна поставка)

    ПОРИЈЕКЛО ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК

    Српски народ живио је у прелијепим крајевима СТАРЕ СРБИЈЕ вијековима прије Косовског Боја. Српски народ живио је углавном у племенским заједницама, бавећи се углавном сточарством, те одатле и датира онај добро познати назив (ВЛАСИ – СТОЧАРИ)
    Једно од тих чувених племена СТАРЕ СРБИЈЕ су и ПОПОВИЋИ. ПОПОВИЋИ име добише по својим у то вријеме прилично образованим родоначелницима из реда углавном парохијских српских православних свештеника, које је народ тада називао ПОПОВИ.
    Послије битке на Марици 1371, а недуго затим послије чувеног Косовског Боја 1389,
    ПОПОВИЋИ као и многа друга старосрпска племена били су принуђени на селидбу у нека за то вријеме сигурнија подручја. ПОПОВИЋИ су се након Косовског Боја населили у област ЗЕТЕ (ГОРЊЕ ПОЛИМЉЕ), околина ШЕКУЛАРА подно планина КОМОВИ. Бавили су се номадским сточарством и често су у пред зимском периоду одлазили чак до сјевера ДАЛМАЦИЈЕ до мјеста КОМ у Мокропољском дијелу Буковице гдје су са стоком пландовали до раног прољећа. (КОМ у Мокропољском дијелу Буковице, управо су они ПОПОВИЋИ у 14.вијеку назвали по КОМОВИМА од којих су дошли).
    ПОПОВИЋИ подно КОМОВА у ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ су славили крсну славу Светога Јована Крститеља и Претечу Господњег. Племе ПОПОВИЋА У то вријеме је било велико и један дио племена је кренуо према ЦЕТИЊУ, како би пронашао ново животно станиште. Тај дио племена ПОПОВИЋА настанио се у КОСИЈЕРЕ на ЦЕТИЊУ (РИЈЕЧКА НАХИЈА)и ту је остао све до 1527, када се сви ПОПОВИЋИ из КОСИЈЕРА селе у околину СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА, тачније у ЖАБЉАЧКУ РИЈЕКУ ЦРНОЈЕВИЋА. Ту су се ПОПОВИЋИ задржали извјесно вријеме, пар породица је остало ту да живи, а већи дио КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА наставио је према ПРИЗРЕНУ гдје је такође неколико породица остало да живи. Сви остали из племена КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА населили су се у околину СКОПЉА, управо тамо гдје су им најстарији преци живјели вијековима прије Косовског Боја. Ту у околини СКОПЉА (СТАРА СРБИЈА) племе сад већ СКОПСКИХ ПОПОВИЋА живјело је све до Велике Сеобе Срба под Патријархом Арсенијем трећим Чернојевићем. Неколико породица углавном свештеничких из племена СКОПСКИХ ПОПОВИЋА је уз свога Патријарха Арсенија кренуло према Сријему, док су сви остали отишли према ЦЕТИЊУ гдје су се кратко задржали, а онда се упутили према ХЕРЦЕГОВИНИ гдје је неколико породица остало у предјелима ГАТАЧКОГ краја, док сви остали одлазе према РАВНИМ КОТАРИМА (КНИНСКА КРАЈИНА). Дошавши у БУКОВИЦУ, племе СКОПСКИХ ПОПОВИЋА се настанило у Мокропољски крај: МОКРО ПОЉЕ, ПРЕВИЈЕС и КОМ (пландиште ПОПОВИЋКИХ старих предака из ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА под КОМОВИМА).
    Недељом и празницима, ПОПОВИЋИ из три Мокропољска села, састајали су се код Мокропољске цркве посвећене Светом Апостолу и Јеванђелисти Луки, гдје су се дружили и доносили најважније животне одлуке. Једна од тих одлука је да сад већ МОКРОПОЉСКИМ ПОПОВИЋИМА крсна слава буде управо Свети Апостол и Јеванђелиста Лука (ЛУЧИНДАН).
    На тим прекрасним предјелима БУКОВИЦЕ услиједила су учестала прегањања, па чак и отворене борбе између МОКРОПОЉСКИХ ПОПОВИЋА и поманиталих турака. У једној таквој борби, савладавши турке, ПОПОВИЋИ су заробили велик број МИЗДРАКА. (МИЗДРАЦИ су кратка бојева копља османлија). За то се брзо прочуло широм БУКОВИЦЕ и тамошње становништво те најхрабрије ПОПОВИЋЕ прозваше МИЗДРАЦИМА. Нешто више од двадесетак породица тако доби ново презиме МИЗДРАК. МОКРОПОЉСКИ МИЗДРАЦИ на жалост убрзо су морали напустити то подручје како би осталу Мокропољску сабраћу поштедили најављене крваве освете од стране силне турске војске. На руку МИЗДРАЦИМА ишла је несретна пошаст (куга – помор људи и стоке), која је изненада завладала широм РАВНИХ КОТАРА, тако да су сви МИЗДРАЦИ кренули у правцу СТРМИЦЕ КОД КНИНА. На подручје СТРМИЦЕ стигло је (19.породица) племена МИЗДРАКА (О томе пише и у чувеној књизи КНИНСКА КРАЈИНА од етнолога и историчара проте Саве Накићеновића). Једно мјесто код СТРМИЦЕ су прозвали МИЗДРАКОВАЦ и ту је остало (15.породица) из племена МИЗДРАКА, док су се над СТРНИЦОМ у селу МРАЧАЈ настаниле преостале (4.породице) МИЗДРАКА у засеок који прозваше МРАЧАЈСКИ МИЗДРАЦИ. Свих (19.породица)племена МИЗДРАК су задржали крсну славу (ЛУЧИНДАН)и Свету вјеру православну до данас.
    Двије породице МИЗДРАКА из МИЗДРАКОВЦА, турцима су негдје на путу отели некаква кола (кароце – назив за кочије у то вријеме) и мјештани те породице прозваше КУРУЦИМА па је ред да се зна да су КУРУЦИ од нас МИЗДРАКА и крсна слава им је такође (ЛУЧИНДАН).
    На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, двије породице су напустиле племе и запутиле су се према мору, тачније према СПЛИТУ. Сви ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ су поунијаћени (покатоличени) од стране лукавих, а слаткоријечивих римокатоличких бискупа. Ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини СПЛИТА и редовно обиљежавају благдан Светога Луке и ако су римокатолици, а врло добро знају своје коријене, односно православно поријекло.
    На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, једна породица је кренула баш према КНИНУ и ту породицу су заробили турци, те су све мушке чланове повели у ЛИВНО. Бирајући између коца и исламске вјере, одабрали су ово друго, оженили тамошње буле, стекли дјецу и одселили у околину САРАЈЕВА. Сви ти исламизирани (потурчени)САРАЈЕВСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини САРАЈЕВА, знају да потичу негдје са ЦЕТИЊА (то сам сазнао из телефонских разговора са њима), знају за своје православне коријене, о крсној слави појма немају, а неки међу њима толико мрзе све СРПСКО, да се стиде свог православног поријекла па кажу да су дошли у Сарајево некада давно директно из турске (ниђе везе), али то су чињенице.
    Пошто су турски завојевачи заувијек напустили КНИНСКУ КРАЈИНУ, па тако и СТРМИЦУ код Книна, смјењивале су се власти са новим ратним збивањима, али племе МИЗДРАКА је увијек остајало у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА.
    Након Првог Свијетског Рата, једна повећа породица МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, напустила је МРАЧАЈ заувијек и настанила се у село МАГЛАЈАНЕ код ЛАКТАША близу БАЊАЛУКЕ и данас ту живи неколико породица МИЗДРАКА и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
    На самом крају Другог Свијетског Рата као припадници краљевског корпуса динарске четничке дивизије, под вођством нашег прослављеног четничког Војводе Момчила Р.Ђујића, многи МИЗДРАЦИ из МИЗДРАКОВЦА и МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, отишли су у ЕНГЛЕСКУ, а по неки у АУСТРАЛИЈУ, КАНАДУ и АМЕРИКУ, а данас их хвала Богу има и у ЈУЖНОАФРИЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
    МИЗДРАЦИ који не погинуше од проклете комунистичке власти и крволока јосипа броза бившег аустроугарског каплара вражије дивизије) и заклетог србоубице и србомрсца, отиђоше великим дијелом трбухом за крухом у СРИЈЕМ, БАНАТ и БАЧКУ, а мало касније у ЗЕНИЦУ (по отварању жељезаре) и још касније у БЕОГРАД. Тако да у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА остаде само нешто старијих МИЗДРАКА и тек по неко млађи, али ријетко.
    Сви преостали МИЗДРАЦИ у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА, задржали су се на подручју СТРМИЦЕ код КНИНА све до удруженог злочиначког подухвата сјеверно-атланског војног савеза, потпомогнутог хрватско-муслиманским паравојним формацијама, у циљу уништења свега Српског. Тај крвави злочиначки пир су назвали именом „олуја 1995.“. Од тада су сви МИЗДРАЦИ и сви ПОПОВИЋИ (од којих смо ми МИЗДРАЦИ) и сви КУРУЦИ (који су од нас МИЗДРАКА), заувијек напустили Мокропољски и Стрмички крај и расули се по свијету и остацима српских земаља.
    Ја Драган Д.МИЗДРАК, аутор ове истините приче о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК, од МРАЧАЈСКИХ сам МИЗДРАКА (тамо сам провео добар дио дјетињства и сазнао сам из предања старих (сад већ упокојених МИЗДРАКА) за наше претке од СКОПЉА, ЦЕТИЊА и СКАДРА, а и КОМОВИ су се спомињали као станиште наших предака ПОПОВИЋА) Све сам то истраживао годинама и ово пред вама је коначна верзија, а сад је на вама да се консултујете са нашим етнолозима и када то верификују без сумње, ви ову коначну верзију објавите као главну верзију о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК. Драго ми је што сам надам се добар сарадник на вашем и нашем порталу ПОРЕКЛО и све вас братски и од срца поздрављам са старосавним СТРМИЧКИМ поздравом,; ЖИВИ БИЛИ И СВАКА ВАМ СРЕЋА ПЈЕВАЛА !!! Срдачно ваш Драган Д.МИЗДРАК.

    Одговори
  • Добривоје Марјановић

    Поштовани,
    недавно сам почео да истражујем своје породично стабло. Успео сам да сазнам податке чланова који су живели у другој половини 19. века. Моје презиме је Марјановић. Живим у Крушевцу. Крсна слава је Свети архангел Михаил. Први предак за који налазим писани траг је Стеван Марјановић – бозаџија из Старе чаршије – радња се налазила код Велике чесме. По причи негде око 1880 се доселио из Врања. Интересантно је и то да један од предака преузима презиме Митровић које и данас његови наследници носе. Волео бих да сазнам више о мојим прецима. Био бих захвалан на било којим информацијама, или смерницама у даљем истраживању.

    Одговори
  • Никола

    Да ли би неко могао да ми помогне ? Моје презиме Јакимовски, је из Македоније. Деда са очеве стране је из села крај Пробиштипа (близу Кратова). А баба са очеве стране је из Струге, презиме Битолкоски. Ако би ико могао да ме преусмери где да потражим изворе за ове крајеве, баш ме занимају моји преци и хтео бих да направим евиденцију и породично стабло. Унапред хвала.

    Одговори
  • S.K.

    Poštovani,
    zanima me poreklo prezimena Karličić,njegovo značenje ( u suštini sve što možete saznati o ovom prezimenu i o ovoj porodici). Krsna slava je Sveti Luka. Neki pripadnici ove „familije“ žive u Sjenici i okolini. Moj deda se zvao Desimir, a baba Milja. Pradeda se zvao Stanko,a prababa Jelka.
    Hvala : )

    Одговори
  • sinisa djordjevic

    zanima me poreklo djordjevic selo sebet opstina g.han

    Одговори
  • sinisa djordjevic

    molim vas da mi date informacije o porodici djordjevic iz sela sebet u opstini g.han i odakle poticu

    Одговори
  • MAVRAK

    ZAISTA JEDEN LIJEP I POUCAN SAJT. SVE CESTITKE.INTERESUJE ME PREZIME MAVRAK (MOSTAR) ZJEMLJA. KOLIKO ZNATE SEM STO STE PISALI I DA LI MOZEMO DOBITI ŠIRE INFORMACIJE O PORJEKLU.
    SRDACAN POZDRAV IZ MOSTARA

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Постоји тумачење да је презиме грког порекла (Мавракос) и могло би се превести као “Црнковић“, “Црнић“ итд. Углавном, било би у вези са црном бојом. Колико је то тачно, не знам, али би ДНК анализа открила да ли сте староседелачког порекла или не.

      Одговори
  • Александар

    Поштовани, да ли имате неке податке о фамилији Јањић, село Миокус код Шапца? Крсна слава је Лазаревдан, најстарији споменик који сам пронашао тамо је из половине 19. века, Ђурађ, уједно и најстарији предак до кога сам дошао. Постоји неко предање о пореклу из Херцеговине, али без појединости. Унапред хвала.

    Одговори
  • Nina

    Poštovani, zanima me imate li kakve podatke o porodici Zvizdić iz Priboja na Limu. Pouzdano se zna da su došli iz sela Kakmuže kod Pljevalja, ali neki pominju da vodimo poreklo iz Hercegovine,ili pak, Metohije. Krsna slava je Mala Gospojina ( Rođenje Presvete Bogorodice) 21. septembra. Unapred zahvalna. Srdačni pozdravi :)

    Одговори
  • slavica

    Mozete mi reci poreklo Milovanovica koji zive u Brgulama,opstina Ub, tu ima vise porodica Milovanovic, s tim sto one slave Svetog Jovana, a moja porodica Svetog Nikolu, deda mi je pricao da su se doselili iz Vojvodine ( Vojka), sto ja povezujem sa seobama, ali odakle su stigli u Vojvodinu, a iz Vojvodine u Brgule?Zahvalna na odgovoru

    Одговори
  • Милодан

    Ја лично пзнајем Љубишу Миловановића из Бргула, сада живи у Обреновцу и, колико сам видео, он слави Ђурђиц, јер га сваке године видим у оберновачкој цркви на празничној литургији, освећењу жита. и ломљењу славског колача.
    Имам кљигу Мије Станимировића – „Бргуле“. Тамо су сви детаљи али Вам препоручујем да идете на линк, који вам је препоручио Небојша.

    Одговори
  • Marija

    Postovani, zanima me poreklo porodice Petkovic iz sela Slivnice iz Vranja.Znam da mi se pradeda zvao Mirko Petkovic, i da je jedini izradjivao kace (burad) pa su ga nazivali Kacar…..Krsna slava je Mitrovdan.
    Nadam se da cete uspeti nesto da pronadjete…
    hvala sto postojite…..

    Одговори
  • srdjan

    Ja sam Srdjan Bosić zelio bih znati porijeklo Bosića.Moja krsna slava je SV. STEFAN.ARHIĐAKON.zivim u Podnovlju kraj Doboja.

    Одговори
  • Dragoslav Milenkovic

    Моје име је Драгослав Миленковић,мој чукундеда се око 1880 г преселио из села Источни Мојстир,Ибарски Колашин,у село Мирница,Куршумлија. Оно што сам сазнао јесте да су се моји преци презивали Марашевићи(у Мирници нас сви зову Мараши) и да у Мојстиру има родова Пантовића и Бојовића који исто славе Михољдан као и ми.У књизи Лутовца “ Рожаје и Штавица“ пише да су сви ови родови рођаци који су раније славили Св.Николу и да су се око 1750 населили из црногорских Брда.Опет пак,у самом Мојстиру постоји предање да су сви ови родови пореклом од братства Новаковића,Васојевићи. Уколико имате више информација,молио бих вас да поделите то са мном или да ме упутите где бих могао наћи нове податке.

    Одговори
  • Djordje

    Možete li mi nešto reći o prezimenu Mitrašinović?

    Одговори
  • Драган Новаковић

    Интересује ме прекло породице Новаковић из Ивањичког краја који су по предању ту се населили доносећи презиме Златић из источне Херцеговине. Златића има на Голији и ми би требали да смо истог рода, јер славимо исту славу Светог Илију

    Одговори
  • Dejan

    Dobar dan voleo bih da mi pognete u pravljenju rodoslova.Znam vrlo malo o svom prezimenu i ne znam gde bih mogao pronaći sve informacije kako bih napravio rodoslov i ponosio se time pa vas zato molim ako mozete da mi pognete,jedino sto znam je sledeće:
    Stešević, Gornji Vasojevići, potiču sa područja Rijeke Crnojevića; kod Plava: Velika i Veliko Selo (Gornje Polimlje); Zagrad i Vemića Krš, grana Ćoraca e moje prezime je Stešević pa ako bude te nešto saznali molim vas odgovori te mi na fasbook imam profil stešević dejan unapred zahvalan.

    Одговори
  • Milica Pesic

    Da li znate poreklo imena Buda, Budimir, Budislav, Budislavka..? Oktuda u sloveskim jezicima ta inicijalna rec ‘Buda’? da I slucajno ima veza sa Buddha?

    hvala unapred za odgovor.

    sredacno, Milica.

    Одговори
    • Миле Сантрач

      За Виту Радовића

      Ја чекам,има ли наде..
      ма напишите то сазнанје о Сантрачима….
      ајде,молим Вас….Вито
      или на Пореклу или на мој Е-маил
      искрен поздрав,
      Миле Сантрач ,Београд

      Одговори
  • Миле Сантрач

    За Виту радовића

    МИЛЕ САНТРАЧ,БЕОГРАД

    е-МАИЛ
    misosantrac@yahoo.com

    срдачан поздрав

    Одговори
  • Витомир Радовић

    ЗА Мила Сантрача

    Миле,

    Да ли сте у Београду?

    Одговори
  • Витомир Радовић

    ЗА МИЛА САНТРАЧА

    Миле,

    Ја сам тренутно у Београду, купио сам стан у насељу Војвода Степа и бићу овдје до марта.Ако може да се видимо?
    Поздрав од Вита Радовића

    Одговори
  • KARLICIC ZRKO

    ZANIMA ME PORIJEKLO PREZIMENA KARLICIC. HVALA VELIKA.

    Одговори
  • sarmanah

    Moji Radovici slave Sv.Nikolu citao sam i o Djurdjevdanu i Arandjelovdanu i jos nekim slavama ali o Nikoljdanu slabo.Da li neko zna da mi kaze nesto vise sa kog podrucja i iz kog plemena su moji Radovici..Hvala unapred

    Одговори
  • Витомир Радовић

    ЗА САРМАНАХА

    Кажи ми, молим те, одакле су твоји Радовићи?
    Да ли сте некада мењали славу?
    Да ли сте некада мењали презиме?

    Писао сам о пореклу Радовића који славе Никољдан, под условом да нису мењали славу нити презиме.

    Поздрав од Вита Радовића

    Одговори
  • Misic

    Interesuje me poreklo prezimena Misic.Djeda mi je pricao da se njegov djed doselio iz Crne Gore u okolina grada Teslica u Republici Srpskoj. Znam da u Crnoj gori ima malo mesto koje se zove Misici a nalazi se U blizini Canja i Sutomora.Slava nam je Sveti Georgije-Djurdjevdan

    Одговори
  • sarmanah

    Za Vita Radovica
    Moji nikada nisu menjali prezime ni slavu kolko je meni poznato a ja dalje od cukundede ne znam ,u tome i jeste problem sto ne znam tacno kako je bilo pre cukundede .Uglavnom kako kruzi neka prica meni pricana od nekih starijih ljudi da su moji Radovici odnekud iz Crne Gore i da su se odatle doselili na prostor Sjenice ,al te price nisu potkovane dokazima tako da neznam tacnost.

    Pozdrav za Vita

    Одговори
  • Витомир Радовић

    За САРМАНАХА

    А ниси ми казао где живе твоји Радовићи?
    Као се зове твој најстарији Радовић?
    У којем месту се помиње твој најстарији Радовић?

    Поздрав од Вита Радовића

    Одговори
  • Јелена Станковић

    Поздрав свима.
    Ја и мој супруг покушавамо да направимо родослов али врло мало знамо о пореклу презимена Станковић у селу Вргудинац поред Беле Паланке. Једино је такво презиме у селу и једино ми славимо Никољдан. У старим црквеним књигама се помиње да су се Станковићи доселили у Вргудинац из Призрена али не знамо тачно које године. Уколико наиђете на неку информацију били бисмо вам захвални. Унапред хвала и пуно поздрава.

    Одговори
  • Витомир Радовић

    За Бобана Чамџића

    Бобане,

    Вукота и Аким Миљанић у својој књизи Црногорска презимена, на страни 471 кажу да су Чамџићи-Чамџије,дошли у Миљевиће и Црљеницу (Пљевља),из Колашина.

    Танасије Пејатовић у својој књизи Средње полимље и потарје, на страни 68 и 69 каже да су Чамџићи досељени из Колашина и да их је било 1851 године у Црљеницама код Пљеваља.

    У истој књизи од истог аутора, на страни 129, каже, да су Чамџићи у Миљевићима и Црљеници (Пљевља), дошли из Колашина и да славе Аранђеловдан.

    Милета Војиновић у својој књизи Пљеваљски крај, на страни 162 каже, да Чамџића има две врсте.Старији су они у Црљеницама(Слатина), док су они код Добре Воде на Чемерну млађи.
    Сви су пореклом од Радовића са Крњаче и славе Аранђеловдан.
    Род су им Чактари, Јестровићи и Голубовићи са Крњаче или Ограда.
    Неки Радовић је правио прозоре (на турском џан) па их прозваше Чамџићи.
    Памте имена од Трифуна(1815.год), Трифунов је Јевто, а Јевтови су: Обрад, Лазар, Илија. Сва три брата су учествовала у Првом Св.рату у црногорској војсци.
    Аге су им биле Катане.

    Јестровићи су према Танасију Пејатовићу, пореклом из Потпећа. Према једној верзији, род су са Радовићима из Ограда и Голубовићима из Ограда и Бабина као и са Чактарима и Чамџићима.Према њиховом казивању, пореклом су из Пиве од Аџића.
    Могуће је да су некада живели у Потпећу али су се одвојили, не зна се када, од Радовића. Неки се Радовић призетио уз неку Јешу или Јестру око 1800.године, па му синове прозваше Јестровићи.Јеша или Јестра живела је у Шуманама. Касније су прешли у Комине.

    Поздрав од Вита Радовића из Београда

    телефон 011 630 69 05 фиксни
    о63 724 684 7 мобилни

    Одговори
  • sarmanah

    Za Vita
    najstariji Radovic kojeg ja znam je cukundeda Vladimir Radovic ozenjen cukunbabom Vukosavom trebalo bi da je po nekom mom proracunu 1890 rodjen u Sjenici il tu negde ,turci su ga zaklali u jaslama Vukosavu su ubili iz tandzare a pradeda Vuk ostao siroce u kolevci kao beba i drugi ga odhranili .Trebalo bi da su prvo naselili deo koji se zove Cedovo a posle su nastanili selo Lopize pod prisilom turaka

    Одговори
  • Витомир Радовић

    За САРМАНАХА

    Молим те напиши ми родослов од најстаријег Радовића до данас, са годином рођења.
    Да ли још нешто знаш о твојим Радовићима?
    Имали вас још у околини Сјенице игде?

    Поздрав од Вита Радовића

    Одговори
  • slobodan

    Postovani,zovem se Slobodan Karic i znam svoje poreklo do nekog kolena al bi voleo da znam vise i odakle su dosli moji preci i kako su se zvali moji stariji,njihova deca…..Radi se o gore navedenom prezimenu Karic,mi i dalje zivimo na planini Kopaonik,selo Osredci,opstina Brus.Naime ja znam da se moj otac zove Jugoslav,moj deda zvao Slobodan,pradeda Blagoje,cukun deda Zivan,navr deda Ranko,inace predsednik Brusa i to je to.Unapred zahvalan…

    Одговори
  • sarmanah

    Za Vita
    Pa to i jeste problem ,sto nisam nikog zapamtio ko bi mi rekao tacne podatke pa sad moram da nagadjam,kad je imao ko mene to nije zanimalo sad kad me zanima nema ko i tako se krug zatvara znam ime cukundede Vladimir i znam rodjenje pradede Vuka 1912 prema tome sam onda nagadjao da je i cukundeda negde 1890. rodjen al to nije sigurno.Cukundeda je rodjen valjda u Sjenici (to podrucje al ne znam tacno mesto).Ko je pre njega dosao na to podrucje i odakle to ne znam,on je najstariji kojeg ja poznajem.
    Pozdrav

    Одговори
  • Djokic

    Profesore molim vas da mi pomognete da udjem u trag svojim korenima.

    Prezivam se Djokic, poreklom sam iz mesta Vranjani pored Pozege(Uzice). Krsna slava Djokica je Djurdjevdan. Bavio sam se istrazivanjem po internetu i pitao sam neke starije pa sam uspeo da ustanovim da su se trojica brace DJOKO(1765-1824),Grujica i Radjen NIKIC (tako su se ranije prezivali) doselili najpre negde u okolinu Cajetine na Zlatiboru pa zatim presli u Vranjane. Stari kazu da su se doselili negde iz Hercegovine.

    Citiram nesto sto sam uspeo da pronadjem na internetu :

    „Grujica Djokic je iz Cajetine, dosao je kao hajduk, naselio se usred sela i zauzeo najlepse delove imanja. Zovu se Djokici od kojih su i drugi Djokici u Glumcu (Pozega); ima ih 7 kuca, slave sv. Djurdja. “

    MOLIM VAS DA MI POMOGNETE DA NADJEM IZ KOG PLEMENA POTICEM I ODAKLE SU TACNO DOSLI MOJI PRECI.

    Ukoliko ste u mogucnosti odgovorite mi na mail, HVALA UNAPRED!

    Одговори
  • Благота

    Интересујеме све о Војиновићима из Пиве да ли има обрађено као о Војиновићима из Дробњака. У Вашим подацима Презимена Пивљана тај податак нијесам могао наћи, осим што су само набројана сва пивска презимена и коју славу славе

    Одговори
  • Momir Kravljanac

    Interesuje me poreklo porodice KRAVLJANAC , navodno poticu od Koste Zdravkovica pominju se od 1830 kao Kravljanci.
    Deo kojem ja pripadam slavi slavu obnavljanje crkve Sv.Đorđa-Đurđic, 16.Novembra,
    za ostale neznam.
    Moj deda Đorđe Kravljanac (1898 +1941) je bio 12 dete u Todora I Perside (rođ. Mladenović).
    Đorđe je radio u državnoj štampariji I ubijen je u zatvoru od strane neprijatelja 1941.
    Đorđe je imao dva brata Dragoja I Velimira koji su u otisli u Ameriku I tri sestre Ljuba bila udata za Mihajla Petrovica I koji su imali stovariste ili drvaru te su 1930-31 bankrotirali, propali, zatim Danica-Dana bila udata za Mihajla Stojanovica
    I Nadu udata za Cenića.
    Nada je bila uciteljica I zivela je u Pirotu.Ni o navedenima nemam daljih podataka a
    o prethodnih Šest neznam nista.
    Unapred hvala.

    Одговори