F Пишете родослов? Питајте нас! » Порекло
Пишете родослов? Питајте нас! Reviewed by Momizat on . Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас Rating: 0
You Are Here: Home » Родослов » О родослову » Пишете родослов? Питајте нас!

Пишете родослов? Питајте нас!

Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.

Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.

Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!

Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.

Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.

Пишите, постављајте питања.

Будите активни и на нашем Форуму.

Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.

Важно је да стигне.

Јавите се на и-мејл:

rodoslov@poreklo.rs

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 7.7/10 (73 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +15 (from 25 votes)

Пишете родослов? Питајте нас!, 7.7 out of 10 based on 73 ratings

Коментари (753)

  • Joвана

    С обѕиром да имамо неке информације о нашем пореклу, а које досежу до 1800. год. интересује нас да ли нам можете помоћи да дођемо до још неких даљих предака? Наше изворно презиме је Мачужић, и наши предци су на просторе Рашке (Тепечи-Чечина)дошли са простора или Метохије или Црне Горе. По нашем претку Милутину се сада презивамо Милутиновић и живимо у Краљеву, а има нас и у Вионици- Ивањица, иначе Мачужића који су задржали то презиме има у Ушћу и Баљевцу на Ибру, Краљеву, Крагујевцу (Вучковица и Гривац), Трстеник (Мала Сугубина и Пољна). Сви славимо Ђурђевдан. Оно што смо запазили у претрагама је помињање Мачужића на простору Колашина. Жеља нам је да уз Вашу помоћ, сазнамо још нешто о нашим предцима, односно коренима, што даље у прошлост. Поздрав.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.3/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
    Одговори
    • administrator

      Поштована, хвала на јављању. Потрудићемо се да вам у најскорије време обезбедимо информације које вас занимају. Имајте само разумевања пошто је портал још у фази израде, пуни се информацијама, и реално тек ће за месец, два бити спреман за брже прибављање свега оног што вас и остале који држе до својих корена занима. Велики поздрав

      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: +1 (from 3 votes)
      Одговори
    • Nenad Aleksic

      Jel ima neko informacije odakle poticu Aleksici iz okoline Djurinaca /Svrljig. Krsna Slava Sv. Arhangel.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Igor

    Zivim u Kovinu i ne znam nista o svom rodoslovu sem pra babe i pra dede,baba Keve i deda Aritona Stosica iz Drenovca kod Vranja….od izuzetnog je znacaja za mene i porodicu ako bi nam pomogli da saznamo vise o svojim precima……unapred zahvalna porodica Stosic.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Stevan Smiljanic

    Postovani,
    Moji su se doselili u Sumadiju oko 1737 godine(Donje Grbice kod Kragujevca). Citajuci neke izvore dosao sam do saznanja da moja porodica vuce poreklo iz okoline Grblja. Moji su se ranije prezivali Gvozdenovic(porodice koje su se tad naselile su jos Raletici i Bataveljici).Inace, dosli su iz okoline Sjenice, koja im je bila “usputna stanica”. Ako imate neki podatak koji bi mi pomogao molim Vas da mi posaljete.
    Hvala unapred!
    S postovanjem
    Smiljanic Stevan

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
    Одговори
  • zeljko otanjac

    postovani,
    mojia familija zivi u selu Jakovu nadomak Beograda,neznam od kada tu zive i odakle su se doselili .interesuje me odakle potice moje prezime i moja familija.ako imate neki podatak molim vas prosledite mi, unapred zahvalan.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
    Одговори
  • Dragomir

    Крстовићи су живели, а неколико породица и сада, у селу Гораждевац код Пећи. Славимо св. Александра Невског, а преслава је Аранђеловдан. По причама старијих водимо порекло из села Коњухе код Андријевице и у Метохију смо се доселили пре више од 200 година. Највероватније да смо огранак братства Кастратовићи,који су из Гораждевца, које ословљавамо као рођаке. Родоначелник је Милија и имамо податке за 8 колена. Молим вас, ако имате било који податак или савет којим путем да кренемо у трагање за коренима, да ми то проследите.

    Срдачан поздрав!
    Драгомир Крстовић

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 2.3/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 4 votes)
    Одговори
    • Slavisa

      Vasojevici slave Nevskog i imaju preslavu Arandjela, a centar im je Berane i Andrijevica.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 1.0/5 (1 vote cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: -1 (from 1 vote)
      Одговори
      • Александар Маринковић

        Славиша, а да није обрнуто? Такође, средиште Васојевића нису ни Беране ни Андријевица већ Лијева Ријека одакле су се ширили ка северу.
        Ако већ поседујете први попис Велике Плане, да ли би сте били љубазни да га поделите са свима као што и ми делимо изворе с којима располажемо?

        VN:F [1.9.22_1171]
        Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
        VN:F [1.9.22_1171]
        Rating: +3 (from 3 votes)
        Одговори
  • rajko renovica

    moja familija vodi porijeklo od zimonjica iz gacka slavimo istu slavu lazarevu subotu.moj prapradjed se zvao pero i vjerovatno je on promjenio prezime i dosao u okolinu sarajeva.prije 2 svijetskog rata su zivjeli u sumbolovcu kod pala.po nekom mom misljenju mogao je biti rodjen oko 1860 posto je imao 2 sina jovana i djordju rodj.1900 god. jovanova djeca su rajko i persa ,a rajkova djeca slavko i risto.i na kraju slavkova djeca rajko i sinisa.to je sve sto znam.jako me interesuju nasu dalji korijeni tj ko je perin otac i koji od zimonjica su nam krvno najblizi.posto je moj otac kao trogodisnjak ostao bez svoje porodice i oca zna iz prica i jedne slike koja je sacuvana molim vas da mi pomognete da pronadjem nase korijene i rodjake iz gacka da ga bar pod stare dane obradujem i odvedem i upoznam sa zimonjicima u gacku.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
    Одговори
  • sinisa

    Smatram da je retko prezime Pejkovic,ali ne znam poreklo, ukoliko imate neki podatak prosledite mi,da bih znao odakle potice moja familija. Voleo bih misljenje strucnjaka.

    Unapred zahvalan,
    Pejkovic Sinisa Leskovac.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 2.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Марко Пејковић

      Синиша, Пејковићи који живе у области Јабланице потичу из Шекулара планинског краја који се налази недалеко од Андријевица и нешто даље од Берана између брда. Мој деда је из једног села недалеко од Медвеђе.

      Свако добро.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 4.0/5 (1 vote cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
    • Goran Vojlovce

      Поздрав Синиши и Марку,

      има Пејковића и у Доњој Јабланици(Лебане), у селу Великом Војловцу. Моји су се 1936. године доселили иѕ села Барја (Лесковац). Али се питам одакле у Барју кад и ја знам за порекло Пејковића из Црне Горе?

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • Марко Пејковић

        Пејковићи су у те крајеве дошли преко Пећи негде на почетку прошлог века како би чували границу од Арнаута која је изнад Медвеђе после Берлинског конгреса (1878) била са Турском, јер су уз границу добили бесплатно земљу од краља. Могуће је да неки нису добили земљу ту него су се померили ближе Лесковцу у то село Барје, па онда опет коју деценију касније прешли у то ваше село Војловце.

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 3.0/5 (1 vote cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
  • luka

    postovani,
    moje prezime radosavljevic molim da mi posaljete saznanja o poreklu,slavimo slavu sveti luka,deda zivi u gornjoj bresnici prokuplje,po mojim saznanjima preci su dosli iz raske jedna familija po pricanju dede se doselila kod cacka i isto su dali ime selu bresnica,
    unapred hvala

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa Filipovic

    Postovani,
    moje poreklo je obavijeno maglom. Filipovic sam sa kosova iz sela Livadje kod Lipljana. Otac mi se zove Vladislav, Deda Drago, Pradeda Jorga, Cukundeda Filip (od koga smo i nasledili prezime). Trazio sam prezime Filipovic u Livadju ali nigde ga nema, pa sumnjam da je rec o dezinformaciji, ali ne mogu da utvrdim razlog. Obzirom da nam je poreklo kosovsko (u to sam siguran) mozda je rec o krvnoj osveti i skrivanju tragova. Otprilike da je Cukundeda Filip rodjen izmedju 1870 i 1880. Dotle seze moje znanje o mojem rodoslovu. Pomozite.
    S’ postovanjem
    Nebojsa Filipovic

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
    Одговори
  • estavella

    Da li neko zna tacno da mi kaze sta znaci stara rec BRATUCAD koja je cesto koriscena u popisima…hvala unapred…

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (1 vote cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • administrator

    Братучад тј. братучед значи син једног брата деци другог брата, брат од стрица, стричевић. Хвала на интересовању за корене. Свако добро вам желимо.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • estavella

      i jos jedno pitanje, da li na sajtu mogu da se vide tudji profili…tj.mesto na profilu u kojem su ljudi pisali o svojim familijama…sto sam onoliko ispisao sve svoje familije i sela, ako to niko ne vidi :-)

      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 4.0/5 (1 vote cast)
      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: +1 (from 1 vote)
      Одговори
  • estavella

    Karic-Krnjevo-Azanja-od 1930 Beograd slava Sveti Nikola
    Ivkovic-Valjevska podgorina,Gola Glava od 1950 Beograd slava Djurdjic
    Boskovic-Valjevska podgorina,Gola Glava slava Sveti Nikola
    Sofronic-Valjevska podgorina,Gola Glava
    Dabic-Valjevska podgorina,Gola Glava,Valjevo
    Hranisavljevic-Krnjevo-Smederevska Palanka
    Jelic-Azanja
    Jovanovic-Valjevska podgorina,Lelic
    Bircanin-Valjevska podgorina,Suvodanj slava Djurdjevdan
    Jovanovic-Tamnava,Blizonje
    Balinovac-Tamnava,Pambukovica slava Sveti Jovan
    Jankovic-Krusevac
    Buljubasic-Tamnava,Batalage
    Blazevic-Senj
    Papic-Senj

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
    Одговори
  • Anchi25

    Postovani,
    zelela bih da saznam poreklo mog dede koje se zvao Jozef Gara.

    Hvala unapred

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • estavella

    Да ли неко зна где може да се нађе књига „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Илија

    Поштовани,
    сурфујући нетом наишао сам на ваш сајт,и наравно ту сам се и задржао. Велики сам љубитељ онога што ваш сајт пропагира. Надахнут коментарима и свим осталим,пало ми је на памет да вас и ја упитам за помоћ приликом решавања загонетке зване – порекло. у нашој земљи је премали број људу(изузев удатих жена) који носе два презимена, но то је случај са члановима моје породице,па и са мном. Прво од њих је „Фонламов“, на прво помен примећује се да је доста необично и да притом одудара од осталих, што због завршетка -ов, а што због саме композиције. Прилично дуго ме буни, а притом нисам сигуран да ће вам оно што знам из прича бити од помоћи. Мој деда, а и прадеда су, увек када би их питао одакле потичемо, помињали Врање, што ме још више збуњује, осим тога скоро да ништа више не знам. Презиме које следи за њим у имену наше породице је „Францисковић“. Примећујете да се ова два презимена поприлично разликују, но мене збунјује то што их је два. Ја, а ни моји родитељи не знају за неког прадеку/прабаку који су га носили. Од кад знамо за себе има их два. Ово друго презиме је прилично јасно, занима ме само порекло, а сем Врања ниједно друго место ми никада нису поменули. Моја познавања предака сежу свега до око 1890-их.Генерално сви у породици знамо јако мало, тј. ништа о нама. Иначе живим у Нишу. Унапред хвала.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • administrator

    Илија, хвала на јављању. Покушаћемо да вам у наредним данима помогнемо да дођете до неких нових сазнања везано за порекло ваших презимена. Позивамо и све посетиоце нашег сајта да се укључе и пошаљу све што би могло да буде од значаја за вас.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    @ Nebojsa Filipovic

    Koju slavu slavite?

    Prezime ste promenili izmedju dva svetska rata kao i 80% Kosovskih Srba.

    Stanovnistvo Livadja je uglavnom doseljenicko: Prema Urosevicu iz 1933 godine samo dve kuce su bile starosedelacke, 12 domacinstava poreklom iz okoline Tetova, 6 domacinstva poreklom iz Sirinicke Zupe (selo Sevce), 10 domacinstva poreklom iz Ibarskog Kolasina (danasnja okolina Zubinog Potoka), 1 kuca doseljena iz Susice (Pristina), 1 kuca doseljena iz Muzicana (Stimlje), 8 domacinstva doseljeno iz Susice, a daljim poreklom sa Sar-planine -Sirinic.Z i 13 domacinstva nepoznatog porekla.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • nebojsa

      ufffff… posle godinu dana se javljam. izgubio sam nadu, da cu saznati nesto. krsna slava nam je sveta petka.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • nebojsa

        mislim da mi je otac jednom prilikom pomenuo da nam je (mozda) staro prezime Zivanci

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
  • Sarko

    Odgovor za Luku iz Gornje Bresnice kod Prokuplja.

    Nemam kompletne podatke za Gornju Bresnicu, ali imam podatke odakle je stanovnistvo Gornje Bresnice.

    Stanovnistvo Gornje Bresnice je: starosedelacko (posrbljeni Vlasi) i doseljeno iz Stare Srbije i Makedonije.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Дијана Ђушић

    Poštovani, mnogo sam se obradovala kada sam videla da postoji ovakav sajt. Naime, mnogo bih volela da saznam nešto više o svojim precima jer znam samo ime svog pradede i prabake. Prezivamo se Đušić, i znam da mi je taj pradeda Vojislav i njegova žena Angelina živela u selu Koraćica na obroncima Kosmaja. Koliko god sam pokušavala da otkrijem odakle potičemo nikako nisam uspela, i volela bih da znam odakle potiče naše prezime jer nemam nikakvu informaciju, sem nagađanja svog dede da je to možda crnogorsko prezime. Bila bih Vam veoma zahvalna da me uputite kako mogu saznam nešto više o svom prezimenu i poreklu. Hvala!

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Ranko Radelić

      Поштована Дијана, прочитао сам ваше питање, немам директан одговор, али вас могу упутити на извор који ће вам можда тај одговор дати. Наиме, Душан Кашић (касније аутор многих радова и протојереј-ставрофор, доктор наука и ректор Православне богословије – информишите се више на Гуглу) у току 2. свјетског рата је као бјеловарски парох протјеран у Србију и био са породицом избјеглица у Кораћици. Ту је написао свој први рад чија је тема била Кораћица, поријекло насеља и становништва. Није ми познато да ли је овај рад икада штампан, али да је чак остао само у рукопису требао би се налазити у Београду у Патријаршијској библиотеци, гдје ће вам уз минималну накнаду направити и фотокопију.

      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • administrator

    Дијана, хвала вам на овим топлим речима. Покушаћемо да сазнамо нешто више о пореклу вашег презимена. Коју крсну славу славите?

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Dijana, nepoznatog ste porekla, vasi su stari doseljenici u Koracici, slavite sv. Vartolomeja i ogrank ste Maketica, nastali ste od Maketica. Dakle po starom ste prezimenu Maketic. Stanovnistvo sela Koracice (danas opstina Mladenovac) je poreklom od Sjenice-Pesterske visoravni, Metohije – (Iz Djakovice i Vikokih Decana), (Iz uzickog okruga), (iz Banata), i ima dve porodice koje su nepoznatog porekla, tvoji i jos jedna brojna porodica. Svi ovi doseljenici cine oko 95 % doseljenika u Koroacici. Ima Djusica i u druge krajeve Srbije, ali oni nemaju nikakve veze sa vasom porodicom, jer ne slave sv. Vartolomeja, vec imaju druge slave.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Ana

    Poštovani,
    želela bih da sastavim rodoslov svoje porodice.
    Moje devojačko prezime je Radun, potičemo iz Bosne,selo Podić, opština Prekaja.Najbliži grad Drvar.Krsna slava nam je sv.Vasilije veliki, 14.januar.
    Očevi roditelji su Mirko Radun i Milica Radun(dev.Radun).Mirkovi roditelji su Simo Radun i Ana Radun.
    Znam da mi je otac imao brata od strica koji je izbegao u Francusku, činimi se 50-60 godina,tamo se oženio Kineskinjom.Na žalost niko je nije upoznao,niti se zna da li su imali dece.Takodje jedan deo familije je izbegao u Ameriku, znam da jedan deo živi u Čikagu.
    O bakinoj familiji nažalost neznam ništa.Samo znam da je i ona iz tih krajeva Bosne.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Дијана Ђушић

    Ali, taj clanak sam i ja gledala, ali je problem u tome sto moja porodica ne slavi sv Vartolomeja, vec svetog Arhangela Mihajla.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • turudic dragan

    Postovani voleo bih da saznam poreklo Turudica i njegovo znacenje.Koliko sam upucen ali neznam ni da li je to istina prava je to da su cetiri brata krenula u seobu dva su dosla u MACVU A DVA NA ravnu GORU. Krsna Slava nam je Sveti Mrata bar nam koji smo u Macvi.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
    Одговори
    • Zorana Rogic

      Драгане,

      Девојачко презиме моје прабаке која је родом из Врлике, Хрватска, је било Турудић. И ја се трудим да сазнам више о пореклу твог презимена. Али, ако ти је овај податак од икаквог значаја, радо ћу ти помоћи.

      Велики поздрав! :)

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • turudic dragan

        zorana rogic
        ja znam da ima turudica i u hrvatskoj i u bosni.Ono sto sam slusao od starijih rodjaka sam napisao u prethodnom tekstu.Voleo bih da to temeljnije ispitam malo,jer slabo o tome negde pise.
        Bilo bi lepo kada bih jos nesto saznao o poreklu turudica.
        Hvala i tebi

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
  • Sarko

    Ana, ja ti mogu pomoci oko vaseg porekla, a za rodoslov ne ocekuj da ti neko pomogne, ako ga vi ne znate onda neznam ko ce drugi.

    U selu Strpci Veliki selo se nalazi ili u opstini Drvar ili u Lici mogzda je pogranicno selo sa danasnjom opstinom Drvar. Zabelezen je rod Raduni sa 10 domacinstva slave Sv. Vasilija. Dosla dvojica braca Rade (Radun) i Mile iz Gerzova u drugoj polovini 18. veka. Mile bio Malim pa se prozvali Malim Od Rade su Raduni, a od Malog Malinovici, Mali se nije zadrzao ovamo nego odselio u Marinkovice. Daljom starinom su iz Crne Gore i zvali su se Injci (Injac), spominju i prezime Konjikusic. To ili im je jos stariji prezime ili prezime nekog njihovog ogranka.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Malinovic

      Meni je djed pricao tu pricu, ali on kaziva da je bilo tri brata, i da su od treceg Katici… Inace sve ostalo je identicno…

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: -1 (from 1 vote)
      Одговори
  • Mirjana

    Postovani,moj pradjed je zivjeo u selu Marini kod Prijedora Republika Srpska, moj djed se tu rodio ,pa i moj otac,medjutim porijeklo naseg prezimena Marjanovic nije ih posebno interesovalo i to sad nema ko da mi kaze.Ne znam odakle su dosli u ove krajeve,kako je nastalo prezime itd.Na nekim stranicama sam pronasla da su Marjanovici neki ogranak Vasojevica iz Crne Gore, ali nisam sigurna jer ne slavimo Djurdjevdan vec Sv.Arhangela Mihaila.Ako neko moze da mi pomogne bila bih Vam veoma Zahvalna, a Administratoru hvala na ovakvoj stranici :)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
    Одговори
    • Milena Zivanovic (rodj.Jalic)

      Draga Mirjana, moja baba je iz Marina, zvala se Mika Marjanovic (devojacko), udato Vujasin u Svodnu kod B.Novog. Stradala je u Jasenovcu i samo ovoliko znam jer je moja pokojna majka bila ratno siroce te nemam vise informacija. Ako znas nesto vise o nasoj familiji(a izgleda jesmo)pisi mi. Ja sam rodjena i odrasla u Vojvodini, zivim u BG.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • Mirjana

        Draga Milena, nisam bila u prilici ranije da se javim pa to cinim sada. Zaista mi je drago da si se javila i vjerujem da smo familija.Ako ti je lakse da mi pises na e/mail, poslacu ti.Jos uvijek radim na istrazivanju prezimena i mnogi Marjanovici su stradali u Jasenovcu ili u toku drugog svjetskog rata na Kozari, a koliko sam saznala, dio se preselio u Srbiju, tacnije Banat…Srdacan pozdrav i javi se…

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
  • Ana

    Sarko, hvala ti za ovo.Mada koliko sam ja slusala dedu kao mala,mi vodimo poreklo iz
    Crne Gore,naime tri brata su pobegla zbog ubistva turcina.Naselili su se u Bosni.Brat od kog mi vodimo direktno poreklo naselio je zaravan ispod Satora,danas se to zove Podić.Pre ovog prezimena nosili su prezime Gnjatić, te se i danas cesto
    cuje da selo zovu sveto brdo Raduna.
    problem se javlja sto postoji i u Lici rod Raduna, ali su u pitanju katolici, i koliko znam sa njima nemamo nikakvih dodirnih tačaka.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Za Igora iz Kovina, a poreklom iz Drenovca kod Vranja.

    Imam podatke za selo Drenovac kod Vranja iz monografije Riste Nikolica koje su iz 1905 godine.

    Poreklo stanovnistva sela Drenovca: Najstarija porodica u ovome selu jesu Taskovci, koji su dosli sa Kosova. Oni su vele prvi kolac udarili u Drenovcu. Danas su peto koleno i jos se ne uzimaju, sto znaci da su se doselili izmedju 1750-1780 godine, (ako uzmemo u obzir da su podaci iz 1905 godine, a vec peto koleno). Zovi ih i Olelici verovatno po selu starog zavicaja. S njima su sa Kosova dosli i Baba-andjinci koji su im kumovi. Svi slave sv. Arhandjela.

    Posle njih su dosli Pelifanci, samo ne zna odkuda. Neki su od njih ziveli u Suvarni. Dosla su, vele tri brata, jedan ostao u Drenovcu, a dvojica otisli u unutrasnjosti Srbije. Nastanili se namestu zvanom Bara. Kako nisu imali orah da mlate, Taskovci im ustupe jedan od svojih oraha. Slave sv. Arhandjela, a neki i sv. Nikolu jer vode poreklo od dovodaca.

    Surdulici, doselili iz istoimenog sela Surdula (pcinjsko selo), pobegli su od Usejin-Pase koji im je dosadjivao. Slave. sv. Arhandjela.

    Dojinci, praded im se doselio iz Golemog sela (opstine Vranje). Sv. Arhandjel.

    Raskinci dosli iz Dobrejanca selo u Pcinji. Odatle su izbegli zbog Arnauta koji su se nastanili u Dobrejancu. Sv. Nikola.

    Petrovci dosao predak iz Streska, koji se prizetio u taskovsku porodicu. Slave. sv. Nikolu.

    Pavlovci iz Punosevca selo u Pcinji. slave sv. Arhandjela.

    Krstic Mihajlo dosao iz Klinovca selo blizu Bujanovca.

    Paunovici iz Krive Feje.

    Pendzinci, dosla braca Pesa i Djordje iz Drezgovice oko 1870 god. Slave sv. Nikolu

    Djoka Ljubic iz Gornjeg Kusca (gnjilansko) slavi sv. Arhandjela. Ljubici iz Gornjeg Kusca starim su poreklom iz Prilepa.

    Tvoj deda Ariton mora da potice od neke od ovih porodica. Siguran sam da Vam je prezime Stosic iz novijeg vremena.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • sanja cosic

    Pozdrav,
    Najpre zelim da pohvalom administratore i unapred se zahvalim na ulozenom trudu.
    Prezivam se Cosic,iz Volujca kod Uzica. Imam neke naznake o poreklu,ali sve su to neproverene informacije.Porodica Cosic je zaista velika,svi slavimo sv.Jovana,20.januar.Otac mog pradede je umro mlad,tako da je mog pradedu odgajio neko iz sela (takodje Cosic) . Kazu da prezime potice od izvesnog Nikifora Cose,koji je sa porodicom ili plemenom dosao sa planine Volujak kod Niksica. Ne znam koliko generacija je Nikifor udaljen od mog pradede Zdravka. S obzirom da mi je deda rodjen. 1941,3 dete po redu,pretpostavljam da je Zdravko oko 1910. Pre njega nista ne znam.
    Bila bih vam zaista zahvalna ako mozete bar da potvrdite ili negirate verziju koju ja imam.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Odgovor Sanji Cosic

    Tacno je da je selo Volujac kod Uzica dobilo ime po selu Volujac koje se nalazi negde kod Niskica odatle su se Vasi preci doselili i osnovali istoimeno selo Volujac kod Uzica. Ranije je bila cesta pojava da doseljenici kada osnuju neko selo, daju ime selu po starom zavicaju.

    Selo Volujac deli se na vise zaselaka (Slovici, Cosici, Maksici, Vasici, Knezevici, Boskovici, Dagovici, Ljubojevici, Tomasevici, Tomici, Milosevici i dr. Stanovnistvo slavi: sv. Arhandjela, sv. Jovana, sv. Nikolu, Djurdjevdana i dr. Najstariji rodovi u selu su se doselili u drugoj polovini 18. veka: A to su doseljenici iz sela Volujak kod Niksica i iz Kolasina, kasnije se doseljavaju doseljenici iz Pljevlja, iz Seljasnice kod Prijepolja, Priboja i dr.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • sanja cosic

    Hvala vam puno na potvrdi mojih informacija. Ako mozete recite mi odakle bih trebala da pocnem potragu za svojim precima,crkva,istorijski arhiv?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Анђела З. Крунић

    Поздрав и поштовање за Ваш рад!
    Срећом у мојој породици има већ одавно истраживача нашег поријекла и то веома активних/чак су и књиге издаване/ тако да са те стране могу се чак и похвалити.Оно што мене интересује јесте да ми пружите савјет како и одакле да кренем истраживати следеће.Наиме мој покојни дјед Дамјан Крунић – убијен је 1943.г. у Јасеновцу.1914.г. је регрутован у аустро-угарску војску и на ратишту у Галицији /граница Румуније и Украјине/ је пребјегао у руску војску.Придружио се јединицама Алексе Дундића и борио се на страни Руса.Остао је у Русији пуних девет година и проглашен добровољцем ради чега је и добио као добровољац државну земљу у селу Кошутица општина Соколац.Интересује ме гдје могу потражити податек о тим људима који су се борили у том одреду и по причању старијих ,мој дјед је био ожењен у Русији, па би ме интересовало имам ли тамо рођака.ХВАЛА и све похвале за рад!

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Branka

    Moje djevojacko prezime je Sedlan, zivjela sam u Gracacu (Hrvatska) do 1995. Prezime je vrlo rijetko, znam za nasu porodicu u Gracacu i da ima u Donjem Lapcu. Na zalost, ne mogu naci nikakve podatke o porijeklu prezimena niti o daljim precima!
    Bila bih vam vrlo zahvalna ako nesto otkrijete! Hvala!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sanda

    Branka, ja znam za porodicu Sedlan u Novom Sadu, ne znam da li ti je to od neke koristi.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Maja

    Poštovani.interesuje me poreklo prezimena Užičanin.Moji preci su posle 1800-te došli iz Užica,i tamo su se prezivali Kustudić.Bila su tri brata i sestra.Sestru su Turci hteli da otmu,i oni su morali pobeći,tako da se jedan od braće uputio ka Sremu i tu nastanio.Došavši u Srem zadržao je prezime,po poreklu,Užičanin.Molim Vas da mi napišete više o tome.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
    Одговори
  • Milena Milojevic

    Postovani, moje devojacko prezime je Mladenovic, ali prezime mog dede Stanislava Mladenovica na rodjenju je bilo Stojanovic, a kasnije je promenio prezime u Mladenovic, po svom dedi Mladenu. On je poreklom iz Sela Vrelo kod Babusnice. Otac mu se zvao Todosije Stojanovic, a deda Mladen Stojanovic. Krsna slava im je Sveti Nikola. Baba Darinka Mladenovic(rodj. Simic) iz Aleksinca (selo Vakup), otac joj se zvao Milutin Simic. A majka Danica Simic(rodj. Tukovic ili Turkovic), poreklom je iz Crne gore, iz okoline Niksica.Znam samo da je cela njena familija(otac i braca njegova sa svojim porodicama) dosla iz CG u Srbiju, ali ne znam zbog cega. Njihova krsna slava je Mitrovdan. Zelela bih da jos nesto saznam o poreklu njihovom, ali samim tim i mom. :) Hvala.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Милорад Богдановић

    О Радунима остало је записано у Шематзму даборбосанском за 1882 годину. Тада се спомињу у селу Подић гдје је било 14 кућа и 75 душа. Радуни се спомињу и у Гламочу гдје је било 24 кућа и 207 душа и у селу Борковићи (парохија Пискавица).

    У селу Јелићка, општина Приједор, Никола Радуни (1882-1971)и жена Спасенија (1883-1960), овдје су засновали породицу, добивши кћерку Миљку 19.9. 1911 године и тако још четири члана породице. У овом мјесту још се налазе куће породице Радун , али су скором напуштене.

    Сви ови Радуни славе Св. Василија.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Aleksandar

    Pregledao sam vas sajt i dopada mi se to sto radite. Prezivam se Kostic po pretku koji se zvao Kosta. Pre njega, ne znam bas mnogo detalja, ali njegov deda (ili pradeda) je bio izvesni Nikola Grbavče za koga kažu da je bio vojvoda. Ne znam o kom se kraju radi niti o kojim godinama. Moja slobodna procena, analizirajući stablo, kaže da bi trebalo da je on živeo između 1780 i 1830. Nažalost o njemu nisam pronašao ništa. Nadam se da ćete mi pomoći sa nekim informacijama. Unapred Hvala.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Aleksandre, ostavi podatke, ako hoces da dobijes odgovor. Nisi poznata licnost, kao ni ja kao ni vecina nas. Gde su ti rodjeni deda(pradeda, u kojem selu? Koja Vam je krsna slava?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Aleksandar

    Sarko, probacu ukratko da to napisem (prema onome sto znam). Deda (Todor) je rodjen u Sapcu gde je izgorela crkva sa podacima, njegov roditelji su: otac (Dusan) rodjen je, mislim u Beogradu, bio je veterinar kod kralja Aleksandra, majka Bosiljka, rodjena 1892 (preko njene linije istrazujem tog vojvodu). Njen otac se zvao Todor i ziveo je u Jagodini (ili okolini Jagodine). Njegov otac se zvao Aleksa Nikolic, a njegov otac je bio taj „vojvoda“ Nikola Grbavce. To bi bilo otprilike sve sto znam. Nasao sam kopiju porodicnog stabla sto je moj neki deda ujak pravio dok ga nisu ubile ustase u Becu 1937. pa su to pronasli u njegovim stvarima i ja sam sada preuzeo na sebe da istrazim sto vise mogu. Hvala jos jednom za svaku pomoc.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 1.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Zeleo bih da znam odakle poticu Radovici koji slave djurdjevdan a nastanjeni su u okolini Foce, Pljevalja i Priboja.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
    Одговори
  • Momcilo Tubic

    Zeleo bih da znam nesto vise o porijeklu porodice Tubic , slavimo Djurdjev dan i zivimo u Maglaju.Po nekoj verziji smo iz hercegovine.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Vitomire ,Radovici(Djurdjevstaci) su poreklom iz Drobnjaka.
    Ima Radovica i u Hercegovini…Nevesinje,Bileca i druga mesta.Postoje dve nesrodne grane,jedni slave sv. Petku i ti su poreklom iz Bjelica,a drugi slave sv. Nikolu i poreklom su iz Kuca.

    Momcilo, Tubici jesu poreklom iz Hercegovine(Popovo Polje).Slavili su Jovanjdan.

    Ako hocete nesto vise da saznate o poreklu prezimena generalno,pisite na temi „Istrazimo Korene“ .Ovo je koliko sam shvatio stranica gde se govori o rodoslovima.
    Pozdrav!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    NEBOJSA,
    IZ KOJIH KNJIGA SE MOZE VIDETI DA SU RADOVICI KOJI SLAVE DJURDJEVDAN POREKLOM IZ DROBNJAKA, IZUZIMAJUCI LUBURICA I TOMICA?
    DA LI JE NEKO PISAO O STANOVNISTVU ZAVRSJA KOD FOCE I FOCANSKIM PREZIMENIMA?
    DA LI JE NEKO PISAO O RADOVICIMA IZ FOCE, CAJNICA, PLJEVALJA I PRIBOJA?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    MOLIM SARKA DA MI KAZE NESTO VISE O ISELJAVANJUU PORODICA IZ DROBNJAKA.
    O NASELJAVANJU ZAVRSJA KOD FOCE, PORODICAMA IZ DROBNJAKA.
    O RADOVICIMA KOJI SLAVE DJURDJEVDAN, ISKLJUCITI LUBURICA I TOMICA.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Vitomire,iskljucicemo Luburica i Tomica.
    Evo npr. Milan Karanovic u studiji o iseljenim Drobnjacima,navodi da u je okolini Gorazda stanovnistvo cak 66 % poreklom iz Drobnjaka i Kolasina.
    Ako jos i postoji podatak da su Radovici(Djurdjevdan) iz Drobnjaka poreklom,na osnovu istrazivannja respektabilnih autora,mislim da je to dovoljan dokaz.
    Ali naravno,slazem se da uvek postoje i druge opcije.
    Ja cu pogledati i Radovice iz okolnih oblasti,nazalost niko nije obradio Focu i Gorazde konkretno,ali svakako da su Radovici iz okoline sa istom slavom srodni vasim.
    U Visegradskom Starom Vlahu,koji je u blizini,nema Radovica.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Vitomire,Radovici su poznato bratstvo i u Pivi,tako da je moguce da su i oni naseljavali taj kraj,samo oni slave sv. Jovana.

    Takodje sam pogledao malo Valjevski kraj i okolinu Dragaceva.

    Tako npr. u Valjevskom okrugu jedni Radovici su poreklom iz Tusine(Drobnjak)od bratstva Cerovica,dosli su tu u XVII veku i slave sv. Stefana Decanskog,verovatno su menjali slavu.
    Drugi Radovici su dosli u Valjevo i okolinu iz Omarina u Visegradskom Starom Vlahu,oni slave Djurdjevdan.

    Treci su stigli iz Pive,krajem XVIII veka i srodni su sa Djuricicima,slave takodje Djurdjevdan.

    U Dragacevski okrug Radovici su stigli iz Grahova u Crnoj Gori,u 19. veku,slave Mitrovdan.

    I jos jedni Radovici su zabelezeni u tom kraju,ovi su srodni sa Radonjicima i poreklom su od Sjenice,slave Djurdjevdan.

    Eto nekih mogucih opcija.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    NEBOJISA,

    PISEM KNJIGU O RADOVICIMA KOJI SLAVE DJURDJEVDAN.NJIH IMA U ZAVRSJU, FOCANSKI KRAJ, ZATIM U CAJNICU, GORAZDU, PLJEVLJIMA I PRIBOJU.
    IMAM KNJIGE OD LUBURICA, OD TOMICA, NEMAM OD KARANOVICA – ISELJENI DROBNJACI.
    DA LI MI MOZES KAZATI KOJI SU DROBNJACI ISELJENI U FOCANSKI KRAJ I KOJU SLAVU SLAVE.
    dA LI IMA RADOVICA U STAROM VLAHU I DA LI MI MOZES NESTO VISE KAZATI O TOME?
    KOJE DROBNJAKE KARANOVIC POMINJE U FOCANSKOM KRAJU/
    DA LI NESTO ZNAS O NASELJAVANJU PRIBOJSKOG I PLJEVALJSKOG KRAJA I DAS LI TU IMA RADOVICA?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Бранко Сикимић

      Imate Radovića u Bileći, porijeklom iz sela Vranjska, davno su doselili, ja nisam istraživao i nije mi poznato da je neko to radio. Prilično sam siguran da su tu živjeli početkom 19. vijeka.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Mećava

    Poštovani,
    Molio bih vas da mi pomognete oko rasvjetljavanja prezimena Mećava!
    Unapred zahvalan

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Damir Stojcevic

    рођен сам у хрватској на банији па ме интересује када и одакле су Стојчевићи дошли

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Radmila

    Pisala sam na sto adresa, raspitivala se o svom poreklu po očevoj liniji, ali, ništa! Rezultat je skoro na nuli.
    Sramota je kako ljudi ne znaju ništa o svojim precima, a oš veća kako ih to uopšte ne interesuje!
    Ne mogu vam opisati kako me raduje pronalazak ove stranice! Hvala unapred ako mi pomogne!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • administrator

      Поштована Радмила, нисте написали за које се презиме интересујете. Наведите нам што више података, одакле је ваш деда, прадеда, коју крсну славу славите по оцу. Хвала на јављању, покушаћемо да вам помогнемо.

      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: +1 (from 1 vote)
      Одговори
  • milena

    Ja sam vec postavila pitanje,odgovor nisam dobila, pa cu ovog puta biti kratka i jasna. Devojacko prezime mi je Mladenovic. Moj deda Stanislav Mladenovic je uzeo ovo prezime po svom dedi Mladenu, inace mu je bilo Stojanovic. Znaci, deda Stanislav Mladenovic(Stojanovic), pradeda Todosije Stojanovic i cukundeda Mladen Stojanovic su iz sela Vrelo, na Staroj planini, kod Babusnice i slava nam je Sveti Nikola. Interesuje me da li su dosli odnekud ili su starosedeoci? I da li mogu nekako, i od koga, da saznam imena i drugih predaka i cime su se bavili?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
    Одговори
  • Radmila

    Поштовани,
    Нисам објашњавала шта ме интересује јер сам хтела да видим да ли ћу моћи да се улогујем, а иначе, баш сам срећна што постојите и што ћу, можда сазнати нешто о свом пореклу по оцу.
    Девојачко презиме ми је Томић, презиме често, али без могућности да се сазна нешто више о одређеној лози Томића.
    У мом истраживању по црквеним књигама, дошла сам до података који су ме тотално
    збунили и изненадили.
    Мој отац, Лазар Томић, рођен је у Новом Саду 1913.год. од оца Лазара Томића и мајке Катице Мајски.
    Говорили су да су татини из Турије, а баба је била из Србобрана.
    Међутим, ја проналазим следеће: моји деда и баба венчали су се у Србобрану (девојчином месту) а, живели су у Турији пре него што су дошли у НСад.
    У Турији је живео и мој прадеда Гаврило Томић где се венчао 1856.г. са Вероником Ауд, Немицом. Прадеда је имао 39год. и био другобрачни женик, а невеста је имала 26 год. и био је то први брак.
    У Турији су добили троје деце, 1857., 1858.,и 1861. Милорада, Елисавету и Милована.
    Онда, 1869 добијају мог деду Лазара, али , сада су у Стапару!
    Прадеда Гаврило је био столар, славио је Св. Георгија као и сви Томићи у Стапару, а деду је крстила Терезија, кћи Цепанчић Игњата. Она га је, као одрасла и венчала у Србобрану!
    Свим Томићима у Стапару, кумови су били Цепанчићи!
    Када је 1884. умро прадеда Гаврило, супруга му је била Анка Циврић!
    Мислим да је то мој прадеда због тога што тата није знао да је његова баба била Вероника, знао је да је Немица, али по имену Ана!
    Мало конфузно изгледа, али како ствари стоје, мој прадеда се можда женио три пута!
    За прву жену се не зна ништа, друга је била Вероника, моја прабаба, а онда је дошла и Ана.
    Мој деда је живео у Турији кад је добио ћерку Ану!
    После је у НС. добио мог оца,Лазара (и кум се тако звао!)
    То је оно најбитније што сам ја сазнала о мојим Томићима, а сада не знам да ли су они пореклом из Стапара или Турије, односно не знам да ли је Гаврило из Стапара отишао у Турију, па се после вратио где је и умро.
    У Турији је било Томића тзв. Бајшански и Кусије (шпиц-наме), али су славили друге славе. По Србији расути Томићи такође славе друге славе, јако ретко Ђурђевдан!
    У Архиву Војводине постоје књиге из 1830. као најстарије, тако да не могу да нађем прадеду Гаврила који се родио негде 1813-1817.
    Вртим се у кругу, а склона сам да верујем да је мој прадеда из Стапара, села које је основала Марија Терезија тако што је из места Бокчиновићи и Врањешево, данашња локација Апатина,преселила житеље дубље на копно а, ту доселила Немце.
    То је било половином 18. века, а после пар година ту је доселила људе са пустара Неорић и Сент. Иван, данашње Пригревице, међу којима је било и Томића.
    Наравно, волела бих да знам одакле су дошли Томићи, да ли су били наВојној граници или су дошли са Чарнојевићем и уопште, интересује ме тај део наше историје!
    Интересантно је и то што у Стапару има презимена којих нигде у Војводини нема!
    На пр: Аперлић, Цепанчић, Циврић,Плужарев, Депалов, Иђушки, итд.
    Мислим да сам била преопширна, али историја се не може изговорити у пар реченица.
    Извињавам се, али више од десет година муку мучим са жељом да нешто сазнам, па сам сада претерала… Ако можете, опростите ми… Унапред хвала!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • miroslav markov

      ***поштовање и поздрав г-ђи радмили и на овом сајту – ето, прво што рекох је „хајде да се умрежимо“ и драго ми је да сте овдје – али , вријеме пролази а ми тапкамо у мјесту и дођемо до непремостивог зида – зато и очекујемо да нам се други јаве и помогну у давању нових смјерница ако желе и ако хоће, јер мени је смијешно да неки човјек из граца пита овај сајт за своје поријекло а да се није потрудио да оде у ратни архив у грац и тамо нађе грађу коју би нама понудио – ето, тако ја замишљам „умрежавање“ – да имамо свог човјека тамо на извору // **осим матичних књига ја сам истраживао грунтовне и катастарске књиге па и разноразну литературу (задруге пчелара, списак регименти, попис исплатних књига за припаднике регименти и њихове благајнике – касирке,) али из „наших“ извора слабе помоћи, поготову што мене ваша администрација третира као „странца“ а богами су информатички неписмени у неуљуђени па на неке одговоре чекам 3 године и нема их па ћу морати сам да пођем у архиве и дакако платим //то је њима битно – такса, море бре //, јер за администрацију ми смо докони ђаболебароши који нешто од досаде тражимо да „они имају нешто радити, а оно или је врућина или хладноћа“ па да нам још нешто чепркају по прашњавим и од мишева поједеним папирима….зато сам иако невољно, али на наговор неких пријатеља генеаологије јавио се на овај сајт и пронашао насрећу и вас да вас бодрим у вољи да наставите са послом којег сте одабрали као посљедња генерација која може нешто да сачува од неизбјежног „extra R.E. non est salus „и да то међусобно подијелимо као непроцјењиву вриједност особног интегритета а које у новом систему вриједности неће ништа никоме вриједити…свако добро и настављамо са сурадњом

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
    • Brana Đaniš-Maksić

      Занима ме порекло презимена ЂАНИШ.
      С поштовањем
      Брана Ђаниш-Максић

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: -1 (from 1 vote)
      Одговори
  • Sarko

    Radmila, monografije za Vojvodinu nisu jos dostupne javnosti, mozda i gresim. Ali nigde se nemogu nabaviti. A sto se tice sela Turije kod Srbobrana, selo je dobilo ime po istoimenom selu Turiji kod Bujanovca. Prema predanju u 15 ili 16. veku doselii se doseljenici iz Turija-Bujanovca u Srbobranu i po njihovom starom selu prozvali su selo Turije kod Srbobrana. U vreme seobe 1690 godine u Turiji kod Bujanovca zivelo je 33 porodica, od toga 30 porodice su doseljene u istoimeno selo Turije kod Srbobrana, a tri porodice su iseljene u Gornju Pcinju okolina Vranja.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • sandra

    Zanima me poreklo prezimena Svrzic, posto je veoma retko. Neko kaze da potice iz Bosne, neko sa Kosova. Ako znate vi bila bih vam zahvalna.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • sandra

      Nisam jos spomenula da se prica da je nase prezime sa Ilidze, inace slavimo Sv. Mratu.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Nebojsa

    Интересантно презиме,а пошто помињете Илиџу,написаћу нешто што може да вам буде од користи .

    Постојала је у околини Сарајева беговска породица Сврзе, ово презиме се још помиње и у Херцеговини, Ристо Милићевић о њему каже следеће :

    “ Сврзе(католици),у Кнешпољу(Широки Бријег).Према сопственом казивању,пореклом су из Сарајева .Кажу да су били богумили и да су због тога побегли у Далмацију,а одатле „дошли овамо“ .У Кнешпољу се помишу 1768. године .Живели су у Дунићима(Посушје),где се спомињу 1743. године .На подручју Херцеговине се више нигде не спомињу .“

    Врло вероватно су ваши Сврзићи добили то презиме баш док су боравили у Сарајеву и околини,пошто тамо има пуно топонима са тим називом (Сврзе),који су име добили по истоименој беговској породици.

    Још две ствари су битне што се тиче вашег порекла .
    Прва је та да су Срби из Сарајевске околине углавном пореклом из Лимске долине(Полимља),а друга ствар је слава св. Мрата .
    За већину Срба,који славе св. Мрату се сматра да воде порекло са севера Албаније, или околине Дечана,али ово не мора да буде тачно,зато што су Срби често мењали славе, као и презимена .

    Надам се да сам вам бар мало помогао и дао неке смернице за даље истраживање,ако сазнам нешто више јављам,поздрав .

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Sandra, deda ti je rodjen u okolini Varvarina ili u Jagodini u to sam 100% siguran, a poreklom ste sa Kosova. Niste dobili prezime po nekom toponimu vec ste prozvani po necemu o tome cu nesto kasnije…

    Gornji Katun kod Varvarina: Svrzici (15., kuca), doselili se iz Cicevca u srezu razanjskom, a tamo sa Kosova. Ima ih i u Varvarinu. Slave samo Sv. Minu. (podaci datiraju iz 1905 godine).

    Varvarin: (podaci datiraju iz 1905 godine). Svrzici (16., kuca), doselili se iz Cicevca. (((Ovako su prozvani sto su se mnogo selili, te nemogu nigde da se svrstaju))) Slave samo Sv. Minu.

    Mijatovac kod Cuprije: (podaci datiraju iz 1930 godine). Svrzici (6 kuca., slave Sv. Minu, a preslavljuju Sv. Lazara), doseljeni oko 1800 godine iz Varvarina gde ih i danas ima. Ovi su tek po doseljenu uzeli za preslavu Sv. Lazara. Pozdrav

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Sandra, ako ti nesto nije jasno tu sam da pomognem koliko mogu…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Nebojsa brate, upravo listam dve monografije o sarajevskoj okolini. A to su monogarafije: Sarajevsko Polje i Glasinac. Nije tacno da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom poreklom iz Limske doline (Polimlja), ne znam mozda sam ja oslepeo treba mi naocale, ali ja upravo citam da su Srbi iz okoline Sarajeva najbrojniji po poreklu iz sadasnje i nekadasnje Stare Hercegovine. Mozda si greskom napisao da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom po poreklu iz doline Lima. Sigurno posedujes neke monografije o sarajevskoj okolini, pa bi te zamolio da ih jos jednom pogledas i da se uveris da nije to tako kako si napisao bio. Narаvno ima i doseljenika iz doline Lima u okolini Sarajeva, ali sigurno nisu brojniji od Hercegovaca, to moze svaki da potvrdi koji poseduje monografije o tom kraju. Nemoj ovo da shvatis kao neku provokaciju, hteo sam samo da ispravim gresku koja nije tacna. Nadam se da se neces ljutiti kao prosli put i ako vidis neku gresku sa moje strane slobodno me ispravi. Pozdrav

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Сарко,видиш да ниси добро информисан . :) Скоро цело Полимље је некада припадало баш Старој Херцеговини .
    А није новост да велики број Срба води порекло управо из Старе Херцеговине .
    Ових досељеника има од Мораве на Истоку,па све до Уне на Западу .

    А становништво Сарајева и околине добрим делом води порекло из околине Колашина,то мораш да знаш,уколико већ поседујеш неке монографије . Поздрав .

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Nebojsa, u pravu si, nisam znao da je Polimlje nekad obuhvatalo i Hercegovinu. Danasnje Polimlje racuna se da je sever Crne Gore, jugozapdni deo Srbije uz granicu sa CG i mali deo Bosne.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Шарко, постоји књига „Вогошћа и Биоча“ Миленка Филиповића, где он наводи да већина породица тог краја води порекло из околине Колашина. Интересантно је да су те миграције новијег датума од оних из остале Босне и Херцеговине у Сарајевску околину и уследиле су након што је тај крај опустео услед болести и глади.

    А што се тиче Полимља, „Стара Херцеговина“ се у једном тренутку толико проширила да је захватала и велики део Рашке, а самим тим и Полимље.

    Све ово се слаже и са оним што је констатовао наш познати историчар Владимир Ћоровић.
    Наиме, он тврди да становништво Босанске крајине води порекло из Рашке, Херцеговине и Црне Горе, а да Сарајевска насеља потичу претежно из Лимске долине.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Snežana

    Zanima me sve o porodici Prijić, poreklo,migracije, brojnost itd.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Снежана,ако желите нешто конкретно да сазнате о вашим Пријићима,наведите славу и место порекла .

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • djordje

    Imam pitanje vezano za porodicu Luburic

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • djordje

    Sve me zanima. Znam samo da slave Nikoljdan

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Покушајте да напишете и место одакле потичете,бар приближно,како бих вам дао што тачнији одговор .

    Овако можемо само уопштено о презимену

    Податак из Српског презименика :

    ЛУБУРА
    Основно значење речи лубура везано je за разне предмете пачшьене од коре младог дрвета, као што су корпа, посуда за воду, суд за мерење текућипа. па и дела човечјег тела – лубање. Ово последње je и као метафора послужило и као основа за презиме (уп. семантичке пандане Чутура. Чутурило. Тиквицки и сл.), као и апелатив лубетина у значењу човек велике главе.
    - Лубура: залажено je у Темерину (Бачка) 1725; православна породица код Осјек-Блажуја и код Сарајева 1882. године; православи и у Сарајевском пољу почетком XX века у следећим местима: у Младицама, Добрињи, Војковићима. Осијеку и Бињижеву; савремено презиме у Сарајеву; у Хрватској у Дубровнику и околини (седам особа 1948. године).
    - Лубурић: у Костајнини у Банској крајини 1713: православна породица у Гомионици(Ђурђевдан) и Стапарима код Бањалуке и Босанске Градишке 1882; католичка породица у Босни 1743. године; у Радишићима у Херцеговини крајем XIX века; савремено у Сарајеву; у Хрватској 1948: околина Пакраца, Петриње, Винковаца. Костајнице и у Дубровнику.

    Лубурићи из Херцеговине:

    Лубурићи у Брестицама и Риоцима(Билећа).Пореклом су из Црне Горе. Када су се доселили на подручје Билеће,није утврђено. Славе Никољдан .Село Риоци је дало познатог четобашу у Херцеговачком устанку и сердара билећког Мрдака Лубурића(1848-1907).Мрдак се посебно истакао у бици на Вучјем Долу 18. јула 1876. године,а показао је задивљујућу храброст и у другим биткама вођеним против Турака.

    Лубурићи из Црне Горе :

    Лубурић (Лубира = Лубина), огранак Вујачића; Никшић и подручни Бањани (Велимље) досељеници из Херцеговине; Никшићко Прековође, огранак Вујачића из Грахова (Никшић); Злоступ (Голија), Никашић, преа ли у Горанско и Плужине (Пива).

    Вујачићи су по најстаријем предању,из племена Хота.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Risto Milenic

    Da li mozda znate poreklo prezimena Milenić? Ziveli su u selu Orah,opstina Bileća, Hercegovina! Mada sam cuo da vidimo porijeklo iz nekog sela blizu Niksica pocinje na „B“, zaboravio sam kako se zove… i procitao sam negde da smo ogranak Bulajica iz Vilusa(Niksic).

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Risto Milenic

    i da… slavimo Nikoljdan!!!

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Миленићи у Заречју(Билећа) и у Билећи .У Билећу су се доселили из Браћановића у Црној Гори,а пореклом су од Дубајића из Вилуса .
    У Заречје су дошли из Билеће око 1840. године,ради „заваде с Турцима“ .
    Славе Никољдан.(Ристо Милићевић,Херцеговачка презимена)

    Иначе,у Црној Гори,Дубајићи су забележени у околини Никшића .

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Војислав Пилиповић

    Око две деценије читам, распитујем се и прикуплјам грађу за родослов моје породице, од Пилиповића из Унца, Велики Цвјетнић / мада прикуплјам грађу и за Рађеновиће, Вејине и Ђиласе/ због женске линије моје мајке и баба.Имам кнјига и Цвијићевих редакција, затим о далматинским православним породицама итд. али кад је реч о Пилиповићима нисам далеко одмакао. Имам податке о пореклу од Предојевића из Санице /Лушци аланка/ па преко Далмације до Унца. На другом месту се поминје најближе сродство са Јерковићима и Шлјиварима у Далмацији, ане са Предојевићима из Далмације јер они нславе Св. Николу а Пилиповићи и Предојевићи Св. Алимпија. Код Петра Рађеновића, Цвијићевог сарадника пише да су се Пилиповићи доселили у Унац пре око 300 година и да су по Пилипу добили презиме, а код хрватског историчара Лопашића се у Влашком уставу поминје Милован Пилиповић крајем 15. века.Дали имате о Пилиповићима нешто опиплјивије и конкретније у далјој прошлости Унапред се захвалјујем – Војислав,социолог у пензији

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Поштовани господине Пилиповићу ,

    Не знам да ли сте имали прилике да прочитате овај текст,вероватно јесте?Ово је одломак из књиге Милана Карановића „Поуње у Босанској крајини“.
    За Пилиповиће каже следеће :

    “ Нагде од Југо-Истока доспела је преко северне Далмације група родова: Пилиповић-Предојевић. Славе сви Св. Алимпију. Има их у овој области: Пилиповића 59 кућа. у 21 насеља и од њих Бубале 2 к. (Приведен им предак Бубале и по очуху прозвани, а задржали своју славу), Предојевића 6 к. у 3 н., и од њих Чојановићи 7 к. -“Закопина“ је Пилиповића Велики Цвјетнић,а Предојевића је Предојевића Главица
    код Лужачког Поља. Најпажљивије сам испитивао да ови Предојевићи нису у сродству са оним владикама што су били у Манастиру Хрмњу, па пресели у Манастир Марчу,са Хасанпашом Предојевићем,који је заузео Бихаћ 1592. год. и са старјеничком
    породицом Предојевића у Херцеговини,па се до сада није могло ништа да установи.“

    Колико сам упућен,Предојевићи из Херцеговине славе Никољдан и вероватно се ради о две различите гране .
    Било би од користи ако знате како се Пилип раније презивао,или да пратите родове које славе ретку славу Св. Алимпија у крајини,Лици и Далмацији .
    Ако нађем нешто више,написаћу .

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Поштовани Сикимићу.

    Да ли још нешто знате у вези РАДОВИЋА из околине Билеће.

    Коју славу славе?
    Одакле потичу?
    Да ли им је то примарно презиме?
    Да ли су мењали салву?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Лаки

    Велики поздрав…
    Интересује ме порекло презимена Шутаковић из Призрена.Славимо Св Илију.Унапред захвалан.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nikola Poznić

    Poštovani, počeo sam da pišem rodoslov porodice Poznić. Moji su poreklom iz Omsice, opština Gračac Republika Hrvatska. U svom istraživanju došao sam do 1866 godine i rođenja mog pradede kao i imena njegovih roditelja. Stupio sam u kontakt sa opštinom Gračac sa namerom da mi iz matičnih knjiga daju eventualno podatak o mom čukundedi. Od njih sam dobio odgovor da oni nevode matične knjige već da to radi matični državni ured. I njima sam se obratio ali nemam odgovora. Moje pitanje je dali vam je poznato dali su se u to vreme – posle 1800 godine vodile matične knjige na tom području, ko ih je vodio i dali su sačuvane. Ako su vođene gde bih mogao doći do podataka i gde se one sad nalaze.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • John Poznick

      Great Great Grandfather, John Poznick was born in Trebinje June 15, 1881 come to USA in 1901

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • peđa

    Pozdrav, interesuje me prezime Tanović Čajniče.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Тановићи су пореклом из Маина (Будва), па су се касније ширили по Херцеговини.
      Позната муслиманска породица Тановић из Гацка, такође зна да су им преци дошли из Приморја, управо из Маина.
      Сва је прилика да су у Гацку неки примили ислам!

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • peđa

        Za Tanoviće poreklom iz Čajniča koga zanima oštampan je rodoslov familije Tanović kojeg je napisao Lazar M Tanović.Ovo na forumu nema veze sa nama

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
  • Милорад Богдановић

    Има ли још игдје Богдановића да славе (или су славили) Срђевдан осим у селу Јелићка и граду Приједору, као и Б.Броду (1882 год)?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Jovana Radojevic

    Dugo sam istrazivala o svom prezimenu i puno toga sam saznala.
    Poreklo porodice Radojevic je iz Crne Gore, ali Radojevica ima dosta i na Kosovu.
    Konkretno, najstariji predak moje porodice je Marinko. O njemu znam da je bezeci od Turaka sa jos dva rodjena brata iz Crne Gore dosao u Srbiju. Njihov dogovor je bio da se nasele jedan od drugoga na sat vremena hoda, pa se tako jedan od brace naselio u selo Ratkovic (okolina Kragujevca), drugi brat u selo Kavadar (okolina Rekovca), a treci brat u selo Dragovo (mesto u kome i ja zivim). Posle nekog vremena Turci su pronasli jednog od brace koji se naselio u Ratkovicu, tako da su oni preko noci promenili prezime u Markovic kako ih Turci ne bih nasli. Drugi brat koji se naselio u Kavadar se posle nekog vremena vratio u Crnu Goru, a treci brat je ostao u Dragovu i od njega potice moja porodica.
    Toliko ja znam o svom prezimenu i porodici ali bih volela da saznam jos i eventualno pronadjem svog nekog „daljeg“ rodjaka. Nadam se da ce ovo procitati neko ko zna istu ovu pricu i ko mi je mozda neki dalji rod…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Mirjana

    Pozdrav svima. Interesuje me porijeklo prezimena Letić. Do sad sam imala prilike da vidim da nas ima svih vjeroispovjesti i svuda. Podaci koje ja znam su vezani samo za mjesto u kom ja zivim i iz kog je moja uza porodica, selo Balatun nadomak Bijeljine, Republika Srpska. Slavimo Djurdjic (16. novembar). Jedan od mojih djedova je za zivota pokusao da napravi porodicno stablo koje za za nasu porodicu ide, po ovo sto imamo, do 1815. A da su porodice Letic, Misic, Djilas i Mijic jedna od najstarijih u Balatunu, u koji su dosle iz Crne Gore. On nam je svima poklonio to porodicno stablo jos kad smo bili djeca. Uvijek me intrigirala napomena koja kaze da su po predanju postojala tri brata, ali ne kaze iz koje porodice, po imenima Glisa (od njega nastaju Glisici) Arsen (Arsenovici) i Zivan kome je nadimak bio Leta, te otud Letici. Ako neko nesto zna stagod vise, ja bih bila zahvalna, a ja cu ovu hrpu papira pregledati jos jednom, mozda nadjem nesto zaniljivo sto do sad nisam primjetila. Hvala unaprijed!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Мирјана, Летића има и у Босанској крајини, тамо су стигли из Лике, славе Ђурђевдан. Чест је случај код нас да је Ђурђевдан слава, а Ђурђиц преслава, или обрнуто.

      У Семберији нисам пронашао Летиће, али има пуно Мишића и Мијића, док Глишиће и Арсеновиће такође нисам пронашао, па не могу да потврдим ту вашу причу.
      Да ли знате презиме које су носила та три брата? То би помогло пуно.

      У Црној Гори се помињу Летићи у Пљевљима, 1895. године.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • Mirjana

        Ja mogu samo da potvrdim stranu koja je vezana za selo iz kog sam. Tu ima i Glišića i Arsenovića i sve tri porodice slave istu slavu, Đurđic. U Balatunu je preslava Spasovdan, te čitavo selo to praznuje.

        Što se zajedničkog prezimena tiče, stvarno ne znam niti je zapisano u porodičnom stablu koje ja imam.

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
        • PaSlaw

          Mirjana, samo kratko, jedno pitanje: Znas li da su Mladici iz Bozinovica sa Zgorja imali nadimak Letic? Moje misljenje je da treba da ides u tom pravcu.

          VA:F [1.9.22_1171]
          Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
          VA:F [1.9.22_1171]
          Rating: 0 (from 0 votes)
          Одговори
          • Mirjana

            Uspjela sam da pronadjem zajednicko ime za tu navodnu trojicu brace, no da li to sta znaci… Bilo je Kuzmanovic. A drugo, stvarno nisam znala da je koristeno i kao nadimak u Zagorju, pokusacu i na tu stranu svakako, hvala.

            VA:F [1.9.22_1171]
            Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
            VA:F [1.9.22_1171]
            Rating: 0 (from 0 votes)
            Одговори
  • Radmila

    Хвала Шарку на објашњењу у вези са Туријом, али мене више интересује Стапар код Сомбора јер се ту родио мој деда Лазар. Његов отац, Гаврило Томић,столар, добио га је у Стапару, са другобрачном женом Вероником. Кад је умро, прадеда је био ожењен Анком Циврић, а не Вероником!
    У Стапару је било више породица Томић, а досељени су 176О/69. из пустаре Неорић код Пригревице. Њима су увек кумовали Цепанчићи и то се преносило са колена на колено.
    Томићи у Стапару славе Св. Ђорђа, док Томићи у другим местима славе друге славе.
    Због тога их повезујем са Дробњацима, они су славили ту славу.
    Моја жеља је да сазнам нешто о животу мог прадеде и оних пре њега.
    Значи, одакле је дошао у Стапар, када, са ким је био ожењен први пут, има ли са првом женом потомство и сл.
    Наравно, то је везано за порекло Томића.
    Ја покушавам да неке ствари докучим и преко осталих досељеника у Стапар, њихових имена, презимена, ко је коме кум, стари сват итд.
    О свему томе је мало написано, монографија нема, људи нестају, одлазе на онај свет, а нико није заинтересован за историју и своје претке. Чак им је то стрaшно досадно!
    Пуно поздрава свима који муче исту муку као ја и имају исте жеље.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • miroslav markov

    * Придружујем се сфери интересирања уважене госпође Радмиле и очекујем заједнички ангажман у расвјетљавању овог дијела повијести стапара код Сомбора
    * Од доступне литературе могу се пронаћи неки факти у књигама Јована Јурга „Стапар и Стапарци у 18-ом веку“, те Миленка Бељанског: Бокченовић, Врањешево и Пригревица – постојбина данашњих Стапараца“ (Сомбор 1972.)
    * Велико хвала за труд у издавању књиге „Стапар-приче и јунаци“ Мирославу Божину и проф. Браниславу Ћурчићу издане 2002. године пригодом обиљежавања јубилеја 250 година (1752-2002) од оснивања Стапара у част датума 25. 07. 1752. године када је гарантним писмом камералног администратора Фрање Јосипа де Редла из Сомбора објављено да ново земљиште у стапарском атару досељеници добијају „на доживотно поседовање“, уз уверавање да „на овом камералном поседу неће бити узнемиривани или можда на друго место пресељени“ а све по вољи благочестиве царице Марије Терезије.*****волио бих да имам копију овог царичиног гарантног писма
    ** иначе, захваљујући љубазношћу г-ђе Мире Зарић из Стапара био сам неописиво почашћен и емотивно ганут кад сам у својим рукама држао непрекинуту матичну књигу рођених парохије Бокченовић и у којој је 22.07.1752. године испод наслова „Стапар“ уписано прво крштено дијете, што се сматра датумом настанка села, а у тој књизи су имена наших предака ма какви они били и, ето, мени је дата част да након 100 година од напуштања Стапара поновно све то прегледам,а има тога још и зато требамо размијенити посједујуће документе.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Miloš Lazić

    Poštovani,
    Najpre želim da Vas pohvalim i da Vam kažem da je ovo što radite vrlo plemenito, jer, za mene bar, to ko su nam preci i kog samo porekla znači da nismo „tikva bez korena“. Ja već duži niz godina pokušavam da dođem do što više podataka o poreklu porodice Lazić iz sela Ribaševina kod Užica. Slava ove porodice je Sv.Lazar (Lazareva subota), i koliko sam do sada saznao, u Ribaševinu su Lazići došli kao Markovići iz sela Stapari kod Užica, kao hajdučka porodica da bi se tu sakrili i pritajili. Radonačelnik sadašnjih Lazića je Lazo, sin Andrijin, koji se u nekim starim popisima pojavljuje kao Lazo Andrić. U suštini, to je sve što znam po pričama starih. Ono što sam još saznao je da su Lazići, kao i većina porodica koji slave slavu Sv, Lazara, odnosno Lazarevu subotu, poreklom od plemena Mataruga. Pa me zanima da li možete da potvrdite ovaj navod oko porekla i da li možda mogu da saznam nešto između. Nešto između, kao na primer, odakle su došli u Stapare, ako je i taj navod tačan, koja prezimena su koristili u dalekoj prošlosti. U napred Vam se zahvaljujem i strpljivo čekam na Vaš odgovor.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • PaSlaw

    Milose, u knjigi „Srbija“ se pominju Andrici (prilicno opsirno) sa Zagorja, starinska porodica. Danas ih ima kod Visegrada, dvoji su, jedni sa Veletova (od Veletica) slave Scepandan, a drugi u Gostinju, slave Arandjelovdan. Ivo Andric je po majci Andric. Tvoji preci su vjerovatno imali otacka prezimena (od Andrije Andric, od Lazara Lazic) ali svejedno, treba sve uzeti u obzir. Ako nadjem nesto o Lazicima, cu javim..

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Milos Lazic

      Унапред се пуно захваљујем.

      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • PaSlaw

        Obecao sam, pa evo…U svom prvom javljanju, Milose, pomenuli ste da mislite da vodite porijeklo od plemena Mataruga i vrlo je vjerovatno da je to i tacno. Naime, iz starovremenog prezimena Krasojevic sa Zagorja razvila su se danasnja prezimena: Sarenac, Zimonjic, Parezanin, Batinic, Sakota, Mataruga…Krsna slava Krasojevica je bila Lazareva Subota. Interesantno je da su od Sarenaca Lazici, Galici i druga bratstva u bijeljinskom kraju. Na Zagorju su Lazovici cija je slava takodje Lazareva Subota.
        P.S. Nisam mogao da citiram jer je prilicno opsirno, nego sam „povadio“ ono sto bi Vas moglo da interesuje.

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
  • Nenad

    Postovani.
    Interesuje me poreklo prezimena Grgurov,slava je Sveti Mrata iliti Sv.Stefan Decanski.
    Svako dobro i unapred zahvalan.
    Nenad.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • PaSlaw

      Nenade, bratstvo Grgur ili Grgurevic su starinom sa Zagorja. Bilo ih je na vise mjesta na Zagorju (Kalinovik, Sivolje, Viseva…) i ne zna se da li su ista rodbina ili bliznjici. Smatraju se potomcima vojvode Grgura Milatovica. Sa Zagorja Grgurevici su se selili pro Gacka i Huma, a jedni i u Kuce, a onda se proselili u Bjelopavlice. Danas ima zivucih prezimena kojima je u osnovi „Grgur“ ali i drugih prezimena koja poticu od Grgura zagorskih ali nisam nasao da bilo ko slavi Svetog Mrata( krsna slava ovog bratstva je uglavnom Djurdjevdan ili Scepandan). Iz kjnige „Srbija“ Zagorskog.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • Nenad

        Rodbina sa oceve strane je iz sela Vracev Gaj kod Bele Crkve.Mozda ce to koliko-toliko pomoci.
        Pozdrav i zahvaljujem na ulozenom trudu.

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
  • Sarko

    Nenade, nemam monografije za juzni Banat, ali imam neke podatke o stanovnistvo iz neka sela u okolini Bele Crkve i Vrsca. Najstarije stanovnistvo sela Vracev Gaj je najvecim delom iz dinarskih krajeva, doseljeno u pocetku 18. veka.

    Poreklo stanovnistva u nekim selima Bele Crkve:

    Kusic su naselili Srbi iz centralne Srbije u toku seobe 1690 godine.

    Banatsku Suboticu, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u toku velike seobe 1690 godine.

    Jasenovo, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u 18. veku kao prvi naseljenici.

    Kajtasovo, naselili su doseljenici sa Kosova u 18. veku.

    Banatsku Palanku, naselili su kosovsko – metohijskih doseljenici oko 1780 godine.

    Vlajkovac kod Vrsac naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.

    Zagajicu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.

    Partu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine i iz okoline Smedereva.

    Kasnije je u ovim nekim selima prisutno i doseljavanje dinarskih doseljenika od 1915 godine koji su dolazili kao kolonisti ili kao solunci iz Like, Dalmacije i Bosne i Hercegovine.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    ..Kao i doseljavanje posle 1945 godine iz raznih krajeva Srbije.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Istražujem već dugo moje korene i znam do čukun čukun dede. Porodica mog oca se prezivala Topalović i živeli su u selu Štulac kod Vrnjačke Banje. I sada tamo žive. Znam da je bilo dva muškarca sa prezimenom Topalović 1834. kako se m gledala popis stanovništva i tada tog sela nije bilo već se vodilo pod Rudjince, susedno selo. Po predanju znam da smo rođaci sa jednima, a sa drugima nismo, oni su nam kumovali. Ogranak kome ja pripadam slavi slavu Đurdjic i Beli četvrtaK. Topalovića takođe ima i u susednom selu Dublje. U Vrnjačkoj Banji postoji i ugledni hroničar Ognjen Topalović i pitala sam i njega za korene i odakle su zapravo došli Topalovići u krajeve oko Vrnjačke Banje, nazalost, ni on ne zna, nije to proučavao. Ovde na sajtu sam videla da u okolini Čačka takođe postoje Topalovići i slave istu slavu, pa sam došla do zaključka da je možda to isto pleme. Hvala unapred. Bila bih vam jako zahvlana. A tako bih volela da znam odakle su došli Topalovići i želela bih da uradim dnk, ali mi nije jasno da li će se to videti kroz dnk mog sina, pošto brata, a ni oca nemam, da bih mogla da vidim dnk tip. Nije mi jasno da li će se kroz dnk mog sina videti moje praporeklo, ili praporeklo mog muža. Hvala

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nenad

    Moj deda je iz Kusica, ozenio se u Vracev Gaju, zato sam i napisao da mi je otac odatle, trebao sam to odmah da napisem, moja greska. Postoje neke indicije da smo
    poreklom sa Kosova, samo nisam siguran, zbog пrezimena takvog kakvo je, zato mi je i problem naci informacije. Svima vama veliko hvala, i molio bih vas da ako imate jos
    neke, bilo kakve informacije o prezimenu Grgurov, posaljite mi.
    Unapred zahvalan.
    Nenad.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • slamarski

    interesuje me odakle potiče prezime Slamarski, jedino što znam jeste da se pojavljuje u selu Uljma kod Vršca, krsna slava nam je sv. Đorđe.
    Unapred hvala.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • slamarski

    još samo da dodam da u Uljmi postoji više porodica sa prezimenom Slamarski, a u razgovoru sa neima utvrdili smo da nepostoji veza između nas unazad neih 4-5 kolena.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Gospodine Slamarski, selo Uljma kod Vrsca osnovano je 1490. godine, kada se naseljavaju Srbi. Rumuni su doseljeni u 18. veku, to je sve sto imam vezano za selo.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • slamarski

      Hvala. A da li nešto imate vezano za Izbište, to je takođe selo kod Vršca, pored Uljme? Unapred hvala

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Александар Маринковић

    Госп. СЛАМАРСКИ,
    Вашег презимена нема у Избишту, бар према подацима Ј.Ердељановић у књизи “Срби у Банату“, чак ни међу исељеним или изумрилим родовима.
    ШТо се тиче становиника Избишта, цит.“ ПРЕДАЊА ИЗБИШТАНСКИХ КРОДОВА ПОКАЗУЈУ ДА СУ ЈЕДНИ ОД ЊИХ ДОСЕЉЕНИ “ИЗ СРБИЈЕ“, ДАКЛЕ СВАКАКО ИЗ СЕВЕРНЕ СРБИЈЕ, ЈЕДНИ ИЗРИКОМ ПОМИЊУ СМЕДЕРЕВО, А ДРУГИ ИЗ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ, СВАКАКО НЕДАЛЕКО ОД ОВЧЕГ ПОЉА, И ТАКО СУ СЕ ИЗМЕШАЛИ И ЈЕДНИ И ДРГУИ…“
    Било је 13 фамилија који су се први населили.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Никола нино Сламарски

      Господине Маринковићу, познато ми је да се презиме Сламарски не појављује у Избишту, питао сам чисто из радозналости каквих података о Избишту има. Међутим, интересује ме да ли Ви можда поседујете неки податак у вези појављивања мог презиена у Уљми, као и како је и од кога настало. И ако можда посеујете неки ближи податак везано за презиме Сламарски. Једино што знам јесте да је јединствено по подручју из разлога што се колико је мени познато јавља само у Уљми. Свеједно унапред се захваљујем ако имате или немате било какав податак.

      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Александар Маринковић

    За Николу Сламарског@
    УЉМА – “…Мисле да је име Уљма дошло од многих брестова, које су зампамтили још старци и да је изведено према румуском, нпр.: Код улма ћемо да станемо (Ulm = брест)….Међу првим насељеницима, тврде, била су три брата “из прека“, који су дошли преко Бан. Паланке: од једног су Путникови, од другог Станкови, а од трећег Јованови; сви су славили Св. Николу….Код Крашована у селу постоји предање о досељавању “из Македоније“, у доба Марије Терезије, када су као православци, и покатоличени…“
    СЛАМАРСКИ – (6, Ђурђиц) и СЛАМАРСКИ (1, Ђурђевдан); обе породице, по мени несумњиво истог порекла, означене су у Ердељановићевом делу “Срби у Банату“ као “родови чије порекло није утврђено“.
    Надам се да је мало помогло. Поздрав!

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • slamarski

      Kako bi i gde mogao da dođem do podataka vezano za moje prezime? Da li postoje neki arhivi kojima mogu da pristupim i informišem se u vezi prezimena? Unapred zahvalan

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Александар Маринковић

    Никола, ако живите у Уљми, да ли сте пробали у црквеним књигама или у градском архиву? На жалост, мисим да ти подаци у Србији нису дигитализовани. Ако ништа друго, вреди пробати у архивама Матице српске…познајем особе које су тамо нашле податке о својој породици тј. одакле су дошли на просторе дан. Војводине.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Aleksa

    Da li administrator ili neko od forumasa zna nesto o Popadicima iz Hercegovine, Drobnjaka, Zatarja ili Polimlja…?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • PaSlaw

      Aleksa, u knjigi „Srbija“ pominju se dvoji Popadici.Jedni su „…Popadici,stari gradjani u Foci,cija je krsna slava Jovanjdan, su od Vukovica s Meke Grude,potomci popa Djordjija (zivio od 1800-1837)i njegove udovice popadije, po kojoj je nastalo prezime Popadic.Djordjina zena je bila od Stijepovica iz Drobnjaka, a sestra majke Novice Cerovica. Popovici u Savniku doseljeni oko 1865 g. su od Popadica iz Foce“.
      Drugi su „…Popadici…su roda Starcevica u Miljevcima i okolo (kod Pljevalja) i u vezi su sa Strahinjicima proseljenika kroz Boku, sto sa Krasojevicima (starovemeno prezime)vodi porijeklo iz Zagorja“. Ovi drugi slave Lazrevu Subotu. Toliko od mene. Valjda ce Vam valjati.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Aleksa

    Hvala puno, PaSlaw-e znacice mi ovi podaci. Da li bi mogao napisati ko je autor ove knjige i sta znaci starovremeno prezime?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • PaSlaw

      Autor knjige je Petar Askrabic Zagorski. On u svojoj knjigi polazi od prezimena koja su na podrucju Zagorja postojala prije Kosovskog boja, a onda prati put i razvoj tih przimena i koja su sve ovovremena prezimena razvila od tih starovremenih.Krasojevici i Vukovici (Vlatko Vukovic Kosaca,vojvoda,predvodio bosanske Srbe na Kosovu,odnosno lijevo krilo Lazareve vojske) su jedni od tih srednjovjekovnih porodica. Ja sam Vam uglavnom naveo sve sto pise o Popadicima, ako se jos nesto pojavi… pisem.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • nenadcuric

    Питао сам пре пар дана, међутим одговори нису на сајту. Можда су избрисани, шта већ. Замолио бих неког да ми да неке информације о пореклу презимена Ћурић. Слава је никољдан, отац из поткозарја ‘Горњи Јеловац, дед Јован, прадед Ристо. Прича је да су се доселили из Херцеговине (око Требиња) у 19 веку. Хвала пуно, поздрав. Ненад Ћурић

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Александар Маринковић

    За НЕНАДА ЋУРИЋА @
    http://www.scribd.com/doc/14462803/Istorija-Kozare-i-Potkozarja
    Жао ми је што немам времена да претражујем па то препуштам вама. Можда ћете овде наћи одговоре. Поздрав!

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Лека

    Да допуним за Ћуриће – у зап. Херцеговини неки Ћурићи наводе да су пореклом из Боке Которске. С друге стране, наишао сам и на податак да су Ћурићи из Зубаца дошле у Клек. Верујем да су оба огранка Ћурића даљи род јер се зна да је добар део Бокељана досељен из Херцеговине.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • nenadcuric

    Хвала Александру (Леки), поздрав
    Ненад Ћурић

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Jelena

    Već dugo se bavim pisanjem rodoslova i oduševila sam se kada sam pronašla ovaj sajt. Imam sreću što živim u Somboru gde postoje matične knjige od 1745 godine pa imam podatke za svoje pretke od vremena kada su se u ove krajeve doselili u Velikoj seobi 1690 godine. O vremenu pre tog perioda malo znam osim podatka da su mi preci došli iz okoline Valjeva a možda a pre toga sa Kosova. Zanima me da li još negde ima porodica sa prezimenima Maširević, Mijić i Šarčanski.Znam da Mijića ima dosta u Bosni, oko Banja Luke i u Lici, i po nekom predanju prilikom Velike seobe Srba jedan deo porodica Mijić je otišao preko Drine u Bosnu, a drugi deo u Vojvodinu. Maširevići i Šarčanski slave Sv. Nikolu a Mijići Sv. Arhanđela Mihaila.
    Bila bih zahvalna ako bi neko mogao da mi pomogne u daljem istraživanju.
    Gospođa Radmila bi mogla da pokuša da podatke o svojoj porodici iz Stapara pronađe u Istorijskom arhivu u Somboru,pošto je moguće da se tamo nalaze traženi podaci.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Немања

    Зовем се Немања Пајкић, из Голупца на Дунаву. У општини и Архиву Србије, нашао све што сам и могао из доступних извора (матичних књига, пописа кнеза Михаила из 1863. године као и турских тефтера из 1831. и 1835. год.) тако да вас нећу тиме умарати. Оно што мене интересује везано је за презиме и крсну славу, а у вези са породичним стаблом. Иако је моје презиме сада Пајкић, у време пописа кнеза Михаила било је Стокић, а у турским тефтерима из 1831. и 1835. године поред три брата стоји патроним „Стокин“, сви они су се до негде почетка XX века потписивали и били уписивани и потписивали се (са изузетком пописа из 1863год.) са два презимена, односно додоавали су и Кнежевић (нпр:у породичном тестамену из 1898год,личним документима,књизи умрлих).
    Ја сам за то „друго“ презиме чуо из породичног предања, а касније сам наишао и на писане трагове, које сам већ спомињао, па сам се и заинтересовао баш за њега – не зато што алудирам на некакве краљеве,титуле и слично, већ зато што се надам да би ми то могло помоћи да одем и даље у прошлост.
    Моје конкретно питање би гласило да ли би, ако хипотетички узмем, да је моје „старо“ или како год би га схватио, презиме Кнежевић могло да ми значи и помогне у погледу истраживања?
    Чуо сам о местима које носе назив Кнежевићи, породицама из Црне Горе чији су се чланови насељавали по Хрватској, Босни и Херцеговини и Србији, Кнежевићима који су живели са оне стране Дунава, али јако мало знам о томе (иначе славим Светог Мрату и нисмо мењали славу никада, иако у мом крају често мењају славе због плаца на који се селе итд…). Интересује ма да ли бисте ми у том погледу могли дати било какву смерницу.

    Хвала.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Истраживајући порекло становништва Млаве, Љубомир Јовановић је почетком 20. века Пајкиће пронашао у следећим местима:
    Бусур:
    Пајкићи (4 куће) у Горњој Мали, заједно са Филџпонима и Неђелкоњима доњли из Црне Реке. Слава,Св. Алимпија.
    Орешковица:
    Пајкићи се доселили крајем 19. века из Ждрела, славе Велику Госпођу.
    Трновче:
    Пајкићи старином са Косова, славе Св. Арханђела.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Немања

      Хвала вам Небојша на одговору.Знате ли можда да ли је неко писао на тему(порекла становништва) област североисточне Србије за период-почетак 19. века?
      Хвала

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • Nebojsa

        Нема на чему Немања,

        Имам још једну књигу која можда крије одговор на Ваше питање.Ту се испитује порекло становништва горњег Пека,што је нешто ближе Голупцу.
        Опширна је,па ако нешто пронађем,а има везе са Вама,написаћу.

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
  • Немања

    Хвала вам унапред Небојша.
    Погледајте презиме Стокић(које је моја породица носила до негде краја 19. века,тек тада су узели Пајкић по наврндеди Пајки))као и наравно Кнежевић које сматрам „старим“ породичним презименом.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Немања,у монографији „Млава“,нисам пронашао Кнежевиће и Стокиће,само Пајкиће.

      У малој монографији горњег Пека,у селу Дубока(недалеко од Голупца),пронашао сам Стокиће,који су ту дошли из Шапине.Славе Св. Алимпија.
      Као што сам написао у првом посту о Вашим Пајкићима,постоји и једна таква породица са истом славом,па можда ту постоји веза.(славе су се иначе мењале)

      Ово дело је написано 1922. године и такође се не помињу Кнежевићи.

      Тај округ је,поред Влашке и Тимочко-Браничевске струје,имао и доста досељеника са Косова.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Раде

    Зовем се Радосав Савић, из Ваљева. Мој чукундеда је дошао из села Јовања које се налази у близини Ваљева. Знам да су моји преци дошли негде из околине Гацка у Херцеговини око 1770. нисам сигуран како су се презивали (неки кажу Шћепановић, неки Шћеповић,… али нико није сигуран), знам да су због нечега морали да беже од Турака. Кажу да их је било петорица браће, Сава који је дошао у Јовању, Димитрије који је дошао у околину Причевића код Ваљева, двојица браће коју су Турци убили негде код Дрине и још један брат за кога кажу да је остао у Гацку.
    Интересује ме да ли би сте могли да ми помогнете да откријем како се Сава презивао и да ли постоје неки записи у Гацку о његовој породици.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • djordje

    Поздрав свима,за прво јављање само да питам да ли неко зна нешто више о пореклу презимена БУДИМИР из Лике,ја имам нека сазнања па бих да упоредим. Занима ме одакле су дошли и кад се први пут спомиње презиме.
    Ставићу свој материјал чим стигнем.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Ђорђе,вероватно ти је познато да су крајишки Будимири сродни Родићима из Лике?

      Иначе,презиме Будимир се помиње и у Паштровићима,даљим пореклом су из Македоније.

      А ево ти и нешто уопштено о презимену:

      Будимир: евидентирано у Шибенику 1772. године; у селима Бара, Буковача,Цимеше и Бусије у Бјелајском пољу; у Грабовпима (Неготинска Крајина); у Лучићима код Високог (Босна); у селу Пожерање, пореклом из Зрмање (Лика);фреквентно у Хрватској: код Грачаца,Имотског, Сиња, Белог Манастира, Бјеловара,Славонског Брода, Сплита и Шибеника. Једнако je са личним именом Будимир које први пут срећемо 1080.године у Супетру код Сплита. Уп. топоним Будимир код Сиња уХрватској и Будимирци у Македонији.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Мирослав

    Поштовани, дајте нам мало више информација о Србима из данашње Македоније, као и о Србима којима су променили презиме у -вски, а којих највише има у Србији, то је једна немала заједница од око 250.000 људи.
    Наравно Македонију ставите такође у менију ‘завичаји’.
    Хвала.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Слажем се са тобом Мирославе,Срба има и у Албанији и тамо су променили имена,али су остали Срби.
      Не знам колико је могуће истражити порекло тих Срба који су променили презимена у међувремену.
      Што се Македоније тиче,довољно је рећи да је она свима остала у памћењу као Стара Србија!

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Марко

    Поштовани,
    Да ли имате неку информацију о презимену Крунић, моји су из Општине Ариље, Село Вигоште.
    Славимо славу Свети Лука.
    Унапред захвлан!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Марко,у Вигошту нисам пронашао Круниће.У западној Србији их је било у Рађевом Селу,ту су дошли из Доње Буковице(Ваљевски крај).Славили су Никољдан.

      У Вашем случају може бити реч о херцеговачким,или црногорским Крунићима.

      Проблем је тај,што Крунића у Херцеговини има у више места и нису сви истородни.
      Рецимо Крунићи у Љубињу су пореклом из Пиве и славе Ђурђевдан,у Орашју Св. Јована,а има их још са славама Св. Никола у Клепцима,док у Анђелићима славе Аћимовдан.

      Постоје још и Крунићи из групе Никшића.Као што Вам је вероватно познато,главна каратеристика овог племена је управо слава Св. Лука,па може бити да водите порекло баш одатле.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • peter

    Wir suchen Geschwister und Nachkommen von den Großeltern Nikola Maricic und Maria Maricic, geborene Dukovac, welche um 1940 in Hasici bei Kljuc, Bosnien gelebt haben. Weiter suchen wir 2 Brüder Mile und Rade Vojnovic, die mit der Familie Maricic verwandt sind. Mile und Rade Vojnovic sind zusammen zwischen 1920 und 1930 mit einem Schiff nach Kanada ausgewandert.

    Wer kann uns über die Familie Maricic und Vojnovic Auskunft geben.
    Danke!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
    Одговори
  • mistersrdjan

    Поштовани,
    Да ли имате неку информацију о презимену СТОЈАНОВИЋ, моји су из Општине Бабушница, Село Остатовица.
    Славимо славу Свети Никола.

    Поздрав за Milena Milojevic која је поставила слично питање

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
    Одговори
  • Dragoljub

    Sve čestitke za projekat koji ste pokrenuli.
    Već izvesno vreme proučavam svoje poreklo, pa me interesuje da li možete da mi date neke podatke i smernice za dalje proučavanje. Moja porodica Živanović potiče iz Knjaževačkog Belog Potoka, ono što imam dokumentovano je da je pradeda rođen tu, 1867/8 godine, i da se čukundeda zvao Živan. Neznam da li prezime potiče od njega (jer sa majčine strane čukundeda se zvao Gaja a prezime Gajić potiče od njegovog dede, takođe Gaje). Prema porodičnom predanju nema podataka da se porodica doseljavala. Od početka XX veka moj deo porodice živi u Nišu.Slavimo Sv.Mratu (Stevan Dečanski) i koliko znam slava nije menjana. porodični nadimak u Belom Potoku je „Mrdinci“. Prema mojim saznanjima taj kraj je pripadao Vidinskom pašaluku, pa pretpostavljam da bi se nešto moglo naći u turskim tefterima, ali ne znam gde se oni mogiu naći.
    Puno pozdrava,
    Dr Dragoljub Živanović, Niš

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • vasic branko

    Postovani, voleo bih da znam poreklo svog prezimena. Koliko znam, otac mi je Nikola, deda Branko po kome sam ija dobio ime, a pradeda se zvao Krstan Vasic. Svi su rodjeni u selu Rasavci opstina Donji Vakuf, BiH. Velika mi je zelja odavno da saznam vise o poreklu svog prezimena, odakle su mi preci dosli ili su od vajkada bili na tim prostorima. Krsna slava mi je Djurdjevdan ili Sveti Djordje 6 maj.Takodje me interesuje i poreklo moje supruge koja se prezivala Stjepanovic, a njeni su iz Omarske kod Prjedora BiH, slava im je Sv. Ignjatije. Zeljno ocekujuci odgovor se unapred zahvaljujem u ime cele moje familije.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Једни Васићи (околина Сарајева) су пореклом из Бјелица и славе Св. Аћима и Ану.
      Други, такође настањени у Сарајеву и околини, пореклом су из Пиве и славе Св. Јована.
      У Подрињу има Васића који славе Ђурђевдан, али они су ту славу узели од Митровића, који су пореклом Дробњаци.
      Васића има и у Високом, тамо су дошли из Лепенице, славе Св. Јована.
      Стјепановићи су пореклом Малешевци.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Александар Маринковић

    FOR PETER TIKALE – MARIČIĆ FAMILY
    MARIČIĆ (around Ključ) – after WW2, inhabitans of Bosanska Krajina (including Ključ) settled in various places in Serbia, specially Vojvodina region.
    As far as I know, you can find family Maričić (maybe from Ključ) as colonists in villages around Zrenjanin in Vojvodina. In modern days, there is few Maričić families in Banatsko Karađorđevo (township Žitište, county Zrenjanin).
    I must admonish you that Maričić is common surname not only in Bosanska Krajina but also in Dalmatia, and from both regions there were colonists in Vojvodina. So, it is hard to be certain which one is the right one. It will be very useful if you could know “krsna slava“ (a family protector) for families you seek for.
    I understood you well, you are trying to find Vojnović familiy that is left to Canada somewhere between 1920. – 1930.? If you are trying to find anyone who left Serbia as an emigrant to North America, Australia or Western Europe, this web-site is not good place, I am affraid. You have to try elsewhere: in Canadian database for emigrants / azilants or in “I am searching for….“ web-sites in serbian languages. Many people fled or went from Serbia and there is no database of any kind in Serbia / ex Yugoslavia for them (or it is very bad).

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • dzonikojic

    Pozdrav.
    Ja sam poreklom od porodice Kojic. Imam informacije da smo poreklom iz Kolasina, i da su moji predci doseljeni 1780. godine u Sumadiju. Nedavno sam cuo pricu, da je ta prica ne potpuna i da su moji doseljeni ranije, tacnije 1690. godine. Trazio sam poreklo, i nisam nasao za svoje poreklo. Mi slavimo Sv. Petku, i zivimo u selu Zakuta, u to selo su se moji predci i doselili. Ako bi ste mogli da mi pomognete da dobijem tacnije informacije o svojim korenima, bio bih vam veoma zahvalan. Unapred HVALA.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Ваши Којићи нису пореклом из Колашина у Црној Гори, већ са Косова, из Ибарског Колашина.

      У Бечевици су Ђеровићи и Ђоновићи, као и Пантешевићи (Петронијевићи и Дамњановићи), чије је старо презиме Нијемчевићи, досељени из Ибарског Колашина, одакле су такође дошли Тијанићи, Ризнићи, Карајовићи и Радаковићи у Гледић. Сродници Карајовића су Карапанџићи у Ерчегама у Моравици, а Радаковића Којићи у Закути (њихови родоначелници Радак и Којо су били браћа). У Закуту се заправо доселио Саво, са синовима Радаком, Којом и Драгутином. Радак је отишао у Гледић, а потомци Које и Драгутина (Којићи, Гајовићи, Бачовићи) остану у Закути.

      Овај чланак сте имали прилике да прочитате и овде на сајту (Ко су Шумадинци).

      И у Темнићу,у селу Коњух има Којића.Они и Бабићи су најстарији досељеници.
      Ти Којићи су такође пореклом са Великог Косова и славе Св. Николу.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • jasna munjas

    Postovani, interesuje me poreklo i vise saznanja o prezimenu Ivankovic. Znam da poticemo iz Hercegovine, najstarije ime koje se pominje je Stanos….neki su otisli u Hrvatsku i sada su katolici. Moji su dosli u Srbiju i nastanili se u Lazarevcu. Krsna slava nam je Sveti Stefan. Takodje bih molila i poreklo prezimena Divnic, oni su takodje negde iz Hercegovine. Nastanjeni sada u Valjevskom okrugu. Krsna slava Sveti Nikola. Hvala unapred! S postovanjem Jasna Ivankovic Munjas

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • milan

    Moji su poreklom iz s. Rudara kod Kuršumlije (Lukovići po ocu, Pavlovići po majci), dakle iz istog su sela. U Kosanicu (Toplička regija) su se doselili sedamdesetih godina 18.veka sa Golije,raška strana, i to sela Sebimilje, Paresije. I očevi i majčini slave istu slavu-Djurdjic, predslavu-Djurdjevdan, zavetinu-sv.Trojicu. Lukovići su navodno dobili prezime po nekom Luki Ivanoviću, a Pavlovići po Pavlu Milovanoviću.
    E,interesuje me poreklo dolaska familija Luković (Ivanović,ako je uopšte ovo tačno)i Pavlović (Milovanović) na Goliju. Gde mogu doći do više informacija o poreklu mojih predaka sa Golije. Biću Vam neizmerno zahvalan, jer evo pedesetak godina dobijam protivrečne informacije i ne mogu da verujem da se toliko više zna o Srbima iz Bosne, Hrvatske, Vojvodine, a tako malo o Srbima iz centralne Srbije, Raške, postojbine.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Milos

    Interesuje me da li znate nesto o poreklu Tosica,selo Kusadak,do jedinog saznanja za mojih 25 godina do kojih sam dosao je da je cukundeda dosao iz Crne Gore kod babe u kucu i da je uzeo prezime po ocu jer su ga zvali Tosa. Unapred zahvalan… :)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Milose da li slavite Djurdjic? Ako slavite Djurdjic, poreklom vam je iz Metohije. A stara rodovska prezimena su vam Knezevici-Karici od kojih su nastale mnogo porodice kao i Tosici. Evo podatke o poreklu stanovnistva sela Kusadka. http://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/?lang=lat

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Велики поздрав за Шарка и Небојшу и има питање за обојицу.

    Шта знате да ми кажете о РАДОВИЋИМА из околине БЕРАНА и БИЈЕЛОГ ПОЉА?

    Молим Вас да ми цитирате податке из књига које посједујете.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • stojan

    Обраћам Вам се са молбом да ми помогнете у проналаску порјекла мог презимена Богојев.Тачан податак је да је мој отац рођен у мјесту Иланџа општина Алибунар у Војводини гдје и сада живи одређен број становника са овим презименом, већи број су ми крвни сродници док има једно домаћинство које није са нама у крвном сродству а носи исто презиме.Слава моје породице је Петровдан.Мој отац је на просторе Републике Српске дошао послије другог свјетског рата.Тренутно у мјесту Нова Топола општина Градишка у Републици Српској живимо мој брат и ја са овим презименом и чланови наших породица.Посебно ме је изненадило кад у попису српских презимена нисам пронашао презиме Богојев.Најдаље уназад што знам о мојој породици је да се отац мога оца звао Богојев Драгољуб и да је живио у мјесту Иланџа.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Topalovici iz okoline Vrnjacke Banje tacnije selo Stulac

    Istrazujuci svoje korene zamolila sam i ucesnike ovog foruma za pomoc oko porekla mojih predaka, odnosno odakle su doslu u to selo.Ali iako sam zatrazila pomoc pocela sam da obilazim starije osobe iz tog sela koji znaju nesto o tome.Na iznenadjenje u kucu mi je dosao covek koji se takodje preziva Topalovic i koji mi je detaljno ispricao mnogo istorije mojih predaka koje ja nisam znala, posto mi je otac rano umro, a dedu sam izgubila sa 5 god.
    Po njegovom kazivanju, za vreme Austrougarskih ratova sa Turskom nasi daljni preci su dosli iz mesta Ibarski Kolasin, a prethodno su dosli iz Kolasina. Recica koja prolazi kroz selo Stulac ima naziv Josevik, a pokusavajuci nekako da povezem to selo sa nekim drugim mestom u Srbiji izaslo mi je vrelo mineralne vode na Kosovu blizu Zubinog Potoka sa nazivom Josevik. U selu Stulcu na dva mesta odakle od prilike i formira se ta recica nalaze se dva mineralna izvora tako da mi je to takodje neka paralela sa Kosovom. Posto su se doseljenici davli uglavnom mesta tamo gde su isli i gde su se skucili po onom odakle su dosli.Zanimljivo je sto sam trazeci prezime Topalovic medju crnogorskim prezimenima nasla da su se za vreme neke od seoba iselili na Kosovo i Dragacevo, Negrosine. U VREME POPISA 1834. god pronasla sam da u selu Rudjinci, koje je susedno selo i u to vreme selo Stulac nije ni postojalo u popisu stanovnistva Petra i Pavla Topalovica. Nisu bili braca bliska posto moj deo porodice nije u rodu sa ostalim Topalovicima, a sa nekima jeste. Ne znam da li je to zato sto se to izrodilo vremenom ili nisu bili blizak rod kada su se doselili. Ali nadam se da cu pronaci pisane podatke o tome u Arhivu Srbije gde cu dalje istrazivati. Pretpostavljam da mi je predak od ta dva Topalovica pod imenom Petar posto se to ime mog pra dede, a to bi tom Petru koji je moj pradeda, bio deda taj Petar iz popisa iz 1834. Jako sam srecna sto sam ovo saznala, i to od coveka koji ima metastaze raka i verovatno nece dugo, a ja sam se potrudila iz svih snaga da saznam sto dalje, a na kraju mi je na kucni prag dosao covek i rekao nesto sto mi je jako pomoglo. Nadam se da cu i ja nekom pomoci sa ovim saznanjem. Pozdrav

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Uz komentar o poreklu Topalovica iz sela Stulaca kod Vrnjacke Banje dodala bih jos nesto:

    I jos nesto sam zaboravila reci, kako se istorija Srba ne ponavlja, ona samo ide u kontinuitetu ka lomatanju po Srbiji, seobama koje traju i traju da daj Boze da se malo skrasimo. Citajuci na Wikipediji o Ibarskom Kolasinu pronadjem podatak da i zadnjih decenije glavna mesta seoba jadnih i mucnih Srba iz tog kraja je ka Kraljevu, Kragujevcu i Smederevu. Znaci putevi seoba su vec vekovima utabani samo se menjaju generacije, a nacija koja se seli je ista. NE ZNAM DA LI JE TO NASE PROKLETSTVO UZ NASU NESLOGU I NEJEDINSTVO

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Marija

    Trazim rodne listove za rodjake koji su rodjeni 1860-tih godina, u Barajevu i Dobrom Dolu kod Smedereva. Do sada sam bila u arhavama Smederevske Palanke i Smedereva i Barajeva, ali od izvoda iz knjige rodjenih ni traga ni glasa. Samo izvodi iz knjige umrlih u Goloboku. Ne znam u kojoj bih jos arhivi mogla da trazim? Imate li neki savet, gde se nalaze izvodi iz knjige rodjenih za tako „mlada“ godista? Hvala unapred i pozdrav!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    ТОПАЛОВИЋИ У ЦРНОЈ ГОРИ

    Topalović, Piva, grana Branilovića (Đukanovića), od njih su u: Bukovici, Krće, Strajilovićima, Bušnju i Zvjezd (Pljevlja); u Rožaje porijeklom iz Kuča, ranije kao: Bećiragić; Nikšić iz Pive; Kolašin iz Pive, pa u Donjem Dragačevu i nekim mjestima Srbije; iz Pive u Barajevo (Šumadija) kao: Topalović i Vasiljević (Blagojević) i u Glumačkom brdu i Draženovcu, a kao: Davidović i Markovac u Nenadovcu; Borač Kragujevački i kao: Vesović. Oko 1804. god. doselili se od rijeke Tare; Nešigor (Donje Dragačevo), Srbija i dalje, doseljenici od Kolašina; Velje Selo (Bar); Turment (Trebinje), doseljenici iz Crne Gore; Kunje (Ulcinj); Strajilovići (Pljevlja); u Ljeroši (Pljevlja), ogranak Jakića grana Miloševića iz Bijele (Šavnik). Vidi: Milošević; Bušnje i Zvjezd (Pljevlja)
    Topalovići iz Pive (Plužine), starosjedioci

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    ТОПАЛОВИЋИ У ХЕРЦЕГОВИНИ

    У Турментима(Зупци и Требиње), Хргуду(Столац) и Крајпољу(Љубиње).
    У Турментима су старином из Црне Горе, одакле су дошла три брата:Раде, Панто и ТОПАЛ.Топалови потомци прозвали су се ТОПАЛОВИЋИ.Једно су братство са Радановићима и Пантовићима у Турментима.Славе Ђурђевдан, а прислужују Велику Госпојину.

    Топаловићи у Хргуду и Крајпољу су поријеклом из Грахова у Црној Гори, одакле им је предак доселио на Хргуд.
    У Крајпоље су дошли са Хргуда на Сердаревића читлук.Славе Ђурђевдан.

    Топаловића има и у Рибарима(Коњиц)

    Оволико о Топаловићима из Херцеговине,али не треба сметнути са ума да је то секундарно презиме, које је настало од неког примарног презимена, тако што је неко у примарном презимену био хром у ногу и звали су га ТОПАЛ,ТОПАЛ, а његове потомке прозову ТОПАЛОВИЋИ.

    ТОПАЛ на турском језику значи хром у ногу.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Zdravo gospodine Radoviću, nemam ništa o Radovićima iz okoline Berana i Bijelog Polja. Nedavno sam saznao da ima Radovića u Vranju, u gradu. Moj rođak živi s majkom u Vranju i njegova školska se preziva Radović.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    Шарко,

    Баш сам се забринуо што се не јављаш.

    А да ли знаш коју славу славе ти РАДОВИЋИ у Врању?
    Шта још о њима знаш?
    Да ли се могу ја са њима повезати путем мејла или фејсбука?

    Шарко, молим те и даље ми шаљи податке о било којим РАДОВИЋИМА.

    Велики поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Zahvaljujem za objasnjenje o TOpalovicima.A sa bakine streane su mi rodjaci Radovici iz sela Lipova kod Varnjacke Banje i kada iscrpim sve moguce informacije o Topalovicima prelazim na Radovice.Hvala vam Vito Radovicu

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић,

    Молим Вас, кажите ми све што Ви знате о РАДОВИЋИМА Ваше баке.
    Коју славу славе?
    Да ли им је то прво,примарно презиме?
    Да ли су мењали презиме?
    Да ли су мењали славу?
    Која им је преслава?
    Одакле су дошли у Врњачку Бању и околину?

    Ја пишем књигу о РАДОВИЋИМА, па ми је сваки податак драгоцен, а ето прилике да се и Ваши РАДОВИЋИ нађу у мојој књизи.

    Још једно питање: Одакле су Ваши ПЛАВШИЋИ?
    Коју славу Славе?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Ma nisam Plavsic, to me cerka tako zove zbog kose. Provericu sve za bakinu familiju, malo ce potrajati dok navatam bakine rodjake, posto su mi baka i deda jako rano umrli kao i otac tako da se ja izlomih po rodjacima da saznam. A sto je jos ludje sacekala sam da stariji koji to znaju umru pa se sada raspitujem preko njihove dece.vNije me to zanimalo sve do ove godine. Valjda zbog gubitka mame koja mi je bila sve i drugi me nisu zanimali. A sada su mi ti preci jako jako bitni. Obraticu vam se za pomoc. Ali sudeci po konstituciji svoje bake, nas unuka mislim da smo negde krsne Hercegovke, koje je tesko slomiti mada mi je to i osobina Crnogorki. Ne znam. Ovde na sajtu sam bas za te Radovice nasla da su se doselili u Vrnjce, a Vrnjacka Banja je tek kasnije oformljena pa verovatno su to ti moji. Ne znam koja je slava u pitanju ali saznacu i volela bih da kasnije kupim vasu knjigu jer zaista mi je stalo da saznam sve. Takodje bih vas zamolila da li mozda nesto znate o plemenu Jeremic koja se doselila negde iz Crne Gore, prvo u selo Sabanta kod Kragujevca, slave Pantelejev dan. Hvala najlepse

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић,

    Молим вас да ми обавезно сазнате све о вашим РАДОВИЋИМА, по оним питањима које сам вам поставио, али што пре, јер можете исконтактирати рођаке и путем телефона.

    Што се Јеремића тиче, нисте казали коју славу славе.

    ЈЕРЕМИЋИ У ЦРНОЈ ГОРИ:

    У Пјешивцима Горњим су огранак Никчевића;
    Огранак Бакића из групе Новаковића, из Заграђа код Берана доселили се у Тубровић код Азбуковице у Србији;
    Из села Велика у Васојевићима,одсељени у подручје Космаја у Србији;
    Има их у Мајсторовинама код Бијелог Поља,
    Има их у Зеокама у Шумадији-Колубара тамо су дошли из Мораче од Колашина

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић

    ЈЕРЕМИЋИ У ХЕРЦЕГОВИНИ:

    у Сливљу код Гацка и у Мостару.

    Јеремићи у Сливљу су поријеклом испод Орлине у Црној Гори.Тамо су се звали ШТУКЕЉЕ.

    Јеремићи у Мостару су стара породица.Славе Ђурђевдан.
    Од Гатачких Јеремића потичу Јеремићи који се у 18 и 19 вијеку помињу у Фочи и Сарајеву.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Hvala vam zaista na iscrpnim informacijama. Pokusala sam da saznam o Radovicima iz sela Lipove kod Vrnjacke banje. Osim sto sam saznala za slavu da je Trnova Petka 8. avgusta, nista drugo nisam mogla da saznam posto je deka koji moze da mi kaze na operaciji pa nije zgodno da ga uznemiravam. CITALA SAM KNJIGU U KOJOJ JE POPIS STANOVNISTVA IZ 1863. za region sadasnje Vrnjacke Banje i zove se Nasi stari i uopste se nisam setila da pogledam za Radovice posto sam se bila jako fokusirala na Topalovice i nisam ni gledala za to selo. Mada sam ovde na sajtu saznala za Radovice koji su se doselili u Vrnjce, a Lipova je od tog sela 3 km. Takodje, znam da ih ima u selu Vrba i slave Sv Luku. Cim sve saznam, javicu vam. A sto se tice slave Jeremica to je sv Pantelej 9. avgusta i znam sto posto da je ta cukun baka koja se doselila bila udovica ali je u popisu stanovnistva iz 1863. nisam videla. U septembru poseticu Arhiv Srbije i pogledati popise za ovaj kraj od 1833. pa do 1900. koliko zapravo fizicki mogu i koliko mi dozvole. Posto cu biti fokusirana na selo Stulac i Topalovice, selo Lipova i Radovice i cukun baku Jeremic Novo Selo. Nadam se da cu nesto saznati. A vama u svakom slucaju veliko hvala. Samo me zanima da li znate za Jeremice, za koje ste mi kazali, koju slavu slave?
    Znaci Jeremici slave Paneliju 9. avgusta, a Radovici Trnovu Petku 8. avgusta

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Marko Markovic

    mozete li da mi kazete nesto o porijeklu Pantica (Republika Srpska)
    Slave sv.Nikolu (19 decembar)

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Пошто не пише место, претпостављам да је реч о Пантићима из околине Сарајева.
      Ови Пантићи су живели у Блажују и Доњем Ступу. Раније су се презивали Пејић и пореклом су из Пиве. Слава Св. Никола.

      Пантића са овом истом славом у РС има још и у Подрињу.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић.

    Молим Вас да ми пронађете те податке о РАДОВИЋИМА из Врњачке Бање и околине.

    За Јеремиће, када све податке будем скоцкао, одмах Вам шаљем.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • lazar gajic

    Zivim u selu Ranilovic kod Arandjelovca. Zovem se Lazar Gajic. Pisem rodoslov. U nekim od prikupljenih podataka pise da se prvi Gajic u Ranilovic doselio iz Male Mostanice kao kovac. Ne znam mu ni ime. Moja prababa zna samo do cukundede i dalje ne. Ako nesto znate o Gajicima javite mi bio bih vam zahvalan…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Za Vitomira Radovica

    Deka koji je iz Radovica i koji je operisan je istrazivao korene Radovica iz ovog kraja i zena koja brine o njemu mi je odgovorila da je on istrazivao i da zna 6 generacija unazad, tako da cemo saznati sve, samo da se malo oporavi da ga ne zamaram mnogo, posto je imao operaciju na mozgu, prosirenje neke aorte ili tako nesto, i zao mi je da ga mucim.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић,

    Молим Вас да обавезно дођете до тих података о РАДОВИЋИМА, јер је можда деда то негде записивао и да има негде писаног трага.

    Да ли можете да дођете поново до те књиге, која описује Врњачку Бању?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Za Vitomira Radovica

    Cim se deka oporavi eto mene sa informacijama.Da, mogu ponovo do te knjige, imaju je u biblioteci. Ali tu je samo prepis popisa stanovnistva iz 1863. za tadasnju nahiju, mislim da je Pozeska tada bila, posto se to stalno menjalo. Gledala sam po knjigama iz Crkve povremeno su neka sela u Krusevackoj, a nekad u Pozeskoj nahiji.Perfektno uradjen popis, sa brojem clanova porodice, imenima, godinama i zemljistem koji poseduju kao i prihodima te porodice pretvoreni u dukate cesarske. Javicu vam za Radovice cim imam vremena da odem do biblioteke, u guzvi sam velikoj.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Драча

    Поштовани,
    Да ли знате нешто о пореклу породице ДРАЧА? Заинтересовао сам се за истраживање када сам налетео на мог претка, Петра Драчу, пописаног 1709. године у Карину (данас општина Обровац, Хрватска). Попис је извршила Млетачка Република, а чува се у Државном Архиву у Задру. Није ми познато када смо се населили у Карин, односно засеок Куновац, нити одакле смо дошли.
    Неко ми је раније рекао да смо из Западне Србије прешли негде недалеко од Мостара (где и данас постоји село Драче), па одатле у два правца – једни у Карин, други негде у Западну Славонију (не сећам се имена места).
    У околини Крагујевца се налази село Драча и манастир Драча. Ето, не знам ни да ли то има некакве везе са нама.
    Славимо Св. Стефана.

    Хвала унапред!
    Драча Млађен

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Драче у Далмацији :

      Драча – Ислам Грчки, Карин, Куновац, Биљане Доње, Земуник Горњи, Буковић, Шопот, Кашић, Церање Горње, Мирање, Тињ, Коларина, Кула Атлагић. Славе – Св.Стефан, Св. Јован

      Драча у Босанској крајини има у Крупском округу, славе Св. Николу.
      Такође у Заложју (Бос. крајина) је почетком 20. века забележена породица Драча.
      У Заложје су дошли средином 19. века из Лике. Већ тада је забележено да су изумрли.

      У Херцеговини, тачније у Мостару, живела је мислиманска породица Драче.
      У Мостар су дошли 1820. године из Равног и Драчева (Попово Поље), где су били хришћани.

      Драче из Црне Горе :

      Драча, Подгорица, види: Драчис
      Драчевице, Херцег-Нови, по нахочету; у Хотима (Тузи) у 14. в.
      Драчис, и Драча, у Бару 1367. год. и 1369. год.

      И моје мишљење је да су Драче пореклом негде са Приморја или можда чак и Драчевице, на шта нас и само презиме наводи.

      Као што видимо,из Приморја су прво стигли у јужну Херцеговину, па су неки тамо примили ислам, а неки кренули даље, па тако дошли и до северне Далмације, а касније и до Славоније.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић,

    Још једном вас молим да не заборавите, да потржите ту књигу и да видите у црквеним књигама шта пише о РАДОВИЋИМА.

    Било какав податак о РАДОВИЋИМА да сазнате одмах ми јавите.

    Велики поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Nista ne brinite, bice uradjeno.Sada sam u haosu imam gostovanja u porodici iz inostranstva tako da od silnog kuvanja nasih jela i kolaca nema vremena da odem do biblioteke.Sto obecam to i odradim

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • VITOMIR RADOVIC

    За Пуфницу Плавшић

    С нестрпљењем чекам следеће Ваше јављање.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Aleksandar Krstic

    Poštovani,
    interesuje me dalje dalje poreklo…… Naime, Krstići su iz sela Ravna Dubrava, Opština Gadžin Han, Zaplanje, slava je Sveti Jovan Krstitelj. Poznata su mi sledeća imena predaka: deda Jeftimije, pradeda Milorad, čukundeda Ilija, navrndeda Krsta, po kome verovatno i nosim prezime, kao i njegov otac Zlatan. Najstarije pominjanje koje sam ja pronašao je da je Krsta Zlatanov 1871. najverovatnije više puta išao za Pirot. Takođe mi je poznato da je Krsta Zlatanov imao još dva brata, Stevana i jednog čije mi ime nije poznato…. Stevana je odgajio komšija, koji mu je i preneo prezime Kitanović. Kitanovića i danas, koliko mi je poznato, ima u Ravnoj Dubravi, kao i druge porodice Krstić, s kojom, kako kažu, nismo u srodstvu. Ako me usmena prenošenja nisu prevarila, naš porodični nadimak je Zlatanovski, što ima smisla zbog imena kurđela Zlatana. Najbliža crkva je u selu Krcimir, koje je 15-ak km udaljeno. Pretpostavka mi je da je Zlatan iz Bugarske, ali….. E,tu mi je potrebna Vaša pomoć…
    Unapred zahvalan…
    Aleksandar (Borivoje) Krstić

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Урош Весковић

    Поштовани,
    недавно сам почео да истражујем своје породично стабло. Нажалост, успео сам да сазнам до чланова који су живели у првој половини 19. века. Моје презиме је Весковић, живим у околини Краљева, крсна слава је Свети Никола. Волео бих да сазнам више о мојим прецима. Био бих захвалан на било којим информацијама, или смерницама у даљем истраживању.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Весковићи су у тај део Србије стигли највероватније са југа, југо – запада :

      Бумбарево Брдо су засновали досељеници од Сјенице, из Буђева, од Корита и Бихора. Сјеничаци су Чушајићи и Пауновићи, из Буђева код Сјенице су Тодоровићи, са Корита су Весковићи (старо презиме Хаџићи), а из Бихора су Мировићи. И као што су Баре Гружанске настале у оквиру села Љуљака, тако је и Бумбарево Брдо настало у оквиру села Претока. У исто време досељеници обнављају и два плодна и благодатна јасеничка села – Белосавце и Марковац. Између та два села је било и треће – Бељевац, које је после одласка Турака задуго било празно (тзв. алија, тј. ничија земља), све док га кнез Милош 1838. године није разделио суседним селима. У Белосавце долазе са Пештери Козодери, Бољарци, Савићи, од Сјенице Ђекићи, Гајовићи, Мићићи, Вукајловићи, Драгићевићи, Вукадиновићи, Миловановићи, Шаровићи, Новитовићи, Алексићи, Милићевићи (Марићи), Бошковићи, Николићи, Димитријевићи, Миливојевићи, Миљковићи, Ракићи, Ђокићи, са Корита Вуксановићи (Митровићи), Видаковићи, Рајовићи, а из Граца (Стари Колашин) Луковићи.(Ко су Шумадинци)

      Као што видимо, постоји реална могућност да је раније презиме било Хаџић.

      Хаџића има пуно у Црној Гори, али и осталим српским крајевима. Ипак, да се задржимо на Весковићима за сада.

      Весковића има и у Васојевићима, тачније они припадају Србљацима. Воде порекло од Лушчана, који су међу првима населили Васојевиће. Старином су из Цеклина, од племена Ђурашковића. Постоји прича о четири брата, који су се због крви завадили, па су тројица морала да побегну. Један од те тројице се звао поп-Лука, други Андрија, а трећем се име не памти. Сва тројица дођу у Лужац, који се по имену најстаријег, тако и прозове. Касније се Андрија одсели у Бихор и тамо се потурчи, добивши име Адро и остане у Бихору, у селу Врбици. Потомци му се прозову Адровићи. Од попа Луке је племе Поповићи, а од овог трећег су Томашевићи, Пајковићи и Весковићи. Потомци Адровића су се са својим иноверним рођацима држали заједно и делили добро и зло. И то је тако трајало све до средине 19. века.

      У Берану, Весковићи славе Ђурђиц, а у Забрђу су такође забележени Весковићи (3 куће), који су Србљаци из Гусиња, а по занату су Ковачи.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • bojana

    zelela bih da saznam nesto vise o poreklu miodragovica. nas predak negde sredinom 19 veka mihailo je dosao iz omarske u lamince,bos.gradiska.ozenio maru iz petrovog sela i imali su sina gligu mog pradedu i valjda luku

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • bojana

    zaboravila sam napisati mihailo miodragovic slavi sv.STEFANA ARHIDJAKONA ,a cula sam da miodragovici poticu iz zupskog aleksandrovca ali ne znam da li je to tacno.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    Према Владиславу Скарићу, братство Миодраг у Доњим Гаревцима, или Орловцима близу Омарске, доселило је из Гуче у Србији. Презиме Миодраг старо је преко 200 година. Славе Ђурђевдан.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Nebojsa

    За Јасну Муњас :

    Иванковићи католици из западне Херцеговине су пореклом из Далмације,тачније из Добрана.(славе Ђурђевдан)
    А Иванковићи православци су у Љубомир(Требиње) стигли из околине Никшића и презивали су се Угреновић.
    Славе Аћимовдан.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Миодраговићи у селу Марићка славе Архиђ. Стефана, као и пресељеници у Приједору и Омарској. То је једна од најбројнијих породица овога села. Миодраговићи и сусједном селу Буснови славе Јовањдан.
    Мијодраговићи у парохији Кокори, протоп. прњаворски, славе Архиђ. Стефана исто као и Миодраговићи из Марићке.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • bojana

      hvala

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
    • Bojana Miodragovic

      Svi Miodragovici u selu Maricka-Prijedor,slave krsnu slavu sv Jovana Krstitelja,iz jedne od tih porodica je i moj otac Milenko Miodragovic,koji je ozenivsi moju majku preselio u susjedno selo Busnovi,u kojem je bio i ostao jedini domacin sa tim prezimenom.Dakle niko ne slavi slavu sv Arhidj. Stefana,pa cak ni preseljeinici u Prijedoru.Dvije-tri porodice Miodragovica u Prijedoru koji slave slavu sv Arh. Stevana,a nemaju veze sa Maricanima,su(cini mi se)doselili iz Prnjavora.Ja bih zeljela saznati od kud Miodragovici u Marickoj,da li i kakve veze imaju sa Hercegovinom ili Crnom Gorom,…Dakle ko god sta zna,a da je siguran u tacnost :) neka pise . Veliki pozdrav

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • jankovic milica ivan

    Sajt vam je odlican… Mozete li mi pomoci da saznam nesto vise o Jankovicima iz sela Rakari, opstina Mionica? Slavimo Veliku gospojinu. Jankovici su sisli u Rakare iz Planinice sa Suvobora… Cukundeda mi je Milic 1843/1918, pradeda Miloje, deda Andrija, otac Milic…Hvala unapred

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Јанковићи су се у Планиницу населили почетком 17. века.
      Село је основала породица Кобасица. Кобасице зову друкчије и Ибранима и досељени су из Старе Србије, из околине Пећи с реке Ибра. По причању старијих, доселиле су се две породице и прва се населила у Потоку, а друга на Брду до Струганика.
      Кобасице и Ибрани су : Маринковићи, Јанковићи, Петковићи, Матићи, Ћировићи, Божовићи, Петровићи, Антонијевићи и Јешићи, има их 46 кућа, славе Велику Госпођу (15. августа)

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • bojana

    Sajt vam je za svaku pohvalu.. Mozete li da mi kazete nesto o poreklu Radovanovica slava sv. Nikola, mislim da su dosli iz Hercegovine u Prijedor. Veliki pozdrav

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Радовановићи из Билеће и Невесиња такође славе Никољдан, а пореклом су из Бањана(племе).

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • jankovic milic ivan

    za nebojsu…hvala…da ne znas odakle su tacno dosli u planinicu i od kada slave veliku gospojinu…oprosti na mom sturom pisanju ali prvi put u zivotu sam na nekom forumu…ako se ovo zove forum…

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Само тај податак постоји, значи почетак 17. века. Стигли су међу првима. Остали досељеници су стигли знатно касније.
      Не пише да је било промене славе.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Орлић

    Честитам на већ постигнутом! Најбољи могући начин да се прекине са самониподаштавањем је тај да верујете у свој род! Овај чудан осећај да смо најбољи на свету и кога имају сви Срби мора да има своју тајну, скривени број… Величина тајне мери се количином лажи које су све веће што сте ближи истини. Зато, упамтимо наших 9 назива покољења и откримо ко су?! Надаље је све лакше! Дакле останимо ПРИ- РОДУ да би били ПРИРОДНИ , останимо везани НА -РОД да би били НАРОД! Не могу да опишем усхићење које сте ми приредили тиме што сте ми показали пут до моје родне куће! Орлић… није више само презиме чије се порекло лажима затрло у деобама, сеобама, ратовима, преверавањима… ОРЛИЋ је настало ПРЕ-ЗИМЕ и зла зима није нас уништила! ОРЛИЋ је ПРЕЗиме! Још једном, ХВАЛА!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Ненад

    Поштовани,
    Морам бити искрен и признати да сам се одушевио када сам сурфујући по нету видео ваш сајт. Већ дужи период истражујем своје корене, како по очевој тако и мајчиној “линији“. Оно што ме највише интересује је порекло односно одакле потичу моји преци по оцу, јер сам стицајем околности за мајчине претке добио сасвим солидан родослов ( у питању је породица Бресјанац).
    Елем, презивам се РАДОСАВЉЕВИЋ и моје порекло води из села Марковац, општина Младеновац. Моја слава је св.НИКОЛА (19.децембар). Оно што сам успео да сазнам , односно нај даље да “одем“ у назад је да су у Марковцу (који је тада припадао Јасеничком срезу), 1863 године, живела браћа Јован и Андрија (који је мој предак) Радосављевић, са сестром Ружицом.
    У покушајима да одем што даље односно да сазнам одакле потичу Радосављевићи из Марковца, на неки начин наишао сам на “зид“ односно “лавиринт“ пошто сам долазио до неких мени врло не сигурних података и информација које нису могле ничим да се подкрепе. Тачније добијао сам информација да моје порекло води из околине Бјелог Поља и Берана (из Црне Горе), а затим да су пореклом са Пештера односно околине Сјенице. Још више ме збуњује чињеница везана за моје предке, што у Младеновцу (где иначе живим) има породица Радосављевић које славе Ђурђев дан или Ђурђиц.
    У нади да ћу коначно “решити“ вишегодишњу загонетку,унапред вам захваљујем.
    Ненад

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      По свему судећи, пореклом сте са Косова и то из Призрена. Ово је одломак из књиге “ Ко су Шумадинци „.

      Марковац је за прилике тога времена био велико село, а његови житељи су ту дошли са две стране – из села са десне обале Велике Мораве и са Косова и Метохије. Уз Павловиће и Јеремиће, из Глоговца су дошли Станимировићи (у оквиру којих су огранци Анђелковићи и Велимировићи), Обрадовићи (са огранком Стевановићи), а из Седлара Ракићи (са огранцима Радивојевићи, Миловановићи и Ненадовићи) и из Гложана Аврамовићи (са огранцима Милисављевићи и Стојановићи).

      Са Косова су између две велике сеобе (1690-1736) у Марковац дошли преци данашњих Јагоровића (чији су огранци Милановићи, Милојковићи, Милосављевићи, Милошевићи, Милојевићи, Петрићевићи, Пантићи и Петровићи), Мишковићи (чији су огранци Спасојевићи и Мишићи), а после њих око средине XVIII века долазе Бркићи (чији су огранци Вучковићи, Јовановићи и Маричићи) и Павличићи (чији су огранци Васићи и Благојевићи), док су Конићи (друго име Станојевићи и Стеванићевићи) дошли од Пећи, а велики род Черкеновића (чији су огранци Богосављевићи, Вучковићи, Којадиновићи, Доцићи, Вељковићи, Ђурићи, Стојановићи, Ивановићи и Миљковићи) од Призрена, такође између две велике сеобе (1690-1736). У овим породицама је свакако и предак који је у списку Кочине чете.

      За разлику од Марковца, који има хетерогено становништво, Велико Крчмаре је у време Кочине крајине компактније село, јер га сачињавају само два рода – Первизи, досељени из Призрена, и Цукићи, досељени из Старе Србије. Оба рода су досељена 1737-1787. године. Уписник Кочине чете из Крчмара је Радосав Живановић (23 године) и несумњиво потиче из рода Первиза, у којем данас постоје два огранка – Радосављевићи и Живановићи – која се могу довести у везу са овим Кочиним саборцем.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
    • Olivera

      Poštovani,

      s obzirom da sam udata Bresjanac i da ne znamo mnogo o porodici, zbg raznih životnih okolnosti mog muža, molila bih vas da mi pošaljete stablo koje imate. Vrlo zahvalna :)

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Ненад

    Моје поштовање Небојша,
    Хвала Вам на овако брзом и исцрпном одговору али Вас морам замолити за још један одговор.Не желим да ме погрешно схватите али морам да Вас питам какву сте повазаност нашли са селом Марковац који се налази данас у општини Младеновац (на регионалном путу за Крагујевац и Аранђеловац, у окружењу села Стојник, Велика Иванча, Орашаца, ЈАгнјило …) са селом Велико Крчмаре? Колико је мени познато Велико Крчмаре се налази недалеко од ЛАпова и у близини му је место МАРКОВАЦ. Исправите ме ако грешим али мислим да је дошло до забуне око назива Марковац.
    У сваком случају хвала Вам и у изчекивању ВАшег одговора ово ћу да прихватим као још једну могућност одговора на питање “Одакле су моји потомци (корени)?“’

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      У том крају је присутна досељеничка струја са Косова, о чему је овде и реч. А унутрашњих миграција је одувек било.
      Ово је моје мишљење, наравно, треба увек тражити и даље, поздрав.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • Ненад

        У сваком случају хвала пуно …

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
      • Ненад

        Велико поштовање Небојша,
        Као што сте ми сами рекли (написали) у Вашем одговору “треба увек тражити и даље“, ја сам то и урадио превасходно читајући објављене текстове на овом сајту, а и на још неким сајтовима који се баве истом темом (проблематиком), па сам овим путем хтео још нешто да Вас питам односно да појасним неке нејасноће.
        1. да назовем тако “прави“ Радосављевићи су огранак Васојевића из Црне Горе по сину Новаку и одселили су се за Србију (то сам сазнао на сајту http://www.montenegro.org.au/R.html ), да ли се можда зна коју су они крсну славу славили?
        2. У Вашем одговору очигледно сте пермутовали место Марковац крај Лапова и село Марковац код Младеновца одакле су моји преци, а то сам закључио упоређујући списак презимена који сте ви навели са списком презимена породица које су живеле 1863. па и данас у селу Марковац – Маринковићи, Лекићи, Крсмановићи, Радовићи, Алексићи, Драговићи, Лазовићи, Ратковићи, Јоковићи, Симићи, Ивановићи, моји Радосављевићи и још неколицина …. Волео бих ако имате неке информације о селу Марковцу крај Младеновца да ми дате у колико располажете са тим.
        3. Уз Ваше дужно поштовање, али оно што сте ми навели да постоји могућност да се доведу у везу Радосављевићи из Великог Крчмарева, као моји преци, не одбацујем али ми је логично да има више везе моје порекло са Радосављевићима из села Кусадак и Глибовац који су много ближи селу МАрковцу него месту Велико Крчмаре.
        Небојша, надам се да ћете ове моје констатације схватити као најдобронамерније (није ми стварно жеља да икога исправљам) јер ми је жеља да стварно сазнам што “даље“ и што поузданије порекло мојих Радосављевића, а надам се да ћу и од Вас у томе имати помоћи.
        Пуно Вам хвала и за досадашње одговоре јер су ми помогли да откријем неке нове чињенице.
        Поздрав.

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
        • Nebojsa

          Ненаде, на овом сајту који сте навели, постоји податак да су Радосављевићи из Васојевића одсељени у Србију. Не пише где тачно, те је стога тешко утврдити коју славу славе. Може се претпоставити да је као и код већине Васојевића, Св. Аранђел у питању, или њихова преслава Александар Невски. (уколико није било промене славе у међувремену)

          Ја конкретно немам податке о становништву Марковца у околини Младеновца, али ћу Вам написати нешто о Радосављевићима из околине Београда, па можда ту постоји веза.

          Рецимо, Радосављевићи из Великог Села код Београда, славе Ђурђић и пореклом су из Ресаве.
          У Великој Моштаници Радосављевићи су огранак Василијића, иначе најстарије породице у том крају. Славе Ђурђић.
          Радосављевићи из Лисовића су пореклом из Крајковца у Топлици, не пише шта славе.
          Радосављевићи из Кораћице(Младеновац) су пореклом од Сјенице и такође славе Ђурђиц.

          Као што видимо, поклапају се неке ствари. Ви имате информацију о пореклу из Сјенице, колико сам схватио. А такође помињете и Радосављевиће из Младеновца, који славе Ђурђиц, а нису у сродству са Вашом граном.

          Славе су се често мењале на овим просторима, па не треба искључити из игре грану Радосављевића која слави Ђурђиц, а пореклом је из Сјенице.

          Наравно, ово су само још неке смернице, као што смо већ рекли, истраживање порекла је дуготрајан и тежак посао и увек треба тражити даље, док се не дође до циља.

          VA:F [1.9.22_1171]
          Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
          VA:F [1.9.22_1171]
          Rating: 0 (from 0 votes)
          Одговори
  • Ненад

    Велики поздрав Небојша.
    Морам Вам се прво захвалити на овом одговору и драго ми је што сте мој коментар добронамерно прихватили.
    Добро ми је познато да је код нас у многим случајевима “дубље“ истраживање нечијег породичног стабла веома тешко (али за мене исузетно занимљиво) јер сам имао прилике да се у то лично уверим. Оште је познато да су многа покољења са колена на колено мењала презиме (ево знам један пример из околине Младенoвца где од четири рођена брата, сада постоје четири “различите“ фамилије и због различитог презимена многи потомци нису свесни да су блисkи рођаци), као и крсне славе (оно што је карактеристично као знак “припадности“ за неки род код нас Срба), тако да се неке ствари и истине изгубе у тој рашомонијади.
    Ваш први одговор о пореклу мојих предака искрен да будем мало ме је изненадио и збунио зато што сам већ годинама имао сасвим неке друге информације, али оно што је било позитивно у њему је да сам се овај пут више ангажовао и заинтересовао да идем до краја тако да сам пре пар дана од једне госпође дошао до сазнања да су се стварно из околине Сјенице у централну и западну Србију иселили Радосављевићи али да постоје две назовимо их групације или линије, једни која слави св.Јована, а друга (која је настала из предходне) и слави св.Николу.
    Сплет околности је хтео и да ових дана ступим у контакт са неким “мојим“ Марковчанима и том приликом сам дошао до мноштва информација како о настанку села Стојника и Марковца (по брату Стојану и Марку) тако и до информација да је насељавање ових места почело после Првог српског устанка. У тој “најезди“ у село Марковац дошла су и два брата Радосав и Веселин из како ми је речено Иванграда односно сада Берана, тачније из места Љешко поље. Веселин није имао породице, а Радосав (мој наврдеда) је имао синове Јована и Андрију (мој чукундеда) као и четири ћерке, тако да сад у Марковцу има да тако кажем “две фамилије“ Радосављевића, које се “гранају“ по Јовану и Андрији и сви славимо св.Николу.
    Једино у свему овом остало ми је као питање, да ли су Радосав и Веселин у Марковац дошли као Радосављевићи или су се другачије презивали. Уверен сам да ћу и то сазнати.
    Захваљујући Вама Небојша, односно Вашем првом одговору ( за који морате признати да сте пермутовали места …  ), ја сам ипак дошао до одговора на моје питање и зато Вам ПУНО ХВАЛА.
    Велики поздрав, Ненад
    п.с. Да ли ми можете рећи где и на који начин се може купити или наручити књига “Ко су Шумадинци“, Миодрага Недељковића

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Nebojsa

      Ненаде, то је лепа вест и мени је драго ако сам помогао.
      А што се настанка презимена тиче, оно је могло да настане и касније, тек по доласку у ове крајеве. Што ће рећи да сте раније имали друго презиме. Иначе, презимена у Шумадији су настајала релативно касно, све до средине 19. века. (нека и касније)

      Радосављевића у западној Србији има заиста пуно. Могао бих евентуално да потражим оне који славе Св. Николу, или Св. Јована, па да упоредимо са том причом.

      Књига се налази и овде на сајту, потражите (http://www.poreklo.rs/2012/07/20/ko-su-%C5%A1umadinci/). А постоји и у електронској форми на интернету и може се скинути. Тачан назив је: Миодраг-Миле Недељковић – Ко су Шумадинци.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
      • Nebojsa

        У Горњем Драгачеву, Радосављевића има у месту Бијели Камен. Тамо су се Радосављевићи доселили за Карађорђа, из Сјенице. Славе Св. Јована. Са њима су, такође из Сјенице, стигли и Сеничани (Ђурђиц) и Пртењаци (Ђурђевдан).

        У месту Котража, Радосављевићи су такође пореклом из Сјенице. Дошли су за Карађорђа, заједно са Марићима. Славе Аранђеловдан.

        У Колубари и околини Ваљева нема Радосављевића који славе Св. Николу и Св. Јована, или су пореклом из Сјенице, па их стога нисам ни поменуо.

        Поздрав

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
      • Ненад

        Поштовање Небојша и још једном Вам хвала за све информације.
        Као што кажете и ја сам знам да су презимена веома често мењана или су касније настајала, тако да ми то остаје да утврдим да ли су моји преци у Марковац дошли са тим презименом или је оно настало доласком у село.
        Књигу сам скинуо са сајта, него интересовало да ли је има у слободној продаји јер мислим да су ово само одломци из књиге (објављени као фељтон). Ако је то цела књига у реду.
        поздрав, Ненад

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
        Одговори
  • Грујић

    Поштовани господине, била бих вам захвална за информације о пореклу породице Грујић из Вреоца код Лазаревца. Крсна слава породице је Ђурђевдан. Унапред хвала!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Slobodan Filipovic

    Postovani,

    da li mi mozete nesto reci o poreklu Filipovica, selo Prvenovice, kasnije Slatina kod Novog Pazara, odmah pored manastira Sopocani, Moj deda se zvao Nicifor Filipovic. Nasa Krsna slava je Sveti Stefan Decanski – Mratindan. Molim Vas da mi date bilo kakvu polaznu informaciju. Inace u okolini Novog Pazara ima Filipovica ali mi je receno da nismo u srodstvu.
    Pozdrav

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • PaSlaw

      „…Filipovici (Jovanjstaci) su u rodu sa Kulicima i Balandzicima a starinom su porijeklom iz Pive“citat iz knjige „Srbija“ P.A.Zagorski (Zagorski citira O.Blagojevica iz knjige „Piva“.

      U knjizi „Srbija“ pominju se i drugi Filipovici. Jedni (posislamljeni,begovska porodica)zive na Zagorju, znaju ko su, slavili su Djurdjevdan. Zagorski smatra da su starinom Djurdjevici, a jos dalje Kalinovici(to su srednjovjekovna prezimena).

      Ovaj drugi dio nisam mogao zbog opsirnosti da citiram, ali ukratko, to je to.Pozdrav.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Ристић Александар

    Поштовани,
    да ли би сте могли да ми дате смернице за даље истраживање породичног стабла фамилије Ристић из Течића код Рековца (Левач),који славе Св.Николу зимског, а преслава је Св.Никола летњи? По предању, Риста се после пропасти Првог српског устанка доселио у Течић из Топлице, па је тако и уписан у тефтеру чибука за козе и овце Капетаније Левач, јагодинске нахије за 28.3.1832.год. као ,,Риста Топличанин“. Истраживач Тодор Бушетић у својој студији из 1903.год. наводи да су Ристићи једна од две породице у Течићу (вероватно једна од две највеће), која слави Св. Николу. Познато је да је Ристино презиме било Дмитровић, што указује на то, да му се отац звао Дмитар. Инетересује ме, како је могуће даље спровести истраживање, на територији Топлице, с обзиром да нема прецизираног места из којег је он кренуо на свој пут ка Левчу?

    Срдачан поздрав,
    Ристић Александар

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Gospodjo Grujic, zabelezeni ste 1933-1936 god. u Vreocima kod Lazarevca. Prilikom ispitivanja sela Vreoci Petar Z. Petrovic je zabelezio ovo: Mijalkovici (Grujici 2 k., Djurdjevdan), Bircagici (Stankovici 5 k., Djurdjevdan), Radovanovici (3 k., Djurdjevdan), svi su jedan rod. Predak se doselio iz okoline Sjenice, a daljom starinom su iz Birca u Bosni.(Regija Birac obuhvata teritorije opstine Zvornik, Osmaci, Sekovici, Vlasnica, Milici, Bratunac i Srebrenica).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Sarko

    Za Nenada iz sela Markovac, opstina Mladenovac. Borivoje M. Drobnjakovic zabelezio je u trecoj deceniji 20. veka vasu razgranutu porodicu. Tacno je da ste poreklom iz Bijelog Polja, o tome ste i pisali, ali niste znali o najblizim srodnicima i o starom prezimenu.

    Radovici (Lekici, Zivkovici) 15 k., slave Sv. Nikolu. Staro im prezime PAVICEVICI. Doselio se Rado, deda coveku od 70 godina, od Bijelog Polja. Radu sa tri brata doveo Karadjordje 1809 godine i naselio ih na svoje imanje, koje se i danas zove ,,Karadjordjeve oranice“".

    Gajevici (2 k., Sv. Nikola). Rod su sa Radovicima.

    RADOSAVLJEVCI (2 k., Sv. Nikola). Rod su sa Radovicima – Lekicima.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Ненад

      Велико Вам хвала на овим информацијама Сарко, односно на Вашем труду да ми помогнете да што више и “даље“ сазнам о пореклу “мојих“Радосављевића.
      Све ове чињенице које сте Ви навели у принципу сам знао. Стоји то да су Радосављевићи и Лекићи из села Марковца род и то траје од када се мој прадеда Рајко (1888-1947)оженио са прабабом Живаном Лекић, али то није одговор на оно што ја желим да сазнам. Да будем прецизнији, мене интересује конкретно одакле потичу Радосављевићи (односно да ли су са тим презименом и одакле дошли у село Марковац, пошто је очигледно да су се презимена често мењала). Да се не понавњам пошто видим да сте упознати са мојим питањем, желео бих само да сазнам колико је то могуће нешто од пре Андрије и Јована Радосављевића који су живели у селу Марковцу ( има их у попису из 1863) за које знам по причи да су имали оца Радосава и стрица Веселина, али нико са сигурношћу од мојих саговорника у селу Марковцу не усуђује се да ми потврди да су се презивали Радосавњевић.Једино што сам без иједног тренутка размишљања добијао објашњава да су дошли, као што сам већ и раније наводио из Сјенице, Берана или Бјелог Поља, образлажући то чињеницом да су се (и сами сте то навели као аргументовану чињеницу) после Првог српског устанка или можда нешто касније исти доселили у Марковац.
      У сваком случају хвала Вам пуно, а мени остаје даље истраживање и упорност у томе.
      Поздрав :)

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
    • Ненад

      Да ли бисте могли да ми дате нешто више информација о целом селу Марковцу или да ме упутите где те информације могу да пронађем односно одакле их Ви добијате.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Slobodan Filipovic

    Filipovic

    Hvala, i to je nesto.

    Pozdrav

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • DRAGAN PETROVIC

    NENADE IMA VAS U SELU MLADENOVCU .

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Ненад

      Хвала Драгане на информацији. Знам за Радосављевиће из село Младеновца, али нисмо никакав род. Једино нам је презиме захедничко. :)

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • DRAGAN PETROVIC

    ZNAS LI NENADE NESTO O NJIMA?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Ненад

      Ништа посебно нити превише. Има их пар кућа и познати су као “Лапини“, а славе Ђурђевдан. У колико Вас нешто интересује о њима могу да се распитам јер ми то барем није далеко. Прича о самом презимену је мало конфузна (барем од људи са којима сам до сада разговарао), а као порекло се наводи Иванград односно садашнје Беране.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Vito Radovic

    За Пуфницу Плавшић,

    Да ли сте нешто сазнали у вези РАДОВИЋА и да ли сте били у библиотеци да поново узмете књигу о РАДОВИЋИМА?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • milan

    pozdrav
    da li mi neko moze reci nesto o Gvozdenovicima, moj deda slavi sv. Alimpija Stolpnika. iz mesta Plocnik, opstina Prokuplje, a njegov otac je tu dosao iz Rudara opstina Kursumlija. Hvala u napred

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
    • Небојша

      У Мрљаку (Прокупље), Гвозденовићи су пореклом Катуњани из Црне Горе. Тачније пореклом су из племена Ћеклића (Катунска Нахија).
      Дуго су живели у селу Штави, код Сјенице. У Мрљак су се доселили 1885. године.

      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VN:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори
  • Mile Santrac

    Za Vitu Radovica iz Ulcinja,

    Postovani gospodine Vito,obracam se i molim Vas da napisete sve sto Vi znate o porodici i prezimenu SANTRAČ.
    Slava je Sv.pantelija …9.avgust
    Poreklo,kretanje,prezime,slava…..Santraca
    Ja dokuči do Kolasina-CG,ali nista znacajno.
    Veliki pozdrav

    Mile Santrac Beograd

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Vito Radovic

    Za MILA SANTRACA,

    Radim na tome, imam dosta podataka, jer sam ja o Santracima pisao.
    Kada dodjem u Srbiju u Zrenjanin gdje ja imam stan, onda cemo lakse komunicirati i biti na vezi.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Милан Зорић

    Бићу захвалан свима који ми пруже и најмању помоћ око израде породичног стабла за породицу Зорић. Деда Стеван (надимак Куђо) ми је живео у Завлаци код Личке Калдрме, где ми је рођен отац Иван. Деда Стеван је поред Ивана имао је још три сина (Бранко, Божо и Гојко) и три кћери (Ђука, Зора и Борка). После рата су колонизацијом стигли у Апатин, где сам се ја родио. Слава нам је Ђурђевдан.
    Унапред хвала за сваку информацију.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Za Vitomira Radovica

    u Istrazimo korene zajedno sam vam ostavila kometar o Radovicima, samo sto za zadnja cetri nisam napisala sela odakle su vec samo opstine, ako zelite mogu vam to dostaviti , kao i popisane clanove domacinstava svih tih sto sam vam dala.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Molim vas, posaljite mi sve sto imate kao i popis sela, popis clanova domacinstva i navedite mi autora i njegovo delo kao i stranu koju citirate.

    Bicu vam veoma zhvalan na dostavljenim podacima.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Radmila

    Pošto nema nade da sama nešto otkrijem o Tomićima iz Stapara kod Sombora, obraćam se opet ljudima koji posećuju ovaj sajt, da mi pomognu.
    Naime, mene interesuje da li postoji mogućnost da su Tomići iz Stapara poreklom iz Drobnjaka jer slave Sv. Đorđa, a u Stapar su došli oko 1760. god. iz Prigrevice, tada Prigrevica Sv. Ivan i Neorića (pustare).
    Selo Stapar stvorila je Marija Terezija da bi u njega preselila stanovnike Apatina, tj. sela Bokčinovci i Vranješevo, a zatim Prigrevice.
    Znači, u ove krajeve došli su u prvoj polovini 18. veka.
    Pored toga me interesuje odakle potiču Cepančići koji su uvek kumovi Tomićima. I dan danas žive u Staparu i jedni i drugi, a niko ne zna ništa o svom poreklu.
    Iz Sent Ivana su tada, 1763. g. preseljeni u Stapar iz Prigrevice su prezimena: Krajnak, Krstović, Kupusinac, Raletić, Čupić, Mašić, Vlaškalin, Perišin, Ninkov, Ačanin, Vasin, Ačanski, Lazin, Mrkić, Đalac, Rašković, Gavrilović, Tomić Gajo, Popov, Milošev, Martonoški, Jerković i još neka.
    Ovo sam navela zbog mogućnosti da su te porodice imale nekog dodira i u prošlosti.
    To što nemaju ić na kraju prezimena je verovatno zbog zabrane M. Terezije.
    Iz Bokčinovca su: Lazići, Igrići, Katanići, Volići, Marići, Zarići, Aperlići, Bajac, Ćurčin, Živkovići, Markovići, Cepanica, Civrići, Nagulovi, Đurđevići, a iz Vranješeva: Bojanić, Danguz, Vučenov, Vračarić, Glavić, Granić, Karanić, Jerković, Trnjakov, Plužar, Mjanov, Nikolić, Popov, Đakov, Simin, Stokanov,
    Popović, itd.
    Mnoga od tih prezimena postoje i sada, tj. potomci ljudi koji su se doselili u 18. v.
    U Staparu, koji ima, možda neke veze i sa Staparima kod Užica, rođen je moj deda Lazar Tomić. Krstila ga Terezija Cepančić, ćerka Ignjata Cepančića. Bilo je to 10. marta 1869. god.
    Odakle da ja sada krenem, ko zna koji put iz početka, da istražujem poreklo Tomića iz Stapara kod Sombora? Ima li neko predlog, savet, ideju? Ako ima, pomozite mi, molim najlepše. :)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Милан Зорић

    ЗА РАДМИЛУ,

    Дробњаци су у историјским изворима први пут споменути као презиме 1354. године (личност са именом Бран Дробњак), а као племе уписани 1390. године.

    Племенску заједницу «Дробњака» је основало пет сродних братстава од Новљана: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи. Новљани су прастаро српско племе, једно од најчистијих, од којег је настало племе «Дробњаци».

    Данас Новљана под тим именом нема.

    6. маја 1605. године Дробњаци су потукли Турке у Буковици. Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи славе славу Ђурђевдан у помјен на 6. мај 1605. године.

    1655. године, Фердинанд III, немачко-римски цар као и угарско-хрватски и чешки краљ, доделио је Јурају Томићу и његовој браћи Мартину, Мијату (Миховилу), Николи и Петру племићку титулу и грб.
    Грб Томића можете видети на овом линку: http://imageshack.us/a/img41/3683/tomicl.jpg

    Грб и племићка титула зарађени су с мачем у руци бранећи Војну Крајину од Отоманске империје. Војна крајина је било гранично подручје Хабзбуршке монархије.

    Подробније информације о грбу и српској племићкој породици Томић из 1655. г. могу се пронаћи у Бечком историјском архиву.

    Надам се да сам мало помогао
    Поздрав

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Radmila

    Милану Зорићу,
    најлепше хвала на доброј вољи и подацима које је изнео о Дробњацима и Томићима!
    Нисам знала зашто славе Св. Ђурђа 6. маја, али интересантно је баш то, да Томићи из других крајева славе друге славе.
    Има логике да су моји Томићи остали истог презимена и славе, пошто су дошли да бране Аустроугарску и нису се морали крити од Турака.
    А, у ове крајеве дошли су, изгледа, у 17. веку и ту на територији данашњег Апатина (Бокчиновци, Врањешево) и у Сент Иван Пригревица, бранили Војну Крајину.
    После их је Марија Терезија преселила све у Стапар. Наводно, пљачкали су бродове на Дунаву и Мостонги! Уствари, кад је потреба за њима опала, она је ту досељавала Немце.
    О грбу и племићкој титули неких Томића сам читала, али то сигурно нису били ови у Стапару, који су добили земљу на коришћање, салаше, а неки су били занатлије.
    Мој прадеда је био столар.
    У матичној књизи рођених и венчаних нисам нашла ни једног са неком титулом.
    Интересује ме каква су то имена: Јурај, Мартин, Миховил,не бих рекла да су српска.
    У Стапар је 1763. год. досељен Томић Гаја, а Срби су највише имали библијска имена.
    Но, мени ови подаци показују да сам добро, надам се, кренула од Црне Горе и од Дробњака, а видећу то ако нађем још неке податке.
    У сваком случају, Зоран ми је помогао и још једном се захваљујем! <3
    Захваљујем се и Јелени која ме упућује на Архив у Сомбору, али сам ја то тек сада прочитала.
    Пошто сам ја из Новог Сада, а нисам млада, немогуће ми је то, јер то су сати и сати тражења по црквеним књигама, чак и дани!
    Радила сам ја то у Војвођанском архиву и ту постоји доста књига, али Сомбор нисам претраживала мислећи да ту нећу наћи ништа о својима. Можда сам погрешила, видећу шта могу да покушам поново.
    Што се тиче Мијића, у мојој фирми био је директор Мијић који је дошао из Босне у овом најновијем рату, а сада живи у Новом Саду. Могла бих да га назовем и питам зна ли нешто о својим прецима.
    Наравно, ако нешто сазнам јавићу се преко овог сајта.
    Такође молим и друге добронамернике, да напишу шта знају о Томићима. Било којим, из било ког краја, јер никад се не зна ко је са ким некада био у родбинским везама, па их живот раставио.
    Таквима, унапред хвала!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Александар Маринковић

    За РАДМИЛУ:
    Јурај, Мартин и Миховил су католичка имена и одговарају православним Ђурађ/Ђуро и Михајло, док Мартин није у употреби међу православцима. Ако се ради о вашим прецима, без сумње су били крштени у католичкој цркви…друга је ствар које су националности били.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITOMIRA RADOVICA

    knjiga MORAVICANI U PRVOM POTPUTNOM POPISU POSLE OSLOBODJENJA OD TURAKA
    PISAC DRAGUTIN DRAGAN M RADIVOJEVIC

    OPSTINA ROKCANSKA SELO MANA

    POD BROJEM 95, ST 168

    MILOVAN RADOVIC KOVAC 56 ZENA LJUBICA 50 SIN NIKOLA 23, SIN OBRAD 17, SIN MILIC 14, SINOVAC RADENKO 30 SINOVICA STOJA 15 SNAJA JEROSIMA 17,

    BR96, ST 168

    filip radovic zemljoradnik zena stanica 35, sin djordje 16 sin milorad 8, sin veljko 5 kci petrija 10

    br97, st 169

    VUCIC RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA DANOJLA 45, SIN DIMITRIJE 23, SNAJA MILOSAVA 20, UNUK MILETA 1/6 TO JE VEROVATNO SEST MESECI, UNUKA MILKA 3

    BR 98, ST 169

    VASILIJE RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA STANIKA 45, SIN JAKOV 19, SIN DMITAR 7, KCI STANICA 8, KCI JELENA 3 STRIC ZAHARIJE 69

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala vam na ovim podacima.

    Da li jos nesto pise za ove RADOVICE, ko su, odakle su i njihovo poreklo?
    Gde se nalazi ovo selo, pored kojeg sada grada?
    Koju slavu slave ovi RADOVICI?
    Kada je ova knjiga napisana i gde je objavljena?

    Veliki pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Dobicete jos tri podatka, sada nesto sam u guzvi da bih kucala, sutra ili za koji dan.To je knjiga izdata 1993. u Ivanjci. To su sela oko Ivanjice i mesta izmedju sledecih srezova – Ariljskog, Novopazarskog, Sjenickog, srez Kraljevacki i srez Dragacevski. Ja iskreno ne znam da li jos ta sela postoje, dosta je to dalje od mene. Posto je to popis stanovnistva iz 1863. popisivaci nisu pisali odakle su i koju slave slavu. Mada pored skoro doseljenih u popisu je to trebalo da pise, a pored njihovih imena to ne pise znaci duze su od godine dana u tim krajevima. A ovo selo Mana po crtezu koji postoji u ovoj knjizi blize je Dragacevskom i Kraljevackom srezu. Mada sam u nekim selima, cije podatke cu vam poslati, nailazila na imena poput Martin Radovic sto meni ne lici na doseljene iz Crne Gore vec verovatno iz Bosne ili Hrvatske. Ne znam, zaista.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • Pufnica Plavsic

    Na strani 176 u istom selu MANA pod brojem 163

    SIMEUN RADOVIC ZEMLJODELC 49ZENA milenija 43, sin radenko 14, kci stanica 8 i kci N. 5 GODINA, NE PISE IME SAMO POCETNO SLOVO , NE ZNAM ZASTO

    TO SU RADOVICI U TOM SELU SLUCAJNO SAM OVOG SIMEUNA PRESKOCILA

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]