Порекло презимена, село Брадић (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Брадић, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник п Порекло становништва села Брадић, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник п Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Брадић (Лозница)

Порекло презимена, село Брадић (Лозница)

Порекло становништва села Брадић, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Горња Мала је на коси и на ртовима рипањске површи (на ртовима су куће Протића и Кузмановића).

Чолића Мала (Чолићи) је теменом косе и на присојној стране Чолића Потока, чија је осојна страна пошумљена.

Поточари су на једној коси и на присојној страни Поточарског Потока, чија је осојна страна, такође, пошумљена.

 

Тип заселака-махала и фамилије које у њима живе.

Горња Мала у којој су: Протићи, Лазићи, Катићи, Лукићи, Николићи, Кузмановићи, Гавриловићи, Костићи и Негићи.

Чолића Мала – Чолићи: Трнинићи, Катићи, Гавриловићи, Јањићи и Вићановићи.

Поточари: Глигорићи, Ђуричићи, Обрадовићи, Стевићи, Трифуновићи, Катићи и Алимпићи.

Земље и шуме.

Сеоска шума је била у Иверку. Сада је она државна својина. Неколико сељака имају њиве у Брадићском Пољу у долини Јадра и због тога не иду у Лозничко Поље. Лети се стока обаданицом изгони у државну шуму, Иверак. Почетком зиме „Арнаути“ догоне овце на исхрану.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Катићи, славе Алимпијевдан.

Лукићи, славе Аврамијевдан.

Кузмановићи, Гавриловићи и Костићи, славе Аранђеловдан. Од њих има одсељених у Петловачи.

Трнинићи, славе Лучиндан.

Глигорићи, славе Никољдан. Од њих има одсељених у Рибарима.

Ђуричићи, славе Стевањдан.

Обрадовићи и Стевићи, славе Ђурђевдан.

Досељени су:

1) упочетку 19. века.

Протићи су из Дворске, славе Никољдан.

Николићи су из Херцеговине, славе Јовањдан.

Негићи и Јањићи су из Неготине у Херцеговине, славе Аврамијевдан;

2) У првој половини 19. века:

Алимпићи су из Рибара, славе Јовањдан.

Лазићи су из Корените, славе Митровдан.

Трифуновићи су из Корените, славе Стевањдан.

Вићановићи су из Брасине, славе Аврамијевдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (4)

  • radivoje bradić

    interesantno!!! mjesto imena BRADIĆ a niti jednog Bradića . Gdje li su nestali , možda su stigli i do Slatine (Podravska Slatina) R.Hrvatska i da slave Sv.velikomučenika Georgija , tj Đurđevdan , srdačan pozdrav svim Bradićima ma gdje živili !

    Одговори
  • Mirko Aleksic

    Postovani,
    Da li neko zna kako je moguce da nigde nisu navedeni Aleksici, kad ja zasigurno znam za dve familije Aleksica iz Bradica. Jedni su sa brda, a jedni pod brdom. To je neko staro kumstvo i nikada se nisu mesali. Slave Djurdjevdan, a preslavu Trojice. Najstariji predak kog sam nasao je rodjen 1850, a postoji mogucnost da ima i neki jos stariji. Mislim da su poreklom iz Drobnjaka, tako mi je bar deda rekao.

    Одговори
    • Kikaimilan1@gmail.com

      Zdravo mirko ja sam rodom iz bradica iz familije gligoric.znam na koje kuce si mislio,da ne mislis mozda na tomku i miladina na brdu ili lokacija zvana soline ili kucu pokojnog bjala aleksica ispod solina to jest ispod brda.ima i kuca radovana aleksica koji zivi u loznici i ima zlatare u gradu.pozdrav

      Одговори
  • Andrija Bradic

    I nigde ne pise zasto se mesto zove Bradic…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top