Порекло презимена, село Совач (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Совач, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годин Порекло становништва села Совач, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годин Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Совач (Ваљево)

Порекло презимена, село Совач (Ваљево)

Порекло становништва села Совач, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Совач је на левој обали реке Јабланице и на северозападној страни поља Поћуте. Сеоске су куће припрте уз брда истог села или су по увалама и долинама потока, који теку са тих брда. Северни део села је брдовит и ту су она брда, која са севера затварају поћутско поље. Та су брда: Крушик, Близанци, Гајеви и Кик. Брда су кречњачка, плећаста, с вртачама и стрмих нагиба ка селу. Подине ових брда су силикатне рудоносне стене.

На подножју сваког брда јављају се извори, којих има доста и сви су у додирним зонама кречњачких и силикатних стена. Извори су јаки и не пресушују, а главнији су: Точак, Томића Бунар, Вуковића Бунар и др. Готово свака кућа има или свој бунар или чесму, па се тако и назива, а од сваког извора настају поточићи ка Јабланици и чине да је овај део села Поћуте, који спада у ово село, богато снабдевеном водом. Испод Крушика извире јака плаховита речица Житковица, која тече западним крајем села и пада у Јабланицу. Њено корито је уско, обале су јој стрме, а корито дубоко и неравно, те речица тече водопадима и брзацима. Између Близанаца тече кроз средину села један поточић, познат под именом Томића Поток, који пада у Житковицу, близу њеног ушћа. И Поток је уског корита, с брзацима и водопадима, плаховит, али не чини селу штете, колико мању при ушћу у Житковицу и око Јабланице.

У Совчу се после јаких киша јављају многи извори, чија вода искаче на знатну висину, па престају кад се земља ослободи сувишне воде. Такви извори јављају се испод брда, по воћњацима и њивама испод њих.

Земље и шуме.

Совачке су земље брдске или поћутске. Брдске су земље кречне, суве, врло посне и само по вртачама подесније за обрађивање. Оне се морају јако натирати и догонити да могу бар осредњи род донети, нису никако за ливаде и пашњаке нити за сејање кукуруза, изузимајући вртаче, ако нису каменитог дна. Поћутске су земље смолне, црне боје, са доста хумуса и врло родне, благородне. На њима успева особито добро сваки усев и оне су подесне и за ливаде и за поашњаке.

Шуме је у селу мало. Готова сва брда су гола, као и њихова плећа. Што има шуме по Близанцима, Гајевима и Кику, појединачни су забрани, у којима се појединци користе дрветом за грађу и огрев. Већи део сељака мора куповати шуму са стране. Сеоске су заједнице осулине по брдима и Крушику и служе за заједничке испусте. Других заједница нема.

Тип села.

Совач је село збијеног типа. Код њега су куће под Близанцима, збијене једна уз другу на растојању од 20 до 30 метара. Куће су под брдом и око потока и извора и не могу се издвајати у мале. И старији и млађи досељеници су улазили у село и нису се издвајали по крајевима.

У Совчу су: Пуцаревићи (Томићи, Митровићи, Васићи и Ђукићи), Чолаковићи – Чолаци (Лукићи, Павловићи, Радојичићи и Миливојевићи), Вуковићи (Вуловићи, Милићевићи, Маринковићи, Марковићи и Димитријевићи) и Милановићи (Васиљевићи, Стакићи, Савчићи, Станисављевићи).

У селу је доста развијен задружни живот. Повеће су задруге Вуковића, Томића, Павловића и Станисављевића.

Подаци о селу.

Совач је према списку ваљевске епархије из 1735. године имао 16 домова. Према харачким тефтерима из 1818. године било је 20 домова са 31 пор. и 65 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 25 домова и 202 становника.

-1874. године – 36 домова и 247 становника.

-1884. године – 37 домова и 284 становника.

-1890. године – 40 домова и 287 становника.

-1895. године – 42 дома и 322 становника.

-1900. године – 44 дома и 331 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 3,72 а процентни 1,48%.

Име селу.

Откуда је име селу непознато је. Али је познато да је Совач старије насеље, јер се налати у списку села од 1737. године.

Старине у селу.

Изнад села, на плећима Близанаца налази се неко старо гробље познатопод именом Маџарско Гробље. Ту су некакви стећци, већином искривљени, без икаквог реда у земљу пободени и без натписа.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Старо село је било преко Житковице до Мијача, отприлике где су данас куће Вуковића.

-Вуковићи (Вуловићи, Милићевићи, Маринковићи, Марковићи и Димитријевићи): Они се и сматрају старинци, јер се не зна, да су се и одакле доселили. Вуковића има под разним преизменима 8 кућа и славе Никољдан.

-Пуцаревићи (Томићи, Митровићи, Васићи и Ђукићи): Најстарији досељеници су Пуцаревићи, досељене у две породице из Бирча у Босни у другој половини 17 столећа. Презиме Пуцаревића је опште презиме и носе га све оне породице, које су се првобитно овако звале, докле се данас ове породице изван села зову и друкчије, њих је 16 кућа и славе Ђурђевдан.

-Чолаковићи-Чолаци (Лукићи, Павловићи, Радојичићи и Миливојевићи): Они су се доселили од Рогачице у округу ужичком и дошли су одмах после Пуцаревића. И Чолаковићи се овако зову само у селу, иначе свака породица има друго презиме; њих је 12 кућа и славе Никољдан.

-Милановићи (Савчићи и Станисављевићи): И они су дошли кад и Чолаковићи из истога села, Рогачице и населили се у Вуковићима; њих је овде у селу 4 куће и у Мијачима 3 под презименом Давидовићи, славе Алимпијевдан.

-Васиљевићи у Милановићима су из Осата, из околине Сребренице, има их 7 кућа, предак име се доселио као мајстор уз Кочину Крајину, славе Михољдан.

-Стакићи: Отац је прешао из Мајиновића у ово село и дошао жени у Васиљевиће на имање; њих је две куће и славе Михољдан, славу Васиљевића.

У Совчу је 47 кућа од 6 породица.

 

Занимање становништва.

Совчани се занимају земљорадњом и воћарством. Земље имају доста испод кућа у Поћути и изнад кућа у брдима. Земља им даје доста средстава за исхрану њихову и њихове домаће стоке. Стоке, нарочито ситније држе доста, а воћњаке имају доста велике и они су сви око кућа. Совчани радо уче занате и по занату се удаљавају из свога села, иначе се нерадо селе.

Појединости о селу.

Совач је саставни део Ребељске општине у Срезу ваљевском. Судница и школа су у Поћути а црква у Пустињи. Гробље је заједничко за цело село и налази се поред Житковице изнад села.

Сеоска преслава је Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Коментари (4)

  • Branko

    Otac Slavko mi je rodom iz Sovča, od Jovanovića. Slava nam je Đurđevdan. Stric je Žarko i tetka Zorka udata u Pavloviće. Da li neko ima podataka o ovoj familiji.

    Одговори
  • Милодан

    Branko!

    Проверио сам у књизи, мислио сам да сам направио превид, што се дешава, али овога пута нисам. Нема ни Јовановића ни Павловића. Мора да су се касније доселили.
    Поздрав!

    Одговори
    • Branko

      U knjizi LJ. Pavlovića se ne pominju Jovanovići, ali moj otac Slavko je rođen (1910) u Sovču od oca Milosava a deda mu je bio Tihomir. I danas u selu žive potomci moga strica Žarka: Nikola, Pavle . Po očevoj priči došli su iz Hercegovine i verovatno su Pucarevići po slavi. Što se tiče Pavlovića, tetka Zorka i teča Žiivota imali su kuću pod brdom Krušik.NJihova ćerka je učiteljica Ćuba koja je provela radni vek u Poćuti.

      Одговори
  • Vlada

    Postovanje,velika greska je napisana porodica LUKIC iz Sovca je starosedeoc,oni se nisu doseljavali kao ostali po Srbiji! Selo Sovac se pominje i pre Kosovskog Boja,svi lukici koji slave NIKOLJDAN su poreklom iz Sovca,dosta se njih bilo odeselilo u LIKU,pa su se posle vracali u Srbiju,i svi slave NIKOLJDAN sto znaci da su svi od Familije LUKIC iz Sovca!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top