Порекло презимена, Велика Врањска (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велика Врањска, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С Порекло становништва села Велика Врањска, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, Велика Врањска (Шабац)

Порекло презимена, Велика Врањска (Шабац)

Порекло становништва села Велика Врањска, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Врањска Велика и Мала откако се памти била два одвојена села. Велика Врањска се дели од старине свега на две мале: једни друге зову „онамала” за обе стране! Свака мала је од по два реона. Сад се дели по редним бројевима. Први реон је део села до Јевремовца; други реон до Варне; трећи реон до Мале Врањске, четврти реон до Вукошића.

Идући из Јевремовца за Велику Врањску, на Чоту, код раскрснице атара са Варном и Врањском Великом, где друм прави мали лакат ту а.в. 110 m. Довде неприметно пењање површи. Дакле, једна површ, инструктивна неогена платформа без прегиба између нивоа од 125 и 105 m. Изнад гробља Велике Врањске кота 124 m је Грабовац облика „чот” истакнуто брдо са одсеком, а озго равно. То је уствари виша језерска тераса, нивоа 125 m, чија је обала на коси званој Мунђаликуша (131 m), одакле ка Слатини још виши језерски ниво, трећа тераса од 155 m (Слатина на друму 152 m).

У отоци јазу испод Маџарског гробља има извор звани Змајевац, на месту званом Јаруга. Ту и бунарић ископан од стари- не (умивају се жене, деца, болни сматра се да је лековит). Сад је Змајевац нејак, загушен, али је некад био већи извор, кад је била шума свуда около.

Бунари у алувијалној равни 5-6 m; на површи и до 30 m дубоки.

Извор Змајевац ипак довољно јак. Долап један са њега стално наводњава башту од једног хектара. Ове године је подигнут „на ковицама”. Ортачки га подигли Ћорђевић Живота и Миливојевић Панта. Испод Змајевца даље, на истој отоци, има још један долап, испод винограда Арсена Гавриловића долап Савка Тадића, од пре 5-6 година. Само два долапа у селу.

У селу су три воденице, нису на отоци већ све на реци. Најстарија је „Горњача”, до Миливојевића, била поредовничка. Испод ње је „Средњача”, испод школе, код Брестовца, на месту званом Адица Стојићевића, Живановића и других, поредовничка. Исто на реци, даље покрај друма где чини окуку, до на 100 m од реке, је воденица Дојњача, поредовничка, Алексића, Стојићевића, Малешевића и Гигића (Глигорића).

У селу има један моторни млин, на друму код МНО, Шкулићи га подигли пре рата.

Преслава села пета недеља по Васкрсу. Саборско место код места званог Адица шумарак крај реке тамо била општина. Од пре годину дана скупљају се на џади покрај читаонице до Месног одбора.

У Великој Врањској једно гробље сеоско од старине. А испод овога у равни, између реке и јаза, јесте Маџарско гробље, од старине се тако зове. У њему велике плоче, стене, без крстова. У селу не знају за селиште, кућиште. Једино у месту Грабовац (био један „граб” код бунарића) било засебно, мало гробље („Маџарско гробље” и то). Уопште то се сматра највећом старином. Код Грабовца, на тој греди, је виноград. Тамо се при копању наилази на цепани и глачани камен, као за пушке камењаче. Мало гробље на Грабовцу било само породице Антонија Митровића био се одвојио Антонијин отац Сима, па сад Антонијини синови вратили се селу.

Број кућа у Великој Врањској је 343 а број становника 1782.

 

Порекло фамилија

Први реон, спрам Варне:

Стојићевићи (49 к., Никољдан). 45 к. у I реону, 2 к. у II реону (удовица Видосава и Марко, потомак Ђукин, праунук војводе Милоша Поцерца); у II реону свега 2 к. Светозар Лукић (65 год.) слушао од Вељка Стојићевића Ђукића, Ђукиног унука, да су Стојићевићи из Варне: остала прича војводе Милоша отац возио буле турске, па у Варни, где је сад ћуприја, била мала дрвена ћуприја, коњи се поплашили, изврнуо буле у реку, није знао шта ће и побегао с фамилијом овде. Милошев отац се онда доселио прво овде где је сад МНО, близу ћуприје, на десној обали реке. У време Милоша Поцерца „Стојичевића” (по старом старци кажу), село Велика Врањска била свега око 20 кућа. Милошева кућа била у реону до Варне. Од Милошева брата Ђуке остали су синови: Милан, Марко, Јанко; од Марка су сада Милош, резервни мајор, земљора- дник (63 год.) и Александар; од Јанка је био Душан Стојићевић, проф. у пензији и сестра Сара, у Београду, и не знају шта је са њима; а од Милана били синови Андрија, начелник среза у Шап- цу, и Милош, у Министарству финансија у Београду. У војводе Милоша кући у Великој Врањској чувао се његов оклоп, нож, мач и друге старине па их однеле Швабе. У тој кући сад станује удовица Видосава Стојићевић. Та је кућа код Школе враштанске. Милоша Поцерца брат Ђука сахрањен овде у гробљу, има велика плоча, положена. Од Јанка, брата Милоша Поцерца нема никог. Милош Поцерац имао једног сина, Луку, а Лука јединца Рајка оба живела у Шапцу и тамо и умрли. Рајко није имао више никога.

Алексићи (9 к., Јовањдан). Љубинко у Причиновићу Поцерском од пре 40 година, на своје имање. Стеванов (61 год.) отац Стојић (култ имена!), деда Стеван, прадеда Ранко његова жена звала се Алексија, по томе Алексићи, а једна су фамилија са Милошевићима у трећем реону; старо презиме обе фамилије Ђукановићи. Ранков отац Милош, чукундеда Стеванов, довео из Осечине пет синова: Димитрије, Ђука, један без потомства, а и петом не памте име. Од Ђуке, Димитрија и још једног су Милошевићи.

Анђелићи (5 к., Степањдан). 1 к. у Шапцу, 1 к. у Цуљковићу, Светозар син Радована отишао пре 13 година. Милорадов (66 год.) отац Недељко, деда Тривун, прадеда Марко он из Грушића дошао, а његови старији из Црне Горе.

Шашићи I – Јовановићи (10 к., Ђурђевдан). 9 к. овде, 1 к. у трећем реону. Они су староседеоци тако је остало предање. Звали се пре и МиловановићиГавриловићи у Малој Врањској, а овде Глигорићи, Лукићи и Шашићи били су једна фамилија. Слава свих сем Гавриловића (Симеун) је Ђурђевдан. Први досељени сви из једног места.

Шашићи II (7 к., Ђурђевдан). Митров (65 год.) отац Светислав, деда Милинко доведен из Босне, служио у Шашићима и добио земљу.

Павловићи III (1 к., Лучиндан). Стари досељеници, непознато одакле.

Пантелићи (9 к., Мратиндан). Староседеоци. Богићев (62 год.) отац Драгић, деда Теодор Теша (Око феса носио пешкирић, по турском обичају). 2 к. у Шапцу, Чедомир и његов син Виталије.

Живановићи (3 к., Аранђеловдан). Богићев (65 год.) отац Недељко Неша, деда Живан он рођен овде, а даље не знају. Живанов отац прво закућио код Липе у првом реону. Стари досељеници, непознато одакле. 1 к. у Сјеници, 1 к. у Београду.

Јовановићи (5 к., Никољдан). Непознато порекло, досељени, село бежало преко Митровице, у Преко.

Бајићи (2 к., Никољдан). Непознато одакле досељени.

Митровићи, надимак Цветићи (4 к., Мратиндан). 1 к. у Шапцу, 1 к. у Смедереву. Из Амајића, преко Цера (до Зворника је то село), па по њима зову и цео крај овог села Амајићи. Милошев (47 год.) отац Светозар, деда Милан његов отац или деда дошао из Амајића.

Матићи (2 к., Мала Госпојина). Непознато порекло.

Перићи (1 к., Јовањдан). Живојин (покојни) из Комирића, пре 60 година.

Мирковић Милан (1 к., Лазаровдан). Из Шапца, пре 20 година. Служио овде.

Други реон:

Пурешевићи (3 к., Степањдан славе 2 к., Ђурђиц 1 к., Милован). Пурешевићи што славе Степањдан су од старине овде, Милован доведен из Румске пре 70 година.

Дакићи (1 к., Миољдан). Из Босне су, побегли од „Турака”, пре око 80 година, пре бељинског рата.

Тривуновићи (18 к., Мала Госпојина). Чедомиров (67 год.) отац Мијаило, деда Савко, прадеда Тривун он из Недељица (Јадар).

Станишићи (1 к., Никољдан). Из Босне, пре бељинског рата.

Коларићи (3 к., Ђурђиц). Драгомиров (68 год.) отац Теодор, деда Илија. Теодор доселио из Богосавца, пре око 90 година, мати га довела, преудала се у Миловановиће. Теодор умро 1912. год. у 63. години. У Богосавцу има само једна кућа од њих.

Миловановићи (1 к., Никољдан). Михаилов (70 год.) отац Петар, деда Нинко, његов отац из Недељица (Јадар).

Радовановићи (10 к., Јовањдан). Мисле да су староседеоци. Драгићев (64 год.) отац Срећко, деда Радован.

Тешићи (5 к., Св. Јован). Живанов (16 год.) отац Рајко (погинуо на Јавору), деда Ранко; Драгутинов (48 год., председник МНО) отац Живко, деда Сава, прадеда Ранко из Брезовице, из Рађевине, запамтио Живан, из старине.

Кнежевићи (3 к., Никољдан). 1 к. у Новом Саду, 1 к. у Београду. Из Босне су, од Зворника, пре више од 100 година кад су долазили Босанци. Пре бељинског рата.

Вукићи (1 к., Ђурђиц). Из Босне, у исто време, од устанка.

Радојевићи (1 к., Пантелијиндан). Овде зет Живан из Тривуновића, презива се Тривуновић, а ташта Радојевић Софија узео њену славу. По мушкој линији изумрли исто из Босне кад и други.

Инђићи (1 к., Тривуњдан). И они из Босне кад и други.

Ђурђевићи (2 к., Јовањдан). 2 к. у Шапцу. Милош, деда Живков, из Србобрана 1848, због маџарске буне.

Кокановић (10 к., Никољдан). Из Недељица дошао Станков ђед, пре 120 година. Цвејин (65 год.) отац Станко, деда Јован, његов отац дошао. Били за време катанске буне овде.

Миливојевићи (8 к., Митровдан). Из Недељица такође, тамо се зову Карајџићи. Борисављев (52 год.) отац Петар, деда Лазар, прадеда Јосип, чукундеда Миливој, прачукундеда Милош он доселио.

Ађански (2 к.). 1 к. у Жаркову, 1 к. у Београду. Из Прека, од Врбаса, од пре око 100 год око Мађарске буне.

Павловићи I (2 к., Аранђеловдан). Староседеоци.

Павловићи II (2 к. Миољдан). 1 к. овде, 1 к. у првом реону, отишао жени у кућу, у Стојићевиће. И они су стари. 1 к. у Бесграду.

Митровићи (2 к., Ђурђевдан). И они из Босне, кад и остали.

Шкулићи (1 к., Никољдан). Из Херцеговине пре 20 година довео их Аћим Шкулић, шабачки трговац из Херцеговине, на своје имање.

Трећи реон:

Милошевићи (8 к., Јовањдан). Михаилов (81 год.) отац Јеврем, дедаЂорђе, прадеда Милош, чукундеда Стеван његов отац дошао из Осечине, довео пет синова. Стара фамилија, тамо Ђукановићи, иста фамилија са Алексићима.

Мијаиловићи I (2 к., Јовањдан). Из Толисавца после Милошевића убрзо.

Мијаиловићи II (4 к., Миољдан). Драгутинов отац Никола из Јадра пре око 100 година.

Јосиповићи (6 к., Мратиндан). Из Тузле доведен као мали Јевта, отац Живојинов, а деда Петронија и осталих пре око 100 година.

Арсеновићи (3 к., Никољдан). Из Недељица дошао неки матори Боја пре више од 100 год., кад су Турци тамо владали.

Ранковићи (16 к., Аранђеловдан). Стероседеоци можда. Јездимиров (64 год.) отац Цвеја, деда Милош (живео 101 годину, умро 1929. год.), прадеда Живко (био дуго година посланик народни за време кнеза Милоша, Звали га Баћа). 1 к. у Шапцу, 1 к. у Београду, 1 к. у Кос. Митровици.

Јовановићи II (4 к., Никољдан). Засебна фамилија. Кад су се овде насељавали онда већ били ту и Рубаковићи, Анђелићи, Радовановићи. Непознато одакле досељени.

Рубаковићи (3 к., Никољдан). Староседеоци. 1 к. у Шапцу.

Малешевићи (2 к., Никољдан).Стари. Једна фамилија са Рубаковићима, овим Јовановићима и Марковићима.

Марковићи (4 к., Никољдан). Једна фамилија са Рубаковићима то старо презиме. Јованов (61 год.) отац Никола, деда Ненад, прадеда Марко он од Рубаковића. Старинци. 1 к. у Америци — Канада.

Тривуновићи II (3 к., Аранђеловдан). „Одавно су туден”, али не знају одакле су. 1 к. на Умци.

Бошковићи (3 к., Ђурђиц). Драгутинов (51 год.) отац Живко, деда Петар он од велике фамилије Бошковића из Мале Врањске, жени у кућу, у Савиће.

Јовићи (8 к., Аранђеловдан). Доселили се из Црвене Јабуке, од Уба. Милованов (61 год.) отац Милош (његов брат Милисав био бимбаша), деда Никола, прадеда Пера, чукундеда Јован он дошао. 1 к. у Церовцу, Стеван од пре 15 година.

Тадићи – Максимовићи (старо презиме)(5 к., Ђурђевдан). Стари.

Четврти реон:

Ристићи (12 к.) и Трифковићи (6 к.) свега 18 к., (Никољдан). Живанов (74 год.) отац Мића Милинко, деда Стеван, прадеда Риста и брат му Косан они пошли из Брасине; чукундеда Средоје; Косан у Вукошићу остао, а Риста овде пре буне, а Средоје, отац њихов у Брасини остао. Риста имао 2 сина: Стевана и Трифка. Од Трифка побочна фамилија Трифковићи Глигорићи звани Гигићи (3 к., Ђурђевдан). Староседеоци. Један од ових призетио се у Марковиће.

Ђурковићи (1 к., Никољдан). Из Дубља у Мачви пре 80 година.

Лукићи (8 к., Ђурђевдан). Светозаров (65 год.) отац Адам, деда Радојица, прадеда Дамјан његова мати узела Луку из Воћњака, из Јадра од њега никога нема, али остало презиме, иначе старо презиме Станисављевићи, по Станисаву који је био Дамјану ђед. Не зна се да су досељени стара фамилија. 3 к. У Белотићу посавотамнавском пре ЗО година брат Андрија одселио; 4 к. у Дреновцу у Мачви, од пре 70 година. Светозаровог оца брат од стрица, Макевија, одведен као дете.

Ненадовићи (6 к., Ђурђевдан). Досељени су али не знају одакле. Нису Босанци.

Тешанићи (5 к., Ђурђевдан). Стари досељеници, непознато порекло. Тихомиров (52 год.) отац Драгомир, деда Мијаило, прадеда Митар његова жена, а баба Драгомирова, била Тешана.

Ђурђевићи (14 к., Ђурђиц). 2 к. у Шапцу. Николин (69 год.) отац Рајко, деда Иван, прадеда Станимир, чукундеда Ђурађ он из Црне Горе, пре Карађорђева устанка дошли, кад и Бошковићи из Мале Врањске и Малешевићи из Варне. Била три брата: Ђурађ, Бошко и Малеш: први овде, други у Малу Врањску а трећи у Варну.

Јеремићи (1 к., Никољдан). Из Варне довела Илију као дете мајка кад се удала за Николиног оца Рајка Ђурђевића, пре око 90 год.

Радивојевићи (3 к., Ђурђевдан). 1 к. у Канади. Сгародревни су.

Митровићи (24 к., Алимпије). Цео један шор заузимају. И они су из Јадра, кад и други из Недељице.

Тешић Тома (1 к., Лучиндан). Од Рогачице, од Бајине Баште, пре 20 година, овде купио имање после служења у Варни.

Ђурђевићи I (2 к., Велика Госпојина). Дошао био неки Алија матори, турски Циганин, чергаш био, пре око 100 год. Гурбети. Покрстио их Живан Ђурђевић, чича Николин (69 год., он приказивач) и узели његово презиме пре око 50 година, а после узели и славу. Од ове исте фамилије су 4 к. на Думачи, у Мишару (Милан, Живота, Пера и Кадрија), пре 25 година одавде отишли. Земљоделци, корпари.

Марковић Марко (1 к., не слави). Из Накучана пре 10 година. Од Гурбета такође.

Николићи (5 к., Аранђеловдан). И они били турски Цигани, котлари, Гурбети. Покрстили их Јовановићи Рубаковићи. Досељени пре око 100 година. Китожани су и ови Николићи и Ђурђевићи I.

Јовановић Стеван (1 к., Јовањдан). Из Румске пре 20 година. Он од влашких Цигана.

Митровић Алекса звани „Ера” (1 к., Митровдан). Из Комирића. (Прозвали га тако зато што је из Јадра дотле допир у Ереза овдашњу децу!).

Савићи (1 к.,Митровдан). У трећем реону. 1 к. у Шапцу. Прамђед Марко из Мале Врањске, од оних других Бошковића (што славе Митровдан).

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 288-294), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top