Живковић

Порекло презимена, село Ноћај (Сремска Митровица)

Порекло становништва села Ноћај, град Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе су: ЂУРИЋИ (Срђевдан, 5 к). ЈОВИЋИ (Никољдан, 7 к), један су род са Јовићима у Богатићу; од њих су Станојчићи у Црној Бари. Из Херцеговине су:…

› више информација

Књига крштених СПЦ за парохију Крстиња (Кордун) из 1832. године и списак становника бивше општине Крстиња на листама губитака Аустроугарске војске у Првом Светском рату

Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1832. године уписани у књигу крштених Српске Православне Цркве за парохију Крстиња – Црква Ваведења пресвете Богородице у Широкој Ријеци. Крштења је обављао капелан и администратор Јаков Живковић   (датум рођења, име детета, имена родитеља, место…

› више информација

Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)

Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)   Презимена у Клокочу 1725. године – Насељавање војнићко-слуњске области (Подаци за 1725. годину преузети су из књиге „Карловачки генералат“ Војина С. Дабића) Клокоч и засеоци који ће се касније развити у посебна села (Дуњак, Кестеновац, Липовац Крстињски…): Барак Буњевац Бусовић Владић Вуиновић (2)…

› више информација

Књига крштених, венчаних и умрлих СПЦ за парохију Цетинград (Кордун) из 1827. године; Срби из Цетинграда и околних села на ратним листама губитака аустроугарске војске у Првом Светском рату; Презимена у општинском месту Цетинград на Кордуну, према попису становништва 1948. године

Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1827. године уписани у књигу крштених Српске Православне Цркве за парохију Цетинград – Црква Светих апостола Петра и Павла у Бухачи. Крштења је обављао парох Радосав Пајић или капелан Михајло Кијурина. Цетинград се у то…

› више информација

Порекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва)

Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ГЕРАТОВИЋИ (Никољдан, 30-10 к). МАКЕВИЋИ (Никољдан, 62 к); од њих су СТОКИЋИ (4 к). ШОБИЋИ (Ђурђевдан, 62 к); име добили по Шоби, оборкнезу; од њих су…

› више информација

23. август 2012.

0

ПРЕПОРУЧУЈЕМО: Сајт о банијским презименима

Портал Порекло препоручује свим Банијцима (и не само њима) да посете вредан сајт аутора Ненада Менићанина, на којем се могу наћи резултати његових истраживања порекла и значења презимена Банијског Поуња. Између осталих, Менићанин је обрадио следећа презимена: Абрамовић, Аћимовић, Адамовић, Арбутина, Баста, Баусовац, Бијелић, Боројевић,  Бомештар, Делић, Драгаш, Дупало, Дурман,…

› више информација

Порекло презимена, село Доње Црквице (Плужине, Пива)

Порекло становништва села Доње Црквице, стање из 1912. године Доње Црквице су у углу, где се кањони Пиве и Таре сучељавају. Више горњега дела села налази се брдо Соко (1452 м.) са градином Херцега Стјепана. Насеље је старијега постанка и село се дели на Горње и Доње Поље. У Горњем…

› више информација

Порекло презимена, село Горње Црквице (Плужине, Пива)

Порекло становништва села Горње Црквице, стање из 1912. године Ово се место звало до пре 100 година Корита, а по многим црквиштима на Капавици прозвало се Црквице. Старије име Корита показује да се село налази у пределу пуном корита, плитких вртача – над кањонима Таре и Сушице. У селу нема…

› више информација

25. јул 2012.

69

Порекло вожда Карађорђа Петровића

РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић) ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић, синови Алекса и Александар, ћерке Сима, Сава, Сара, Полексија и Стаменка КРСНА СЛАВА: Св. Андреј Првозвани (13. децембар) СПОРНИ ДАТУМ РОЂЕЊА: Дан Карађорђевог рођења није…

› више информација

19. јул 2012.

1

Фељтон: Ко су Шумадинци (53)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Бошковићи из Бошковог збега Аранђеловац, основан 1859. године, састављен је све од самих досељеника Алексин син Љубомир Исаковић, машински инжењер (који носи име по деди, попу Љубомиру), написао…

› више информација