Живковић

26. децембар 2021.

0

Препис црквених матичних књига за Книнско Поље и Книн

На интернет страници sinobad.org доступни су преписи православних црквених матичних књига крштених, венчаних и умрлих за парохије Книнско Поље и Книн. Препис ових књига је дело Милана Синобада, који је покретач још једне значајне интернет странице – tromedja.rs. Захваљујемо се г. Синобаду на сагласности да на нашем порталу поделимо информацију…

› више информација

Порекло презимена, село Церово (Никшић)

Порекло становништва насеља Церово, општина Никшић – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Захвата јако карстификовани горњопјешивачки простор између брда Дрмића и изворишта Обоштице на југоистоку и планине Троглава на сјеверозападу. Насеље…

› више информација

Порекло презимена, село Забрђе (Цетиње)

Порекло становништва села Забрђе, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово разбијено село пружа се дуж лијеве стране пута Цетиње – Будва. Прве његове куће срећу се на другом…

› више информација

Банијски родови из Закопе код Двора

Закопа Према попису из 1991. године, Закопа је припадала општини Двор. У њој је живело укупно 183 становника, од чега 181 Србин.   Старији родови у Закопи код Двора Вучетић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Михољдан Живковић, Срби, потврђени у XVIII веку, угашени Калања, Срби, потврђени у XVIII веку,…

› више информација

Порекло презимена, село Ржани До (Цетиње)

Порекло становништва села Ржани До, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово мало цуцко село налази се ниже пута Цетиње — Грахово, y најнижем дијелу вељоцуцке Удолине, која се…

› више информација

Порекло презимена, село Бранешци Горњи (Челинац)

Бранешци Горњи су село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Бранешци Горњи су имали 645 становника, од чега 641 Срба, 3 Југословена и 1 непознатог. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена АЛЕКСИЋ (75) – ? АНТОНИЋ (7) – ? БОЖИЋ…

› више информација

Банијски родови из Јавнице код Двора

Јавница Према попису из 1991. године, подручје Јавнице припадало је општини Двор и било је подељено на три села – Јавница, Котарани и Сочаница. У поменутим селима живело је укупно 644 становника (Јавница – 219, Котарани – 209, Сочаница – 216), од чега 635 Срба.   Старији родови у Јавници…

› више информација

Славе официра, подофицира и пуковске Мостарског гарнизона (1923)

ПРИРЕДИО: Уредник портала Порекло Бранко Тодоровић У јуну 2020. године објавили смо чланак о једној малој, али вредној и данас веома реткој књижици, која носи назив Крсна имена – славе – православних српских породица у Мостару, а која 1923. године објављена у издању Књижарнице и Штампарије Пахера и Кисића из Мостара….

› више информација

Списак крсних слава у селу Шашинци (Сремска Митровица) 1906. године

Шашинци су први пут забележени 1477. године. Од 1718. године део су Митровачког властелинства, а од 1745. године прелазе у Војну крајину. Храм сазидан у византијском стилу 1769-1772. године посвећен је Силаску Св. Духа на апостоле. Током 1900. године у селу је било 353 куће са са 2146 становника. Од…

› више информација

Банијски родови из Великог Градца код Глине

Велики Градац Према попису из 1991. године, подручје Великог Градца припадало је општини Глина и било је подељено на два села – Велики Градац и Момчиловића Коса. У поменутим селима живела су укупно 784 становника (Велики Градац – 708, Момчиловића Коса – 76), од чега 756 Срба.   Старији родови…

› више информација