Томић

Порекло презимена, село Клисура (Бела Паланка)

Порекло становништва насеља и села Клисура, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Географско топографске прилике. Село лежи на темену широке косе Башине Падине, на висини од 380-400 метара. Та коса је снижени и издвојени део…

› више информација

Порекло презимена, Град Пожаревац – Браничевски округ

Порекло становништва, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Историја града. Постанак овог града и назива није познат, али постоје четири претпоставке: Град је настао за време Римљана, јер га старији страни историчари називају Пасаровиц док српски…

› више информација

Порекло презимена, село Кленовник (Пожаревац)

Порекло становништва села Кленовник, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села и воде. Кленовник се налази на благој падини Браничевског Повијарца те му је источни крај на брду а западни у равници. Кроз село пролази…

› више информација

Порекло презимена, село Брежане (Пожаревац)

Порекло становништва села Брежане (по књизи Брежани), Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села и воде. Село се налази на висоравни поред Моравске отоке Маџарске Баре и не бива плављено осим једног дела „Српске Мале“,…

› више информација

Порекло презимена, село Драговац (Пожаревац)

Порекло становништва села Драговац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село је у равници, те га Морава често плави, осим јужног – узвишенијег дела. Морава је раније била даље од села. Прича се да…

› више информација

7. јануара 2016.

1

Најстарији записи из матичне књиге венчаних цркве у Борчу за 1837-1840. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић   1.       4. јула 1837. венчани Лазар Радосављевић из Кнића и  Цмиљана Милисављевић из Коњуше, кум Јован Карановић из Забојнице. 2.       21. октобра 1837. венчани Радоје Петровић из Кнића и Стојана, ћерка Павла Стефановића из Петропоља, кум Павле Станковић из Петропоља. 3.       4. октобра…

› више информација

Порекло презимена, село Вражогрнац (Зајечар)

Порекло становништва села Вражогрнац, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Вражогрнац се налази у равници на обалама Беле или Рготинске Реке. Једним делом село се налази под брдом Јама. Ранијих година Рготинска Река је плавила Доњи Крај и Прекоречки…

› више информација

4. јануара 2016.

3

Најстарији записи из матичне књиге крштених (рођених) цркве у Борчу за 1837. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић Поред  пописа, црквене књиге су најдрагоценији и најпоузданији извор података о становништву. Матичне књиге су уведене 1837. године, тако да не постоје старији записи о крштеним, венчаним и умрлим. Сваки парох цркве је био у обавези да у својој парохији уписује у матичне књиге податке…

› више информација

2. јануара 2016.

3

Тефтер спахијског прихода (арачки тефтер) 1829/1830. године за село Кнић у кнежини Гружи, Крагујевачка нахија

Захваљујући сараднику портала Порекло Саши Зарићу у прилици смо да објавимо досад необјављен попис односно тефтер спахијског прихода за село Кнић из 1829/1830.  године. Извор: Збирка тефтера 626. Оригинал се чува у Архиву Србије у Београду Милан Бабић    6 година Гаврило Бабић 40 година син  Јован  19 година син  Димитрије …

› више информација

Племена и порекло братстава Црмнице

  Црмница је једна од четири нахије Старе Црне Горе. На северу се граничи са Ријечком нахијом, западном и југозападном страном, која чини природну планинску границу, са приморским племенима Брајићима и Паштровићима, и на југозападу делом са Спичом, на југу са Крајином (Зупци, Шестани и Сеоце), а својом источном страном…

› више информација