Тодоровић

Банијски родови из Драготине код Глине

Драготина Према попису из 1991. године, Драготина је припадала општини Глина. У њој је живео укупно 501 становник, од чега 484 Срба.   Старији родови у Драготини код Глине Бадрић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Булат, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Митровдан Буњац, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Банијски родови из Брестика код Глине

Брестик Према попису из 1991. године, Брестик је припадао општини Глина. У њему је живео укупно 421 становник, од чега 389 Срба.   Старији родови у Брестику код Глине Бодловић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Боројевић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Боромиса, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Банијски родови из Брубна код Глине

Брубно Према попису из 1991. године, Брубно је припадало општини Глина. У њему је живело укупно 175 становника, од чега 173 Срба.   Старији родови у Брубну код Глине Бирач, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Бркић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Јовањдан Диздаревић, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Порекло презимена, село Вирово (Ариље)

Порекло становништва села Вирово, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Вирово смештено је на десној обали реке Моравице, низводно од Церове. Граничи се на северу са Лопашем, на истоку са Доњом Краварицом, на југу са Церовом и на западу…

› више информација

Порекло презимена, село Миросаљци (Ариље)

Порекло становништва села Миросаљци, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Миросаљци налази се у долини, на десној обали реке Моравице и благим косама планине Голупца (732 м). Са севера се граничи са Драгојевцем и Горњом Краварицом, са истока Ртима…

› више информација

Порекло презимена, село Трешњевица (Ариље)

Порекло становништва села Трешњевица, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Трешњевица налази се на десној, драгачевској страни реке Моравице, низводно од манастирске клисуре. Са севера се граничи са Миросаљцима, са истока драгачевским селима, Белим Каменом и Лисом, са југа…

› више информација

Порекло презимена, село Церова (Ариље)

Порекло становништва села Церова, општина Ариље. Истраживање Петронија Џелебџића објављено у књизи Јовише Славковића „Становништво Драгачева од половине XV до друге деценије XXI века“, друго допуњено издање. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Становништво Драгачева проучавало је неколико завичајних хроничара. Најзначајнија истраживања ове области – Доњег Драгачева (23 насеља) и…

› више информација

Порекло презимена, село Пресека (Зубин Поток)

Порекло становништва села Пресека, општина Зубин Поток – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радислава Пумпаровића „Ономастика једног дела Ибарског Колашина“ издање САНУ, одељење језика и књижевности“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај  и тип села. Село се налази у долини и у странама горњег тока Врњачке реке, а испод обронке планине Мокре….

› више информација

Српске православне породице у Лаћарку (Сремска Митровица)

Лаћарак данас спада у највећа села у Србији. Године 1734. имао је свега 54 дома, а две године касније 80 домова са десет ожењених, осам неожењених одраслих браћа и синова, и пет удовица са поседом. Током 1744. године насељавау га Срби „из Рватске“ заједно са својим свештеницима Николом и Остојом,…

› више информација

Порекло презимена, насеље Сићево (Нишка Бања)

Порекло становништва несеља Сићево, Градска општина Нишка Бања, Град Ниш – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај наеља и главне географске одлике. Сићево се налази…

› више информација