Стевановић

Порекло презимена, село Рабровац (Младеновац)

Порекло становништва села Рабровац, општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на таласастом земљишту пиносавске површи, чије се стране благо спуштају у долину Великог Луга и Кубршнице. Кроз село протиче поток Трстена, притока Кубршнице. Село се служи изворима:…

› више информација

Порекло презимена, село Трнава (Топола)

Порекло становништва села Трнава (Горња и Доња Трнава), општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Село је разбијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Трнаву. У Горњој Трнави су крајеви: Врлаје, Ракићевца, Мамутовац, Прекобучје и неколико крајева са породичним именима. У Доњој Трнави…

› више информација

Порекло презимена, село Александровац (Жабари)

Порекло становништва села Александровац, општина Жабари, стање из 1928. године (Браничевски округ). Село је насељавано од краја 17. века, старог становништва скоро да и нема осим једног рода. Милошевићи (45 к., Св. Трифун). Не знају одакле су пореклом, али држе да су од старине овде, јер су слушали да су…

› више информација

Порекло презимена, село Кожуар (Уб)

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по…

› више информација

Порекло презимена, село Лис (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва У селу Лису, као што се види, нема никаквих остатака, који би непосредно указивали на какво раније насеље и навезу његову са данашњим становништвом (нема селишта ни старих гробаља нити се изоравају какви трагови од…

› више информација

Порекло презимена, село Негришори (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва Име селу и тумачења о њему дају већ мислити, да су Негришори били врло давно насељени. Ништа пак не доказује боље старину Негришора као поменута надгробна плоча с латинским натписом. Имамо доказ који потврђује народно…

› више информација

Порекло презимена, село Лађевци (Краљево)

Порекло становништва села Лађевци, стање из 1903. године Лађевци су разбијеног типа у правом смислу. Подељени су у три краја, који су један од другог потпуно одвојени. Крајеви села су: Суваја, Горњи Крај и Пољци. СУВАЈА – Раденковићи (4 к.), Мирковићи (7 к.), Јањићи (3 к.), Јовичићи (1 к.), Југурчићи…

› више информација

Порекло презимена, село Тавник (Краљево)

Порекло становништва села Тавник (раније Тамник), град Краљево. Стање из 1903. године, према књизи Радомира М. Илића, “О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА”. Уз то, на крају су приложени и турски тефтер из 1832, као и пописна књига из 1863. године.  Село Тавник (Тамник) је разбијеног типа. Подељен је на крајеве. Крајеви су: Вољавча, Горњи…

› више информација

Порекло презимена, село Лоћика (Рековац)

Лоћика, општина Рековац, стање од 1930. године (Поморавски округ) Јаковљевићи (10 к., Св. Ђорђе Алимпије) су староседеоци. Вилчићи (30 к., Митровдан и Ћирик); преци дошли из неке Вилне, били су у Срему, па су отуда дошли око 1780. године. Бојанићи, Бојановићи (30 к., Ђурђевдан и Св. Никола), Знају да су…

› више информација

Порекло презимена, село Велишевац (Љиг)

  Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која…

› више информација