Симић

19. јула 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (54)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Сродство по млеку Симићи су са Благојевићима браћа по матери У попису 1863. године су три куће Бошковића. Две куће су од Кузманове, а једна од Глигоријеве лозе….

› више информација

19. јула 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (46)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Грачани са Пештера Они су населили гружанско село Баре Збирно презиме ових досељеника је Осаћани. У Губеревцу су Осаћани родови Савићи и Симићи, досељени пре Првог устанка, у…

› више информација

18. јула 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (24)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Ко је дошао у Страгаре Досељене породице често су се делиле и разилазиле Очито, као што се са више страна стекну различите породице у једном селу, тако се…

› више информација

Порекло презимена, село Мокрин (Кикинда, Горњи Банат)

Порекло становништва села Мокрин, према истраживању Јована Ердељановића (“Срби у Банату). Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Мокрин је, отако постоји, на данашњем месту. Први насељеници хтели су да населе село на страни атара Пландиште, која се зове Мокрин, али су га населили овде, крај Ђукошиних потока, и напре се…

› више информација

Порекло презимена, село Велика Крсна (Младеновац)

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

› више информација

Порекло презимена, село Мајур (Шабац)

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

› више информација

Порекло презимена, село Врпоље (Книн)

Порекло становништва села Врпоље, стање из 1920. године Налази се на врху Книнског Поља, на протегнутом хумку, испод Пљешевице, међу Голубићем и Книнским Пољем. Куће су покрај пута и по странама горским, као и подну брда. На Пљешевици планини, 1/2 сата од кућа, налазе се стаје – колибе Врпољаца: Гргића, Калигера, Јелића,…

› више информација

Порекло презимена, села Турић – Марковац (Книн)

Порекло становништва села Турић – Марковац, стање из 1920. године Дели се на Козјак, Марковац, Шаровац и Турић. У ово село је 1765. кренуо Доситеј Обрадовић из Голубића, а прота Данило Петрановић у својој књизи износи, како је Доситеј радо се сећао овог свог боравка »у она блажена села и поља«, те,…

› више информација

Порекло презимена, село Орлић (Книн)

Порекло становништва села Орлић, стање из 1920. године Орлић је у Косову Пољу далматинском, а припада парохији Марковац. Налази се међу селима Полачом и Бискупијом. Дели се на Брдо и Поље. Народ храни 20 коња, 141 говече, 775 оваца, 25 свиња и 16 коза. Село има кућа 187 (домова 111), а становника…

› више информација

Порекло презимена, село Стрмово (Лазаревац)

Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…

› више информација