Радовановић

Порекло презимена, село Копљаре (Аранђеловац)

Порекло становништва села Копљаре, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на рипањској површи; њу су дубоко усекли потоци Липар и Дубоки Поток, који се у атару овога села састају и чине Суморину. Површ је јако рашчлањена…

› више информација

Порекло презимена, село Трнава (Јагодина)

Трнава, општина Јагодина, стање из 1930. године Трнава нема старинаца. Данашњи становници су досељеници махом из лесковачке, пиротске, нишке и врањске околине. Бурдељци (7 к., Св. Јован), дошли из врањске околине око 1780. године. Алексићи, Радовановићи (6 к., Св. Никола), дошли из нишке околине кад и Бурдељци. Гусларци (Матићи, Станковићи,…

› више информација

Порекло презимена, село Кожуар (Уб)

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по…

› више информација

Порекло презимена, село Глибовац (Смед. Паланка)

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године Раније се село звало Салевац, па је Хасан Паша из Паланке променио ово име и селу дао данашње име. Име Салевац остало је само за један део сеоског атара у углу који чине Мали Луг и Кубршница. Прича се да је…

› више информација

Порекло презимена, село Коњевићи (Чачак)

Порекло становништва села Коњевићи, стање из 1903. године По типу Коњевићи унеколико одступају од околних села. Куће су у њима више збијене, нарочито у оном делу села који је у равници. Коњевићи су подељени у два краја: Греду и Доњокрајке. ГРЕДА – Радуловићи (1 к.), Раденковићи (2 к.), Вујадиновићи (3 к.),…

› више информација

Порекло презимена, село Чумић (Крагујевац)

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

› више информација

Порекло презимена, село Прељина (Чачак)

Село Прељина је разбијеног типа. Подељено је на четири краја: Кучице, Доњи Крај, Бајинце и Плану. У КУЧИЦАМА су ове породице: Ристовићи (6 к.), Божовићи (10 к.), Симовићи (4 к.), Максимовићи (3 к.), Минићи (3 к.), Жагрићи (10 к.), Грујовићи (1 к.). У ДОЊЕМ КРАЈУ: Топаловићи (11 к.), Корићанци (Радовановићи,…

› више информација

Порекло презимена, село Прислоница (Чачак)

Село Прислоница је разбијеног типа. Подељено је у четири краја: Пејовићe, Средиште Села, Гошевце и Ријечане. РИЈЕЧАНИ – Јанковићи (2 куће), Ненадићи (1 к.), Ђорђевићи (3 к.), Тодоровићи (4 к.), Мирковићи (1 к.), Јововићи (1 к.), Рајичићи (1 к.), Ђоковићи (2 к.), Јовановићи (3 к), Костићи (3 к.), Павловићи (2…

› више информација

Порекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја)

Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи…

› више информација

Порекло презимена, село Велишевац (Љиг)

  Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која…

› више информација