Петровић

Порекло презимена, село Туђин (Осечина)

Порекло становништва села Туђин*, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  *Ово село је описивао и г. Мил. Ив. Протић, свештеник каменички и…

› више информација

Порекло презимена, село Губеревци (Лучани, Горње Драгачево)

Порекло становништва села Губеревци, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића “Горње Драгачево” из 1908. године. По народном причању најстарије су породице у селу: Ђурђићи, славе Ђурђиц. Они су се доселили из Бијелог Поља крајем прве половине 18. века. Ћендићи су се доселили из Старе Србије после Ђурђића. Славе Мратин-дан. Плазине…

› више информација

Порекло презимена, село Сушица (Ваљево)

Порекло становништва села Сушица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положај села. Сушица је на десној обали истоимене реке. Сеоске су куће или по…

› више информација

Порекло презимена, село Глободер (Крушевац)

Порекло становништва села Глободер (Крушевац). Према допуњеном издању књиге ГЛОБОДЕР“, аутора Момчила Р. Тодосијевића, Београд 2012. године. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић.   ИСТОРИЈА СЕЛА Насељеност овог простора у прошлости Предео око Западне Мораве, са њеним притокама, благим брдашцима, речицама богатим рибом, простор покривен ливадама и шумом и богат дивљачима,…

› више информација

Порекло презимена, село Гнојнице (Мостар)

Порекло становништва села Гнојнице, у Бишћу, код Мостара. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић   Бишћем се назива источни дио Мостарског Поља. Име Мостарско Поље вјештачко је, мјесто тога назива употријебићемо назив Бишће за цијело поље, с обје стране Неретве. Прво…

› више информација

16. јул 2013.

5

Дигитализована књига: Село Босут у Срему (1706-2006)

Портал Порекло, уз дозволу аутора Микице Илића, даје вам линк ка дигитализованој књизи: Село Босут у Срему (1706-2006), која представља прави пример и путоказ онима који би да се упусте у састављање монографија о свом завичају. На преко 600 страница ове књиге, сабрани су бројни подаци, документи и фотографије из…

› више информација

Порекло презимена, село Суводање (Ваљево)

Порекло становништва села Суводање, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Суводање је под самим Медведником, на обема обалама Суводањске Реке. Суводање…

› више информација

Исељени Никшићи

Портал Порекло објављује у целини студију Радоја М. Ускоковића “Исељени Никшићи”, која је први пут публикована 1924. године у  Зборнику посвећеном Јовану Цвијићу.   ОБРАЂЕНА СЛЕДЕЋА ПРЕЗИМЕНА: Абдула, Аврамовић, Алексић, Антонијевић, Бјелетић, Бајевић, Бајић, Баџак, Бабић, Батинић, Бећировић, Белић, Белобрковић, Бијелић, Бијеловић, Блазнавац, Бојановић, Богавац, Богићевић, Божовић, Боторић, Бошковић, Броћић, Бућић,…

› више информација

Кулизе – родови који славе св. Мрату

Портал Порекло објављује студију Радослава Љ. Павловића  “Кулизе (порекло и старина)”, објављену у Гласнику Етнографског института Српске академије наука 1952. године.    У ОВОЈ СТУДИЈИ ОБРАЂЕНА СУ СЛЕДЕЋА ПРЕЗИМЕНА: Агбаба, Акмаџа, Алексић, Антонијевић, Атмаџа, Бајић, Белојевић, Бишевац, Богдановић, Божић,  Боровац, Бошковић, Бранковић, Бркић, Броћић, Бубаловић, Бугарац, Васиљевић, Васић, Века, Векић,…

› више информација

Порекло презимена, село Каона (Лучани, Горње Драгачево)

Порекло становништва села Каона, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића “Горње Драгачево” из 1908. године.   У селу су најстарије породице: Радовићи и Величићи славе Врачеве. Они су једног порекла, и веле, да су постали од Кнежевића из суседног села Властељица. Али како се не памти, када су се доселили…

› више информација