Обрадовић

Срби у Бати (Мађарска)

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Бата (мађ. Százhalombatta) је сеоско насеље јужно од Будима. Срби су га почели насељавати у доба османлијске власти, а припадало је Паша-санџаку (Будиму). У XVII веку постојала је у Бати мања православна богомоља, коју су опслуживали путујући калуђери и свештеници из будимског Табана. Изгледа…

› више информација

Порекло презимена, село Доња Ливадица (Велика Плана)

Порекло становништва села Доња Ливадица (по књизи Ливадица), општина Велика Плана – Подунасвки округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ливадица се налази у равници између Ресавчине и Мораве. Земље и шуме. Делови сеоског атара зову се: Трстена, Кусјак,…

› више информација

Порекло презимена, село Драговац (Пожаревац)

Порекло становништва села Драговац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село је у равници, те га Морава често плави, осим јужног – узвишенијег дела. Морава је раније била даље од села. Прича се да…

› више информација

24. јануара 2016.

3

Арачки тефтер за село Радмиловић (Гружа)

ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. године ЗА СЕЛО РАДМИЛОВИЋ  У КНЕЖИНИ ГРУЖИ, КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА ИЗВОР: Збирка тефтера 565, Архив Србије, Београд Вукман Васиљевић, 29 год. Станиша Марковић, 34 год. Сретен Миловановић, 28 год. Стојан Радосављевић, 34 год. брат Антоније, 24 год. син Сретен , 8 год. 5 .  Марко…

› више информација

9. јануара 2016.

2

Арачки тефтер из 1829/1930. за село Топоница (Гружа)

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. ЗА СЕЛО ТОПОНИЦА У КНЕЖИНИ ГРУЖИ, КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА 1.        Мато Лазовић – кмет брат Војин брат Јован брат  Милутин син Милосав син  Новица 2.        Јован Красојевић син  Миливоје син Вукашин син Алекса син  Панто син Никола син Јестро 3.      …

› више информација

7. јануара 2016.

1

Најстарији записи из матичне књиге венчаних цркве у Борчу за 1837-1840. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић   1.       4. јула 1837. венчани Лазар Радосављевић из Кнића и  Цмиљана Милисављевић из Коњуше, кум Јован Карановић из Забојнице. 2.       21. октобра 1837. венчани Радоје Петровић из Кнића и Стојана, ћерка Павла Стефановића из Петропоља, кум Павле Станковић из Петропоља. 3.       4. октобра…

› више информација

6. јануара 2016.

1

Арачки тефтер из 1829/1830. за село Коњуша (Гружа)

ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. ЗА СЕЛО КОЊУША У КНЕЖИНИ ГРУЖИ,КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА Извор: Збирка тефтера 555, Архив Србије, Београд 1.       Ненад Јовановић 68 година – кмет Павле    38 година Весо  32 године Петар   22 године Јован  17 година Марко  12 година Алекса  4  године 2.       Радоје  Радовановић 78 година…

› више информација

4. јануара 2016.

3

Најстарији записи из матичне књиге крштених (рођених) цркве у Борчу за 1837. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић Поред  пописа, црквене књиге су најдрагоценији и најпоузданији извор података о становништву. Матичне књиге су уведене 1837. године, тако да не постоје старији записи о крштеним, венчаним и умрлим. Сваки парох цркве је био у обавези да у својој парохији уписује у матичне књиге податке…

› више информација

2. јануара 2016.

3

Тефтер спахијског прихода (арачки тефтер) 1829/1830. године за село Кнић у кнежини Гружи, Крагујевачка нахија

Захваљујући сараднику портала Порекло Саши Зарићу у прилици смо да објавимо досад необјављен попис односно тефтер спахијског прихода за село Кнић из 1829/1830.  године. Извор: Збирка тефтера 626. Оригинал се чува у Архиву Србије у Београду Милан Бабић    6 година Гаврило Бабић 40 година син  Јован  19 година син  Димитрије …

› више информација

Порекло презимена, села Мрмош (Александровац)

Порекло становништва села Мрмош, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Мрмош је крајње село Жупе идући према Крушевцу, тамо где река Пепељуша скреће према североистоку. Сеоски атар се простире са обе стране реке. У рељефу се разликују три дела;…

› више информација