Миловановић

Порекло становништва села Тавник (раније Тамник), град Краљево. Стање из 1903. године, према књизи Радомира М. Илића, “О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА”. Уз то, на крају су приложени и турски тефтер из 1832, као и пописна књига из 1863. године.  Село Тавник (Тамник) је разбијеног типа. Подељен је на крајеве. Крајеви су: Вољавча, Горњи…

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…

  Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која…

Село Подгора, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Терзићи (4.к св. Никола), један од најстаријих родова у селу, за даљу старину не знају. Јовановићи или Орловци (8.к св. Никола), исто као и Терзићи. Тришићи (12.к) од којег је: Митровић (5.к)- (укупно 17.к св. Никола) један од најстаријих родова у…

Порекло презимена из Колубарске Мионице код Ваљева, стање из 1905. године  Досељеници од 1860. године: Ружичић, досељен из околине Мионице. Св. Ђурђиц Кевић, досељен из околине Ваљева. Св. Трифун Деспотовић, досељен из околине Горњег Милановца. Св. Арханђел Поповић, досељен из околине Ваљева. Св. Ђурђиц Божић, досељен из околине Ужица. Св….

Село Голобок, општина Смедеревска Паланка, стање од 1925 године. Голобок је насеље разбијеног типа шумадијске врсте. Дели се на крајеве мале: Жабарски, Бисенићски, Шилопајски Поток, Зузалићу и Паучину. Између крајева су имања, а обично их раздвајају потоци. Село је основано у Позоку, ту су биле прве куће, и први су…

Село Друговац, општина Смедерево, стање из 1925. године. Радишићи (Милојевићи, Пантићи, Јочићи, Илићи, Миловановићи, Нешићи, Ристићи, Павловићи, Симићи, Радојковићи, Ивановићи, Живојиновићи, Јовановићи, Јеленићи, Максимовићи, Савићи (укупно 84 к., св. Ђурђиц). По њима се и цео крај села у коме живе зове Радишића Крај. Доселио се чукун деда Радиша из Херцеговине….

Село Мало Орашје, општина Смедерево, стање од 1925 године. Први је ударио колац селу Симон предак Матејића. Он се населио код данашње општинске суднице и ту је основао село. Искрчио је мало земље и настанио се. Свуда около било много шуме и дивљачи. Нарочито било много ораха, по чему је…