Миловановић

Порекло презимена, село Дучаловићи (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић Постанак села и порекло становништва Дучаловићи ће по свом постанку и старини становништва бити једно од најстаријих села у Доњем Драгачеву. Осамдесетогодишњи, веома разборити старац Радосав Шибинац тврди да има на триста година како су најстарије дучаловачке породице засновале ово…

› више информација

Писмо читаоца: О презименима Ракић и Рељић

Поштовани, обраћам Вам се у нади да ћете ми помоћи. Зовем се Предраг Миловановић, родом сам из Параћина, тренутно живим и радим у Белој Цркви. Отац ми је родом из Крњева, општина Велика Плана, славимо Ђурђицу (16. новембар). По неким причама које сам чуо, мој предак (са очеве стране) је…

› више информација

Порекло презимена, село Лађевци (Краљево)

Порекло становништва села Лађевци, стање из 1903. године Лађевци су разбијеног типа у правом смислу. Подељени су у три краја, који су један од другог потпуно одвојени. Крајеви села су: Суваја, Горњи Крај и Пољци. СУВАЈА – Раденковићи (4 к.), Мирковићи (7 к.), Јањићи (3 к.), Јовичићи (1 к.), Југурчићи…

› више информација

Порекло презимена, село Тавник (Краљево)

Порекло становништва села Тавник (раније Тамник), град Краљево. Стање из 1903. године, према књизи Радомира М. Илића, “О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА”. Уз то, на крају су приложени и турски тефтер из 1832, као и пописна књига из 1863. године.  Село Тавник (Тамник) је разбијеног типа. Подељен је на крајеве. Крајеви су: Вољавча, Горњи…

› више информација

Порекло презимена, село Мајур (Шабац)

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

› више информација

Порекло презимена, село Чумић (Крагујевац)

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

› више информација

Порекло презимена, село Стрмово (Лазаревац)

Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…

› више информација

Порекло презимена, село Велишевац (Љиг)

  Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која…

› више информација

Презимена, село Подгора (Лопаре, Р. Српска)

Село Подгора, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Терзићи (4.к св. Никола), један од најстаријих родова у селу, за даљу старину не знају. Јовановићи или Орловци (8.к св. Никола), исто као и Терзићи. Тришићи (12.к) од којег је: Митровић (5.к)- (укупно 17.к св. Никола) један од најстаријих родова у…

› више информација

Презимена, Мионица (Ваљево)

Порекло презимена из Колубарске Мионице код Ваљева, стање из 1905. године  Досељеници од 1860. године: Ружичић, досељен из околине Мионице. Св. Ђурђиц Кевић, досељен из околине Ваљева. Св. Трифун Деспотовић, досељен из околине Горњег Милановца. Св. Арханђел Поповић, досељен из околине Ваљева. Св. Ђурђиц Божић, досељен из околине Ужица. Св….

› више информација