Милошевић
Порекло презимена, селo Црнатово (Власотинце)
Порекло становништва села Црнатово, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак села Црнатово је село у општини Власотинце, јабланички округ, југоисточна Србија. Налази се на јужној падини планине Крушевица, на надморској висини између 350 и 600 метара, на…
› више информацијаПорекло презимена, село Шетка (Ражањ)
Порекло становништва села Шетка, општина Ражањ (Нишавски округ). Стање према пописима из 19. века Насељавање Шетке започиње 1790. године. Први досељеници су Голуб Бранковић и Стојко Вуковић. Први пописи становништва извршени су по налогу кнеза Милоша Обреновића 1834. и 1863. Године 1834. извршен је попис свих мушких глава и…
› више информацијаПорекло презимена, село Шеварице (Шабац)
Порекло становништва села Шеварице, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку ЈОЛДИЋИ (Јовањдан, 20-6 к), из Посавине; од њих има одсељених у Узвећу. ШАЈИНОВИЋИ (Марковдан, 20-7 к), из Бингуле, у Срему; по предању, доселила тројица браће, од којих један оде у Посавину (Грабовац). ШЕСТИЋИ…
› више информацијаПорекло презимена, село Змињак (Шабац)
Порекло становништва села Змињак, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ВУЈИНОВИЋИ (Арађеловдан, 21-4 к); прво се настанили у Милатовцу (атар села Клења), а по ушоравању Мачве – у Змињак; од њих су Ђаламићи, Грбићи, и Сибинчићи у Клењу, и…
› више информацијаПорекло презимена, село Слепчевић (Шабац)
Порекло становништва села Слепчевић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку БРАЈИЋИ (Степањдан, 7 к), из Царине (код Пецке), старином су из околине Шибеника; вадили руду по Прослопу и Јаловику; из Царине се раселили у Завлаку, Борину, Слепчевић, и Штитар. ЈАКШИЋИ (Миољдан, 7-1…
› више информацијаПорекло презимена, село Прњавор (Шабац)
Порекло становништва села Прњавор, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Црне Горе, досељени су: ВЕСЕЛИНОВИЋИ (Степањдан, 14-1 к); има их и у Рибарима. ГВОЗДЕНОВИЋИ (Лучиндан, 12-5 к). КАЛАБИЋИ (Ђурђевдан, 8 к), од Дробњака. КАНДИЋИ (Никољдан, 7-2 к), ПЕРИЋИ (7-2…
› више информацијаПорекло презимена, село Ноћај (Сремска Митровица)
Порекло становништва села Ноћај, град Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Црне Горе су: ЂУРИЋИ (Срђевдан, 5 к). ЈОВИЋИ (Никољдан, 7 к), један су род са Јовићима у Богатићу; од њих су Станојчићи у Црној Бари. Из Херцеговине су:…
› више информацијаПорекло презимена, село Глоговац (Богатић, Мачва)
Порекло становништва села Глоговац, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ДАНОЈЛИЋИ (Никољдан, 30-5 к); по предању, доселила се баба Данојла, са сином и синовцем. ПАНИЋИ (Мрата, 9-4 К), из околине Гацка; исти су род са Пантелићима у Црној Бари. ПЕТРОВИЋИ…
› више информацијаПорекло презимена, село Рогљево (Неготин)
Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване…
› више информацијаПорекло презимена, село Турица (Лучани, Доње Драгачево)
Порекло становништва села Турица, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево Да је и овуда било старих насеља, сведочи име Старо Село и старинско Џиновско Гробље. Али се за данашње становништво зна, да је све пореклом од досељеника. Да је ипак и крајем 18-ог века…
› више информација