Милосављевић
Порекло презимена, насеље Лапово
Порекло становништва насеља Лапово. Стање од 1690. до 1910. године Према Т. Радивојевићу Лапово је једино лепеничко насеље у коме има 12 породица које Лаповци називају старинцима и староседеоцима. Међутим, он сматра да ово становништво није староседелачко, односно нису заостали од породица које су пре опустошења насељавале наведену област, него су само најстарији досељеници, о чијем се доласку изгубио сваки помен у народу….
› више информацијаПорекло презимена, село Влашки До (заселак Азање, Смедерево)
Порекло становништва села Влашки До, заселак Азање, општина. Смедеревска Паланка. Стање из 1925. године Порекло породица: Постоји предање да је овде, за време Турака, била мезулана. По њој је, свакако и поток Мезул, који овуда протиче. Цариградски друм је, идући од Гроцке преко Колара, пролазио кроз Бачинац, затим овуда,…
› више информацијаПорекло презимена, село Шетка (Ражањ)
Порекло становништва села Шетка, општина Ражањ (Нишавски округ). Стање према пописима из 19. века Насељавање Шетке започиње 1790. године. Први досељеници су Голуб Бранковић и Стојко Вуковић. Први пописи становништва извршени су по налогу кнеза Милоша Обреновића 1834. и 1863. Године 1834. извршен је попис свих мушких глава и…
› више информацијаПорекло презимена, село Табановић (Шабац)
Порекло становништва села Табановић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку БОЖИЋИ (Никољдан, 5 к), НЕШКОВИЋИ (5-З к), и СТОЈАДИНОВИЋИ (2-2 к), од рода су Ружића; досељени из Миличинице, у Подгорини; један су род са Ружићима (Мијатовићи, Тодоровићи, Мичићи, и Жикићи) у Причиновићу,…
› више информацијаПорекло презимена, село Салаш Црнобарски (Богатић, Мачва)
Порекло становништва села Салаш Црнобарски, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Херцеговине: СИМИЋИ (Ђурђевдан, 14-2 к) пре се звали Мирковићи; један су род са Бељићима, Јуришићима и Тадићима у Црној Бари, и Будимировићима у Босуту (Срем). ПЕЈОВИЋИ (Ђурђевдан, 4…
› више информацијаПорекло презимена, село Петловача (Шабац)
Порекло становништва села Петловача, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку АЛЕКСИЋИ (Ђурђевдан, 19-8 к); пребегли из Херцеговине стриц и синовац, због крвне освете. ЈЕЛИЋИ (Мрата 3 к), из Херцеговине. ЛАЗИЋИ (Аранђеловдан, 8-1к), од рода Гавриловића, из Брадића, у Јадру. ИЛИЋИ, звани Швабићи…
› више информацијаПорекло презимена, село Липолист (Шабац, Мачва)
Порекло становништва село Липолист (Шабац, Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Херцеговине дошли: БЕЉИЋИ (Никољдан, 52-3 к), од рода Стопоња, и један су род са Ћенадићима, Лукићима, Гатићима (Даниловићи), Станојчићима (Новаковићи), Стојнићима, и Пајићима, – у Клењу. МИЈАИЛОВИЋИ (Степањдан, 17-1 к), и од њих…
› више информацијаПорекло презимена, село Глоговац (Богатић, Мачва)
Порекло становништва села Глоговац, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ДАНОЈЛИЋИ (Никољдан, 30-5 к); по предању, доселила се баба Данојла, са сином и синовцем. ПАНИЋИ (Мрата, 9-4 К), из околине Гацка; исти су род са Пантелићима у Црној Бари. ПЕТРОВИЋИ…
› више информацијаПорекло презимена, место Бадовинци (Богатић, Мачва)
Порекло становништва места Бадовинци, општина Богатић, од 18. века до данашњих дана Досељени у 18. веку Из Црне Горе: АЋИМОВИЋИ (М. Госпојина, 9 к), и од њих ИЛИЈАШЕВИЋИ (6 к), од рода су Ројевића из околине Никшића, исти су са Савићима у Прњавору, Глишићима у Бранковини (Подгорина), и Амајлијама у Семберији. Из Херцеговине: ЈЕВТИЋИ…
› више информацијаПорекло презимена, село Рогљево (Неготин)
Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване…
› више информација