Марковић

Порекло презимена, село Живинице (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Живинице су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Живинице су имале 1223 становника, од чега 1208 Срба, 2 Муслимана/Бошњака, 10 Југословена и 3 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена  АЛЕКСИЋ (14) – Свети Козма и Дамјан (Врачи) БАЈИЋ (55) – ? БЕКИЋ (97) – Свети…

› више информација

Порекло презимена, село Добретићи (Добретићи, раније Скендер Вакуф)

Добретићи су село и седиште општине Добретићи (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Федерација Босне и Херцеговине). На попису 1991. године, Добретићи (тада под називом Добратићи) су имали 336 становника, од чега 315 Хрвата, троје Срба, троје Муслимана/Бошњака и 15 Југословена. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради): Хрватска презимена АЛАНЏАК (13) АШЧИЋ (15) БАКАРИЋ (1) БАРТУЛОВИЋ (8) БЛИЗНАЦ (4) БУКИЋ (3)…

› више информација

Порекло презимена, село Вуковићи (Добретићи, раније Скендер Вакуф)

Вуковићи су село општине Добретићи (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Федерација Босне и Херцеговине). На попису 1991. године, Вуковићи су имали 405 становника, од чега 400 Хрвата, једног Србина и четворо осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради): Хрватска презимена АШЧИЋ (194) БИЉЕШКОВИЋ (51) ВАРДИЋ (5) МАЈДАНЧИЋ (13) МАРКОВИЋ (11) ТОКАЛИЋ (119) ТУБАНОВИЋ (12) Приредио: Сарадник портала Порекло Лука…

› више информација

Порекло презимена, село Бастаји (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Бастаји су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Бастаји су имали 673 становника, од чега 672 Срба и једног непознатог. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БЕНЦУЗ (9) – Свети Јован БУДИЋ (4) – Свети Георгије БУНИЋ (23) – Свети Георгије ВАСИЉЕВИЋ (1) – ? ЂУКАРИЋ (4) –…

› више информација

Порекло презимена, село Лопаш (Пожега)

Порекло становништва села Лопаш, општина Пожега. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Лопаш налази се на крајњем југоистоку општине Пожега. На југу се граничи са Вировом и Доњом Краварицом, на истоку Лисом, на северу са Прилипцем и на западу са селима…

› више информација

Порекло презимена, село Трешњевица (Ариље)

Порекло становништва села Трешњевица, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Трешњевица налази се на десној, драгачевској страни реке Моравице, низводно од манастирске клисуре. Са севера се граничи са Миросаљцима, са истока драгачевским селима, Белим Каменом и Лисом, са југа…

› више информација

Порекло презимена, село Парменац (Чачак)

Порекло становништва села Парменац, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића и Драгољуба М. Вујовића објављено у књизи „Векови Парменца“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Данашње становништво Парменца у целини је досељеничко. Најстарији родови, чији потомци данас живе у овом селу, приспели су у њега у другој половини XIII века….

› више информација

Порекло презимена, село Ривица (Ириг)

Порекло становништва села Ривица, општина Ириг. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић. О постанку овога сеоцета, које је најмање од свих других села, нисам могао ништа дознати. Не зна се нити има какво предање, ни кад је црква саграђена; једино…

› више информација

Порекло презимена, село Павловци (Рума)

Порекло становништва села Павловци, општина Рума. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић. Село Павловци лежи мало удаљеније од Фрушке горе, у средини између Руме и Врдника. Откуд Павловци носе то своје име не зна се ништа поуздано, али у народу…

› више информација

Порекло презимена, село Добриње (Тутин)

Порекло становништва села Добриње (по књизи Добриња), општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Историјат села. Село Добриња помиње се у Средњем веку. Краљ Стефан Првовенчани је дао манастиру Жичи…

› више информација